бр. 07-00-76/2024-02    датум: 24.6.2024.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, коју је поднела у име своје малолетне ћерке ББ, против Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је Интерресорна комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету /ученику/ одраслом издала заједничко мишљење у којем је поред осталог предложила упис мал. ББ у Школу за средње образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, са домским смештајем у Новом Саду и утврдила да породица већ користи и неке од услуга које су и даље потребне, међу њима и личног пратиоца, све у складу са њеним развојним потребама и потребама за додатном подршком у свакодневном функционисању како би јој се пружила  целовита социјална заштита и подршка у развоју. Даље се наводи да је Градски Центар за социјални рад Београд, Одељење Вождовац донело решење којим је одбијен захтев, за признавање права на услугу личног пратиоца мал. ББ из чијег образложења произилази да орган чињеницу да се школа налази у Новом Саду сматра као спорну за стицање права на ову услугу. Такође, у притужби се наводи да је поступајући по жалби на наведено решење Секретаријат за социјалну заштиту града Београда се није бавио суштинским разлозима, већ је  жалбу усвојио из формалних разлога, који и нису били део жалбеног захтева те њихово усвајање није од утицаја за другачије решавање конкретног случаја. Да је из конкретног решења по жалби јасно да Секретријат као другостепени и надзорни орган Центру даје инструкције како решавати ове случајеве, односно одбити право из социјалне заштите – услугу личног пратиоца која се пружа ван Београда, иако за наведено нема никаквог основа у Одлуци о правима и услугама из социјалне заштите града Београда. У изјашњењу Секретаријата за социјалну заштиту града Београда се наводи да је услуга лични пратилац детета у граду Београду, системски организована и дефинисана Законом о социјалној заштити, Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите, Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите, као и Одлуком  о правима и услугама социјалне заштите. Даље се наводи да сматрају спорним тумачење да је град Београд у обавези да обезбеди у конкретном случају, услугу лични пратилац детета, кориснику који је исту остварио по Одлуци града Београда, на територији јединице локалне самоуправе на којој фактички живи (иде у школу), без обзира што је Одлуком града Београда прописано да наведену услугу могу остварити лица која имају пребивалиште на територији града Београда што, по дефиницији пребивалишта подразумева да се ту налази центар његових животних активности и да се ту настанио са намером да у њему стално живи. Сматрају да такве и сличне случајеве не треба решавати на нивоу појединачног случаја, као и да измене прописа не могу бити остављене свакој појединачној локалној самоуправи да их решава на нивоу појединачног случаја, јер само уједначено системско решење може адекватно одговорити на потребе корисника. У изјашњењу Градског центра за социјални рад Београд наводи се да је интенција законодавца да свака локална самоуправа у складу са потребама становника на својој територији развија одговарајуће услуге, те у складу са тим нема примера пружања услуге социјалне заштите, које је развио град Београд, на територијама других локалних самоуправа. Даље се наводи да се у граду Београду услуга личног пратиоца пружа од стране лиценцираног пружаоца услуге, кога бира град Београд на основу конкурса и односи се на пружање услуге личног пратиоца на територији града Београда, лицима која имају пребивалиште не територији града Београда. С тога су мишљења да се мал. ББ школује у Новом Саду и не може бити обухваћена услугом личног пратиоца која је намењена деци са пребивалиштем на територији града Београда. Указују да у пракси постоје нејасноће везане за остваривања услуге личног пратиоца за децу која имају пребивалиште на територији града Београда, а школују се на територији друге локалне самоуправе. У току поступка је утврђено је да је град Београд Одлуком о правима и услугама социјалне заштите прописао услугу личног пратиоца као услугу социјалне заштите коју обезбеђује град, да је заједничко мишљење интерресорне комисије да је малолетној ББ потребна додатна подршка личног пратиоца у свакодневном функционисању како би јој се пружила  целовита социјална заштита и подршка у развоју, да иако се школује у Новом Саду има пребивалиште у Београду где и долази викендима, празницима за време распуста и где ће се и вратити након окончног школовања. Такође, утврђено је да се мајка детета, подноситељка притужбе, обратила Градском центру за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац, захтевом да се пружи услуга лични пратилац детета, као и да је захтев одбијен. Секретаријат за социјалну заштиту и Градски центра за социјални рад нису доставили ни један доказ да су поводом конкретног и сличних случајева предузели кораке који би допринели решавању уочених проблема у пракси, већ су се уместо тога определили да не пруже услугу личног пратиоца и сав терет пребаце на породицу мал. ББ Повереник истиче да јединица локалне самоуправе има обавезу да обезбеди услуге подршке за самосталан живот, у складу са чланом 45. Закона о социјалној заштити, док је  према Одлуци о правима и услугама социјалне заштите града Београда један од услова за остваривање услуге личног пратиоца и пребивалиште корисника услуге, који је у конкретном случају и испуњен. Нејасноће које имају Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центра за социјални рад Београд, Одељење Вождовац везане за остваривања услуге личног пратиоца за децу која имају пребивалиште на територији Града Београда, а школују се на територији друге локалне самоуправе у Републици Србији, не умањују њихову одговорност због пропуста да обезбеде овај вид додатне подршке ББ Пружање услуге личног пратиоца треба да буде једнако доступна сваком детету код кога је установљена потреба за додатном подршком од стране надлежног органа. Није довољно само прописати одлуком локалне самоуправе овај вид подршке, већ је поред тога неопходно употпуности реализовати, тако да  свако дете коме је ова подршка потребна буде обухваћено датом услугом. Само на тај начин, јединица локалне самоуправе испуњава законску обавезу у погледу пружања ове услуге. На крају, Повереник истиче да не постоји законска нити каква друга обавеза школовања у месту пребивалишта, због чега се у позитивном праву јасно разликују институти пребивалишта и боравишта, па се особа може слободно кретати и школовати ван места свог пребивалишта. Имајући у виду све напред наведено, Повереник је дао мишљење да су пропуштањем да обезбеде додатну подршку личног пратиоца за ББ којој је овај вид подршке потребан, Секретариајт за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац, онемогућили да ББ добије потребну додатну подршку за образовање, чиме су прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације. Повереник је дао препоруку Секретаријату за социјалну заштиту града Београда и Градском центару за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац да предузму све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца за ББ, ученицу Школе за средње образовање у Новом Саду, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА коју је поднела у име своје малолетне ћерке ББ, против Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• – да је Градски Центар за социјални рад, Одељење Вождовац донело решење број … од 11. септембра 2023. године, којим је одбијен захтев, за признавање права на услугу личног пратиоца мал. ББ;
