бр. 021-01-01784/2026-02 датум: 10.9.2026.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Секретаријату за социјалну заштиту Градске управе града Београда:
- да без одлагања утврди стамбене, породичне, здравствене и социјалне потребе сваког домаћинства чији чланови живе у неформалном ромском насељу на углу улица Браће Јерковић и Војводе Влаховића у Београду и сачини конкретан план њиховог збрињавања, којим ће за свако домаћинство бити утврђено одговарајуће решење у складу са његовим потребама и околностима, како најављено уклањање објеката не би довело до тога да становници остану без одговарајућег смештаја, уз посебну заштиту деце и других посебно угрожених лица;
- да у циљу реализације плана збрињавања, у сарадњи са Градском општином Вождовац, Градским центром за социјални рад и, када је то потребно, другим јединицама локалне самоуправе и надлежним државним органима, без одлагања предузме конкретне и међусобно усаглашене мере ради обезбеђивања одговарајућег смештаја лицима која испуњавају законом прописане услове.
Секретаријат за социјалну заштиту обавестиће Повереника за заштиту равноправности, без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема ове препоруке, о мерама које је предузео ради поступања по препоруци.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратила се Иницијатива за економска и социјална права – А11 поводом нових околности у вези са најављеним исељењем становника неформалног ромског насеља на углу улица Браће Јерковић и Војводе Влаховића у Београду.
У обраћању је наведено да су представници комуналне инспекције 9. септембра 2026. године посетили насеље и да је становницима том приликом саопштено да ће 14. септембра 2026. године бити спроведено исељење, односно да ће на локацију доћи механизација ради уклањања објеката у којима живе. Даље је наведено да је становницима речено да питање смештаја треба да решавају са градском управом, као и да им, упркос поновљеним обраћањима надлежним институцијама, до сада није обезбеђен алтернативни смештај. Иницијатива А11 је затражила предузимање мера како би се спречило угрожавање егзистенције становника овог насеља и пронашло одговарајуће стамбено решење.
Повереник за заштиту равноправности је, поводом ранијег обраћања Иницијативе А11 у вези са најављеним принудним исељењем становника овог насеља, 19. августа 2026. године одржао састанак са представницима Градске општине Вождовац, којем је присуствовао и заменик председника Скупштине града Београда. На састанку је разговарано о могућим решењима за породице које се суочавају са исељењем, при чему је указано на потребу за снажнијом међусекторском сарадњом надлежних служби Града Београда, те државних и локалних органа ради проналажења одрживог решења. Том приликом је закључено и да контакти са другим јединицама локалне самоуправе и надлежним државним органима ради проналажења могућих решења за породице које се суочавају са исељењем до тада нису били успостављени.
Након састанка, повереник и сарадници обишли су предметно насеље и разговарали са његовим становницима, у присуству представника Града Београда и Градске општине Вождовац. Том приликом је уочена изражена забринутост становника због могућности принудног исељења и неизвесности у погледу будућег смештаја. У насељу су затечена деца различитог узраста, а према наводима становника у насељу живе и беба, старије особе и лица нарушеног здравственог стања. Поједини становници су навели да ће, уколико им не буде обезбеђен одговарајући алтернативни смештај, бити принуђени да подигну нова импровизована насеља на другим локацијама.
Повереник је 2. септембра 2026. године упутио Градској општини Вождовац препоруку мера за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације, којом је препоручено да се уздржи од принудног исељавања становника и становница предметног насеља док се претходно не обезбеди алтернативни смештај који одговара критеријумима адекватног становања у складу са међународним стандардима. Такође је указано да процес збрињавања и интеграције становника насеља треба да буде спроведен уз њихово активно учешће и уз поштовање њихових потреба и права да учествују у доношењу одлука које их се тичу.
Повереник у наставку текста указује на међународне и домаће стандарде од значаја за заштиту од дискриминације и остваривање права на адекватно становање, нарочито у поступцима исељења и пресељења становника неформалних насеља.
Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[2] забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 76. став 3. Устава прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.
Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима[3] Република Србија се обавезала да призна сваком лицу право на животни стандард довољан за њега и његову породицу, укључујући довољну храну, одећу и смештај, као и право на стално побољшање услова живота. Одредбом члана 11. став 1. Пакта прописано је и да ће државе уговорнице предузети одговарајуће мере ради обезбеђења остваривања овог права. Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина[4] прописано је да се државе уговорнице обавезују да усвоје, где је то потребно, одговарајуће мере како би у свим областима економског, социјалног, политичког и културног живота обезбедиле пуну и стварну једнакост припадника националне мањине и припадника већине, водећи рачуна о специфичним условима припадника националних мањина. Такође, Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације[5] прописано је да, ако околности то захтевају, државе чланице предузимају посебне и конкретне мере у социјалној, економској, културној и другим областима ради обезбеђивања развоја и заштите извесних расних група или појединаца који припадају тим групама, како би им се гарантовало пуно и једнако уживање људских права и основних слобода.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је одредбом члана 4. прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 24. овог закона забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Такође, одредбом члана 27а став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација у области становања постоји ако се на основу личног својства лица или групе лица ускраћује или отежава приступ програмима стамбене подршке, одбије остваривање права из области становања, за омогућавање приступа програмима стамбене подршке тражи испуњење услова који се не постављају другим лицима или групи лица, односно ако се у приступу програмима стамбене подршке неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Затим, Законом о заштити права и слобода националних мањина[6], поред опште забране дискриминације лица која припадају националним мањинама, прописано је предузимање мера за обезбеђење равноправности, у виду прописа, појединачних правних аката и мера у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.
Република Србија је, у циљу унапређења положаја Рома и Ромкиња и сузбијања сиромаштва као предуслова за остваривање људских права, донела Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године.[7] Један од циљева Стратегије у области становања јесте обезбеђивање трајног, достојног, приуштивог и десегрегисаног становања Ромима и Ромкињама који живе у неусловним насељима која се из оправданих разлога не могу озаконити. Стратегијом је предвиђено да се остваривању овог циља, између осталог, доприноси унапређењем постојећег броја стамбених јединица и изградњом нових, као и пружањем подршке у области образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, при чему значајну улогу имају јединице локалне самоуправе.
Повереник указује и на Општи коментар бр. 7 Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права, који се односи на право на адекватно становање и принудна исељења.[8] Комитет је указао да су принудна исељења prima facie неспојива са захтевима Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима и да, пре спровођења било ког исељења, нарочито када је њиме погођена већа група лица, државе треба да обезбеде да се, уз консултације са лицима на која се исељење односи, размотре све могуће алтернативе, како би се избегла или у највећој могућој мери умањила потреба за исељењем.
Комитет је посебно нагласио да исељење не сме да доведе до тога да лица погођена исељењем постану бескућници или буду изложена повредама других људских права. Уколико ова лица нису у могућности да сама обезбеде смештај, држава је дужна да предузме све одговарајуће мере, до максимума расположивих ресурса, како би им био доступан адекватан алтернативни смештај, пресељење или, у зависности од околности, приступ обрадивом земљишту. Комитет је, такође, указао на значај процесних гаранција приликом исељења, које, између осталог, обухватају стварне консултације са погођеним лицима, благовремено и разумно обавештавање о исељењу и доступност правних средстава.
