бр. 021-01-298/2023-02 датум: 17. 3. 2023.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује министарству
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује министарству да:
– приликом одлучивања о напредовању државних службеница запослених у министарству, узима у обзир као узастопне оцене оне оцене добијене за године у којима је државна службеница оцењивана, не рачунајући годину у којој није оцењивана због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одуства са рада ради неге детета, односно да се не прекида низ оцена подобних за напредовање због тога што државна службеница због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није била оцењена.
– о овој препоруци обавести организациону јединицу/сектор који се бави људским ресурсима.
Потребно је да о наведеном поступању по овој препоруци управа обавестити Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Грађани и грађанке су у различитим видовима обраћања Поверенку за заштиту равноправности указали да поједина министарства, односно организационе једнице у склопу министарстава, као и неки други државни органи као послодавци, различито тумаче и примењују одредбе Закона о платама државних службеника и намештеника приликом одлучивања о напредовању државних службеница које су користиле трудничко, породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. Наиме, неки државни органи као послодавци, приликом одлучивања о напредовању државних службеница, имају праксу да прекидају низ узастопних оцена подобних за напредовање због тога што државна службеница због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није била оцењена.
Повереник за заштиту равноправности пре свега указује да Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу пола, брачног и породичног статуса, расе, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или инвалидитета.
Одредбом члана 60. став 5. Устава Републике Србије, прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја, док је одредбом члана 15. прописано да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.
Конвенција о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице (радници са породичним обавезама) број 156 из 1981. године[3] примењује се на раднике и раднице који имају обавеза према деци коју издржавају и када им те обавезе ограничавају могућност да се економски ангажују и напредују. Државе чланице су се обавезале да као циљ националне политике поставе могућност да ова лица искористе сва права из радног односа без дискриминације.
Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године[4] прописана је обавеза сваке чланице да усвоји мере како би обезбедила да материнство не буде извор дискриминације у области радних односа.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Посебан облик дискриминације представља посредна дискриминација која постоји ако се на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због његовог личног својства, у неповољнији положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдана легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбом члана 14. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, као и да се посебне мере примењују док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано.
Законом о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Одредбом члана 16. прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.
Даље, одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
Одредбом члана 4. Закона о родној равноправности[5] прописано је да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Одредбама став 5. овог члана прописано је да се дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, сматра и неједнако поступање на основу трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета у својству очинства и материнства (родитељства).
Одредбом члана 29. став 1. истог закона прописано је да је послодавац и орган јавне власти дужан да запосленима, односно другим радно ангажованим лицима, без обзира на пол, односно род и породични статус, обезбеди једнаке могућности у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, односно других видова радног ангажовања, у складу са законом којим се уређује рад код послодавца, односно органа јавне власти, док је ставом 3. тачка 3 и 4. овог члана прописано да је послодавцу у јавном и приватном сектору и органу јавне власти забрањена дискриминација лица из ст. 1-3. овог члана на основу пола, односно рода у односу на услове рада и сва права из радног односа и напредовање на послу.
Закон о раду[6] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, док је одредбама члана 20. став 1. тачка 4. овог закона дискриминација забрањена у односу на напредовање на послу.
Законом о државним службеницима[7] у члану 83. став 2. тачка 2. прописано је да се не оцењује државни службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, док је одредбама члана 87. прописано да државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или постављење на положај или виши положај, у истом или другом органу, али и преласком у виши платни разред, без промене радног места према закону којим се уређују плате у државним органима. Одредбом члана 88. између осталог прописано је да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему и има потребне компетенције. Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер је два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако је опет утврђено да превазилази очекивања.
Законом о платама државних службеника и намештеника[8], одредбама члана 16. прописано је да државном службенику коме је у два узастопна вредновања радне успешности утврђено да је превазишао очекивања одређује се коефицијент већи за два платна разреда у односу на коефицијент његовог радног места. Увећањем коефицијента за један платни разред награђује се државни службеник коме је у два узастопна вредновања радне успешности утврђено да је превазишао очекивања или испунио очекивања, без обзира на њихов редослед, док се увећањем коефицијента за један платни разред награђује државни службеник коме је у три узастопна вредновања радне успешности утврђено да је испунио очекивања.
У Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године[9] као Општи циљ одређен је: Превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслов за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака. Један од постављених посебних циљева за остваривање општег циља је и смањен родни јаз у економији, науци и образовању као предуслов и подстицај социо-економског развоја друштва
Антидискриминациони прописи забрањују свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на личном својству, укључујући и пол, полне карактеристике, односно род. Законом о равноправности полова у члану 4. изричито и недвосмислено је прописано да се дискриминацијом сматра и неједнако поступање на основу трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета у својству очинства и материнства (родитељства). Имајући у виду све наведено, извесно је да прописивањем услова за напредовање државних службеника, намера законодавца није била да државне службенице које користе одсуство трудничко, породиљско или одуство са рада ради неге детета стави неповољнији положај.
Имајући у виду наведене прописе, Повереник за заштиту равноправности указује да приликом напредовања треба узимати у обзир оцене државних службеница у низу оцена за године у којима су оцењене, не рачунајући годину у којој нису оцењене због трудничког, породиљског или одсуства са рада ради неге детета. Узастопне године представљају године у којима је државни службеник био оцењен, а које могу бити везане за календарске године у случајевима када није било прекида у оцењивању или године које непосредно претходе или следе години у којој државни службеник није био оцењен. Такође године у којима је вреднован рад државних службеника у календарским годинама које претходе години у којој је изузет од оцењивања, не могу бити анулиране због тога што државни службеник није био оцењен у једној години. Уколико би се приликом одлучивања о напредовању државних службеница прекидао низ оцена подобних за напредовање због тога што државна службеница због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није била оцењена, оваква пракса би била супротна Уставу и антидискриминационим прописима. Поред тога, уколико се државним службеницама не би рачунале оцене добијене пре и након коришћења трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета, као узастопне оцене, то би довело до тога да државне службенице по повратку са одсуства не могу да напредују најмање наредне две године након повратка на рад.
Повереник за заштиту равноправности указује да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усваршавање. Послодавац је дужан да обезбеди да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства се не одражава негативно на радноправни статус жена као и да доноси одлуке које су засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање, радна способности и слично. У супротном, запосленим женама које се одлуче да роде дете, шаље се порука да им прети опасност да ће по повратку на рад на неки начин бити деградиране, без обзира на њихова постигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на трудничко, породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета.
Имајући у виду све наведено Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује министарству препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21, члан 21.
[3] „Службени лист СФРЈ”, број 7/87
[4] Закон о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183 о заштити материнства („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10), члан 8. став 2.
[5] „Службени гласник РС”, број 52/21
[6] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење
[7] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05 – испр., 83/05 – испр., 64/07, 67/07 – испр., 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 и 157/20
[8] „Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07, 99/10, 108/13, 99/14, 95/18 и 14/22
[9] „Службени гласник РС“, бр. 103/21
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
86-23 Препорука мера министарствима, посебним организацијама и управама у саставу министарства 
