бр. 07-00-00081/2024-02    датум:  28. 3. 2024.

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Новак Недић, генерални секретар

11000 БЕОГРАД

Немањина 11

Предмет: Препорука мера за остваривање равноправности

Поштовани господине Недићу,

Поверенику за заштиту равноправности обратили су се полазници програма „AA“ и указали на проблем запошљавања високообразованих Рома у државној управи. Наиме, у допису су навели да је програм „AA“ предвиђен за минимум 100 кандидата ромске националности отворен у мају 2021. године у Националној академији за јавну управу Србије у партнерству са Канцеларијом ромске иницијативе, Фондације за отворено друштво и Грађанског покрета Опре Рома Србија. Појаснили су да је програм намењен припадницима ромске националности са стеченим високим образовањем, који нису запослени у јавној управи, а све са циљем унапређења њихових професионалних компетенција за рад у органима управе као и запошљавања Рома и Ромкиња који успешно заврше програм. Закључком Владе Републике Србије 05 Број: 112-4510/2022 од 9. јуна 2022. године дата је сагласност за радно ангажовање 44 лица, припадника ромске националне мањине која су успешно завршила програм стручног оспособљавања Рома за 2021. годину у Националној академији за јавну управу. У свом обраћању су навели да је председник Републике Србије најавио запошљавање 100 високообразованих младих Рома у јавној администрацији, као и да је контексту „Србија 2025“ охрабрио Владу да ојача и повећа заступљеност Рома у државној управи, те да је према наводима председнице Владе запошљавање Рома у државној управи важан корак ка изградњи инклузивног друштва као и еманципацији и интеграцији Рома. Спровођење самог запошљавања по овом Програму у трајању до годину дана било је поверено Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, међутим проактивне мере су изостале те полазници програма немају информацију ко је надлежан за питање запошљавања Рома и Ромкиња. Даље је наведено да је одређени број високобразованих Рома и Ромкиња засновао уговоре ван радног односа, односно уговоре о привременим  и повременим пословима. Указали су да је од 44 лица за која је дата сагласност ангажовано свега 19 лица и то на период од годину дана. Да плате односно накнаде за рад ангажованих нису биле испланиране у буџету него су исплаћиване из државних резерви. Да је некима од поменутих 19 лица која су ангажована ван радног односа већ истекао уговор и да тренутно нису ангажовани ни по ком основу, док остали нису ни добили прилику за рад. Да су институције у којима су поменута лица била ангажована затражиле подршку за наставак радног ангажовања ових лица од председника Републике Србије, председнице Владе, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства за државну управу и локалну самоуправу али да нису добили одговоре.

Закључком Владе 05 број: 112-4510/2022 од 9. јуна 2022. године Влада се сагласила да се за 44 припадника, ромске националне мањине која су успешно завршила Програм стручног оспособљавања Рома за 2021. годину организованог од стране Националне академије за јавну управу у складу са Закључком Владе 05 број: 151-8061/2020 од 15. октобра 2020. године, обезбеди радно ангажовање на пословима који одговарају његовој/њеној школској спреми у трајању од једне године почев од 1. септембра 2022. године са накнадом која ће бити исплаћена у висини плате радног места на којем је лице радно ангажовано, а на основу потписаног уговора о радном ангажовању. Даље да се радно ангажовање обавља у органима државне управе, службама Владе, окрузима, органима јединице локалне самоуправе, јавним установама и код других корисника јавних средстава. Под тачком 3. да ће Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са Националном академијом за јавну управу доставити спискове лица из тачке 1. овог закључка Генералном секретаријату Владе са пуним подацима о врсти школске спреме, месту пребивалишта/боравишта исказаним местом рада и другим подацима неопходним за реализацију тачке 1. овог закључка. Да исплату накнада из тачке 1. овог закључка врши Министарство државне управе и локалне самоуправе, а о начину исплате Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог закључиће споразум са органом или установом код кога је лице ангажовано. Под тачком 5. да праћење реализације овог закључка врши Генерални секретаријат Владе, а извештај о реализацији подноси се тромесечно Кабинету председника Владе и Кабинету председника Републике. Даље да ће средства за реализацију закључка бити обезбеђена у буџету за 2022. годину. На крају, да је ради реализације овај закључак потребно доставити Министарству државне управе и локалне самоуправе, Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Националној академији за јавну управу, а ради информисања Министарству финансија, Кабинету председника Републике, Кабинету председника Владе, Координационом телу за унапређење положаја и социјално укључивање Рома и Ромкиња и праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у РС за период од 2016. до 2025. године.

Одредбом члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1] прописано је да Повереник прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације, док је тачком 9. истог члана прописано да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације

Чланом 14. Закона о забрани дискриминације прописано је да се се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, док је ставом 2. истог члана прописано да се посебне мере из става 1. овог члана примењују док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано.

