бр. 07-00-635/2018-02 датум: 28.2.2019. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je у име и уз сагласност АА поднео ББ против Дома здравља ВВ и др ГГ, начелнице Службе за физикалну медицину и рехабилитацију, због дискриминације на основу здравственог стања АА. У притужби је између осталог наведено да је АА 18. јула 2018. године дошао у Дом здравља ВВ, на специјалистички преглед код др ГГ, која му је, након сазнања да је особа живи са ХИВ-ом, постављала недолична питања која нису од значаја за његово лечење, те да је на непримерен начин на здравственом картону назначила његов ХИВ статус, који је, потом, саопштила и другим лицима. У изјашњењу Дома здравља ВВ, између осталог, наведено је да је увидом у здравствени картон АА утврђено да је др ГГ уписала да је у питању лице које је „ХИВ позитивноˮ, што је учињено у циљу постављања дијагнозе и прописивања одговарајуће терапијске процедуре у складу са здравственим стањем осигураног лица. Истакнуто је да др ГГ податке о здравственом стању АА није износила у јавност, нити их је саопштавала трећим лицима. У изјашњењу др ГГ између осталог наведено је да је АА све време током прегледа деловао нестрпљиво и узнемирено, да је гледао шта пише, те да је на њено питање да ли је нешто оперисао, скочио са столице и почео да виче да никада ништа није оперисао, те да се ХИВ-ом заразио путем сексуалних односа. У свом изјашњењу, др ГГ је оспорила све наводе из притужбе, осим оних који се односе на уписивање дијагнозе АА у медицинску документацију. Докторка је, наиме, навела да се „уписивање дијагнозе из Међународне класификације болести и статуса пацијента користи за диференцијалну дијагнозу болести, то је вид комуникације међу свим учесницима у процесу лечења пацијента – здравственим радницима и сарадницима (…)“, те да је у медицинску документацију АА уписала „ХИВ+“, јер је била изненађена пацијентовим понашањем, који је, према њеним наводима, толико викао да је помислила да халуцинира, посебно што у електронском картону није пронашла ни један податак везан за његов ХИВ статус. Истакла је и да је поступила на наведени начин јер се ради о пацијенту који је због слабијег имунитета у повећаном ризику од обољевања од инфекција, те да због свега овога терапеути, који са пацијентом буду радили, морају да предузму све потребне мере заштите. Током поступка, а на основу изведених доказа, утврђено је да подносилац притужбе није учинио вероватним да је др ГГ узнемиравала и понижавала АА због његовог здравственог стања, нити да је његов ХИВ статус саопштила трећим лицима. Када је реч о исписивању дијагнозе „ХИВ+ˮ на здравственом картону и терапијској листи АА, Повереник за заштиту равноправности констатовао је да ни евентуално неприкладно понашање АА у ординацији, као ни изостанак адекватне електронске евиденције његовог здравственог стања, не представљају оправдане разлоге да се његов стварни или претпостављени ХИВ статус евидентира на начин на који је то учинила др ГГ, занемарујући прописе који налажу да се дијагнозе болести уписују на за то предвиђеном месту у здравственом картону, на латинском језиком и под шифром из важеће Међународне класификације болести. Такође, др ГГ је на располагању имала и друге начине да сазна да ли се заиста ради о пацијенту који живи са ХИВ-ом. Тако, докторка је могла да контактира изабрану лекарку АА, која је према одредбама Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства одговорна за за тачност података који се налазе у здравственом картону. Наведено потврђује и чињеница, наведена у изјашњењу др ГГ, да је након конфликта са АА телефонирала његовој изабраној лекарки и сазнала за пацијентов ХИВ статус, као и разлоге због којих овај податак није био уписан у А електронски картон. Када је реч о наводима из изјашњења др ГГ да је други разлог због којег је уписала ХИВ статус АА, на начин описан у притужби, везан за то да се ради о пацијенту који је због слабијег имунитета у повећаном ризику од обољевања од инфекција, Повереник је указао на обавезу медицинског особља да у раду са сваким пацијентом користе заштитну опрему, која је утврђена прописима из области заштите на раду. Како је притужба поднета и против Дома здравља ВВ, током поступка је утврђено да је руководство овог дома здравља, иако је одмах информисано о догађају који се одиграо између др ГГ и АА, пропустило да предузме све мере које су им стајале на располагању, како би благовремено и адекватно утврдили шта се тачно догодило 18. јула 2018. године у ординацији др ГГ, посебно када је реч о непрописном и стигматизујућем уписивању ХИВ статуса у медицинску документацију АА. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су Дом здравља ВВ и др ГГ, уписивањем ХИВ статуса АА ознаком „ХИВ+ˮ’ у одељак предвиђен за анамнезу у оквиру здравственог картона, као и у врху (зачељу) терапијског листа, повредили одредбе чланова 6, 8. и 12, у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације. Стога је Дому здравља ВВ препоручено да организује едукацију за запослене о ХИВ/АИДС-у, док је др ГГ препоручено да дијагнозу пацијената која се односи на њихов ХИВ статус уписујe на предвиђеном месту у здравственој документацији и под шифром из Међународне класификације болести, затим, да писменим путем упути извињење АА, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио притужбу и допуне притужбе ББ, поднету у име и уз сагласност АА, против Дома здравља ВВ и др ГГ, начелнице Службе за физикалну медицину и рехабилитацију овог дома здравља. У притужби и допунама притужбе је, између осталог, наведено:
– да је АА 18. јула 2018. године у 10 часова дошао у Дом здравља ВВ на заказан преглед поводом опоравка од прелома руке. АА је у ординацији примила и срдачно поздравила др ГГ;
– да је др ГГ професионално и са уважавањем обавила преглед и започела испуњавање АА картона;
– да је на питање др ГГ да ли узима неке лекове и да ли пати од неког обољења, АА одговорио да живи са ХИВ-ом;
– да су се након тог сазнања израз лица, тон и понашање др ГГ променили, те да је истог тренутка црвеним фломастером великим словима у АА здравствени картон написала ХИВ+ и наведено заокружила;
– да је АА одговорио на докторкино питање колико дуго је „позитиванˮ, иако сматра да та информација није битна за његово лечење;
– да је докторка питала АА да ли је „наркоманˮ, на шта јој је он одрично одговорио;
– да је затим уследило питање да ли је АА имао неку операцију, на шта јој је он такође одрично одговорио;
– да је докторка након тога зачуђено упитала АА: „Па како си се онда заразио?ˮ, на шта јој је он одговорио „да се то десило вероватно путем сексуалног односаˮ;
– да је у том моменту докторка погледала у АА, подигла обрве и са изразом гађења на лицу и колутајући очима упитала; „Вероватно!?ˮ;
– да је докторка потом устала и опрала руке над умиваоником, иако то није учинила након прегледа (током прегледа није користила рукавице), већ је то учинила након сазнања да је АА носилац ХИВ вируса;
– да је на АА питање из ког разлога је у здравственом картону обележила његов ХИВ статус, докторка одговорила да жели да заштити своје особље и да, у случају да АА има посекотину на руци, а неко од особља рану на кожи, може доћи до преноса вируса;
– да је АА рекао да се вирус тако не преноси и питао докторку: „Зар не би особље увек требало да користи рукавице, пошто је немогуће утврдити ко је све позитиван?ˮ, на шта је она одговорила: „Ти као да си пао са Марса, ово је државна болница! Ми немамо довољно рукавица да користимо за све пацијенте.ˮ;
– да АА сматра да је докторка на овај начин прекршила члан 27. Закона о забрани дискриминације;
– да је АА рекао докторки да он, као особа на редовној терапији, не може да пренесе вирус, те да не представља опасност, као и да вирус шире особе које нису на терапији (међу којима већина не зна за свој статус). Истакао је да је то разлог због којег би рукавице требало да се користе у раду са свим пацијентима, те да је шокиран да она, као здравствена радница и начелница одељења, то не зна;
