бр. 07-00-771/2026-02 датум: 4. 11. 2026.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Предшколској установи „Наша радост“ Суботица да:
- измени члан 17. тачка 5. Правилника о условима за упис, пријем и испис деце у Предшколској установи „Наша радост“ Суботица и са њим усклади будуће конкурсе за упис деце, тако да се у редовном конкурсном поступку разматрају и пријаве деце која потребан узраст за похађање јаслица навршавају након 1. септембра, током радне године за коју је конкурс расписан, уз доследну примену унапред утврђених, јасних и транспарентних критеријума за утврђивање приоритета, нарочито законом прописаног приоритета деце из осетљивих група, при чему се пријем деце организује у складу са расположивим капацитетима и временом када деца испуњавају узрасни услов за почетак похађања јаслица.
Предшколска установа „Наша радост“ Суботица обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратила се грађанка иницијативом да, у оквиру својих надлежности, испита оправданост и могуће дискриминаторно дејство старосног критеријума који Предшколска установа „Наша радост“ Суботица примењује приликом уписа деце.
У обраћању је наведено да се конкурсом за упис деце у јаслене групе прописује услов да дете до 1. септембра има навршених најмање 12 месеци живота, чиме се, према мишљењу подноситељке, деца која наведени узраст навршавају након тог датума стављају у неповољнији положај у односу на децу која га навршавају непосредно пре 1. септембра. Истакнуто је да се конкурс расписује у априлу за наредну радну годину, а да деца почињу да похађају установу у септембру, због чега се на конкурс пријављују и родитељи деце која у тренутку пријављивања још немају 12 месеци живота, али ће тај узраст навршити током радне године. Подноситељка сматра да није оправдано да ова деца буду искључена из редовног поступка уписа и рангирања само зато што 12 месеци живота не навршавају до 1. септембра, нарочито имајући у виду да пропуштање редовног конкурса може значити чекање на наредни уписни циклус годину дана.
Посебно је наглашено да родитељи не захтевају пријем деце у јаслице пре навршених 12 месеци живота, већ могућност да њихове пријаве буду разматране у редовном конкурсном поступку, како би деца могла да започну похађање установе након што наврше потребан узраст. У том смислу, подноситељка је указала на потребу разликовања услова за почетак боравка детета у установи од услова за учешће у поступку уписа. Навела је да се родитељима чија деца до 1. септембра не навршавају 12 месеци живота као разлог за одбијање наводи немогућност установе да обезбеди услове за боравак млађе деце, укључујући организовање млечне кухиње, иако родитељи не траже да деца започну похађање пре навршеног узраста. Такође је истакла да је конкурсом предвиђена могућност накнадног пријема ове деце уколико постоје слободни капацитети, али да није јасно на који начин се ова могућност примењује у пракси.
Подноситељка је указала и на недовољну транспарентност поступка уписа, наводећи да родитељима нису доступни јасни подаци о укупним и расположивим капацитетима установе, броју попуњених места по објектима и узрасним групама, као ни о критеријумима за накнадни пријем деце која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра. Навела је да располаже информацијама да су поједина деца из ове категорије ипак примљена, што, према њеном мишљењу, отвара питање доследне и једнаке примене критеријума. Такође је истакла да се, као и други родитељи, обраћала установи захтевима за приступ информацијама од јавног значаја ради добијања података о капацитетима и начину спровођења уписа, али да на те захтеве није добила одговор. Сматра да је неопходно испитати стварне последице наведеног старосног услова и могућност другачијег организовања поступка уписа.
У циљу утврђивања релевантних чињеница и околности, Повереник за заштиту равноправности затражио је изјашњење Предшколске установе „Наша радост“ Суботица поводом навода који се односе на старосни услов за упис деце јасленог узраста и начин његове примене.
У изјашњењу Предшколске установе „Наша радост“ Суботица од 22. октобра 2026. године, наведено је да се поступак уписа деце спроводи у складу са прописима који уређују предшколско васпитање и образовање, Статутом и Правилником о условима за упис, пријем и испис деце у овој установи, уз уважавање стручних мишљења и препорука надлежног министарства. Истакнуто је да услов према којем се у редовном конкурсном поступку разматрају захтеви за упис деце која до 1. септембра навршавају најмање 12 месеци живота није усмерен на прављење разлике међу децом по било ком личном својству, већ представља организациони критеријум неопходан за планирање рада установе у оквиру расположивих капацитета.
