бр. 07-00-692/2019-02  датум:  24. 2. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење je донето у поступку поводом притужбе А. А. против Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У притужби је наведено да је у уџбенику Географија за 6. разред основне школе, издавача Б. Б, наведена реченица „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан“, да су ова реченица и остатак текста у пасусу вишеструко опасни за формирање ставова код деце и да подстичу стереотипна мишљења и понашања и дискриминаторне ставове. У изјашњењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја је наведено да се Завод за унапређивање образовања и васпитања у стручном мишљењу, анализирајући реченицу која је предмет притужбе, ослонио на показатеље којима се проверава да ли је уџбеник својим садржајем и обимом усклађен са програмом наставе и учења, да ли је прилагођен узрасту ученика, развојном нивоу и њиховом предзнању и да бројна стручна и научна литература у Србији и у свету која се бави питањима пада наталитета, као један од могућих разлога наводе, између осталог, и бољи друштвени положај жена. У току анализе Повереник је посебно имао у виду да је спорни уџбеник намењен деци узраста од 11 и 12 година, као и да обрађује сложену друштвену појаву на коју утичу бројни фактори од којих је један и бољи друштвени положај жене. У току поступка је утврђено да је употребом узрочног везника „јер“ у спорној реченици, исказано да је узрок ниске стопе наталитета побољшање положаја жене у 20. веку. Утврђено је да такав навод доводи у негативан контекст промену положаја жене у друштву и подстиче дискриминаторне ставове према женама. Даље је утврђено да се реченицом: „Чест је самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце“ осуђују особе које живе на начин који је другачији од традиционалних образаца понашања мушкараца и жена у Србији. С обзиром да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја надлежно за одобравање употребе уџбеника у образовном процесу, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да текст у уџбенику „Географија за 6. разред основне школе“, Издавачке куће Б. Б. „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан. Парови ступају у брак касније, па је мања могућности да имају већи број деце. Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце“ подстиче дискриминаторне ставове према женама, као и да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одговорно за коришћење овог уџбеника у образовном процесу, чиме је повредило одредбе члана 6. и 20. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности дао је Министарству просвете, науке и технолошког препоруку да предузме мере из своје надлежности прописане Законом о уџбеницима и Правилником о начину и поступку давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, приручника и наставног материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава, у циљу отклањања дискриминаторног садржаја и онемогућавања да се уџбеник „Географија за шести разред основне школе“, издавач Б. Б, аутора С. С, Р. Р. и Д. Д, одобрен решењем министра број 650-02-00116/2019-07 од 9. маја 2019. године, са оваквим садржајем и даље користе у настави.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности се притужбом обратила А. А. против Министарства просвете, науке и технолошког развоја због дискриминације на основу пола.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је у уџбенику за географију за 6. разред основне школе издавача Б. Б., наведена реченица „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан.“
• да овај уџбеник подстиче стереотипна мишљења и понашања и дискриминаторне ставове према различитим друштвеним групама. Родно заснована дискриминација, ширење мизогиније, односно мржње према особама женског пола, које неретко доводи до различитих врста насиља према девојчицама и женама недопустиво је за образовни систем земље која се декларативно залаже да поштовање људских права и неговање европских вредности,
• ова реченица и остатак текста у пасусу вишеструко су опасни за формирање ставова код деце узраста између 12 и 13 година. Цео пасус је написан тако да не пружа само статистичке чињенице, већ се вредносно одређује према стопи наталитета развијених западних земаља, тако што етикетира жене као главни узрок смањења стопе наталитета и наводи да је многима важнија каријера него формирање породице;
• да је феномен фемицида веома изражен у Србији и да је само у 2019. години јавност упозната са 29 убистава жена;
• да је деци кроз образовни систем потребно усадити неговање толеранције и поштовања различитости и права на избор, што захтева озбиљну и стручну контролу садржаја свих уџбеника који су званично одобрени за коришћење у настави;