– да је докторка на то изјавила: „Не, него ћеш ти да ме учиш! Ти да си паметан знао би како да се заштитиш и не би сада био заражен!;
– да је у том моменту АА устао са столице, рекао докторки да не жели да га она лечи, и тражио назад свој картон;
– да је АА, видно узнемирен, погледао у правцу стола на којем се налазио његов здравствени картон на коме је писало ХИВ+, узео га и поцепао;
– да је докторка тада телефоном позвала обезбеђење и рекла да ће позвати полицију зато што ју је АА напао на радном месту и поцепао службена документа, те да ће сачувати поцепан картон као доказ;
– да је АА рекао да ће сачекати полицију и да жели да дође заштитник права пацијената;
– да је докторка потом изашла из ординације и свима у чекаоници на театралан начин рекла да не зна колико ће морати да чекају, јер АА прави проблеме и не жели да изађе из чекаонице док не дође полиција;
– да је АА изашао на ходник и рекао да може да сачека напољу, те је рекао докторки да нема потребе да остали чекају због њега и да не говори о њему пред пацијентима у пуној чекаоници;
– да се докторка удаљила на неколико минута, а да се АА вратио у ординацију;
– да је докторка потом ушла у ординацију, док се пред отвореним вратима појавио мушкарац који се није представио, већ је мирно стајао на вратима и посматрао;
– да је на АА питање: „Имате ли ви нека посла овде?ˮ, овај мушкарац одговорио потврдно и рекао да је он члан обезбеђења;
– да је АА потом рекао: „Уколико имате посла уђите и затворите врата, не мора цела чекаоница да слуша о чему разговарамо.ˮ;
– да су у ординацију тада ушли још један члан обезбеђења, лице које се представило као правник и женска особа која ради на картотеци;
– да је докторка тада пред свима рекла да је АА „ХИВ позитиванˮ;
– да је АА је на то приговорио и рекао докторки да не саопштава његов статус другим лицима;
– да је женска особа са картотеке рекла: „Ја и тако већ знам.ˮ;
– да АА сматра да је на овај начин повређен члан 13. став 1. тачка 6. Закона о забрани дискриминације;
– да је АА питао мушку особу која се представила као правник да ли докторка има право да саопштава његов статус без његове дозволе, да пише на картону да је „позитиванˮ, да говори о његовом здравственом стању пред немедицинским особљем и да му говори да је крив јер има ХИВ вирус;
– да је особа која се представила као правник рекла АА да се за примедбе обрати Министарству здравља;
– да је АА на питање да ли је позвана полиција како би је сачекао, одговорено да није;
– да су, када је изашао испред ординације, десетине људи који су седели у чекаоници гледали у АА правцу, а да је женска особа која ради на рецепцији разговарала са колегом иза стакленог паравана, док су гледали у АА;
– да је АА напустио болницу и кренуо према стану, те да се, непосредно по његовом доласку у стан, на вратима појавио полицајац који је дошао по пријави дома здравља;
– да је АА, приликом „саслушањаˮ, које је на његово инсистирање обављено у просторијама МУП-а ВВ а не поред полицијског аутомобила паркираног испред његове зграде, саопштено да се у пријави наводи да је претио смрћу др ГГ и да је рекао да ће је сачекати испред дома здравља и убити;
– да је АА речено да, према мишљењу тужиоца, нема елемената за покретање поступка. Због тога, АА сматра да је пријава лажна и да је поднета са намером да се дискредитује и заплаши;
– да докторка не само да није била угрожена већ се, окруживши се колегама, обезбеђењем и полицијом, на бахат начин опходила према АА, откривајући његов статус, чиме је покушала да АА додатно понизи и посрами;
– да АА не поседује податке о особама које су биле присутне током описаног догађаја јер не познаје те особе. Према наводима подносиоца притужбе, све се десило брзо и ситуација је била јако напета, те АА није размишљао да му присутне особе могу бити сведоци и да им може тражити податке у ту сврху;
– да се АА није обратио заштитнику права пацијената зато што је приликом описаног догађаја од др ГГ и присутног обезбеђења тражио да дође заштитник права пацијената, али су они, упркос томе, позвали правника Дома здравља ВВ, који га је усмено упутио да се за примедбе обрати Министарству здравља;
– да је АА телефоном позвао Министарство здравља и добио одговор да притужбу инспекцији проследи инспекторки ДД. Према наводима подносиоца притужбе, АА је то учинио, а Министарство здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ је дописом обавестило АА да је, према речима др ГГ, картон поцепан и да здравствени инспектор у њега није имао увид. АА је, такође, обавештен да је директору Дома здравља ВВ наложено да сазове састанак чланова Етичког одбора Дома здравља ВВ који ће извршити проверу етичности односа између здравствене раднице – др ГГ и пацијента АА, као и примену начела професионалне етике приликом пружања здравствене услуге пацијенту, те да ће након достављеног извештаја Етичког одбора Дома здравља ВВ, АА овај извештај бити прослеђен. АА је такође указано да је о наведеном догађају обавештена и Лекарска комора Србије, ради евентуалног поступка органа коморе;
– да је Етички одбор Дома здравља ВВ нашао да је АА пружена адекватна здравствена услуга, да није дискриминисан и да се на картону који је АА поцепао може уочити да је напомена „ХИВ+ˮ написана унутар картона хемијском оловком. Подносилац притужбе истиче да га ово „наводи на размишљање“ у вези са наводима да здравствени инспектор није био у могућности да утврди „притужбе јер је картон поцепан, док Етички одбор Дома здравља ВВ наводи да је имао увид у поцепан картон и да може уочити да је напомена „ХИВ+ˮ написана унутар хемијском оловкомˮ;
– да је Лекарска комора Србије обавестила АА о законским могућностима и упутила га на Суд части Регионалне коморе ЛЛ;
– да се АА обратио и Поверенику за заштиту података о личности, информишући га да је због непрофесионалног означавања обољења на здравственом картону и саопштавања здравственог стања немедицинском особљу у установи и ван ње, доживео дискриминацију у Дому здравља ВВ. Према наводима подносиоца притужбе, АА је обавестио Повереника за заштиту података о личности да је случај пријавио инспекцији Министарства здравља и Поверенику за заштиту равноправности и уједно упитао да ли институција Повереника за заштиту података о личности има овлашћења у овом случају, будући да не жели да се оваква пракса настави;
– да је Повереник за заштиту података о личности обавестио АА да је добро поступио што је обавестио инспекцију Министарства здравља и упутио га на могућности које му стоје на располагању.
- Уз притужбу и допуну притужбе достављени су следећих диокази: 1) сагласност и овлашћење за заступање од … 2018. године, које АА даје ББ; 2) изјаву сагласности АА од … 2018. године којим, у циљу заступања његових интереса, добровољно даје личне податке; 3) имејл од … 2018. године којим АА обавештава ДД да је доживео дискриминацију од др ГГ у Дому здравља ВВ, уз достављање изјаве и полицијског извештаја о наведеном догађају; 4) извештај Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе за град ЛЛ, Полицијске станице ВВ бр. … од … 2018. године; 5) имејл од … 2018. године којим АА обавештава Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да је доживео дискриминацију у дому здравља; 6) одговор Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности бр. … од … 2018. године; 7) допис Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове, Одељења за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ бр. … од … 2018. године; 8) закључак Етичког одбора Дома здравља ВВ бр. … од … 2018. године; 9) допис Лекарске коморе Србије бр. … од … 2018. године.
1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражио изјашњења о наводима и основаности притужбе од вд директора Дома здравља ВВ, прим. др ЂЂ и др ГГ.