Установа је навела да број захтева за упис деце јасленог узраста годинама превазилази расположиве смештајне капацитете, те да је дужна да поштује прописане просторне, кадровске, техничке и друге нормативе, укључујући посебне услове за организовање исхране деце јасленог узраста. Указано је да се формирање васпитних група, распоред деце по објектима, планирање ангажовања запослених и организација исхране врше пре почетка радне године, због чега је неопходно да установа приликом одлучивања о упису располаже подацима о броју деце која испуњавају услове за укључивање у васпитно-образовни рад од 1. септембра.
Даље је наведено да деци која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра није ускраћено право на подношење захтева, нити могућност коришћења услуга установе, већ се њихов пријем разматра током радне године, након навршавања наведеног узраста, уколико постоје слободни смештајни капацитети и испуњени су услови за пријем. Према наводима установе, места се могу ослободити услед исписа деце, њиховог преласка у друге васпитне групе или других промена у расположивим капацитетима, а родитељи се позивају на закључење уговора о дневном боравку према редоследу који установа води на основу поднетих захтева и датума рођења детета.
У изјашњењу је посебно истакнуто да до пуштања у рад објекта „Шумица јасле“ Установа никада није примила ниједно дете млађе од годину дана. Наведено је да је, са повећањем капацитета у том објекту, Установа у претходне три радне године примила око 80 деце која су 12 месеци живота навршила након 1. септембра, од приближно 250 поднетих захтева, док је у овој радној години, од 132 поднета захтева, до дана достављања изјашњења примљено 20 деце. Установа је навела и да су проширили смештајне капацитете у вртићу „Мандарина“, те да ће током године сукцесивно примити и сву осталу децу када наврше 1 годину живота.
Поводом навода о недовољној транспарентности поступка уписа, установа је истакла да приликом расписивања конкурса не располаже коначним бројем слободних места по објектима и узрасним групама, јер се васпитне групе формирају након анализе пристиглих пријава и потреба родитеља, уз уважавање прописаних норматива. Наведено је да број расположивих места зависи и од исписа и премештаја деце, могућности формирања нових група и других организационих околности, због чега се утврђује након окончања конкурса. На крају је истакнуто да установа сматра да су услови уписа законити, објективно оправдани и једнако примењивани према свим подносиоцима захтева, без разликовања по личним својствима, као и да се, према њеним сазнањима, иста пракса примењује у свим предшколским установама у Републици Србији.
Уз изјашњење су достављени Статут Предшколске установе „Наша радост“ Суботица, Правилник о условима за упис, пријем и испис деце у Предшколској установи „Наша радост“ Суботица и мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 110-00-263/2012-07 од 11. октобра 2012. године.
Повереник за заштиту равноправности извршио је увид у Конкурс за упис деце у јаслене и групе од три године до поласка у школу и упућивање позива за упис предшколске деце у Предшколску установу „Наша радост“ Суботица за радну 2026/2027. годину и утврдио да је конкурсом прописано да се у јаслену групу могу уписати деца рођена 2024. и 2025. године која ће до 1. септембра имати најмање 12 месеци живота, као и да пријаве које не испуњавају услове конкурса неће бити узете у разматрање. Конкурс је био отворен од 6. априла до 5. маја 2026. године, а објављивање прелиминарних листа предвиђено је до 23. јуна 2026. године. Пријаве поднете након истека конкурсног рока, као и током радне 2026/2027. године, разматрају се накнадно, само уколико након окончања конкурса остану слободна места.
У делу конкурса који се односи на критеријуме за утврђивање приоритета за упис наведено је да је комисија дужна да примењује прописане критеријуме, уз сагледавање околности сваког конкретног случаја. Као приоритетне категорије наведена су, између осталих, деца из друштвено осетљивих група, деца запослених родитеља и редовних студената, треће и свако наредно дете у примарној породици, као и деца чија су браћа или сестре већ уписани у исту установу. У оквиру додатних критеријума, прописано је да уписна комисија у редовном конкурсном поступку разматра захтеве за упис деце јасленог узраста која до краја августа навршавају најмање 12 месеци живота, док се пријем деце која годину дана навршавају након 1. септембра врши искључиво уколико постоје слободни смештајни капацитети у објектима установе.