Законом о становању и одржавању зграда[9] уређен је, између осталог, поступак исељења и пресељења. Одредбом члана 78. овог закона прописано је да се исељење лица из објекта изграђеног супротно закону којим се уређују планирање простора и изградња објеката, који се налази на земљишту у својини другог физичког или правног лица, спроводи када је то неопходно и оправдано ради остварења јавног интереса, а првенствено ради заштите живота и здравља људи и заштите имовине, односно у другим законом прописаним случајевима. Истим чланом прописано је да исељење представља измештање лица, односно лица и ствари из настањеног објекта, односно насеља или дела насеља, као и да се исељење врши само у случају када објекте, односно насеље или део насеља није могуће задржати на постојећој локацији. Одредбом члана 79. Закона о становању и одржавању зграда прописано је да, уколико је неопходно извршити исељење у случајевима из члана 78. ст. 1. и 2. овог закона, а лице са члановима свог породичног домаћинства нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да обезбеди други смештај, то лице са члановима свог породичног домаћинства остварује право на пресељење у одговарајући смештај. Одговарајући смештај обезбеђује надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији лице има пребивалиште и који је донео решење о исељењу. Уколико лице које испуњава услове за пресељење нема пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу, одговарајући смештај обезбеђује јединица локалне самоуправе на чијој територији то лице има последње пријављено пребивалиште, односно на чијој територији се налази установа или центар за социјални рад уколико лице на тој адреси има пријављено пребивалиште, по обавештењу јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу. Истим чланом прописано је да одговарајући смештај треба да задовољи услове у погледу одговарајуће локације и приступа основној комуналној инфраструктури, могућности остваривања прихода и доступности јавних услуга, нарочито образовања, здравствене и социјалне заштите, ценовне доступности становања, одговарајућих просторних услова и опремљености основним електричним, водоводним и санитарним инсталацијама, сигурности и безбедности, физичке приступачности, као и културне прикладности становања лица које се пресељава. Одредбом члана 80. овог закона прописано је да су државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни да поступају у складу са принципима законитости, сразмерности, заштите достојанства, заштите посебно угрожених лица и међусобне сарадње. Посебно је прописано да заштита посебно угрожених лица подразумева заштиту права нарочито жена, деце, самохраних родитеља, породица са троје и више деце, жртава породичног насиља, лица старијих од 65 година и особа са инвалидитетом, док принцип међусобне сарадње подразумева обавезу органа и других субјеката који учествују у поступцима исељења и пресељења да међусобно сарађују у циљу заштите људских и мањинских права и остваривања најбољих интереса лица погођених овим поступцима.
Ценећи све околности конкретног случаја, као и наведене међународне и домаће стандарде, Повереник најпре указује да најављено рушење објеката у предметном насељу непосредно погађа њихове становнике, јер би рушењем објеката у којима живе изгубили свој дом и били принуђени да напусте место становања. Стога се у конкретном случају рушење објеката не може одвојити од питања исељења њихових становника. Наиме, члан 78. Закона о становању и одржавању зграда исељење одређује као измештање лица, односно лица и ствари из настањеног објекта, насеља или дела насеља. Због тога чињеница да се предузета мера формално означава као „уклањање“ или „рушење“ објеката не мења њене стварне последице: уколико се руше објекти који представљају домове становника насеља, а они услед тога морају да напусте локацију, таква мера доводи до њиховог фактичког исељења.
Посебно је важно имати у виду да рушење објеката у којима становници насеља живе, без претходно обезбеђеног одговарајућег смештаја, може непосредно довести до њиховог бескућништва. Према наводима достављеним Поверенику, становницима предметног насеља до сада није обезбеђен алтернативни смештај, док је уклањање објеката најављено за 14. септембар 2026. године. Општи коментар бр. 7 Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права изричито указује да исељење не сме довести до тога да погођена лица постану бескућници, те да је, уколико нису у могућности да сама обезбеде смештај, потребно предузети одговарајуће мере како би им био доступан адекватан алтернативни смештај.
Наведени међународни стандард конкретизован је и одредбама Закона о становању и одржавању зграда. Чланом 79. овог закона прописано је да лице које се исељава, заједно са члановима свог породичног домаћинства, има право на пресељење у одговарајући смештај уколико нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да само обезбеди други смештај. Имајући у виду наведено, пре предузимања мере која би довела до губитка дома становника предметног насеља, неопходно је утврдити ко од њих испуњава законом прописане услове за пресељење у одговарајући смештај и предузети потребне мере да им такав смештај буде обезбеђен.
При томе, чињеница да поједини становници предметног насеља немају пребивалиште на територији града Београда не значи да ова лица могу бити исељена без претходног утврђивања начина њиховог збрињавања. Закон изричито уређује и ову ситуацију, прописујући да, уколико лице које испуњава услове за пресељење нема пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу, одговарајући смештај обезбеђује јединица локалне самоуправе на чијој територији лице има последње пријављено пребивалиште, односно јединица локалне самоуправе на чијој територији се налази установа или центар за социјални рад уколико лице на тој адреси има пријављено пребивалиште, по обавештењу јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу. Из наведеног произлази да различито место пребивалишта појединих становника захтева благовремено укључивање и координацију свих надлежних органа и јединица локалне самоуправе, како питање њиховог смештаја не би остало нерешено у тренутку исељења.