• – да је ББ дете са сметњама у развоју и да од 2015. године остварује право на туђу негу и помоћ и услугу личног пратиоца, коју је остваривала пред истим органом, Центром за социјални рад  Београда, Одељење Вождовац;
• – да је дана 15. јуна 2023. године Интерресорна комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету /ученику/ одраслом издала заједничко мишљење у којем поред утврђеног стања, даје план подршке и услуге које су мал. ББ потребне да би јој се  омогућило неометано укључивање у систем образовања и учешће у животу заједнице;
• – да је Комисија у циљу остваривања квалитетног живота и укључивања у живот у заједници мал. ББ, поред осталог предложила упис у Средњу школу за ученике са сметњама у развоју са домским смештајем, у Новом Саду и утврдила да породица већ користи неке од услуга које су и даље потребне, међу њима и личног пратиоца, све у складу са њеним развојним потребама и потребама за додатном подршком у свакодневном функционисању како би јој се пружила целовита социјална заштита и подршка у развоју;
• – да је у образложењу предметног решења правилно утврђено да ББ има пребивалиште у Београду на општини Вождовац, да је редовна ученица школе за Средње образовање  са домским смештајем у Новом Саду, а што су још једина два услова, поред сметњи у развоју и потребом за подршком у задовољавању основних потреба у животу, које дете треба да испуњава како би му у складу са Одлуком  о  правима и услугама социјалне заштите (члан 14.а), био доступан лични пратилац, али је Центар ББ одбио  право на личног пратиоца;
• – да је разлог одбијања наведен у образложењу недовољно јасан, с обзиром да се везује за њен статус редовног ученика у Новом Саду, без да је орган појаснио шта је у конкретној чињеници спорно за остваривање овог права, нити се позвао на било који правни основ за ускраћивање овог права, односно услуге, на којем базира своју одлуку;
• – да је статус редовног ученика неспорно један од услова за стицање права на личног пратиоца те се може закључити да је орган чињеницу да се школа налази у Новом Саду сматрао као спорну за стицање права на ову услугу;
• – да је орган без правне потпоре, паушално и потпуно нетачно тумачио да се ова услуга коју локална самоуправа пружа грађанима са своје територије не може пружити уколико корисник услуге  борави на другој терторији, а што је и у усменој комуникацији потврђено;
• – да се ББ школује у Новом Саду (без обзира што није променила пребивалиште и викендом долази кући) и да јој се не може одобрити услуга личног пратиоца, односно не зна се како да уреде ову ситуацију јер је Град Београд пружање услуге поверио Удружењу преко којег се иста финансира;
• – да је Одлуком о правима и услугама социјалне заштите прописано да права и услуге социјалне заштите које су утврђене Одлуком могу остварити држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији Града Београда;
• – да у Одлуци нигде није прописано да се услуге могу користити и пружати само на територији Града Београда већ супротно;
• – да је чланом 14 б којим се ближе уређују активности личног пратиоца детета прописано да се исте планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета ради укључивања у редовно школовање, активности у заједници, што укључује помоћ у кретању, одлазак на места провођења слободног времена и др;
• – да ни код описа послова и активности личног пратиоца исте нису ограничене на територију града Београда;
• – да је повезаност услуга социјалне заштите које се пружају корисницима са пребивалиштем на територији града Београда, са потребама корисника (услуга прати корисника), а не места њиховог остваривања видљиво је и код других услуга;
• – да финансирање рекреативног боравка одраслим лицима са сметњама у развоју којима се у оквиру ове услуге финансира и рекреативни боравак (ван места пребивалишта) или услуге персоналне асистенције (члан 30а и30б) која подразумева активности усмерене ка задовољавању личних и животних потреба ради успостављања већег нивоа самосталности лицима са  инвалидитетом која су радно ангажована или активно укључена у рад различитих удружења грађана, спортских активности и др, а што неминовно подразумева њихово кретање у оквиру па и ван територије Републике Срије;
• – да искључивање права личног пратиоца детету са сметњама у развоју или перосналног асистента одраслој особи са инвалидитетом који има пребивалиште на територији града Београда и има потребу да се школује и / или ради, односно проводи слободно време ван територије Београда, суштински угрожава слободу кретања овим појединцима и ставља их у неравноправан положај те би то свакако било у супротности са подстицањем инклузије ових особа у све друштвене и животне активности на равноправној основи;
• – одлука којом се малолетној ББ оспорава право личног пратиоца из разлога што је редован ђак школе у Новом Саду, чије је похађање предложено од стране стручног колегијалног органа (Комисија), као једна од мера за подстицај њених развојних потреба, није сагласна Одлуци о правима и услугама социјалне заштите и Закону о социјалној заштити;
• – да наведени прописи не познају ограничења у погледу територије кретања корисника и пружања услуге личног пратиоца те је неспорно у конкретном случају дошло до погрешне примене материјалног права;
• – да је на предметно решење Центра поднета жалба у октобру 2023, али да другостепени орган није по жалби одлучио иако је прошло више од 4 месеца;
• – да је овакво поступање и непоступање надлежних органа њену кћерку и њу довело у веома тешку ситуацију где са врло оскудним средствима знајући да је ћерки пратилац неопходан исту финасира месецима, урушавајући њихову егзистенцију која је и иначе крхка због малих и већ истрошених свих финансијских ресурса;