• услови опадања природног прираштаја становништва су бројни и то је један комплексан процес у којем биолошки, друштвено-економски, географски и други чиниоци имају одлучујућу улогу. Због тога се не може речи да је данашњи положај жене довео до ниске стопе наталитета.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
  • У изјашњењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, између осталог, наведено је:
• да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило стручно мишљење од Завода за унапређивање образовања и васпитања поводом захтева Повереника да се изјасне на наводе притужбе;
• да је уџбеник „Географија за шести разред основне школе“ у издању Издавачке куће Б. Б., аутора С. С, Р. Р. и Д. Д, а који је предмет притужбе, одобрен решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, број … од 9. маја 2019. године и објављен у Каталогу уџбеника за други и шести разред основног образовања и васпитања;
• да се спорна реченица налази на 51. страни уџбеника;
• да је Министарство, у складу са Законом о уџбеницима, донело Правилник о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби („Службени гласник РС“, бр. 42/16 и 45/18);
• овим подзаконским актом прописано је да у поступку одобравања рукописа уџбеника стручне комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања оцењују уџбеник на основу дефинисаних стандарда, односно услова које треба испуне уџбеник који се налази поступку одобравања за коришћење у основним и средњим школама;
• стандарди се односе на садржај уџбеника, показатеље који подстичу развој ученика и омогућавају самостално учење, дидактичко-методичке захтеве, језик уџбеника, ликовно-графичку и техничку опремљеност уџбеника;
• сврха стандарда је да се обезбеди квалитет уџбеника и тиме допринесе остваривање принципа, циљева, општих и предметних исхода образовања и васпитања;
• анализирајући реченицу која је предмет притужбе, Завод за унапређивање образовања и васпитања се у стручном мишљењу ослонио на показатеље којима се проверава да ли је уџбеник својим садржајем и обимом усклађен са програмом наставе и учења, да ли је прилагођен узрасту ученика, развојном нивоу и њиховом предзнању. Веома је важно да садржај буде заснован на научно прихваћеним теоријама, чињеницама, закључцима, тумачењима, актуелним подацима;
• лекција у којој се налази поменута реченица има за циљ да ученицима приближи појмове: природно кретање становништва, стопа наталитета, стопа морталитета, фертилитет, односно стопа рађања;
• смисао реченице се може сагледати само када се она посматра као део поменуте лекције, у којој се, у складу са прихваћеним научним теоријама и тумачењима, објашњавају разлози за смањење стопе наталитета, при чему је начин излагања и формулација реченице прилагођен узрасту ученика шестог разреда основне школе;
• да бројна стручна и научна литература у Србији и у свету која се бави питањима наталитета, као један од могућих разлога наводи, између осталог, и бољи друштвени положај жена;
• да је у раду „Образовање као фактор фертилитета и популационе политике у Србији“, Маријане Рашевић, Центар за демографска истраживања, Институт друштвених наука, Београд, између осталог, објашњавајући појам криза рађања, истиче: „Неспорно је да важну улогу у одлагању родитељства у Србији има незапосленост младих, тешкоће у решавању стамбеног питања, низак животни стандард, као и проблеми везани за чување деце младих парова. Поред набројаних фактора из економског круга, од утицаја су и они које је Лестхаегхе (2014) излистао као битне за развијене земље: повећано школовање и економска аутономија жена; високе аспирације за материјалним добрима које условљавају потребу за другим приходом у породици форсирајући запошљавање жена; повећано инвестирање у професионалну каријеру и жена и мушкараца; повећано улагање у лични идентитет у условима повећаног ризика за развод брака: ширење постматеријалистичких циљева као што су самореализација, етичка аутономија, слобода избора и толеранција на неконвенцијално понашање; раширена жеља за уживањем и распрострањен мотив за очувањем отвореног пута за будућност.“
• да се аутори у Литератури коју наводе на крају уџбеника позивају на изворе Уједињених нација, као и да Министарство доставља превод цитата у којем се анализирају разлози за смањење стопе наталитета (UN (2009) Completing the Fertility Transition. Population Bulletin of the Union Nations. Special Issue Nos. 48/49. New York: United nations, Department of Economic and Social Affairs са линком ка документу https://un.org/en/development/desa/population/events/pdf/expert/4/population-fertilitylevels.pdf
• превод цитата: „Бројне студије су убедљиво показале утицај напретка у женским образовним постигнућима на смањење фертилитета. Та студија потврдила је негативан однос између женског образовног постигнућа и фертилитета. Показала је да су главни разлози утицаја кроз које женско образовање смањује фетрилитет повезани са каснијим ступањем у брак, жељом за мањим породицама и повећаном употребом контрацепције.“