1.4. У изјашњењу и допунама изјашњења вд директора Дома здравља ВВ, прим. др ЂЂ, између осталог, наведено је:
– да је увидом у медицинску документацију и на основу изјаве др ГГ утврђено да се АА, 18. јула 2018. године, јавио на преглед у Службу физикалне медицине и рехабилитације;
– да је надлежни здравствени радник, у складу са чланом 20. став 1. тачка 5. Закона о правима пацијената, дужан да уредно води медицинску документацију, у складу са законом, те да евидентира све предузете медицинске мере, а посебно анамнезе, дијагнозу, дијагностичке мере, терапију и резултате терапије, као и савете дате пацијенту;
– да је чланом 21. истог закона прописано да подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке које су дужни да чувају сви здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена у здравственим установама;
– да је увидом у здравствени картон, који је АА поцепао, утврђено да је др ГГ у здравственом картону уписала да је у питању лице које је „ХИВ позитивноˮ, а у циљу постављања дијагнозе и прописивања одговарајуће терапијске процедуре у складу са здравственим стањем осигураног лица;
– да на основу свега наведеног, докторка није поступила супротно законским прописима, јер је дужна да у здравствени картон унесе све што је у вези са здравственим стањем пацијента, а на основу дужности чувања службене тајне, она те податке није износила у јавност, нити их је саопштавала трећим лицима;
– да Дом здравља ВВ нема обезбеђење и да су лица које је докторка позвала због пацијента, запослена у дому здравља као виши физиотерапеут и дипломирани правник;
– да је на основу увида у здравствени картон несумњиво утврђено да у њему ништа није уписано црвеним фломастером;
– да се медицинска документација води у складу са правилима приписаним Законом о здравственој документацији и евиденцији у области здравства, а да је чланом 13. овог закона јасно прецизирано који се подаци уписују у медицинску документацију;
– да ју је др ГГ одмах обавестила о догађају поводом којег је поднета притужба поднета;
– да јој се пацијент АА није лично обратио, већ је упутио жалбу инспекцији Министарства здравља;
– да је од Етичког одбора Дома здравља ВВ тражила и добила изјашњење о жалби пацијента АА.
1.5. Уз изјашњење и допуну изјашњења достављена је фотокопија картона бр. … Дома здравља ВВ, Одељења физикалне медицине и рехабилитације, на име АА и закључак Етичког одбора Дома здравља ВВ бр. … од … 2018. године.
1.6. У изјашњењу др ГГ, између осталог, наведено је:
– да је АА 18. јула 2018. године дошао на преглед, ради одређивања физикалних процедура после прелома десног лакта;
– да је при уласку у ординацију докторка уочила да је АА видно узнемирен, тихо је кашљуцао и необично дисао;
– да је АА рекла да седне на столицу и затражила му медицинску документацију на увид;
– да је АА, од медицинске документације, донео извештаје ортопеда и упут са упутном дијагнозом фрактуре, без пропратних дијагноза;
– да је отворила општи физијатријски картон и уписала датум повреде, начин, време скидања имобилизације и опис калуса из извештаја ортопеда;
– да је погледала у електронски здравствени картон, у којем није нашла ни једну акутну ни хроничну дијагнозу, као ни инфективне болести, те да је картон био готово празан, осим издавања наведеног упута са којим је пацијент стигао код ње;
– да је, на њено питање да ли болује од неких болести и да ли пије неку терапију, пацијентов одговор био одричан;
– да је устала са столице, детаљно прегледала пацијента и погледала степен редукције покрета десног лакта у свим правцима, те да је пацијент имао оток и промене на кожи које нису личиле на огуљотине;
– да је опрала руке и села за сто да напише објективни статус и физикалну терапију;
– да је у главни физијатријски картон написала физикалну терапију (инерферентне струје, нискофреквентну магнетотерапију, кинезитерапијске процедуре у смислу активних, активно потпомогнутих вежби и вежбе са реквизитима);
– да је, пошто је пацијент имао редукцију покрета, размишљала о томе како да повећа аналгезију и убрза циркулацију, како би целокупан терапијски третман трајао краће;
– да је размишљала да укључи још неку терапијску процедуру у смислу електротерапије, те да је мислила на дијадинамичне струје, које се не могу дати уколико пацијент има неког метала у телу, у смислу остеосинтезе;
– да је пацијент све време деловао нестрпљиво и узнемирено, да је био нагнут над њен сто и гледао је шта пише, те да је цела ситуација била необична;
– да јој искуство које има, после 26 година лекарског стажа (од чега 22 године специјалистичког стажа), говорило да у историји болести „има још нештоˮ;
– да поновним уласком и претраживањем електронског картона није пронашла никакву дијагнозу, због чега је питала пацијента да ли је некада нешто оперисао;
– да њено питање није било пријатно за пацијента, те да је скочио са столице и почео да виче: „Ја никада ништа нисам оперисао, ја сам се ХИВ-ом заразио преко секса, преко секса.ˮ
– да су оба картона – главни и физиотерапијски, били отворени, те да је она у унутрашњој страни главног картона у продужетку анамнезе додала хив+ истом оловком којом је писала. У терапијски картон, са унутрашње стране, такође је додала хив+. У питању су ситна слова и плава оловка;
– да је пацијент поново устао са столице и почео јако гласно да виче: „Зашто то пишете, немате право да пишете моју дијагнозу, то је дискриминација, немате право да износите у јавност моју дијагнозу, немате право, Ви ништа не знате…ˮ
– да је била јако изненађена понашањем овог младог човека, који је толико викао да је помислила да халуцинира, будући да у електронском картону нема адекватне податке, а на увид није донео пропратну медицинску докуменатцију која би потврдила његове наводе, а коју је пацијент дужан да понесе и стави на увид. Због свега тога, она је написала хив+, а не шифру из Међународне класификације болести Б23;
– да је покушала да смири пацијента говорећи му да је то процедура у вођењу медицинске документације, да он неће бити оштећен у процесу лечења, да ће све потребне терапијске процедуре добити као и сви други пацијенти, те да он није ни први ни последњи пацијент са таквом дијагнозом на њиховом одељењу;
– да се ради о пацијенту који је због слабог имунитета у повећаном ризику од обољевања од суперинфекција као што су респираторне инфекције, као што је, примера ради, запаљење плућа изазвано гљивичним ифекцијама pneumocystis carinii, туберкулоза, честе гастроинтестиналне инфекције праћене дијарејом и повраћањем, те кожна обољења, најчешће Карпошијев синдром и друго;
– да, због свега овога, терапеути који буду радили са АА, морају да предузму заштитне мере, у смислу коришћења рукавица и маски, затим, да се мора повећати хигијенска контрола на одељењу, као и код свих других пацијената који су у високом ризику од обољевања, те да су они у законској обавези да заштите све пацијенте који се лече у њиховој служби;
– да је пацијент скочио и нагнуо се над њен радни сто, вичући: „Убићу те, немаш право да пишеш дијагнозуˮ;
– да је, пошто се у ходнику чула галама, сестра ЕЕ ушла, те да јој је рекла да треба позвати полицију и правника;
– да је, пошто је пацијент галамио, на врата улетео један пратилац претходног пацијента и рекао му: „Срам те било, малтетираш докторку, битанго једнаˮ;
– да је АА почео да виче на њега: „Излази, ко је тебе звао, имаш ли ти нека посла овдеˮ;
– да је, на особље које је дошло, правника ЖЖ и физиотерапеута са одељења ЗЗ, пацијент викао речима: „Зашто сте ви дошли, ко је вас звао, каква посла ви имате овде, да ли сте и ви дошли да видите да сам ја хив+, позовите и чистачицу нека и она чујеˮ;
– да је правник ЖЖ рекао пацијенту да нема права да малтретира докторку и да виче, те да се жали заштитнику права пацијената ако је незадовољан лечењем;
– да се АА, због ових правникових речи, још више разбеснео, узео све папире са њеног стола – његов главни картон, физиотерапеутски картон и упут, све исцепао пред свима, говорећи јој: „Ти не можеш ни стоку да лечишˮ;
– да је, пошто се уплашила „разјареног пацијентаˮ, изашла из ординације да се он смири, очекујући сваког момента да стигне полиција, као и да би замолила пацијенте који су чекали у ходнику (родитеље са децом) да причекају, јер имају проблема са једним пацијентом;
– да је, када је чуо да стиже полиција, АА рекао: „Идем ја, немам никакву обавезу да чекам полицијуˮ, те је отишао;
– да је непосредно након тога дошла полиција, те им је испричала све што се догодило и дала на увид поцепану медицинску документацију;
– да је сестра ЕЕ уписала у књигу нежељених догађаја све што се догодило тог дана;