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1)  Мишљење  Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету /ученику/ одраслом бр. … од 14. јуна 2023. године; 2)  Копија решења Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац бр. … од 11. септембра 2023. године; 3) Копија жалбе упућење Секретаријату за социјалну заштиту 2. октобра 2023. године.

1.4. У допуни притужбе од 19. марта 2024. године, подноситељке притужбе између осталог, наведено је:

 

–  да се пуномоћник обраћао Секретаријату са накнадним захтевом за решавање по жалби  12. фебруара 2024. године;

 

– да је Секретаријат доставио информацију да није  примио предметну жалбу од Центра за социјални рад Београд, Одељење Вождовац, те да је тражио да жалбу и предмет доставе;

 

– да је Секретаријат донео решење по жалби које је подноситељка примила 12. марта 2024. године, којим је још једном показао апсолутну индиферентност за положај деце са сметњама у развоју, и апсолутно неразумевање циљева политике социјалне заштите и положаја особа са инвалидитетом и њихових породица;

– да је решење највиши степен дискриминаторног и шиканозног, а финално и незаконитог поступања Секретаријата, јер је жалбу усвојио из апсолутно формалних разлога који и нису били део жалбеног захтева и навода већ су измишљени и апсулутно небитне терминолошке исправке решења Центра те њихово усвајање није од утицаја  за другачије решавање конкретног случаја;

– да се Секретаријат није бавио суштинским разлозима у жалби, већ је циљ био  избећи суд и шиканирати мајку детета са сметњама да финално одустане у овом административном галиматијасу;

– да је из конкретног решења по жалби јасно да Секретријат као другостепени и надзорни орган Центру даје инструкције како решавати ове случајеве односно одбити право из социјалне заштите односно услугу личног пратиоца која се пружа ван Београда, иако за наведено нема нема никаквог основа у Одлуци града Београда;

– да поред других аката уз допис прилаже и мишљење о примени Одлуке о услугама  социјалне заштите града  Београда, које је добила од Секретаријата за социјалну заштиту града Београда из којег се јасно види став и неправилно тумачењее одлуке односно интерпретирање изван оквира услова које иста одређује, без позивања на конкретну одредбу у којој је наводно прописано да се ове услуге пружају само на територији града Београда, с обзиром да  такве одредбе нема у Одлуци;

– да прилаже и копију свог захтева за наставак остваривања права на  додатну подршку упућеног Центру за социјални рад, 16. јуна 2023. године са оригиналним мишљењем ИРК, с обзиром да се у решењу Секретаријата по жалби наводи  да у списима предмета не постоји захтев мајке, као законксог заступника за решавање услуге личног пратиоца, те да првостепени орган није ни могао да одлучује о таквом захтеву, будући да исти није поднет.

1.5. Уз допуну притужбе поднети су следећи докази: 1)Одговор Градског секретаријата за социјалну заштиту број … од 18. августа 2023. године; 2) накнадни захтев Секретаријату за доношење решења по жалби, због недоношења решења у законском року, од 12. фебруара 2024. године; 3) Одговор Секретаријата на накнадни захтев  XIX-02 број … од 13. фебруар 2024. године; 4) копија Решења XIX-02 Број … од 19. фебруара 2024. године.

Подноситељка притужбе је дописом од 21.6.2024. године, Повереника за заштиту равноправности обавестила да није покренула управни спор против решења Секретаријата за социјалну заштиту од 16.2.2024. године, као и да је након спроведеног поновног поступка Центар за социјални рад донео решење од 23.4.2024. године, којим се не признаје услуга личног пратиоца детета. Против наведеног решења, подноситељка притужбе је, преко пуномоћника изјавила жалбу 13.5.2024. године.

1.6. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Секретаријата за социјалну заштиту града  Београда и Градског центра за социјални рад у Београду.

1.7. У изјашњењу на притужбу и допуну притужбе, Секретаријата за социјалну заштиту града Београда између осталог, наведено је:

• да не постоји дискриминација по основу инвалидности, нити по било ком другом основу у случају малолетне ББ У вези са пружањем услуге лични пратилац детета, нит постоји повреда права на једнака права;
• да је услуга лични пратилац детета у Граду Београду, системски организована и дефинисана Законом о социјалној заштити, Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите, Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите, као и Одлуком о правима и услугама социјалне заштите;
• да је Одлуком о правима и услугама социјалне заштите прописано да услуге социјалне заштите из ове одлуке могу да користе држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији града Београда и лица расељена са Косова и Метохије, који имају боравиште на територији града Београда (чл 2. став 1. Одлуке)
• да корисници услуга социјалне заштите могу бити лица која имају пребивалиште на територији града Београда, а услуга се пружа на територији локалне самоуправе на коју се Одлука о правима и услугама социјалне заштите односи;
• да свака локална самоуправа прописује услуге за грађане који живе на територији те локалне самоуправе и на којој исте обезбеђује;
• да је услуга лични пратилац набављена путем јавне набавке обзиром на одредбу Закона о социјалној заштити по којој се ова врста услуге набавља у поступку по прописима којима су регулисане јавне набавке уколико за одређене услуге на територији јединице локалне саоуправе нема лиценциране установе социјалне заштите која би могла да их пружа;
• да је на порталу јавних набавки наведено да се услуга набавља за град Београд, као и да је у поступку јавне набавке усвојена понуда понуђача по постављеним условима, међу којима је и услов лиценца пружаоца услуге;
• да изабрани понуђач за град Београд има лиценцу број … од 22. јануара 2021. године издату од ресорног министарства на период од 6 година;
• да према подацима доступним на интернет страници Агенције за привредне регистре, изабрани понуђач са којим је град Београд  Секретаријат за  социјалну заштиту закључио уговор о јавној набавци нема огранак на територији Новог Сада;
• да Градски центар за социјални рад поступа истоветно у складу са прописима из социјалне заштите, те да признаје право на услугу личног пратиоца детета лицима који су држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији града Београда и лицима расељеним са Косова и Метохије, који имају боравиште на територији града Београда;
• да је у конкретном случају, надлежно одељење Градског центра за социјални рад у Београду, по захтеву мајке мал. ББ покренуло поступак где је у истом увидом у потврду бр. … од 4. јула 2023. године Школе за основно и средње образовање у Новом Саду констатовало да је мал. ББ редован ученик те школе у школској  2023/2024 години и донело решење бр. … од 19. септембра 2023. године;
• да је имајући у виду наведено надлежно одељење Градског центра за социјални рад одбило захтев за признавање права на услугу личног пратиоца мал. ББ из Београда;
• да су неосновани наводи из притужбе који се односе на нерешавање Секретаријата, као надлежног другостепеног органа, по жалби изјављеној против решења Градског центра за социјални рад у Београду – Одељење Вождовац број … од 11. септембра 2023. године;
• да Секретаријат за социјалну заштиту све до пријема поднеска пуномоћнка мал. ББ од 12. фебруара 2024. године којим је истакнут накнадни захтев за решавање по жалби, није ни имао сазнања да је против наведеног решења поднета жалба;
• да је по пријему поднеска затражено од првостепеног органа да достави без одлагања, жалбу, као и списе предмета, на даље поступање;
• да је жалба са списима предмета достављена овом органу 14. фебруара 2024. године, а да је Секретаријат за социјалну заштиту по жалби одлучио решењем XIX-02 број … од 19. фебруара 2024. године и решење са списима предмета проследио првостепеном органу са налогом да се исто уручи странци;
• да је Секретаријат као другостепени орган утврдио да је првостепени орган доносећи ожалбено решење битно повредио правила поступка, поништио ожалбено решење и предмет вратио првостепеном органу на поновни поступак и одлуку;
• да из образложења ожалбеног решења произилази да је првостепени орган одлучивао о захтеву подноситељке притужбе за остварење услуге личног пратиоца детета за мал. ББ
• да у списима предмета такав захтев не постоји због чега првостепени орган није ни могао да одлучује о таквом захтеву, будући да према стању у списима предмета, није ни поднет;
• да је првостепени орган погрешио када је у уводу, диспозитиву и образложењу ожалбеног решења као предмет поступка означио право на услугу личног пратиоца детета, будући да је према члану 4. Одлуке о правима и услугама социјалне заштите, лични пратилац детета услуга социјалне заштите;
• да је с обзиром на утврђену незаконитост ожалбеног решења другостепени орган оценио да је иста такве природе да га чини неодрживим у правном поретку, те се с тога није упуштао у оцену његове заснованости у материјалном смислу;
• да уколико странка није задовољна, има право да у законом прописаном року покрене управни спор тужбом код Управног суда;
• да сматрају спорним тумачење да је град Београд у обавези да обезбеди у конкретном случају, услугу лични пратилац детета, кориснику који је исту остварио по Одлуци града Београда, на територији јединице локалне самоуправе на којој фактички живи (иде у школу), без обзира што је Одлуком града Београда прописано да наведену услугу могу остварити лица која имају пребивалиште на територији града Београда што, по дефиницији пребивалишта подразумева да се ту налази центар његових животних активности и да се ту настанио са намером да у њему стално живи;
• да се из наведеног може закључити да нпр. лице може фиктивно да пријави пребивалиште у Граду Београду, иако ту не планира да живи него планира да настави да живи на територији локалне самоуправе где је живео до тада, али се на тој територији не пружа услуга лични пратилац детета, те ће то лице на основу пријаве пребивалишта у Београду поднети захтев да му град Београд обезбеди наведену слугу на територији те локалне самоуправе, или корисник услуге настави школовање у иностранству и град Београд је у обавези да настави пружање услуге без обзира на ту чињеницу;
• да из наведеног произилази да је спорна чињеница то што локални прописи ограничавају пружање услуга социјалне заштите за територију локалне самоуправе за коју су донети, а односе се на грађане који имају пребивалиште на тој територији и ту живе сходно дефиницији о пребивалишту, што је између осталог  и сврха локалних прописа;
• да додатну забринутост изазива чињеница да су све услуге социјалне заштите, почев од децембра 2022 године, потпуно бесплатне за становнике града Београда који у њему имају пребивалиште;
• да би фиктивне пријаве пребивалишта могле да доведу у крајње неповољан положај пружаоце услуга и постојеће и будуће стварне кориснике, јер би нагло и непредвиђено повећање броја корисника услуга социјалне заштите утицало на средства које Град Београд определио за те намене и угрозио актуелно стабилан статус осигурања бесплатних услуга социјалне заштите;
• да из позиције града Београда и Секретаријата за социјалну заштиту неспорно је да је град Београд поступа у складу са прописима и да је поступао у складу са својим надлежностима у наведеном случају, такође неспорно је да Повереник поступа у складу са својим надлежнстима;
• да у односу на конкретан случај, сматрају да такве и сличне случајеве не треба решавати на нивоу појединачног случаја, као и да измене прописа не могу бити остављене свакој појединачној локалној самоуправи да их решава на нивоу појединачног случаја, јер само уједначено системско решење може адекватно одговорити на потребе корисника;
• да се у предметном случају показало да прописи донети на локалном нивоу из области социјалне заштите нужно не прате законе из других система, те да је потребно системски уредити такве случајеве и доставити локалним самоуправама на који начин ће уредити пружање услуга, јер се у противном доводи у питање постојање прописа на локалном нивоу;
• да све локалне самоуправе, као услов за остваривање права и услуга на територији те јединице локалне самоуправе истичу исти услов, а то је пријава пребивалишта на тој територији, а неке локалне самоуправе као нпр. Нови Сад, траже и додатни услов за остваривање појединих услуга;
• да ће Секретаријат спремно прихватити измене и допуне које ће ићи у правцу решавања овог и сличних случајева на нивоу системског приступа кроз прописе који ће регулисати такве ситуације у свим јединицама локалне самоуправе по истом моделу.

1.8. Уз изјашњење је достављен 1) Извод из регистра АПР-а за изабраног понуђача  2) Лиценца бр. … од 22. јануара 2021. године, 3) Извод са Портала јавних набавки за јавни позив (место извршења услуге: Лични пратилац детета), 4) Решење бр. … од 19. септембра 2023. године 5) Допис Градског центра за социјални рад у Београду бр. … од 14. фебруара 2024. године, 6) Накнадни захтев АА од 12. фебруара 2024. године 7) Жалба К1 … од 5. октобра 2023. године.