• да текст у уџбенику „Географија за шести разред основне школе“ говори о разлозима смањења наталитета у развијеним земљама на начин који одговара узрасту ученика, са циљем да приближи демографске процесе и подстакне развијање ставова и мишљења код ученика о важном питању као што је популациона политика. Реченица која је предмет притужбе се не може изоставити из пасуса у коме се наводи неколико разлога за поменуту појаву;
• да сматрају да поменути текст не дискриминише особе женског пола и не позива на ширење мизогиније.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у приложену фотографију уџбеника за 6. разред основне школе издавача Б. Б, утврђено је да се у уџбенику[2] налази следећи текст:

„У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан. Парови ступају у брак касније, па је мања могућности да имају већи број деце. Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце.“

• Увидом у Каталог уџбеника за други и шести разред основног образовања и васпитања[3] Министарства просвете, науке и технолошког развоја број … од 27. маја године, утврђено је да се у каталогу уџбеника за шести разред налази уџбеник „Географија за шести разред основне школе“, издавач Б. Б, аутора С. С, Р. Р. и Д. Д, одобрен решењем министра број … од 9. маја 2019. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена CEDAW[6] којом је прописано да државе чланице предузимају одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању у вези с инфериорношћу или супериорношћу једног или другог пола или традиционалном улогом мушкараца, односно жена, да породично васпитање обухвати и правилно схватање материнства као друштвене функције и признање заједничке одговорности мушкараца и жена у подизању и развоју деце (члан 5.), као и да обезбеди равноправност у браку и породичним односима и промовише једнака права и одговорности супружника у породичном животу (члан 16.).
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[7] Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Даље је одредбама члана 20. овог закона прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је одредбама става 2 овог члана, између осталог, забрањено изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Одредбом члана Закона о равноправности полова^[8] прописано је да је васпитање о равноправности полова саставни део предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења, да се у оквиру наставних планова и програма, односно студијских програма, обезбеђују васпитање о равноправности полова, у циљу превазилажења ограничавајућих улога заснованих на полу, ослобађања од стереотипа заснованих на полу и предрасуда заснованих на полу, као и да су органи државне управе надлежни за образовање, односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно, студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских простора и опреме, дужни су да омогуће спровођење политике једнаких могућности жена и мушкараца.
• Одредбама члана 13. став 2 Закона о уџбеницима[9] прописано је да уџбеник, приручник, електронски додатак уз уџбеник, додатно наставно средство, дидактичко средство и дидактичко игровно средство својим садржајем или обликом не сме да дискриминишу или доведе у неравноправан положај групе и појединце или да подстичу на такво понашање, у складу са законом којим се уређује забрана дискриминације.

Одредбама члана 18. овог закона прописано је да ради постизања квалитетног и уравнотеженог образовања и васпитања, заснованог на тековинама и достигнућима савремене науке, прилагођеног психофизичким, узрасним и личним образовним потребама сваког детета, ученика и одраслог, уџбеник мора да буде усклађен са Стандардима квалитета уџбеника (у даљем тексту: Стандарди). Стандарди представљају услове који се односе на садржину, педагошко-психолошке захтеве, дидактичку и методичку обраду, језичке захтеве, израду, графичку, ликовну и техничку опремљеност уџбеника, зависно од облика, медија и намене. Испуњеност Стандарда представља основ за доношење стручнео цене квалитета рукописа уџбеника и експертског мишљења.

Одредбама члана 22. прописано је да захтев за одобравање рукописа уџбеника издавач подноси Министарству и уз захтев издавач подноси, између осталог и рукопис уџбеника и елаборат који садржи три стручне оцене квалитета рукописа уџбеника који даје рецензентска комисија издавача. Министарство доставља Заводу за унапређивање образовања и васпитања четири примерка рукописа уџбеника и елабората у штампаној и електронској форми у прописаном року. Одредбама члана 23. прописано је да стручну оцену о квалитету рукописа уџбеника даје комисија коју из реда запослених образује Завод за унапређивање образовања и васпитања, односно Покрајински завод. Завод, односно Покрајински завод на основу образложене стручне оцене, даје предлог да се прихвати или одбије захтев за одобравање рукописа и доставља га Министарству.