– да је назвала докторку ИИ, изабрану лекарку АА, коју је упитала како нема никакве дијагнозе у електронском картону овог пацијента;
– да је докторка ИИ одговорила да је он врло агресиван и да не дозвољава да се његова дијагноза „пише у картон или било гдеˮ;
– да јој је др ЈЈ, начелница опште медицине, потврдила у разговору да је АА најстрашније малтретирао своју докторку ИИ, претио јој и говорио да не сме да упише дијагнозу, због чега се она уплашила, те да је то разлог што у електронском картону „нема ништаˮ, али да овај случај није пријавила њиховој правној служби;
– да сматра да је овај млади човек у великом здравственом проблему и да му је неопходна велика психосоматска подршка свих учесника у процесу његовог лечења и рехабилитације, али да се то може постићи само ако се има поверења у здравствене раднике;
– да општи електронски, физиотерапеутски или било који картон неке специјалистичке службе било ког пацијента није јавно гласило, дневне новине, Инстаграм или Фејсбук, већ је у питању медицински документ за све пацијенте, па и АА;
– да је АА са њом био сам у ординацији, те да поставља питање на који начин је угрозила његова права и саопштила другима дијагнозу, а да су особе које су после дошле у ординацију, то учиниле због његовог неоснованог напада на њу;
– да је дијагноза било ког пацијента лекарска тајна која се не сме обелоданити, те да њихова здравствена документација није никоме доступна, осим здравственим радницима који учествују у процесу лечења;
– да је све наведено описала и у писаној изјави упућеној директору дома здравља и Министарству здравља;
– да у здравствени картон АА није великим словима, црвеним фломастером уписала хив+ статус, као што се у њених 8000 здравствених картона, које има у служби, не налази ниједно слово нечије дијагнозе или статуса, уписано црвеним фломастером, јер то није дозвољено урадити ни за једног пацијента, те да комисије Министарства здравља и све друге службе и органи имају, у складу са законом, редован увид у њихов рад;
– да није осуђивала пацијента због хив+ статуса, нити би он на њиховом одељењу био дискриминисан, нити лечен под другачијим условима. Истакла је да је ношење заштитних рукавица и маски обавеза здравствених радника, те да код њих не постоје никакве просторије за изолацију, нити постоји потреба за тим;
– да је неспоразум, због којег је настао овај нежељени догађај, узрокован тиме што она у електронском картону није нашла ни један навод изабране лекарке пацинјента, везан за његов хив статус, односно, у електронском картону није била уписана дијагноза Б23;
– да је, у складу са Законом о здравственој заштити, у електронски картон потребно уписати све посете пацијента, све његове дијагнозе и терапију коју користи, тако да она није знала да ли је АА „умишљени болесник, халуцинира или је то заиста такоˮ;
– да је АА својим агресивним понашањем и забранама, у смислу „не смеш да уписујеш у картон мој хив+ статус ако ти ја не дозволим,ˮ спречио докторку да то уради;
– да је др ЈЈ, начелница опште медицине, у разговору са њом изјавила следеће: „Колегиница ИИ је била најстрашније малтретирана, много горе него ВИ колегиницеˮ. Наведено јој је потрвдила и др ИИ у телефонском разговору;
– да се уписивање дијагнозе из Међународне класификације болести и статуса пацијента користи за диференцијалну дијагностику болести, те да је то вид комуникације међу свим учесницима у процесу лечења пацијента, односно, здравственим радницима и сарадницима. Сви су у обавези да знају статус пацијента, који служи да се пацијенту помогне, поготово када је у питању тимски рад, као што је случај код њих у служби.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у притужбу, изјашњења и достављене прилоге, утврђено је да је АА, 18. јула 2018. године, дошао у Дом здравља ВВ ради прегледа др ГГ.
2.2. Увидом у извештај Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе за град ЛЛ, Полицијске станице ВВ, бр. … од … 2018. године, утврђено је да је у евиденцији која се води у ПС ВВ забележена једна интервенција полицијских службеника на адреси КК бр. … (адреса Дома здравља ВВ). Како је у извештају даље наведено, 18. јула 2018. године око 11,30 часова, на позив начелнице физикалног одељења ГГ, која је пријавила да је нападнута од пацијента у улици КК бр. …, упућени су полицијски службеници ПИ ВВ. Доласком на лице места, полицијски службеници су затекли др ГГ која је изјавила да је АА дошао ради прегледа, који је, након што је упитан да ли је имао неке операције или болује од неке болести, устао са столице и обратио се докторки речима „Шта вас брига да ли ја болујем и од чега болујем! Ја сам ХИВ позитиван и ко сте Ви да записујете на мој картон да сам ја ХИВ позитиван, убићу вас!“ АА је након тога устао, узео здравствени картон и поцепао га. Према даљим наводима из извештаја, АА се са наведене адресе удаљио, па су полицијски службеници дошли на његову адресу пребивалишта и довели га у просторије ПС ВВ ради обављања разговора. АА је негирао наводе докторке ГГ и изјавио да ће се жалити на њено понашање. У извештају је, потом, наведено да се дежурни јавни тужилац Првог ОЈТ-а у ЛЛ изјаснио да нема елемената кривичног дела. Са друге стране, дежурни судија за прекршаје је био става да се АА и др ГГ упуте на приватну парницу због контрадикторних изјава.
2.3. Увидом у допис Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, бр. … од … 2018. године, утврђено је да је АА овом органу упутио представку у којој је навео следеће: „Доживео сам дискриминацију од стране доктора у дому здравља због непрофесионалног означавања обољења у здравственом картону и саопштавања мог здравственог стања немедицинском особљу у установи… Случај сам пријавио инспекцији Министарства здравља и Поверенику за равноправност… ˮ. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је у свом допису, између осталог, указао да није надлежан за поступање поводом конкретне ситуације наведене у представци.
2.4. Увидом у допис Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ, бр. … од … 2018. године, утврђено је да је поводом пријаве АА, која се односи на неетичко понашање др ГГ, здравствени инспектор извршио инспекцијски надзор у Дому здравља ВВ, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију. Према даљим наводима из дописа, здравствени инспектор није могао да изврши увид у АА здравствени картон у Служби физикалне медицине и рехабилитације, јер је картон, по изјави др ГГ, поцепан. Како је у допису наведено, здравствени инспектор је наложио директору Дома здравља ВВ да сазове састанак чланова Етичког одбора Дома здравља ВВ, који ће извршити проверу етичности односа између здравствене раднице др ГГ и пацијента АА, као и примену начела професионалне етике приликом пружања здравствене услуге пацијенту. Према даљим наводима Минитарства здравља, о наведеном догађају обавештена је и Лекарска комора Србије, ради евентуалног поступка надлежног органа коморе.
2.5. Увидом у закључак Етичког одбора Дома здравља ВВ бр. … од … 2018. године, утврђено је да је по налогу директора бр. … од … 2018. године за изјашњавање о жалби пацијента АА на понашање др ГГ, одбор нашао да АА није ускраћен преглед лекара за здравствени проблем због којег се обратио (како је пацијент и сâм навео у жалби). Дакле, како је у закључку даље наведено, пацијент није био дискриминисан од др ГГ. Према наводима закључка, оптужујући наводи се не могу доказати на основу остатака здравственог картона који је, по својој изјави, пацијент сам поцепао. Како је у закључку даље наведено, види се само да је напомена „ХИВ+ˮ написана унутар картона хемијском оловком.
2.6. Увидом у допис Лекарске коморе Србије бр. … од … 2018. године утврђено је да је комора примила представку Сектора за инспекцијске послове Министарства здравља којом АА пријављује некоректно понашање др ГГ. Како је у допису даље указано, Лекарска комора Србије, у смислу законског одређења послова које обавља, једино може да утврђује, процењује и санкционише рад и понашање лекара – својих чланова, а за евентуалне повреде професионалне дужности и угледа члана коморе – једино потпуним спровођењем прописаног дисциплинског поступка пред надлежним судом части. Лекарска комора је у свом допису даље указала да је у случају АА (с обзиром на то да се ради о лекару из здравствене установе у ЛЛ, који је уписан у Именик Лекарске коморе Србије, а који се води код Регионалне лекарске коморе ЛЛ), надлежан првостепени Суд части Регионалне лекарске коморе ЛЛ, те да је потребно да АА своју пријаву, односно предлог за покретање поступка против лекара, достави овом суду.