1.9. У изјашњењу на притужбу и допуну притужбе Градског центра за социјални рад у Београду између осталог, наведено је:

– да је чланом 1. Одлуке о правима и услугама  социјалне заштите града Београда прописано да се Одлуком уређу  права и услуге  социјалне заштите које обезбеђује град Београд у складу са Законом;

– даје чланом 2. Одлуке прописано да  права и услуге социјалне заштите уређене одлуком могу да остваре држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији града Београда и лица расељена са Косова и Метохије, која имају  боравиште на територији града Београда;

– да је чланом 14б Одлуке прописано да  се активности личног пратиоца детета, планирају  и реализују у складу са индивидуалним потребама детета ради укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања већег нивоа самосталности и укључују: а) помоћ код куће у облачењу и одржавању личне хигијене; б) помоћ у заједници, што укључује: помоћ у коришћењу градског превоза, помоћ у кретању, одлазак на места за провођење слободног времена и друге врсте подршке;

– да је чланом 20. Закона о социјалној заштити прописано да Програм унапређења социјалне заштите у Републици Србији, односно аутономној покрајини, односно у јединици локалне самоуправе утврђује министар надлежан за социјалну заштиту, надлежан орган аутономне покрајине, односно надлежан орган јединице локалне самоуправе;

– да програм мора бити усаглашен са стратегијом развоја коју доноси Влада и да обухвата мере и активности за подстицај и развој  постојећих и нових услуга социјалне заштите, а да свака јединица локалне самоуправе мора утврдити мере и актиности за подстицај и развој постојећих и нових услуга социјалне заштите;

– да је чланом 44. Закона о социјалној заштити  прописано да  дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу; да дневне услуге у заједници обезбеђују јединице локалне самоуправе;

– да услуга личог пратиоца детета у складу са Одлуком о правима и услугама социјалне заштите Града Београда спада у дневне услуге у заједници ;

– да је имајући у виду наведено јасно да је интенција законодавца да свака локална самоуправа у складу са потребама становника на својој територији развија одговарајуће услуге, те у складу са тим нема примера пружања услуге социјалне заштите, које је развио Град Београд, на територијама других локалних самоуправа, с обзиром да то и није циљ Програма унапређења социјалне заштите на територији локалне самоуправе;

-да се у Граду Београду услуга личног пратиоца пружа од стране лиценцираног пружаоца услуге, кога бира Град Београд на основу конкурса и односи се на пружање услуге личног пратиоца на територији Града Београда, лицима која имају пребивалиште не територији Града Београда;

-да стоје на становишту да у наведеном случају нема дискриминаторног поступања с обзиром да се мал. ББ школује у Новом Саду и не може бити обухваћена услугом личног пратиоца која је намењена деци са пребивалиштем на територији Града Београда;

–  да је важно узети у обзир и садржај члана 14.б Одлуке којим је прописано да се услуга пружа „код куће“ што би у случају мал. ББ то било у месту пребивалишта;

–  да је до кашњења тј. пролонгирања достављања жалбе другостепеном органу, дошло јер Одељење Вождовац није имало потпуно јасан став у погледу могућности остваривања услуге за децу ван територије Града Београда;

– да Одлуке Сејретаријата за социјалну заштиту Града Београда и разлоге за доношење истих, Гарадски центар за социјални рад у Београду није овлашћен да коментарише;

– да је Одељење Вождовац након поновног поступка преиспитивања услова за даље коришћење услуге личног пратиоца детета ББ дана 23. априла 2024. године донео решење  бр. … којим се не признаје услуга лични пратилац мал. ББ из Београда.

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Увидом у притужбу и прилоге који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету /ученику/ одраслом донела мишљење бр. … од 8. јуна 2023. године у којем се у делу Опис ситуације на основу процене поред осталог наводи да ББ од друге године живота има присутне значајне развојне сметње са обележјем дечијег аутизма. Повремено се јављају и придружене тешкоће (немир, колебање расположења, тешкоће афективне контроле). Присутна је емоционална лабилност, хиперактивност и проблем пажње. Наводи се да је ББ потребна додатна подршка и помоћ тако што би се подржала одлука родитеља о даљем школовању у Средњој школи за ученике са тешкоћама у развоју Нови Сад и смештај у дому, где би било потребно омогућити услугу личног пратиоца због помоћи ББ у функционалности. У одељку Усаглашавање заједничког мишљења Комисије о потреби за додатном подршком наведено је да ББ поред осталог има право на упис у средњу школу за ученике са сметњама у развоју са домским смештајем  и наставак образовања по индивидуалном образовном плану са измењеним исходима ИОП-2 уз сагласност родитеља. Такође има право на услугу – ЛИЧНИ ПРАТИЛАЦ, ради подршке у задовољавању основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњењења, облачења и комуникације са другима до осам часова дневно. У одељку мишљења којим се утврђује индивидуални план подршке детету, комисија је навела ангажовање личног пратиоца, а као одговорну особу/службу одредила је Центар за социјални рад, са напоменом да је Центар као реализатор додатне подршке у обавези да у року од 6 месеци писаним путем извести Комисију о реализацији предложене подршке, као и да извести Комисију о престанку подршке или престанку потребе за подршком уз образложење.

 

• Увидом у Решење Број: … од 11. септембра 2023. године утврђено је да се одбија захтев за признавање права на услугу личног пратиоца мал. ББ из Београда, поднет од стране мајке АА, као неоснован. У образложењу решења је наведено да је ББ редовна ученица Школе за основно и средње образовање у Новом Саду, да према члану 2. став 1. Одлуке о правима и услугама социјалне заштите, права и услуге социјалне заштите утврђене овом одлуком могу да остваре држављани Републике Србије који имају пребивалиште на територији града Београда и лица расељена са Косова и Метохије, која имају боравиште на територији града Београда. Такође наводи се да се захтев за признавање права на услугу лични пратилац мал. ББ одбија као неоснован, јер је редовна ученица Школе за основно и средње образовање у Новом Саду.