Повереник је извршио увид у мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 110-00-263/2012-07 од 11. октобра 2012. године, под називом „Примена Правилника о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу“, у којем је наведено да се начин и поступак уписа деце у предшколску установу ближе уређују статутом, уз сагласност оснивача, као и да су чланом 2. наведеног правилника прописано да предшколска установа у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица врши упис деце на основу крутеријума за утврђивање приоритета, прописаних овим правилником. У мишљењу је истакнуто да предшколска установа може својим актом ближе прецизирати прописане критеријуме и најцелисходније применити сваки од критеријума, ценећи околности сваког конкретног случаја.
Након представљања навода из притужбе и изјашњења, као и чињеница утврђених увидом у достављену документацију, Повереник указује на релевантне међународне и домаће правне стандарде у области забране дискриминације, заштите права детета и остваривања права на предшколско васпитање и образовање.
Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[2] забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 64. став 1. Устава Републике Србије прописано је да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости.
Конвенцијом о правима детета,[3] коју је Република Србија ратификовала, у члану 2. прописано је да државе уговорнице поштују и обезбеђују права садржана у Конвенцији сваком детету под њиховом јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Одредбом члана 3. став 1. Конвенције прописано је да у свим активностима које се тичу деце, без обзира на то да ли их предузимају јавне или приватне установе социјалне заштите, судови, административни органи или законодавна тела, најбољи интереси детета морају бити од првенственог значаја. Одредбама члана 18. Конвенције прописано је да државе уговорнице пружају одговарајућу помоћ родитељима и законским старатељима у остваривању њихових обавеза у погледу подизања детета и обезбеђују развој установа, капацитета и служби за бригу о деци. Посебно је значајна одредба става 3. овог члана, којом је прописано да државе уговорнице предузимају све одговарајуће мере како би обезбедиле да деца запослених родитеља имају право да користе услуге и капацитете за бригу о деци за које испуњавају услове. Комитет за права детета је у Општем коментару бр. 7 (2005) о остваривању права детета у раном детињству[4] указао да су мала деца носиоци свих права гарантованих Конвенцијом о правима детета, као и да је рано детињство од пресудног значаја за остваривање тих права. Комитет је посебно нагласио да се начело недискриминације примењује на сву децу, укључујући и најмлађу, те да државе имају обавезу да обезбеде да сва деца имају једнаке могућности за остваривање својих права. Указано је и на значај обезбеђивања доступних и квалитетних услуга раног васпитања, образовања и бриге о деци, као и на потребу пружања подршке родитељима у остваривању њихових одговорности, посебно имајући у виду изазове усклађивања породичних и професионалних обавеза.
Конвенцијом Међународне организације рада број 156 о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница са породичним обавезама[5] прописано је да је циљ националне политике да се лицима са породичним обавезама која су запослена или желе да се запосле омогући остваривање права на рад без дискриминације и, колико год је то могуће, без сукоба између њихових радних и породичних обавеза. Одредбама члана 5. Конвенције предвиђено је предузимање мера, у складу са националним условима и могућностима, ради уважавања потреба радника са породичним обавезама приликом планирања потреба заједнице, као и развоја или подстицања јавних и приватних услуга и установа за бригу о деци и породицама. Чланом 7. Конвенције прописано је предузимање одговарајућих мера како би се радницима са породичним обавезама омогућило да се укључе у рад, остану запослени и поново се укључе у рад након одсуства због породичних обавеза.
Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена,[6] у члану 11. став 2. тачка ц, прописано је да државе уговорнице, ради спречавања дискриминације жена због материнства и обезбеђивања њиховог стварног права на рад, предузимају одговарајуће мере ради подстицања обезбеђивања потребних помоћних друштвених служби које омогућавају родитељима да ускладе породичне обавезе са обавезама на радном месту и учешћем у друштвеном животу, посебно подстицањем оснивања и развоја мреже установа за бригу о деци.