Одредбама члана 28. прописано је да министар одобрава рукопис уџбеника на предлог Завода, односно на основу експертског мишљења, ако је спроведен поступак експертизе рукописа уџбеника.

• Одредбама Правилника о начину и поступку давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, приручника и наставног материјала, додатних наставних средстава, наставни помагала, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава[10] прописује се начин и поступак по којем Комисија за оцену рукописа уџбеника даје стручну оцену квалитета рукописа уџбеника (члан 1. став 1). Одредбама члана 4. овог правилника прописано је да Комисија пре доношења Стручне оцене процењује да ли рукопис омогућава остваривање принципа једнаких могућности, односно да ли има дискриминаторни садржај и/или облик, у складу са чланом 11. Закона о уџбеницима[11], о чему Завод, односно Покрајински завод, могу затражити мишљење државног органа надлежног за равноправност и заштиту од дискриминације. Уколико Комисија процени, односно надлежни државни орган утврди да рукопис уџбеника не омогућава спровођење принципа једнаких могућности, односно да има дискриминаторни садржај и/или облик, прекида се поступак давања стручне оцене рукописа уџбеника, о чему Завод, односно Покрајински завод, истовремено обавештава издавача и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања.
• Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године[12] указано је да тренутно, образовни процес у Србији није родно осетљив, као и да је анализа урађена 2010. године показала да и наставници и наставнице, и ученици и ученице, имају изграђене родне стереотипе. Стратегијом је одређен Општи стратешки циљ бр. 1: Промењени родни обрасци и унапређена култура родне равноправности са Посебним циљем 1.2: Родно осетљиво формално образовање. У овом делу Стратегије указано је да је Комитет УН за елиминисање дискриминације жена исказао забринутост због постојања родних стереотипа у наставним материјалима и уџбеницима и препоручио Републици Србији да подигне ниво свести о важности образовања као људског права и као основе за оснаживање жена и девојчица. Једна од предвиђених мера за остваривање овог циља је ревизија наставних садржаја и уџбеника ради елиминисања родних стереотипа, дискриминаторних садржаја и дискриминаторног језика.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да испита да ли је спорни текст у уџбенику Географија за 6. разред основне школе који је издала Издавачка кућа Б. Б. текст са дискриминаторним садржајем, те уколико јесте, потребно је утврдити ко је надлежан за то што се овај уџбеник користи у извођењу наставе.
• Повереник за заштиту равноправности је стога прво приступио анализи наведеног текста, како би утврдио да ли је дискриминаторан, односно да ли подстиче стереотипна мишљења и понашања и дискриминаторне ставове према женама. У тексту је наведено: „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан. Парови ступају у брак касније, па је мања могућности да имају већи број деце. Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце.“
• У току анализе Повереник је посебно имао у виду да се спорни текст налази у уџбенику за основну школу, за децу узраста 11 и 12 година, као и да обрађује сложену друштвену појаву коју треба приближити дечијем узрасту. Узроци смањења стопе наталитета и фертилитета су бројни и у питању је комплексан процес у којем више чинилаца има своју улогу. Неспорно је да су до смањења стопе наталитета у развијеним земљама у 20. веку довеле сложене друштвене промене, економски, географски, културни и здравствени чиниоци и незахвално је издвајати било који као претежан. Тако, на пример, проф. др Слободан Мишовић у раду „Узроци опадања природног прираштаја становништва Србије после Другог светског рата и његове последице“[13] указује: „На промене наталитета утицали су бројни фактори, најзначајнији су: ратни догађаји и њихове последице; економско стање; друштвено-политичке промене; социјални статус становништва; историјске и културне традиције; задржани патријархални односи у породици; индустријализација и урбанизација; миграције и други. Утицаји наведених фактора морају се разматрати у њиховој међузависности, јер би парцијална разматрања могла довести до заблуда о стварном стању ове компоненте природног кретања становништва у Републици Србији, њеним регијама и административним јединицама.“
• Повереник је пре свега, анализирао реченицу: „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан“ Употреба узрочног везника „јер“ указује да је појава из другог дела реченице узрок појави наведеној у првом делу реченице, односно да је побољшање положаја жене узрок ниске стопе наталитета. Овако формулисана реченица поједностављује узроке смањене стопе наталитета правећи узрочно-последичну везу само између наталитета и побољшања положаја жене у 20. веку, занемарући остале врло значајне факторе.