 

• Увидом у повратницу утврђено је да је жалба на Решење  Број: … од 11. септембра 2023. године, примљена у  Градском центру за социјални рад, Одељење Вождовац 5. октобра 2023. године.

 

• Увидом у Накнадни захтев за доношење решења по жалби, због недоношења решења у законом прописаном року утврђено је да је исти предат 12. фебруара 2024. године Секретаријату за социјалну заштиту града Београда.

 

• Увидом у допис Секретаријата за социјалну заштиту града Београда XIX-02 број … од 13. фебруара 2024. године утврђено је да је Секретаријат обавестио адвоката ЦЦ да код Секретаријата није евидентирана жалба, нити је иста са списима предмета достављена Секретаријату од стране Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац, те да је од наведеног одељена затражено да достави жалбу са списима предмета.

 

• Увидом у Решење XIX-02 број … од 19. фебруара 2024. године утврђено је да је Секретаријат за социјалну заштиту града Београда поништио решење Градског центра за социјални рад – Одељење Вождовац … од 11. септембра 2023. године и предмет вратио првостепеном органу на поновни поступак и одлуку, због битних повреда правила поступка. У образложеу другостепеног органа се наводи да докази који се налазе у списима предмета и разлози дати у образложењу ожалбеног решења не упућују на одлуку какава је дата у диспозитиву. Наиме, другостепени орган наводи да из образложења првостепеног органа произилази да је одлучивао о захтеву АА законског заступника мал. ББ за остваривање услуге лични пратиоц детета, а да наведени захтев не постоји у списима предмета, као и да је првостепени орган погрешио када је као предмет поступка означио право на услугу личног пратиоца детета, будући да је према члану 4. Одлуке о правима и услугама социјалне заштите, лични пратилац детета услуга социјалне заштите.

 

• Увидом у акт број: … од 14. августа 2023. године утврђено је да је Секретаријат поступајући по захтеву мајке АА дао мишљење о примени Одлуке о услугама социјалне заштите града Београда. У мишљењу Секретаријата се наводи да Одлуком није предвиђено да се услуга лични пратилац детета коју је Град Београд установио својом Одлуком и пружа на својој територији, буде пружена на територији друге локалне самоуправе. Да свака локална самоуправа прописује услуге које пружа на својој територији за грађане који живе на територији те локалне самоуправе, као и да се услуге пружају преко установа социјалне заштите чији је оснивач та локална самоуправа, у конкретном случају Град Београд. Уколико за одређене услуге на територији  јединице локалне самоуправе нема лиценциране установе социјалне заштите која би могла да их пружа, те услуге се у складу са Законом о социјалној заштити, набављају у поступку јавне набавке од лиценцираних пружаоца услуга, а за локалну самоуправу на чијој територији ће се пружити. Када се ради о услугама које се плаћају из буџета локалне самоуправе, односно Града Београда, Центар доноси решење о признавању услуге која се, конкретно што се тиче услуге лични пратилац детета, реализује на територији Града Београда где корисник има пребивалиште.

 

• Увидом у извод са Портала јавних набавки за јавни позив утврђено је да је наручилац Град Београд Секретаријат за социјалну заштиту, да је предмет набавке: Лични пратилац детета, а место извршења услуге Београд.

 

• Увидом у Лиценцу број … од 22. јануара 2021. године утврђено је да је иста издата Хуманитарној организацији на период од 6 година, за услугу Лични пратилац детета.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценио је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

• Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[1].
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[2] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. је прописано да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свих нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да у остваривању права на образовање, државе ће обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.

3.4. Повереник за заштиту равноправности потом констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 28. предвиђа да дете, између осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.5. Одредбом члана 29. Конвенције о правима детета, која је проширена и појашњена Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, наведено је да члан 29. став 1. Конвенције инсистира на потреби да образовање буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет наглашава да је важно да деца усвоје и животне вештине као што су способност да се доносе уравнотежене одлуке; да се сукоби решавају на ненасилан начин; да се развије здрав начин живота, добри односи у друштву и одговорност, критичко размишљање, таленти и друге способности. Насупрот томе, Комитет напомиње да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

3.6. Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет посебну пажњу поклања инклузивном образовању, те наводи да оно треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју. Начин и облик укључивања треба да буду диктирани индивидуалним образовним потребама детета, јер образовање неке деце са сметњама у развоју захтева врсту подршке коју није лако пронаћи у редовном школском систему.

3.7. Устав Републике Србије[4]  у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима. Даље одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, дрштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.

3.9.Законом о основама система образовања и васпитања[6] дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Одредбама члана 6. прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, као и да лица са сметњама у развоју и инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној групи у школи у складу са овим законом. Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације, те је одређено да је у установи забрањена дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.Чланом 136. став 5. прописано је да изузетно, образовно-васпитном раду може да присуствује и лични пратилац детета, односно ученика, ради пружања помоћи детету, односно ученику са сметњама у развоју и инвалидитетом, у складу са законом.

3.10. Одредбом члана 13. став 1. Закона о локалној самоуправи^[7] прописано је да  јeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe сaрaђуjу и удружуjу сe рaди oствaривaњa зajeдничких циљeвa, плaнoвa и прoгрaмa рaзвoja, кao и других пoтрeбa oд зajeдничкoг интeрeсa и рaди њихoвoг oствaривaњa мoгу удруживaти срeдствa и oбрaзoвaти зajeдничкe oргaнe, прeдузeћa, устaнoвe и другe oргaнизaциje и службe, у склaду сa зaкoнoм и стaтутoм, док је одредбом члана 20. став 1. тачка 4. прописано да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група. Чланом 24. овог закона прописано је да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени. Одредбама члана 8. став 1. Закона о главном граду^[8] прописано је да Град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и Законом о локалној самоуправи.