Ревидираном европском социјалном повељом,[7] у члану 27. став 1, прописано је да се, ради обезбеђивања делотворног остваривања права на једнаке могућности и једнак третман запослених мушкараца и жена са породичним обавезама, као и између ових и других запослених, државе уговорнице обавезују да предузму одговарајуће мере како би запосленима са породичним обавезама омогућиле да заснују и задрже запослење, као и да се поново укључе у рад након одсуства због породичних обавеза. Истим чланом прописано је и предузимање мера за развој или подстицање јавних и приватних услуга, посебно услуга дневног боравка деце и других облика бриге о деци.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је, у члану 2. став 1. тачка 1, прописано да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоу прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 8. овог закона прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође, одредбом члана 19. став 1. овог закона забрањена је дискриминација у области образовања и стручног оспособљавања, укључујући отежавање или онемогућавање уписа у васпитно-образовну установу на основу личног својства.
Законом о основама система образовања и васпитања,[8] у члану 17. став 1. прописано је да у предшколску установу може да се упише дете на захтев родитеља, односно другог законског заступника, док је ставом 8. истог члана прописано да ближе услове за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу прописује министар. Одредбом члана 110. став 1. овог закона забрањени су дискриминација и дискриминаторско поступање у установи, којима се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групу лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, на основу њихових стварних, односно претпостављених личних својстава, међу којима су изричито наведени брачни и породични статус и старосно доба.
Законом о предшколском васпитању и образовању,[9] у члану 1. став 2. прописано је да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, ратификованим међународним конвенцијама и овим законом, полазећи од права детета, развојних, образовних, културних, здравствених и социјалних потреба деце и породица са децом предшколског узраста. Одредбом члана 2. став 3. овог закона прописано је да се под предшколским узрастом подразумева узраст деце од шест месеци до поласка у основну школу. Одредбама члана 13. прописано је да се упис деце у предшколску установу врши у складу са Законом, да приликом уписа у предшколску установу чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе приоритет имају деца из осетљивих група, као и да се начин и поступак уписа деце у предшколску установу ближе уређују статутом, уз сагласност оснивача.
Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу,[10] у члану 2, прописано је да предшколска установа, у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица за различитим програмима предшколског васпитања и образовања, на захтев родитеља, односно старатеља, врши упис деце предшколског узраста према прописаним критеријумима за утврђивање приоритета за упис. Овим чланом утврђено је да приоритет за упис имају деца из друштвено осетљивих група, међу којима су, између осталих, деца самохраних родитеља, деца из породица које користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања, као и деца из породица у којима су услед породичних и других животних околности угрожени здравље, безбедност и развој детета. Као посебне категорије за утврђивање приоритета наведена су деца запослених родитеља и редовних студената, деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици, деца чија су браћа или сестре уписани у исту предшколску установу, као и остала деца.
Законом о раду,[11] у члану 94. став 1. прописано је да запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана. Одредбом става 2. истог члана прописано је да запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Ставом 3. овог члана прописано је да породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја, док је ставом 4. прописано да запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. Одредбом става 6. истог члана прописано је да право на одсуство са рада ради неге детета може да користи и отац детета.
Повереник је извршио увид и у Правилник о условима за упис, пријем и испис деце у Предшколској установи „Наша радост“ Суботица, донет 24. марта 2025. године, и утврдио да је чланом 17. тачка 5. прописано да уписна комисија у редовном конкурсу разматра захтеве за упис деце јасленог узраста која до краја августа имају најмање 12 месеци живота, док се пријем деце која годину дана навршавају након 1. септембра врши искључиво уколико постоје слободни смештајни капацитети у објектима Установе. Дакле, наведени услов није одређен само конкурсом за радну 2026/2027. годину, већ је утврђен и општим актом Установе којим се уређују услови и поступак уписа деце.
Из наведеног произлази да деца која навршавају 12 месеци живота након 1. септембра немају могућност да њихове пријаве буду разматране у редовном конкурсном поступку према прописаним критеријумима за утврђивање приоритета, већ њихов пријем зависи од постојања слободних места током радне године. Овакво правило има последице не само по доступност услуга предшколског васпитања и образовања деци јасленог узраста, већ и по положај родитеља, нарочито оних којима током радне године истиче одсуство са рада ради неге детета и који имају потребу да благовремено обезбеде одговарајући облик бриге о детету ради повратка на рад.