2.7. Увидом у фотокопију картона бр. … Дома здравља ВВ, Одељења физикалне медицине и рехабилитације, на име АА, утврђено је да је картон оштећен, али да се у њему може видети да је ХИВ+ написано на унутрашњој страници здравственог картона, у одељку “Анамнеза“, као и на врху (зачељу) терапијског листа, изнад табеле за евиденцију физиотерапије и кинезитерапије. Текст „ХИВ+“ је исписан хемијском оловком, док се боја текста не може утврдити, јер је приложена црно-бела фотокопија здравственог картона.
2.8. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, Повереник је у току поступка затражио изјаву од сведока ЖЖ, правника у Дому здравља ВВ и ЗЗ, вишег физиотерапеута у Дому здравља ВВ.
2.9. У изјави сведока ЖЖ између осталог наведено је:
– да га је одговорни физиотерапеут Службе за физикалну медицину и рехабилитацију, 18. јула 2018. године, око 10 часова, позвао да дође у наведену службу због несугласица између пацијента и начелнице службе;
– да су се, по његовом доласку, у ординацији др ГГ, налазили докторка ГГ, одговорна физиотерапеуткиња ЉЉ и пацијент;
– да је пацијент био у стојећем положају, нагнут према др ГГ и обраћао јој се високим тоном, изговарајући речи: „Ти каква си, не бих ти дао ни овце да чуваш, а камоли пацијенте да лечишˮ, као и „позови и спремачицу па јој кажи да сам ХИВ позитиванˮ;
– да је изговарајући такве речи и док се на агресиван начин обраћао др ГГ, узео здравствени картон који се налазио испред докторке и поцепао га;
– да није добио никакве информације о здравственом стању пацијента, нити зна о ком пацијенту се ради, али да је од пацијента, док се обраћао др ГГ, чуо да спомиње да је ХИВ позитиван;
– да му је скренуо пажњу, с обзиром на његово агресивно понашање, да не може тако да се понаша према лекарки, те да се, ако није задовољан услугом, обрати заштитнику права пацијената и инспекцији Министарства здравља, као надлежним институцијама;
– да је пацијент, видно изреволтиран, узео своје ствари и напустио ординацију;
– да су понашање и поступци пацијента према др ГГ довели до тога да је служба била принуђена да позове полицију која је стигла 15-ак минута касније;
– да је полиција узела изјаву од др ГГ и упутила се на адресу пацијента, како би могла да га саслуша;
– да су запослени у здравству, приликом вођења документације, дужни да се придржавају правила прописаних Законом о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, те да је чланом 13. овог закона прецизирано који се подаци уписују у медицинску документацију (подаци о пацијенту; подаци о осигурању; подаци о здравственом стању и здравственим услугама). У оквиру дела здравственог картона, у којем се уносе подаци о здравственом стању и здравственим услугама, уносе се следећи подаци: подаци о посети; разлог посете; лична анамнеза и објективни налаз; дијагнозе; здравствене услуге пружене у току посете; планиране здравствене услуге; упућивање на специјалистичке прегледе; подаци о лековима итд.
2.10. У изјави сведока ЗЗ, вишег физиотерапеута у Дому здравља ВВ, између осталог, наведено је да је 18. јула 2018. године радио у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију, али да није био присутан, нити је упознат са ситуацијом која се тог дана догодила у ординацији др ГГ.
2.11. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности у овом случају, а у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности је у току поступка од Полицијске управе за град ЛЛ, Полицијске станице ВВ, затражио записник који су полицијски службеници сачинили поводом догађаја који је предмет ове притужбе, док је од Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ, затражио записник и налазе здравственог инспектора.
2.12. У копији службене белешке Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Полицијске управе за град ЛЛ, Полицијске станице ВВ, Полицијске испоставе ВВ, бр. … од од … 2018. године, наведено је:
– да су од дежурне службе ПС ВВ, 18. јула 2018. године у 11,30 часова упућени на интервенцију у улицу КК бр. …, а на позив начелнице физикалног одељења ГГ, која је пријавила да је нападнута од пацијента;
– да су доласком на наведену адресу обавили разговор са др ГГ, која је изјавила да је АА дошао ради прегледа, те да га је упитала да ли болује од неке болести и да ли је имао неке операције. Након тога је АА устао са столице и обратио се докторки речима: „Шта Вас брига да ли ја болујем и од чега болујем. Ја сам ХИВ позитиван, а Ви не можете ни стоку да лечите а камоли људе. Ко сте Ви да записујете на мој здравствени картон да сам ја ХИВ позитиван, па убићу Вас.ˮ;
– да је АА устао и из руку докторке истргао свој здравствени картон, поцепао га и напустио ординацију;
– да других сведока тог догађаја није било;
– да су провером кроз ЈИС МУП РС установили да АА не пролази кроз КЕ и ПЕ евиденције и не поседује оружје у легалном поседу;
– да су одласком на адресу становања, АА, без средстава везивања, довели до просторије ПС ВВ, ради обављања разговора у вези са околностима догађаја;
– да је АА потврдио све наведено, осим да је докторки рекао да ће је убити, те да је изјавио да га је докторка упитала да ли болује од неке болести, затим, да га је питала како је уопште добио ХИВ и да је на здравственом картону маркером написала „ХИВ позитиванˮ;
– да је АА „негирао понашање докторке ГГˮ и изјавио да ће да се жали на њено поступање;
– да се ММ, дежурни јавни тужилац Првог ОЈТ-а, изјаснио да нема елемената КД, док се НН, дежурни судија за прекршаје „изјаснио да лица упуте на приватну парницу због контрадикторних изјава“.
2.13. У копији записника о извршеном инспекцијском надзору Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ бр. … од … 2018. године, наведено је да је по пријави АА у вези са несавесним лечењем и дискриминацијом од др ГГ утврђено, између осталог, следеће чињенично стање:
– да је увидом у здравствени картон бр. .. Дом здравља ВВ, утврђено да је први преглед,13. јула, извршила др ИИ;
– да је АА упућен на специјалстички преглед за дан 18. јул 2018. године;
– да је са наводима из пријаве упозната др ГГ која је између осталог изјавила да је АА поцепао здравствени картон, а да ће се о наводима из пријаве изјаснити писменим путем;
– да се налаже Етичком одбору Дома здравља ВВ да испита да ли је у поступању др ГГ било кршења етичких норми и непрофесионалног поступања, приликом пружања здравствене услуге пацијенту АА.
У прилогу копије записника о извршеном инспекцијском надзору, Министарство здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ доставило је: допис бр. … од … 2018. године са обавештењем здравственог инспектора; допис бр. … од … 2018. године, који др ЂЂ, директорка Дома здравља ВВ, упућује здравственој инспекторки Министарства здравља, а у којем наводи да у прилогу доставља закључак Етичког одбора Дома здравља ВВ бр. … од … 2018. године и изјаву др ГГ бр. … од …. 2018. године; закључак Етичког одбора бр. … од … 2018. године; изјава др ГГ; допис Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ бр. … од … 2018. године, упућен Лекарској комори Србије у којем се између осталог наводи да је Одељењу за здравствену инспекцију достављена пријава АА, поднета против др ГГ због „непрофесионалног, неетичког и нехуманог понашања према пацијентуˮ, те да је у вези са наведеном пријавом здравствени инспектор у поступку инспекцијског надзора затражио од директора Дома здравља ВВ достављање извештаја и оцене овог поступка Етичког одбора, те да сматрају потребним да се ово обавештење достави и Лекарској комори Србије, ради евентуалног поступка надлежних органа коморе.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.[2] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].
3.2. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].
3.3. Одредбом члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, вери, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности[5]. У Генералном запажању о недискриминацији (број 20, 2009), Комитет за економска, социјална и културна права укључио је здравствено стање, а нарочито ХИВ статус у „другу околност“ из члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да ХИВ статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези […].
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[6] Одредбом члана 8. овог закона прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог, односно, њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, прописана је одреддом члана 12. Закона о забрани дискриминације. Као посебан случај дискриминације, одредбом члана 27. овог закона прописана је забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Ставом 2. истог члана прописано је да дискриминација постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање задравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
3.5. Одредбом члана 20. Закона о здравственој заштити[7] прописано је начело правичности здравствене заштите које се остварује забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите на основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, док се одредбом члана 73. став 2. овог закона гарантује тајност података из медицинске документације.