Имајући у виду да је уклањање објеката најављено за 14. септембар 2026. године, Повереник сматра да је неопходно да се без одлагања утврде стамбене, породичне, здравствене и социјалне потребе сваког домаћинства које живи у предметном насељу и сачини конкретан план њиховог збрињавања, како ниједна породица услед уклањања објеката не би остала без одговарајућег смештаја. План збрињавања треба да садржи конкретно решење за свако домаћинство, утврђено у складу са његовим потребама и околностима, као и са критеријумима одговарајућег смештаја из члана 79. Закона о становању и одржавању зграда. При томе, одговарајући смештај не подразумева само обезбеђивање простора за боравак, већ смештај који испуњава законом прописане услове, између осталог, у погледу доступности образовања, здравствене и социјалне заштите, могућности остваривања прихода, сигурности и безбедности и одговарајућих услова становања. Повереник истовремено указује да све мере које се предузимају у вези са исељењем и пресељењем становника предметног насеља морају бити спроведене уз поштовање принципа законитости и сразмерности и на начин којим се штити достојанство лица погођених овим мерама.
Посебна заштита мора бити обезбеђена деци и другим посебно угроженим лицима која живе у насељу, имајући у виду да члан 80. Закона о становању и одржавању зграда изричито налаже заштиту посебно угрожених лица у поступцима исељења и пресељења, међу којима нарочито наводи жене, децу, самохране родитеље, породице са троје и више деце, жртве породичног насиља, лица старија од 65 година и особе са инвалидитетом.
Имајући у виду да збрињавање становника предметног насеља захтева поступање више органа, Повереник указује да је, у складу са принципом међусобне сарадње из члана 80. Закона о становању и одржавању зграда, неопходно обезбедити њихово координисано и благовремено поступање. Чињеница да су за поједина питања од значаја за исељење, пресељење и збрињавање становника надлежни различити органи не сме довести до тога да породице остану без одговарајућег смештаја или да се решавање њиховог стамбеног питања одлаже пребацивањем одговорности са једног органа на други. Стога је неопходно да надлежни органи Града Београда, у сарадњи са Градском општином Вождовац, Градским центром за социјални рад и, када је то потребно, другим јединицама локалне самоуправе и надлежним државним органима, без одлагања предузму конкретне и међусобно усаглашене мере и утврде одговарајуће решење за збрињавање сваке породице која живи у предметном насељу, како најављено уклањање објеката не би довело до тога да становници остану без одговарајућег смештаја.
Имајући у виду све наведено, а нарочито непосредност најављеног уклањања објеката, ризик да становници предметног насеља услед њиховог уклањања остану без одговарајућег смештаја, као и потребу за координисаним поступањем свих надлежних органа ради заштите права и најбољих интереса лица погођених исељењем, Повереник је, полазећи од надлежности прописане чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упутио препоруку Секретаријату за социјалну заштиту да без одлагања предузме мере из своје надлежности ради утврђивања потреба сваког домаћинства и сачињавања конкретног плана њиховог збрињавања, као и да, у сарадњи са другим надлежним органима, предузме потребне мере како најављено уклањање објеката не би довело до тога да становници предметног насеља остану без одговарајућег смештаја.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.
[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21, члан 21.
[3] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (“Сл. лист СФРЈ“, бр. 7/71)
[4] Закон потврђивању оквирне конвенције за заштиту националних мањина („Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/98)
[5] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Сл. лист СФРЈ“, бр. 31/67)
[6] „Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18
[7] „Службени гласник РС“, бр. 23/22
[8] Комитет Уједињених нација за економска, социјална и културна права, Општи коментар бр. 7: Право на адекватно становање (члан 11. став 1. Пакта): принудна исељења, 1997, тач. 13, 15. и 16.
[9] „Службени гласник РС“, бр. 104/16 и 9/20 – др. закон
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
771-26 Препорука мера Секретаријату Града Београда за социјалну заштиту 