Разматрајући наведене одредбе Правилника и конкурса, као и релевантне међународне и домаће правне стандарде, Повереник за заштиту равноправности указује да је за оцену оправданости предметног услова од значаја да ли је ограничење учешћа у редовном конкурсном поступку на децу која до 1. септембра навршавају 12 месеци живота објективно и разумно оправдано, односно да ли је неопходно и сразмерно циљу који се њиме настоји остварити. При томе је посебно потребно размотрити да ли се исти циљ може постићи мерама које би омогућиле благовремено пријављивање и разматрање захтева за упис деце која прописани узраст навршавају током радне године, уз поштовање расположивих капацитета и услова за почетак њиховог боравка у установи.
С тим у вези, Повереник најпре указује да не доводи у питање овлашћење Предшколске установе „Наша радост“ Суботица да, у складу са законом, ближе уређује поступак уписа деце, планира број и структуру васпитних група и обезбеђује одговарајуће просторне, кадровске и друге услове за њихов боравак. Повереник је имао у виду наводе из изјашњења Установе да је одређивање 1. септембра као датума до којег дете треба да наврши 12 месеци живота условљено потребом благовременог планирања броја и структуре васпитних група, ангажовања запослених, организације исхране и других услова неопходних за несметан и безбедан боравак деце. Несумњиво је да обезбеђивање одговарајућих услова за боравак, негу, васпитање и образовање деце, уз поштовање прописаних норматива и расположивих капацитета, представља легитиман и оправдан циљ. Међутим, оправданост циља сама по себи не значи да је свако ограничење прописано ради његовог остваривања нужно и сразмерно.
У том смислу, потребно је правити разлику између услова које дете мора да испуни у тренутку почетка похађања јаслица и услова за подношење пријаве, односно учешће у редовном конкурсном поступку. При томе, Повереник указује да узраст од 12 месеци није законом прописан као општи минимални узраст за укључивање у предшколско васпитање и образовање, већ је реч о услову који је Установа одредила својим актом и конкурсом за упис. Наиме, чињеница да дете на дан 1. септембра још није навршило 12 месеци живота не значи да овај узраст неће навршити током радне године, када се може јавити и стварна потреба родитеља за коришћењем услуге јасленог боравка. Стога се потреба за поштовањем узрасних услова приликом почетка боравка детета не може сама по себи изједначити са потребом да се његова пријава искључи из редовног конкурсног поступка. За оцену оправданости предметног ограничења од значаја је управо питање због чега је неопходно да дете прописани узраст наврши до 1. септембра како би његова пријава била разматрана према критеријумима за утврђивање приоритета.
Повереник посебно указује да је чланом 13. Закона о предшколском васпитању и образовању прописано да приликом уписа у предшколску установу чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе приоритет имају деца из осетљивих група. Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу, као и Правилником саме Установе, овај приоритет је ближе разрађен, а међу приоритетним категоријама наведена су, између осталих, деца без родитељског старања, деца из породица које користе неки облик социјалне заштите, деца са сметњама у развоју, као и деца из породица у којима су услед породичних и других животних околности угрожени здравље, безбедност и развој детета. Поред тога, прописан је и приоритет за децу запослених родитеља и редовних студената.
Међутим, применом члана 17. тачка 5. Правилника Установе, деца која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра искључена су из редовног конкурсног поступка, независно од тога да ли припадају некој од наведених приоритетних категорија. Из тога произлази да се ни пријаве деце из друштвено осетљивих група, којима је законом признат приоритет приликом уписа, не разматрају у редовном конкурсном поступку уколико ова деца потребан узраст навршавају након наведеног датума. Њихов евентуални пријем зависи од расположивости места током радне године, при чему из достављеног изјашњења не произлази на који начин се приликом накнадног пријема обезбеђује примена прописаних критеријума приоритета. Повереник сматра да је ова околност од посебног значаја, јер услов за учешће у редовном конкурсном поступку, који се примењује независно од припадности детета приоритетној категорији, може довести до тога да законски признат приоритет деце из осетљивих група остане без делотворне примене у том поступку, док из достављене документације није јасно на који начин се њихов приоритет обезбеђује приликом накнадног пријема.