3.6. Законом о правима пацијената прописано је да подаци о здравственом стању пацијената, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијента, у складу са законом.[8] Одредбом члана 14. став 1. овог закона прописано је да пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини. Забрањено је да надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, саопшти другим лицима личне информације из става 1. овог члана.[9]
3.7. Према одредбама члана 14. став 1. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, здравствени картон је основни медицински документ који се води код изабраног лекара по областима здравствене заштите, за сваког пацијента коме се пружа здравствена заштита, осим за пролазне пацијенте.[10] Изузетно од става 1. овог члана здравствени картон води и лекар специјалиста на кога је изабрани лекар пренео овлашћење, а које се односи на дијагностиковање и лечење, упућивање на стационарно лечење, укључујући и прописивање лекова који се издају уз лекарски рецепт за одређене болести (ТБЦ, ХИВ, болести зависности, психијатријска обољења, ретке болести).[11] Здравствени картон из става 1. овог члана прати сваког пацијента током целог живота.[12] За тачност податка који се налазе у здравственом картону одговоран је изабрани лекар, односно лекар специјалиста из става 2. овог члана.[13] Према одредбама члана 38. став 3. овог закона, надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник и друго овлашћено лице дужно је да у поступку вођења здравствене документације и евиденција поштује највише стандарде људских права и безбедности пацијента, уз уважавање његових моралних, културних, религијских и филозофских убеђења.
3.8. Ради обезбеђивања јединственог система вођења здравствене документације и евиденција у систему здравствене заштите у Републици Србији, одредбом члана 42. став 1 Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства прописано је да се примењују јединствени методолошки принципи и стандарди (дефиниције, номенклатуре, класификације, шифарници) и поступци за вођење здравствене документације и евиденција, креирање извештаја и достављање. Јединствене методолошке принципе, стандарде и поступке из става 1. овог члана прописује министар, на предлог завода за јавно здравље основаног на територији Републике Србије.[14] Правилником о обрасцима и садржају образаца за вођење здравствене документације, евиденција, извештаја, регистара и електронског медицинског досијеа[15] прописују се обрасци и садржај образаца за вођење основне здравствене документације и помоћних средстава за вођење евиденција у области здравствене заштите, садржај регистара и електронског здравственог досијеа, као и садржај извештаја, осим за области које су уређене прописима из те области: а) заразних болести (укључујући и болничке инфекције) и обавезне имунизације; б) трансфузиолошке делатности, трансплантације и биомедицински потпомогнуте оплодње, лекова и медицинских средстава; в) повреда на раду и професионалних обољења.
3.9. Законом о заштити становништва од заразних болести[16] уређују се заштита становништва од заразних болести и посебна здравствена питања, одређују заразне болести које угрожавају здравље становништва Републике Србије и чије спречавање и сузбијање је од општег интереса за Републику Србију, спровођење епидемиолошког надзора и мера, начин њиховог спровођења и обезбеђивање средстава за њихово спровођење, вршење надзора над извршавањем овог закона, као и друга питања од значаја за заштиту становништва од заразних болести. Одредбама члана 5. овог закона прописано је да инфекција узрокована вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ-ом) спада у заразне болести над којима се спроводи епидемиолошки надзор и против којих се примењују мере спречавања и сузбијања заразних болести. Правилником о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања прописано је да се дијагноза заразне болести уписује на латинском језику и шифрира према важећој Међународној класификацији болести. [17]
3.10. Кодексом медицинске етике Лекарске коморе Србије прописана је дужност лекара да лекарску помоћ пружа свима једнако, без обзира на године живота, пол, расу, националну припадност, вероисповест, друштвени положај, образовање, социјално порекло, политичко или друго убеђење, имовинско стање, језик, културу, врсту болести, психички или телесни инвалидитет или друго лично својство, поштујући људска права и достојанство сваког човека.[18]
3.11. Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту[19] прописани су минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера за безбедан и здрав рад на радном месту, а Законом о безбедности и здрављу на раду[20] прописане су мере чијом се применом, односно спровођењем осигурава безбедност и здравље на раду. Одредбом члана 35. овог закона прописана је дужност запосленог да примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица.
3.12. Посебним колективним уговором за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локална самоуправе[21] прописана је дужност послодавца да запосленом обезбеди рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду.[22] Одредбом члана 59. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локална самоуправе прописана је и дужност запосленог да примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да њима пажљиво рукује да не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље других лица.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.13. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли су Дом здравља ВВ и др ГГ извршили акт дискриминације на основу здравственог стања АА, односно, чињенице да је он особа која живи са ХИВ-ом. У притужби је наведено да је дискриминација почињена на неколико начина: 1) опхођењем према АА током лекарског прегледа; 2) саопштавањем његовог ХИВ статуса другим лицима и 3) исписивањем дијагнозе „ХИВ+ˮ на здравственом картону и терапијској листи.
3.14. Да би се одговорило на питање да ли је поступање лица против којих је поднета притужба било дискриминаторно, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да су Дом здравља ВВ и др ГГ извршили акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицима против којих је притужба поднета.
3.15. У вези са првим наводом из притужбе да је опхођење др ГГ према АА било дискриминаторно, односно, узнемиравајуће и понижавајуће због тога што је он особа која живи са ХИВ-ом, Повереник за заштиту равноправности констатује да подносилац притужбе није доставио доказе којима би учинио вероватним овакво поступање др ГГ. Наиме, на основу изведених доказа, може се само утврдити да је током прегледа у Дому здравља ВВ, 18. јула 2018. године, дошло до конфликта између др ГГ и АА, али се не може утврдити шта је том приликом изречено, јер су наводи из притужбе и изјашњења др ГГ у потпуности контрадикторни. Исто је констатовано и у извештају Полицијске управе за град ЛЛ, Полицијске станице ВВ, бр. … од … 2018. године, у којем је, између осталог, истакнуто да је дежурни судија за прекршаје стао на становиште да би АА и др ГГ требало упутити на приватну парницу због контрадикторних изјава, датих полицијским службеницима. Такође, ни један од сведока који је доставио свој исказ Поверенику за заштиту равноправности није навео да има било каквих непосредних сазнања да је др ГГ узнемиравала и понижавала АА на основу његовог здравственог стања, нити да му је због ХИВ статуса ускраћена било која услуга здравствене заштите.
3.16. По питању другог навода из притужбе да је др ГГ саопштила ХИВ статус АА другим лицима, Повереник за заштиту равноправности указује да је неспорно да су, током конфликта који се догодио 18. јула 2018. године, у ординацију др ГГ ушли и други запослени. Међутим, сведок ЖЖ је у свом исказу навео да му је сâм АА, обраћајући се докторки, открио своје здравствено стање, док сведок ЗЗ, за кога се у изјашњењу тврди да је дошао у ординацију др ГГ током њеног конфликта са АА, пориче да је био присутан и да има било каква сазнања о догађајима који су се одиграли у ординацији др ГГ. Такође, Повереник констатује да је до уласка других запослених у ординацију др ГГ, док је разговарала са АА, дошло јер их је (како је наведено у притужби) позвала докторка, односно због тога што је, како је наведено у изјашњењу др ГГ, у ординацију ушла сестра ЕЕ, која је чула галаму у ординацији, те јој је докторка рекла да треба позвати полицију и правника, након чега су, према наводима из изјашњења, у ординацију ушли правник и физиотерапеут са одељења. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да подносилац притужбе није доставио доказе којима би учинио вероватним да је докторка самоиницијативно саопштила другим лицима ХИВ статус АА, односно, да сазнање других лица о његовом здравственом стању није проистекло из гласног говора самог АА.