3.11. Законом о социјалној заштити[9]  прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене дневне услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Такође, чланом 7. прописано је да установе и други облици организовања утврђени законом који обављају делатност, односно пружају услуге социјалне заштите сарађују са установама предшколског, основног, средњег и високог образовања, здравственим установама, полицијом, правосудним и другим државним органима, органима територијалне аутономије, односно органима јединица локалне самоуправе, удружењима и другим правним и физичким лицима. Сарадња у пружању услуга социјалне заштите остварује се првенствено у оквирима и на начин утврђен споразумима о сарадњи. Чланом 14. Закона о социјалној заштити прописано је да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права, као и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона. Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе.

3.12. Чланом 44. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, те да ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. Поред тога чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.

3.13.    Услуге социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, овим законом и прописима донетим за њихово спровођење.  Одредбама члана 65. овог закона прописано је да је наручилац услуге министарство надлежно за социјалну заштиту, односно орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту. Поступак за коришћење услуге из овог закона коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника.

3.14.    Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[10]  прописује ближе услове и стандарде за пружање свих услуга социјалне заштите. У овом правилнику у оквиру дневних услуга у заједници прописана је услуга лични пратилац. Наиме, чланом 83. овог правилника прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Одредбом члана 84. прописано је да је  сврха ангажовања личног пратиоца пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

3.15. Одлуком о правима и услугама социјалне заштите града Београда[11] прописана је услуга лични пратилац. Одредбама члана 14а прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе и да се за плаћање трошкова ове услуге средства обезбеђују у буџету града Београда за сваку текућу годину. Даље је прописано да се активности личног пратиоца детета, планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета ради укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања већег нивоа самосталности и укључују: а) помоћ код куће у облачењу и одржавању личне хигијене и б) помоћ у заједници, што укључује: помоћ у коришћењу градског превоза, помоћ у кретању, одлазак на места за провођење слободног времена и друге врсте подршке.

3.16.    Даље Одлуком о правима и услугама социјалне заштите града Београда прописано да се услуга личног пратиоца детета обезбеђује у трајању до 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, о чему одлучује Градски центар за социјални рад у Београду решењем, као и да ће при утврђивању потреба и целисходности обезбеђивања услуге лични пратилац детета, Градски центар посебно ценити породични статус домаћинства детета са сметњама у развоју, као и степене подршке, а у складу са прописаним стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Предност ће имати деца из једнородитељских породица, које немају других чланова породичног домаћинства који могу преузети бригу о детету, као и деца са I и II степеном подршке.

3.17. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[12] прописана је услуга лични пратилац детета. Одредбом члана 83. прописано је да је  лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Чланом 84. прописано је да је сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

3.18. Даље је Правилником прописано да се активности личног пратиоца детета, планирају се и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, што укључује: 1) помоћ код куће у облачењу, одржавању личне хигијене (умивање, чешљање, прање зуба), при храњењу (припрема и сервирање лакших оброка, храњење или помоћ у коришћењу прибора и сл.), припрему књига и опреме за вртић односно школу; 2) помоћ у заједници, што укључује:(1) помоћ у коришћењу градског превоза (улазак и излазак из средстава превоза, куповина карте и сл.), (2) помоћ у кретању (оријентација у простору уколико је дете са оштећењем вида, гурање колица или коришћење других помагала и сл.), (3) одлазак на игралишта односно места за провођење слободног времена (подршка у игри, подршка и посредовање у комуникацији и сл.), укључујући културне или спортске активности и друге сервисе подршке.

 