Повереник посебно указује да се чланови 16. и 17. Правилника Установе морају посматрати у међусобној повезаности. Док су чланом 16. утврђене категорије деце које имају приоритет приликом уписа, чланом 17. тачка 5. прописано је ограничење у погледу тога чије се пријаве уопште разматрају у редовном конкурсном поступку. На тај начин, приоритети утврђени чланом 16. не могу доћи до изражаја у редовном конкурсу када је реч о деци која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра, без обзира на то да ли припадају друштвено осетљивим групама или другим приоритетним категоријама. Повереник сматра да се одредбе општег акта Установе којима се ближе уређује поступак уписа морају тумачити и примењивати тако да омогуће делотворно остваривање приоритета утврђених законом и подзаконским прописима, а не да њихову примену у редовном конкурсном поступку условљавају датумом навршавања одређеног узраста, уколико за такво ограничење не постоји објективно и разумно оправдање.
У прилог наведеном, Повереник указује и на мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 110-00-263/2012-07 од 11. октобра 2012. године, које је сама Установа доставила уз изјашњење. У овом мишљењу изричито је наведено да категорије деце прописане чланом 2. Правилника о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу имају приоритет за упис, док предшколска установа може својим актом прецизирати прописане критеријуме и најцелисходније применити сваки од њих, ценећи околности сваког конкретног случаја. Повереник указује да овлашћење Установе да ближе уреди критеријуме и поступак уписа треба посматрати у светлу обавезе обезбеђивања делотворне примене прописаних приоритета, нарочито када је реч о деци из друштвено осетљивих група. Међутим, услов према којем се у редовном конкурсном поступку разматрају искључиво пријаве деце која до 1. септембра навршавају 12 месеци живота онемогућава да се у том поступку уопште цене околности због којих одређено дете има приоритет за упис. Имајући у виду наведено, Повереник указује да достављено мишљење Министарства не садржи оцену оправданости конкретног старосног ограничења које је Установа прописала својим Правилником, већ наглашава овлашћење Установе да ближе прецизира прописане критеријуме и примењује их уз уважавање околности сваког конкретног случаја.
На значај делотворне примене прописаних критеријума за утврђивање приоритета Повереник је указивао и у својој досадашњој пракси. Тако је у поступку по притужби поводом немогућности уписа детета са инвалидитетом у предшколску установу, у предмету број 375-24,[12] разматрао однос законом признатог приоритета за упис деце из осетљивих група и ограничења која произлазе из расположивих капацитета и организације рада установе. Иако се наведени предмет разликује од конкретног случаја, он указује на значај испитивања начина на који се прописани приоритети остварују у пракси, посебно када се као разлог за немогућност уписа наводе организационе околности. У конкретном случају, међутим, спорно ограничење делује већ у фази разматрања пријава у редовном конкурсном поступку, чиме се поставља питање могућности да се законски признати приоритет у том поступку уопште примени.
Повереник је разматрао и наводе Установе да се деца која навршавају 12 месеци живота након 1. септембра могу примати током радне године, уколико се ослободе места услед исписа деце, њиховог преласка у другу васпитну групу или других промена у расположивим капацитетима. Међутим, могућност накнадног пријема није истоветна могућности учешћа у редовном конкурсном поступку. Док се пријаве деце која испуњавају прописани старосни услов разматрају у оквиру редовног конкурса, уз примену критеријума за утврђивање приоритета, пријем деце која овај узраст навршавају касније зависи од преосталих или накнадно ослобођених места. Поред тога, Установа је у изјашњењу навела да се родитељи позивају на закључење уговора према редоследу који се води на основу поднетих захтева и датума рођења детета, али није ближе појаснила на који начин се приликом накнадног пријема примењују прописани критеријуми за утврђивање приоритета, посебно када је реч о деци из осетљивих група. Стога Повереник сматра да сама могућност накнадног пријема не отклања разлику у положају деце која потребан узраст навршавају пре и након 1. септембра, нити обезбеђује да се њихове пријаве разматрају под једнаким условима, уз делотворну примену прописаних приоритета.