3.17. Међутим, подносилац притужбе, даље, тврди да је АА дискриминисан и на тај начин што је др ГГ уписала „ХИВ+ˮ на његов здравствени картон и терапијску листу. Током поступка, а на основу изведених доказа, утврђено је да је у оквиру здравственог картона, у продужетку одељка који се односи на анамнезу, као и у заглављу терапијске листе, на врху странице, као наслов изнад рубрика, исписано „ХИВ+ˮ. Међутим, да би се утврдило да ли је поступање др ГГ и Дома здравља ВВ било дискриминаторно, потребно је утврдити да ли чињенице и докази које су понудили у својим изјашњењима пружају довољно основа за закључак да постоји објективно и разумно оправдање да се дијагноза болести АА, односно његов ХИВ статус, упише у његов здравствени картон на описани начин. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ, односно последица предузетих мера допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварује.
3.18. Имајући у виду наведено, Повереник, најпре, истиче да се, у складу са прописима о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, подаци о болестима, стањима и повредама пацијената уносе у медицинску документацију и да је неспорно да се овлашћена лица, приликом уписивања оваквих података, руководе медицинским разлозима. Наиме, поред упутне дијагнозе, у медицинску документацију се могу унети и остала стања, болести и повреде које су од значаја за медицински третман. У конкретном случају, уписан је податак о ХИВ инфекцији пацијента, из чега произлази да је циљ уписивања овог податка био фактичко обавештавање других здравствених радника о здравственом стању пацијента, у циљу заштите здравља медицинског особља, осталих пацијената, али и самог АА. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да превенција болести и заштита здравља становништва увек представља оправдан циљ.
3.19. С обзиром на оправдан циљ, даље је потребно испитати да ли је мера коју је предузела др ГГ, када је уписала дијагнозу АА, тако што је у његовом здравственом картону, као и у заглављу терапијске листе, великим словима исписала ХИВ+, сразмерна циљу који се жели постићи, односно, да ли се у конкретном случају циљ могао постићи на други начин.
3.20. Како би се дао одговор на ово питање, најпре је потребно констатовати да је Правилником о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања прописано да се дијагноза заразне болести уписује на латинском језику и шифрира према важећој Међународној класификацији болести. Такође, др ГГ у свом изјашњењу је децидирано навела да се „уписивање дијагнозе из Међународне класификације болести и статуса пацијента користи за диференцијалну дијагнозу болести, то је вид комуникације међу свим учесницима у процесу лечења пацијента – здравственим радницима и сарадницима (…)“. Међутим, др ГГ није поступила на наведени начин када је реч о АА. Свој поступак је образложила тиме да је била изненађена пацијентовим понашањем, који је, према њеним наводима, толико викао да је помислила да халуцинира, посебно што у електронском картону није пронашла ни један податак везан за његов ХИВ статус. Стога, како је у изјашњењу навела, није знала да ли је АА „умишљени болесник, халуцинира или је заиста тако“, те је одлучила да у његову медицинску документацију упише „ХИВ+“ а не шифру из Међународне класификације болести Б23. Повереник је, такође, ценио и наводе из изјашњења др ГГ да се ради о пацијенту који је због слабијег имунитета у повећаном ризику од обољевања од респираторних, кожних и других инфекција, те да због свега овога терапеути, који са пацијентом буду радили, морају да предузму све потребне мере заштите, односно да користе рукавице и маске и повећају хигијенску контролу на одељењу. Сличан навод дат је и у изјашњењу Дома здравља ВВ, у којем је истакнуто да је др ГГ, у циљу постављања дијагнозе и прописивања одговарајуће терапијске процедуре у складу са здравственим стањем осигураног лица, у здравственом картону АА уписала да је у питању лице које је „ХИВ позитивноˮ.
3.21. Међутим, Повереник за заштиту равноправности констатује да се ови наводи не могу прихватити, јер ни евентуално неприкладно понашање АА у ординацији, као и изостанак адекватне електронске евиденције његовог здравственог стања, не представљају оправдане разлоге да се његов стварни или претпостављени ХИВ статус евидентира на начин на који је то др ГГ учинила, занемарујући прописе који налажу да се дијагнозе болести уписују на за то предвиђеном месту у здравственом картону, на латинском језиком и под шифром из важеће Међународне класификације болести.
3.22. Наиме, др ГГ је на располагању имала и друге начине да сазна да ли се заиста ради о пацијенту који живи са ХИВ-ом. Тако, докторка је могла да контактира изабрану лекарку АА, која је према одредбама Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства одговорна за за тачност података који се налазе у здравственом картону. Наведено потврђује и чињеница, наведена у изјашњењу др ГГ, да је након конфликта са АА телефонирала његовој изабраној лекарки и сазнала за пацијентов ХИВ статус, као и разлоге због којих овај податак није био уписан у АА електронски картон. Када је реч о наводима из изјашњења др ГГ да је други разлог због којег је уписала ХИВ статус АА на начин описан у притужби то да се, како је навела, ради о пацијенту који је због слабијег имунитета у повећаном ризику од обољевања од инфекција, због чега терапеути који са њим буду радили морају да предузму све потребне мере заштите, Повереник указује на обавезу медицинског особља да у раду са сваким пацијентом користе заштитну опрему, која је утврђена прописима из области заштите на раду и Посебним колективним уговором за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локална самоуправе. Додатно, треба имати у виду и чињеницу да многи пацијенти не знају за свој ХИВ статус, те због тога и постоје протоколи којима су прописани услови и начин коришћења заштитне опреме.
Имајући у виду претходно наведено, Повереник још једном указује да превенција болести и заштита здравља становништва и запослених увек представља оправдан циљ, али за његово испуњење није било неопходно да се ХИВ статус АА евидентира на начин на који је то учинила др ГГ, већ се циљ могао постићи и уписивањем дијагнозе на прописан начин, након евентуалне провере постојања дијагнозе са изабраним лекаром, уколико је постојала сумња о пацијентовом здравственом стању, на начин како би то било учињено да је реч о било којој другој дијагнози о којој је пацијент известио лекара који врши специјалистички преглед.
3.23. Повереник за заштиту равноправности констатује да др ГГ није доказала да је уписивање дијагнозе АА на начин на који је то учинила (исписивањем речи „ХИВ+ˮ у оквиру здравственог картона, у продужетку одељка који се односи на анамнезу, као и у заглављу терапијске листе, на врху странице, као наслов изнад рубрика) сразмерно циљу који је требало постићи. Стога, Повереник је заузео став да је у конкретном случају дошло до кршења антидискриминационих прописа, односно узнемиравања и понижавања АА због његовог личног својства – здравственог стања, што за последицу има његову даљу стигматизацију као особе која живи са ХИВ-ом.
3.24. Имајући у виду да је притужба поднета и против Дома здравља ВВ, Повереник за заштиту равноправности указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којима се налази у истој или сличној ситуацији. У конкретном случају, очигледно је да руководство Дома здравља ВВ, иако је одмах информисано о догађају који се одиграо између др ГГ и АА, пропустило да одмах предузме све мере које су му стајале на располагању, како би благовремено и адекватно утврдили шта се тачно догодило 18. јула 2018. године у ординацији др ГГ, посебно када је реч о непрописном и стигматизујућем уписивању ХИВ статуса у медицинску документацију АА. Наиме, како је прим. др ЂЂ, вд директора Дома здравља ВВ навела, др ГГ ју је одмах обавестила о догађају поводом којег је притужба поднета. Како је вд директора Дома здравља ВВ даље навела, пацијент АА јој се није лично обратио, већ је упутио жалбу инспекцији Министарства здравља. Према даљим наводима вд директора Дома здравља ВВ, од Етичког одбора Дома здравља ВВ је тражила и добила изјашњење о жалби пацијента АА. Увидом у закључак Етичког одбора Дома здравља ВВ бр. … од … 2018. године, утврђено је да је по налогу директора бр. … од … 2018. године за изјашњавање о жалби пацијента АА на понашање др ГГ, одбор нашао да АА није ускраћен преглед лекара за здравствени проблем због којег се обратио и да пацијент није био дискриминисан од др ГГ. Увидом у допис Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек у ЛЛ, бр. … од … 2018. године, утврђено је да је поводом пријаве АА, која се односи на неетичко понашање др ГГ, здравствени инспектор извршио инспекцијски надзор у Дому здравља ВВ, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију. Како је у допису између осталог наведено, здравствени инспектор је наложио директору Дома здравља ВВ да сазове састанак чланова Етичког одбора Дома здравља ВВ, који ће извршити проверу етичности односа између здравствене раднице др ГГ и пацијента АА, као и примену начела професионалне етике приликом пружања здравствене услуге пацијенту. Дакле, из наведеног произлази да је тек након подношења пријаве Министарству здравља и налогa здравственог инспектора да директор Дома здравља ВВ сазове састанак чланова Етичког одбора који ће извршити проверу етичности односа између здравствене раднице др ГГ и пацијента АА, као и примену начела професионалне етике приликом пружања здравствене услуге пацијенту, руководство Дома здравља ВВ предузело меру којом би испитао предметни догађај, иако је о њему био обавештен одмах након што се догодио.