• Иако следећа реченица почиње речима „парови ступају у брак касније…“ та и следећа реченица у пасусу се могу тумачити у контексту прве реченице – услед побољшања положаја жене парови касније ступају у брак, самачки живот је чест и многима су каријера и материјалне ствари важније од породице и деце. Тумачењем целог пасуса у контексту прве реченице, могуће је закључити да се друге две реченице (о самачком животу и каријери) односе само на жене, а не и на мушкарце и жене.
• Повереник је анализирао наводе изјашњења да се у спорној реченици „у складу са прихваћеним научним теоријама и тумачењима, објашњавају разлози за смањење стопе наталитета“, да „бројна стручна и научна литература у Србији и свету која се бави питањима наталитета, као један од могућих разлога наводи, између осталог, и бољи друштвени положај жене“. Такође, Повереник је анализирао и цитиране наводе радова на које се Министарство позива: „Образовање као фактор фертилитета и популационе политике у Србији“, Мирјане Рашевић и закључна запажања експертске групе Уједињених нација о фертилитету.

Пре свега, Повереник напомиње да није спорно да је оснаживање жена у остваривању загарантованих права утицало на промену положаја жене у друштву, што је неминовно довело и до промене у стопи фертилитета. Ипак, неопходно је имати у виду да то није једини, као ни кључни фактор који је довео до смањење стопе наталитета. У цитираном раду „Образовање као фактор фертилитета и популационе политике у Србији“ наведено је да „неспорно важну улогу у одлагању родитељства у Србији има незапосленост младих, тешкоће у решавању стамбеног питања, низак животни стандард, као и проблеми везани за чување деце младих парова:“ Даље је наведено да су „поред набројаних фактора из економског круга“ од утицаја и други фактори. Анализирајући остале наведене факторе неспорно је да су неки у тесној вези са „побољшањем положаја жене“, односно оснаживањем жена у остваривању загарантованих права (образовање, запошљавање жена, професионална каријера жена). Такође, у цитираном делу овог рада уочљиво је да ауторка указује на факторе који утичу на стопу наталитета и подједнако се односе и на жене и на мушкарце (повећано инвестирање у професионалну каријеру и мушкараца и жена, повећано улагање у лични идентитет, ширење постматеријалистичких циљева као што су самореализација, етичка аутономија, слобода избора и толеранција на неконвенцијално понашање, раширена жеља за уживањем, распрострањен мотив за очување отвореног пута за будућност). Из цитираног рада Мирјане Рашовић на који се позива министарство, може се закључити да промена положаја жене у друштву није једини фактор који утиче на промену стопе наталитета. Што се тиче извора Уједињених нација на који се позива министарство, Повереник указује да су у питању закључна запажања експертске групе која се бавила искључиво променом стопе фертилитета због чега извор може бити релевантан као извор да је промена положаја жене утицала на промену стопе фертилитета, али не и да је једини узрок томе, како је је наведено у уџбенику из географије за 6. разред основне школе.

• Израз „побољшање положаја жене у 20. веку“ подразумева оснаживање жена у остваривању права и слобода из корпуса загарантованих људских права. Оснаживање жене у смислу повећања нивоа образовања жена, већег учешће жена у привредном животу друштва, односно процесу рада, образовање о репродуктивном здрављу и контрацепцији и оснаживање жена да самостално доносе одлуке о својој репродуктивној улози, промена вредносних ставова о величини породице и друго, неспорно је довео до промене положаја жене у друштву, поготово у патријархалном друштву и утицао на фертилитет. То значи да констатација да је промена положаја жене у друштву утицала на промену стопе наталитета није нетачна. Међутим, указујући на жену као искључиво одговорну за смањење наталитета, а да се при том не указује на остале подједнако значајне факторе који утичу на број рођене деце, доводи у негативан контекст промену положаја жене. Имајући у виду да је уџбеник намењен деци узраста 11 и 12 година, последице до којих овакав став доводи изузетно су опасне јер утичу на формирање става деце да би стопа наталитета била већа да положаја жене није побољшан. Учење деце да је остваривање основних загарантованих људских права искључив узрок смањења броја рођене деце, представља врло озбиљно угрожавање права жена, поготово у патријархалном друштву и потенцијално развија неприхватљив став према женама и њиховом остваривању људских права.