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

• На основу притужбе и доказа који су достављени уз притужбу утврђено је да је ББ дете са развојним сметњама са обележјем дечијег аутизма, да има пријављено пребивалиште на територији града Београда, као и да је редовна ученица Школе за основно и средње образовање у Новом Саду. Да је заједничко мишљење интерресорне комисије да малолетна ББ има право на упис у средњу школу за ученике са сметњама у развоју са домским смештајем и наставак образовања по индивидуалном образовном плану са измењеним исходима ИОП-2 уз сагласност родитеља. Такође, да има право на услугу лични пратилац, ради подршке у задовољавању основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњењења, облачења и комуникације са другима до осам часова дневно, а да је одговорна служба Центар за социјални рад. Такође, утврђено је да се мајка детета, подноситељка притужбе, обратила Градском центру за социјални рад, Одељење Вождовац, захтевом да се пружи услуга лични пратилац детета, као и да је захтев одбијен.
• Имајући у виду чињеницу да је притужба поднета против Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад, Одељење Вождовац, задатак Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају, био је да испита да ли су Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац, пропустили да ББ обезбеде потребну додатну подршку личног пратиоца и тиме извршили акт дискриминације на основу њеног здравственог стања.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је најпре потребно сагледати појам, улогу и значај личног пратиоца детета и ученика у васпитно-образовном раду. Наиме, лични пратилац представља меру подршке детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету и ученику спада у услуге из домена социјалне заштите, те је стога обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање услуге личног пратиоца свој деци којој је ова услуга неопходна.
• Неспорно је да Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад, Одељење Вождовац нису обезбедили ангажовање личног пратиоца ББ, иако је обезбеђивање овог вида додатне подршке детету и ученику у надлежности локалне самоуправе. Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења Секретаријата за социјалну заштиту и Градског центра за социјални рад да немају потпуно јасан став у погледу могућности остваривања услуге за децу ван територије Града Београда, да Одлуком није предвиђено да се услуга лични пратилац детета коју је Град Београд установио својом Одлуком и пружа на својој територији, буде пружена на територији друге локалне самоуправе, у конкретном случају на територији Новог Сада. Такође, ценио је и наводе да конкретан и сличне случајеве не треба решавати на нивоу појединачног случаја, као и да измене прописа не могу бити остављене свакој појединачној локалној самоуправи да их решава на нивоу појединачног случаја, јер само уједначено системско решење може адекватно одговорити на потребе корисника, као и да ће подржати иницијативу Повереника за измену прописа која која ће ићи у правцу решавања овог и сличних случајева.
• Повереник истиче да јединица локалне самоуправе има обавезу да обезбеди услуге подршке за самосталан живот, у складу са чланом 45. Закона о социјалној заштити, док је према Одлуци о правима и услугама социјалне заштите града Београда један од услова за остваривање услуге личног пратиоца и пребивалиште корисника услуге, који је у конкретном случају и испуњен. Нејасноће које имају Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центра за социјални рад везане за остваривања услуге личног пратиоца за децу која имају пребивалиште на територији Града Београда, а школују се на територији друге локалне самоуправе не умањују њихову одговорност због пропуста да обезбеде овај вид додатне подршке ББ  С тим у вези Повереник указује да Секретаријат за социјалну заштиту и Градски центра за социјални рад нису доставили ни један доказ да су поводом конкретног и сличних случајева предузели кораке који би допринели решавању уочених проблема у пракси, већ су се уместо тога определили да не пруже услугу личног пратиоца и сав терет пребаце на породицу мал. ББ
• Анализом цитираних законских одредби неспорно је да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеде дневне услуге у заједници. Такође, свака једница локалне самоуправе донела је правилнике и одлуке којима је ближе разрадила услове и критеријуме на основу којих је могуће остварити услуге социјалне заштите. Као што произлази из изјашњења Секретаријата и Градског центра за социјални рад један од критеријума за остваривање услуге личног пратиоца је и пребивалиште корисника услуге. Овакав критеријум правдан је чињеницом да се услуга финасира управо из буџета јединице локалне самоуправе, због чега је неопходно да лице има пребивалиште на њеној територији. Мал. ББ иако се школује у Новом Саду има пребивалиште у Београду где и долази викендима, празницима за време распуста и где ће се и вратити након окончног школовања. Повереник истиче да не постоји законска нити каква друга обавеза школовања у месту пребивалишта, због чега се у позитивном праву јасно разликују институти пребивалишта и боравишта, па се особа може слободно кретати и школовати ван места свог пребивалишта. С тим у вези Повереник указује и на одредбе члана 13. Закона о локалној самоуправи, који даје могућност да јединице локалне самоуправе сарађују и удружују ради остваривања заједничког циља. Омогућавањем услуге личног пратиоца лицу које према слободном избору места образовања и установе коју ће похађати, остварује се циљ да се свима на једнакој основи омогући право на образовање и учествовање у образованим процесима.
• Услуга личног пратиоца је намењена деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју којима је ова подршка неопходна у циљу лакшег остваривања основних животних потреба, те у том смислу би погрешан био приступ који би подразумевао било какву селективност у омогућавању ове услуге. Пружање услуге личног пратиоца треба да буде једнако доступна сваком детету код кога је установљена потреба за додатном подршком од стране надлежног органа. Није довољно само прописати одлуком локалне самоуправе овај вид подршке, већ је поред тога неопходно употпуности реализовати, тако да свако дете коме је ова подршка потребна буде обухваћено датом услугом. Само на тај начин, јединица локалне самоуправе испуњава законску обавезу у погледу пружања ове услуге.
• Имајући у виду значај услуге личног пратиоца као подршке деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, а у циљу њиховог укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности, Повереник је 2021. године покренуо и парницу за заштиту од дискриминације у јавном интересу, а уз сагласност мајке дечака са аутизмом коме ова услуга, иако неопходна, није пружена. Ова стратешка парница је покренута против једне јединице локалне самоуправе и Центра за социјални рад. Такође, Повереник указује и на пресуду Апелационог суда у Новом Саду број ГЖ 3827/2014 од 1. јула 2015. године којим је потврђена пресуда Основног суда у Суботици број П 1102/2013 од 9. јула 2014. године за накнаду штете. Апелациони суд је потврдио одговорност тужених, предшколске установе и јединице локалне самоуправе, за насталу материјалну штету у имовини тужиоца, родитеља детета са аутизмом. Суд је утврдио да су предшколска установа и локална самоуправа узроковале материјалну штету у имовини тужиоца која је настала ангажовањем логопеда, реедукатора и персоналног асистента за малолетно дете, као и на име путних трошкова. Суд је указао да се одговорност предшколске установе за накнаду материјалне штете заснива на чињеници да није обезбедила неопходан кадар, док је одговорност локалне самоуправе заснован на чињеници да није обезбедила неопходна средства за ангажовање потребне подршке.
• Сагледавајући све околности овог случаја, као и да не постоји законска обавеза да се школовање обавља у месту пребивалишта, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је Секретариајт за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац, пропуштајући да обезбеди додатну подршку личног пратиоца, отежали ББ остваривање права на образовање и пуно укључивање у образовни систем, чиме су извршили акт дискриминације на основу здравственог стања.

 

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди додатну подршку личног пратиоца за ББ којој је овај вид подршке потребан, Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац, онемогућили су да ББ добије потребну додатну подршку за образовање, чиме су прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Секретаријату за социјалну заштиту града Београда и Градском центару за социјални рад, Одељење Вождовац,  да:

 

• Предузму све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца за ББ, ученицу Школе за средње образовање у Новом Саду.
• Убудуће да воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац,  обавесте Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Вождовац не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Члан 33. Закона о забрани дискриминације.

[2] „Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри“, број 42/09

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Сл. лист СРЈ – Међународни уговори, бр. 4/96 и 2/97)

[4] „Службени гласник РС”, бр. 98/06 и 115/21

[5] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[6] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18-др.закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23

[7] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[8] „Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 37/19 и 111/21 -др. закон

[9] „Службени гласник РС”, број 24/11 и 117/22- одлука УС, чл. 40. ст. 1. тач. 2. и 3. у вези са чл. 44.

[10] Службени гласник РС, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[11] Службени гласник РС, бр.55/11, 8/12-испр, 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13, 37/14, 82/15, 4/16, 37/16 , 56/16, 114/16,102/17,50/18,103/18,115/19, 138/19,17/20, 138/20,40721, 120/21,109722 и 65/23

[12] Службени гласник РС, бр.42/13, 89/18 и 73/19

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

71-24 Мишљење поводом притужбе Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац

---