Такође и Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације је дао Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Конвенције предузму посебне мере у циљу промовисања запошљавања Рома у државној администрацији и државним институцијама, као и у приватним фирмама, као и да усвоје и спроведу, кад год је могуће, на државном или локалном нивоу, посебне мере у корист Рома приликом запошљавања у државном сектору, као што су извођење јавних радова и остале активности које предузима или финансира влада, или посебне мере за обуку Рома за различите стручне спреме и професије.

Одредбом члана 4. став 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[2] прописано је да се неће сматрати дискриминацијом мере за унапређење пуне и ефективне равноправности у запошљавању, односно погодности у случају престанка радног односа у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, које су прописане одредбама посебних закона којима се уређује радно-правни статус запослених у јавном сектору, ако такве мере важе до постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина која је утврђена тим законима.

Одлуком о образовању Комисије за регулаторни оквир унапређења запошљавања Рома у јавном сектору[3] је дефинисано да је задатак Комисије да усклађује рад надлежних органа државне управе, других организација и јавних служби на унапређивању регулаторног оквира за запошљавање Рома у јавном сектору, прати, анализира и разматра најважнија питaња у области запошљавања Рома у јавном сектору са посебним освртом на стање реализације стратешких докумената и акциoних планова везаних за ову материју, даје анализе стања и предлоге мера за систематско решавање уочених проблема и усклађивање ставова надлежних органа државне управе, других организација и јавних служби које се баве питањем запошљавања Рома, предлаже и анализира ефекте мера које се спроводе у циљу запошљавања Рома у јавном сектору.

Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године[4] је као општи циљ предвидела успостављање стабилног и одрживог раста запослености заснованог на знању и достојанственом раду. Мере предвиђене у Стратегији запошљавања односе се на реализацију мера активне политике запошљавања, унапређење њиховог спровођења, креирање нових, као и на унапређење праћења стања и кретања на тржишту рада и исхода и утицаја тих мера. Посебне мере предвиђене су за унапређење положаја Рома, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада. Даље да је регистрована незапосленост Рома имала тренд умереног раста током година, чиме је са око 22.000 у 2013. порасла на око 26.000 лица на крају 2019. године. Стога, иако је у претходном периоду постигнут одређен напредак када је реч о положају Рома на тржишту рада, неопходно је и надаље, кроз координисано деловање у оквиру неколико система, утицати на узроке њиховог отежаног запошљавања, како би се у крајњем исходу унапредио њихов изузетно неповољан социо-економски положај. У Стратегији је наведено се да у јавном сектору, и поред уставне обавезе, процењује да су Роми и Ромкиње заступљени са мање од 0,1% (далеко испод 2,1% заступљености Рома и Ромкиња у популацији), међутим, не постоји систем праћења и мере равноправног запошљавања у јавном сектору. Стога да се у циљу отклањања предрасуда о стварним могућностима и радним потенцијалима Рома и Ромкиња, повећања запослености и економске независности која доприноси побољшању услова и стандарда живота, у оквиру система политике запошљавања креирају и спроводе и финансијске мере које су у функцији подстицања запошљавања припадника ромске националне мањине.

Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године[5] као један од посебних циљева у кључним областима који доприносе остваривању општег циља дефинише увођење и примена афирмативних мера за запошљавање Рома и Ромкиња у јавном сектору. Даље, као један од посебних циљева дефинисано је повећање приступа Рома и Ромкиња квалитетном и одрживом запошљавању, те је за постизање посебног циља неопходно да се кроз имплементацију стратегије реализују мере које се односе на повећање стопе запослености Рома и Ромкиња до минималних 25%, у складу са Познањском декларацијом. Такође, потребно је подстаћи запошљавање Рома и Ромкиња у јавном сектору тако да се достигне да заступљеност Рома и Ромкиња запослених у јавном сектору буде пропорционална процентуалној заступљености Рома и Ромкиња у укупном становништву. Такође, као мера 4.1. предвиђено је увођење и примена афирмативних мера за запошљавање Рома и Ромкиња у јавном сектору, те да ће ова мера биће остварена кроз програме подстицања запошљавања који пре свега подразумевају сензибилизацију послодаваца у јавном сектору и примену афирмативних мера за запошљавање, нарочито образованих Рома и Ромкиња (с посебном пажњом на заступљеност жена). Дефинисани су и показатељи за меру 4.1 , као је циљана вредност да у 2030. године 150 институција спроведе афирмативне мере за запошљавање Рома и Ромкиња.

Резултати истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији“ из 2023. показују да већина учесника истраживања препознаје потребу за бољом интеграцијом Рома, али да истовремено 52% испитаника и даље има предрасуду да Роми заправо и не желе да се запосле, док 39% сматра да су склони криминалу и преварама.

У истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“[6] у области дискриминације у запошљавању, 34% Рома и Ромкиња сматрају да их послодавци не запошљавају само због тога што су Роми и Ромкиње. Такође, Роми и Ромкиње се сусрећу са највећим баријерама у фази запошљавања (60%) – четири пута чешће него на самом послу (15%). Ипак, релативно мали број Рома и Ромкиња у радном односу има утицаја на мањи проценат опажања дискриминације на радном месту. Три четвртине Рома и Ромкиња сматрају да не напредују на послу због нижег образовања. Мере за лакше запошљавање Рома и Ромкиња подржава 96% анкетираних.

Oбрaзoвaњe je oд суштинскoг знaчaja, нe сaмo кao начин излaскa из сирoмaштвa, вeћ и кao прeдуслoв зa пoтпунo укључивaњe у свe друге сeгмeнтe друштвeнoг живoтa. Дoбрo oбрaзoвaњe пружa дeци, бeз oбзирa нa њихoву нaциoнaлну припaднoст, прилику дa рaзвиjу свoje пoтeнциjaлe, стeкну вeштинe и знaњe кoja ћe им oмoгућити дa се aктивнo укључе у све друштвене токове и да постану конкурентни на тржишту рада.

У Редовном годишњем извештају за 2023. годину[7] истакнуто је да када се посматра пракса Повереника у погледу дискриминације на основу националне припадности или етничког порекла, и ове као и претходних година највише притужби су поднели припадници ромске националне мањине (55%). Такође, Повереник је указао да су се грађани најчешће обраћали у вези са остваривањем права у области рада и запошљавања и области образовања. У Извештају о Србији за 2023. годину Европске комисије наведено да је стопа напуштања школе и даље висока, посебно кад су у питању ромске девојчице. Само 7% ромске деце до 5 година старости похађа предшколски програм у поређењу са 61% опште популације. Само 28% деце која живе у ромским насељима уписује више средњошколско образовање, а стопа завршавања средње школе је 61% (опште популације је 98%), док је стопа најнижа за девојчице из ромских насеља. Стога је Повереник између осталог као једну од општих препорука мера за унапређење равноправности навео да је потребно подстицајним мерама повећати обухват ромске деце у предшколском, средњем и високом образовању, утицати на смањење напуштања система образовања и спречавање сегрегације у образовном процесу.

У Редовном годишњем извештају за 2022. годину[8], Повереник је навео и да је Национална академија за јавну управу програмирала и спровела пакет мултидисциплинарних обука за припаднике ромске популације са стеченим високим образовањем који нису запослени у јавној управи. Стицање нових знања и вештина је добар начин да млади Роми и Ромкиње постану конкурентнији на тржишту рада, што значајно повећава могућности за њихово запошљавање, али такође и шаље поруку целокупној ромској заједници о важности образовања.

Високо образовани припадници ромске националности су велики потенцијал друштва и драгоцен ресурс који није довољно искоришћен, због чега је од значаја и даље радити на оснаживању и јачању капацитета ромске заједнице. Такође, запошљавањем припадника ромске националне мањине повећава се њихова економска самосталност и лични и породични стандард, док се са друге стране, утиче и на смањење сиромаштва и социјалну искљученост Рома и Ромкиња, као и њихову већу партиципацију.

Повереник указује да је чланом 89. став 1. Пословник Владе^[9] прописано да за благовремено и правилно извршавање закључка Владе одговорни су министри, директори посебних организација и директори Владиних служби, сходно налозима из закључака и сопственом делокругу. Ставом 2. овог члана прописано је да извршавање закључака Владе прати, надзире и усклађује Генерални секретар и ради тога, по потреби, издаје одговарајуће налоге, док је ставом 3. прописано да ако орган државне управе не изврши закључак у одређеном року, Генерални секретар припрема за Владу предлог одговарајућег закључка. Такође, ставом 5. овог члана је прописано да је орган државне управе дужан да посебно обавести Генералног секретара о томе да је извршен закључак Владе којим није наложена припрема и предлагање материјала за Владу.

Имајући у виду све наведено, посебно циљ због кога је програм донет, те стратешка опредељења  Републике Србије, Повереник у складу са чланом 33. тач. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације Генералном секретаријату Владе упућује препоруку мера за остваривање равноправности, којом препоручује предузимање даљих мера и активности у складу са надлежностима прописаним Законом о Влади и Пословником Владе, а у циљу потпуне реализације Закључка Владе Републике Србије, 05 Број: 112-4510/2022 од 9. јуна 2022. године и радног ангажовања свих 44 припадника/ца ромске националне мањине који су успешно завршили Програм стручног оспособљавања Рома за 2021. годину који је организовала Национална академија за јавну управу.

Потребно је да Повереника у року од 30 дана од дана достављања ове препоруке мера, обавестите о предузетом.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18)

[3] „Службени гласник РС“, бр. 69/22 и 88/22

[4] „Службени гласник РС“, бр. 18/21 и 36/21 – исправка

[5] „Службени гласник РС“, број 23/22

[6] https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/03/RGI-2023.pdf

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

[9]„Службени гласник РС“, бр. 61/06 – пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14 и 8/19 – др. уредба

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

77-24 Препорука мера Генералном секретаријату Владе