Последице оваквог начина организовања уписа посебно могу погодити запослене родитеље којима током радне године истиче одсуство са рада ради неге детета. Наиме, Законом о раду прописано је да породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, по правилу, трају укупно 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства, које започиње пре очекиваног датума порођаја. То значи да се потреба родитеља за организованом бригом о детету може јавити и пре његовог првог рођендана, док је за планирање повратка на рад од посебног значаја могућност да благовремено конкуришу за место у јаслицама које би дете користило након навршавања потребног узраста. Уколико је учешће у редовном конкурсном поступку условљено тиме да дете до 1. септембра наврши 12 месеци живота, родитељи деце која овај узраст навршавају касније током радне године лишени су могућности да њихове пријаве буду разматране у истом поступку, иако потреба за услугом јасленог боравка може настати током радне године.
С тим у вези, Повереник подсећа да члан 27. Ревидиране европске социјалне повеље и Конвенција Међународне организације рада број 156 о радницима са породичним обавезама препознају значај развоја услуга за бригу о деци за остваривање једнаких могућности запослених са породичним обавезама, укључујући могућност њиховог повратка на рад. Иако наведени стандарди не подразумевају безусловно право на пријем детета у одређену предшколску установу, они указују на потребу да се приликом уређивања доступности ових услуга, поред организационих могућности установе, узму у обзир и стварне потребе родитеља који усклађују породичне и професионалне обавезе. Ово је посебно значајно имајући у виду да је и домаћим прописима запосленост родитеља препозната као један од критеријума за утврђивање приоритета при упису деце у предшколске установе.
Повереник је имао у виду и податке које је Установа навела у изјашњењу, према којима је у претходне три радне године, од приближно 250 поднетих захтева за пријем деце која су 12 месеци живота навршила након 1. септембра, примљено око 80 деце, док је у радној 2026/2027. години, од 132 поднета захтева, до тренутка достављања изјашњења примљено 20 деце. Наведени подаци показују да Установа омогућава накнадни пријем одређеног броја деце, али и да њихов пријем зависи од расположивости места током радне године. При томе, из достављених података не може се утврдити колико би деце било примљено да су њихове пријаве разматране у редовном конкурсном поступку, нити се може закључити да би сва ова деца била примљена. Међутим, за оцену оправданости предметног ограничења није одлучујуће да ли би свако дете било примљено, већ да ли постоји објективно и разумно оправдање за то да се пријаве одређене категорије деце унапред искључе из редовног рангирања. Ограничени капацитети могу представљати оправдан разлог због којег дете неће бити примљено, али сами по себи не објашњавају зашто његова пријава не би могла бити разматрана према прописаним критеријумима за утврђивање приоритета.
Приликом оцене неопходности наведеног ограничења, Повереник је посебно имао у виду да из изјашњења Установе не произлази због чега би благовремено разматрање пријава деце која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра, уз предвиђање каснијег почетка њиховог боравка, само по себи онемогућило планирање васпитних група, ангажовање запослених, организацију исхране и обезбеђивање других услова рада. Напротив, располагање подацима о очекиваном броју деце, њиховом узрасту и периоду у којем се јавља потреба за пријемом могло би бити од значаја управо за планирање капацитета током радне године.
Да је могуће другачије уредити старосни услов за учешће у редовном конкурсном поступку показује и пример Предшколске установе „Звездара“, чијим је конкурсом за радну 2026/2027. годину предвиђено да буду обухваћена и деца која годину дана живота навршавају закључно са 31. децембром 2026. године.[13] Наведени пример не подразумева обавезу примене истоветног решења у свакој установи, нити искључује потребу да се конкретни услови уписа прилагоде расположивим капацитетима и организацији рада, али указује на могућност другачијег уређивања конкурсног поступка, уз уважавање деце из приоритетних група и потреба породица.