3.25. Повереник истиче да је, поводом једне раније притужбе пацијенткиње којој је у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију Дома здравља ВВ, непрописно уписан податак о ХИВ статусу, већ донео мишљење којом је утвдио да је овај дом здравља дискриминисао притужиљу на основу њеног личног својства – здравственог стања. Стога, Повереник поновно указује на недопустивост стигматизације особа које живе са ХИВ-ом и потребу да сви здравствени радници приступају овој друштвеној групи на исти начин и под истим условима као и другим пацијентима. Наиме, особе које живе са ХИВ-ом су једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације и дискриминације. У претходних неколико деценија, како се наводи у Стратегији превенције и заштите од дискриминације[23], дискриминацији лица с обзиром на њихово здравствено стање нарочито је допринела епидемија ХИВ инфекције, која је отворила бројна осетљива питања усклађивања потребе за ефикасним мерама сузбијања болести и заштите јавног здравља, те једнако важне потребе поштовања људских права. И истраживања Повереника з заштиту равноправности показују да код грађана и грађанки Србије и даље постоји велика социјална дистанца према особама које живе са ХИВ-ом. Тако, примера ради, 61% испитаних особа изјавило је да се противи да оне лично или њихови потомци буду у браку са особом оболелом од ХИВ/АИДС-а.[24]
3.26. У Стратегији за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији, 2018-2025. године[25] наведено је да је од изузетног значаја поштовање и промоција људских права особа које живе с ХИВ-ом, затим, кључних популација у ризику од ХИВ-а, као и других осетљивих групација становништва. Особе које живе са ХИВ-ом имају право на приватност, нормално школовање, здравствену заштиту, рад, становање и недискриминишући однос у свим подручјима живота. Јавност треба упознати с важношћу превладавања предрасуда, незнања и спречавања дискриминације у циљу успешне контроле ХИВ инфекције и АИДС-а. Посебна одговорност свих запослених у јавним службама, а посебно у здравственим, васпитно-образовним и установама социјалне заштите је у домену уклањања предрасуда и сузбијања страха према особама који живе са ХИВ-ом. Јавно-здравствене мере у погледу здравствене заштите, запослења, образовања, социјалне заштите, становања и других друштвених активности морају се темељити на научним сазнањима о преношењу ХИВ-а, а не на претпоставкама, спекулацијама и страху. Како је у Стратегији даље наведено, чак око 41% здравствених радника у Републици Србији има дискриминаторан став према особама које живе са ХИВ-ом.[26] Већина случајева стигме и дискриминације пријављених од стране ПЛХИВ бива почињено од стране здравствених радника.[27] С тим у вези, Повереник указује и на истраживања која су спроведена међу здравственим радницима/цама, чији се резултати не разликују много од истраживања јавног мњења. Институт за јавно здравље спровео је студију међу здравственим радницима о ставовима, знању и перцепцији ризика здравствених радника у вези са ХИВ/АИДС-ом.[28] Скоро две трећине испитаних (63%) сматра да сви хоспитализовани пацијенти треба да буду тестирани на ХИВ, 77% сматра да је важније заштитити здравствене раднике него поверљивост, а 34% сматра да здравственим радницима који живе са ХИВ-ом не треба дозволити да раде. Више од половине здравствених радника (52%) никада није похађало едукацију о ХИВ/АИДС-у. Ово истраживање је показало да чак 30% здравствених радника не предузима мере заштите приликом рада са пацијентима, а у ситуацији када им је познат ХИВ статус пацијента, чак 83% здравствених радника предузима мере заштите које превазилазе типичне заштитне мере.
3.27. На крају, Повереник за заштиту равноправности констатује да ХИВ и даље представља један од највећих јавноздравствених изазова у свету,[29] а сагледавајући резултате претходно наведених истраживања, очигледан је степен стигматизације којем су изложене особе које живе са ХИВ-ом. Посебно је проблематично узнемиравање и понижавајуће поступање које долази од здравствених радника, који имају посебну одговорност у домену уклањања предрасуда и сузбијања страха према особама који живе с ХИВ-ом.
- МИШЉЕЊЕ
Уписивањем ХИВ статуса АА ознаком „ХИВ+ˮ’ у одељак предвиђен за анамнезу у оквиру здравственог картона, као и у врху (зачељу) терапијског листа, Дом здравља ВВ и др ГГ повредили су одредбе чланова 6, 8. и 12, у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
5.1. Повереник за заштиту равноправности препоручује Дому здравља ВВ да организује едукацију за запослене о ХИВ/АИДС-у.
5.2. Повереник за заштиту равноправности препоручује др ГГ да:
5.2.1. Дијагнозу пацијената која се односи на њихов ХИВ статус, уписујe на предвиђеном месту у здравственој документацији и под шифром из Међународне класификације болести.
5.2.2. Писменим путем упути извињење АА, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.
5.3.3. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.
Потребно је да Дом здравља ВВ и др ГГ обавесте Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља ВВ и др ГГ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.
[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.
[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РСˮ, број 98/06), члан 21.
[5] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени лист СФРЈ“, број 7/71)
[6] Закон о забрани дискриминације, члан 2.
[7] „Службени гласник РС“, број 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон
[8] Закон о правима пацијената („Службени гласник РС“, број 45/13), члан 21. став 1.
[9] Закон о правима пацијената, члан 14. став 2.
[10]„Службени гласник РС“, број 123/14, 106/15 и 105/17
[11] Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства („Службени гласник РС“, број 123/14, 106/15 и 105/17), члан 14. став 2.
[12] Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, члан 14. став 3.
[13] Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, члан 14. став 4.
[14] Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, члан 42. став 2.
[15] „Службени гласник РС“, број 109/16
[16] „Службени гласник РСˮ, број 15/16
[17] Правилник о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања („Службени гласник РСˮ, број 44/17 и 58/18), члан 13.
[18] Кодекс медицинске етике Лекарске коморе Србије („Службени гласник РС“, број 104/16), члан 5.
[19] „Службени гласник РСˮ, број 21/09 и 1/19
[20] „Службени гласник РСˮ, број 101/05, 91/15 и 113/17 – др. закон
[21] „Службени гласник РСˮ, број 106/18
[22] Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локална самоуправе („Службени гласник РСˮ, број 106/18), члан 58.
[23] „Службени гласник РС“, број 60/13
[24] Према критеријуму изложености дискриминацији различитих друштвених група из перспективе грађана, особе које живе са ХИВ-ом спадају у групу која је највише дискриминисана, након Рома, припадника ЛГБТ популације и особа са интелектуалним потешкоћама и менталним сметњама, који чине прву групу. Истраживање је доступно на интернет адреси: https://drive.google.com/file/d/0B1QaDisvv7K3c19yTVd3Z1ZuQ0U/view.
[25] „Службени гласник РСˮ, број 61/18
[26] Горан Опачић. Истраживање знања, ставова и понашања здравствених радника у области ХИВ-а. (Београд: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, 2015) http://www.batut.org.rs/index.php?content=1330
[27] Александра Божиновић Кнежевић, Виолета Анђелковић и Радош Керавица. Мониторинг људских права особа које живе са ХИВ/сидом у Србији. (Београд: Човекољубље, Добротворна фондација Српске Православне Цркве, 2016)
[28] Институт за јавно здравље, Перцепција ризика, ставова и знања међу медицинским радницима, Београд, 2003
[29] Стратегија за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији, 2018-2025. године ( „Службени гласник РСˮ, број 61/2018)
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
768-18 Утврђена дискриминација на основу здравственог стања у области здравствене заштите 