У прилог могућности другачијег организовања поступка уписа говоре и упоредна решења у којима се разликују благовремено пријављивање потребе за услугом, утврђивање приоритета и конкретна додела места у складу са расположивим капацитетима и временом када дете може да започне похађање установе. Тако се, на пример, у немачком граду Беблингену у оквиру главног поступка расподеле места, који се спроводи од марта до јуна, додељују места за пријем деце у периоду од септембра до марта наредне радне године, док се преостала и накнадно ослобођена места додељују током године према утврђеним критеријумима. У Хелсинкију се пријаве могу поднети знатно пре жељеног почетка похађања, а одлуке о додели места доносе се уз уважавање траженог датума почетка коришћења услуге. Наведена решења не подразумевају да је сваком детету гарантовано место у жељеном термину, већ показују да је могуће раздвојити поступак пријављивања и разматрања потреба од конкретне доделе места, без искључивања деце из поступка само зато што у тренутку његовог спровођења још не испуњавају узрасни услов за почетак боравка.[14]
Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности сматра да је приликом уређивања услова и поступка уписа деце неопходно успоставити одговарајућу равнотежу између легитимних организационих потреба предшколске установе и обезбеђивања равноправног приступа поступку уписа. У конкретном случају, иако је Установа навела разлоге који оправдавају потребу планирања и ограничења пријема у складу са расположивим капацитетима, из достављеног изјашњења не произлази због чега је за остваривање тих циљева неопходно да деца која 12 месеци живота навршавају након 1. септембра буду искључена из редовног конкурсног поступка, нити су наведене конкретне околности које би указивале на то да се исти циљеви не могу остварити применом другачијих, мање ограничавајућих решења.
Стога Повереник сматра да је потребно изменити постојеће услове уписа како би се, уз поштовање прописаних норматива и расположивих капацитета, омогућило да се у редовном конкурсном поступку разматрају и пријаве деце која потребан узраст за похађање јаслица навршавају након 1. септембра, током радне године за коју је конкурс расписан. При томе је неопходно обезбедити доследну примену унапред утврђених и транспарентних критеријума за утврђивање приоритета, нарочито када је реч о деци из осетљивих група којима је приоритет признат законом. Овакво решење не подразумева обавезу пријема деце пре навршавања потребног узраста нити пријем преко расположивих капацитета. У том смислу, потребно је поступак уписа уредити тако да се пријаве деце која ће током радне године испунити узрасни услов разматрају у оквиру редовног конкурса, уз примену прописаних критеријума за утврђивање приоритета, док се конкретна додела места организује у складу са расположивим капацитетима и периодом у којем постоји потреба за коришћењем услуге. На тај начин омогућава се благовремено разматрање потреба деце која прописани узраст навршавају током радне године, уз очување могућности Установе да организује пријем у складу са својим капацитетима и обавезом поштовања прописаних приоритета.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.
[2] „Службени гласник РС“, број 98/06
[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97
[4] Комитет за права детета, Општи коментар бр. 7 (2005), Остваривање права детета у раном детињству, CRC/C/GC/7/Rev.1, 20. септембар 2006. године. Доступно на: https://docs.un.org/en/CRC/C/GC/7/Rev.1
[5] „Службени лист СФРЈ”, број 7/87
[6] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81)
[7] Закон о потврђивању Ревидиране европске социјалне повеље („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)
[8] „Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025
[9] „Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 10/2019, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон, 129/2021 и 19/2025 – др. закон
[10] „Сл. гласник РС”, бр. 44/2011
[11] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење
[12] Повереник за заштиту равноправности, Мишљење бр. 07-00-331/2024-02 од 20. јануара 2025. године, објављено на сајту Повереника: https://ravnopravnost.gov.rs/375-24-misljenje-povodom-prituzbe-protiv-predskolske-ustanove/
[13] Градска општина Звездара, „Конкурс за упис деце у Предшколску установу ‘Звездара’ за радну 2026/2027. годину“, 9. април 2026. године, доступно на: https://zvezdara.rs/konkurs-za-upis-dece-u-predskolsku-ustanovu-zvezdara-za-radnu-2026-2027-godinu/
[14] https://www.boeblingen.de/,Lde_DE/start/BildungGesellschaft/Kita_Anmeldung.html?; https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/early-childhood-education/applying-for-early-childhood-education?
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
820-26 Препорука мера Предшколској установи „Наша радост“ Суботица – упис у јаслену групу