• Повереник указује да је Комитет УН за елиминисање дискриминације жена у својим Закључним запажањима у вези Четвртог периодичног извештаја Републике Србије од 8. марта 2019. године исказао забринутост због извештаја о високом нивоу дискриминаторних родних стереотипа који ометају унапређење права жена у Србији и повећаног броја примера антиродног дискурса у јавности и реакције јавности у перцепцији родне равноправности. Такође, Комитет је изразио забринутост што је образовање у Србији, између осталог и под утицајем све доминантније политичке агенде против родне равноправности која се преводи у стереотипне садржаје наставног материјала и због широко распрострањених дискриминаторних родних стереотипа међу, претежно мушким, наставним особљем. Из тог разлога Комитет је препоручио Републици Србије да, између осталог, развије садржаје о родној дискриминацији и родној равноправности и уведе у наставне планове и програме и уџбенике на свим нивоима образовања родно осетљиве садржаје прилагођене узрасту. Препоруку о елиминисању патријархалних родних стереотипа Комитет је дао и у Запажањима у вези са Другим и Трећим периодичним Извештајем о примени Конвенције 2013. године, што је узето у обзир и приликом израде Националне стратегије за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом.
• Повереник је анализирао и реченицу „Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце.“ И овде се коришћењем узрочног везника „јер“ ствара узрочно-последична веза између две појаве које нису нужно у узрочно-последичној вези и код деце се изграђују ставови непоштовања различитости и осуде. Ова реченица садржи вредносни суд који осуђује појединце и појединке који немају породицу и потомство и доводи се у контекст са друштвено неприхватљивим вредностима (материјализам и каријеризам). Такође, осуђују се и особе којима је професионално остваривање важан сегмент живота. С обзиром да је наше друштво патријархално и да су распрострањени стереотипи о родној улози жене као мајке, домаћице и неговатељице, овакав став директно погађа жене, поготово жене које немају породицу.
• Повереник за заштиту равноправности разуме потребу да се врло комплексна појава приближи и објасни ученицима 6. разреда, односно деци узраста од 11 и 12 година. Међутим неопходно је имати у виду да се у овом узрасту формирају и вредносни ставови о друштву. У дубоко патријархалном друштву какво је наше, није прихватљиво, а може бити и опасно, овако поједностави сложену појаву. Наиме, у првој реченици је наведен као основни узрок смањења броја становника побољшање положаја жене и на тај начин је пребачена одговорност искључиво на жене, иако је у одржавању и повећању стопе наталитета подједнако важна и улога мушкараца, а међу пресудним факторима је и подршка коју држава обезбеђује за родитеље и децу. Из већег броја фактора који доприносе смањењу стопе наталитета у уџбенику су истакнути они који се тичу промене патријархалних образаца понашања (побољшање положаја жене, самачки живот, посвећеност професионалној каријери). Чланом 8. Закона о основама система образовања и васпитања[14] дефинисани су циљеви образовања и васпитања, међу којима су и циљеви који се односе на развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости. Оваквим садржајима у уџбенику основне школе коју користе ученици узраста од 11 и 12 година не развија се толеранција, поштовање различитости и поштовање права на избор, поготово када је у питању право избора на рађање деце, које је загарантовано Уставом Републике Србије. Националном стратегијом за родну равноправност[15] указано је да је основни кључ за промену родног режима и поштовање родне равноправности отклањање негативних родних стереотипа и дискриминаторских пракси према женама и пракси које омогућавају и репродукују неједнак однос моћи жена и мушкараца, што укључује мењање родних образаца који почивају на стереотипима и предрасудама патријархалног друштва.
• С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да се у уџбенику Географија за 6. разред основне школе, издавачке куће Б. Б., у тексту „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан. Парови ступају у брак касније, па је мања могућности да имају већи број деце. Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце“ подстичу дискриминаторни ставови према женама јер се као искључив узрок пада стопе наталитета наводи оснаживање жене у остваривању загарантованих људских права и слобода и побољшање положаја жене у друштву, што приказује жену као једину и искључиво одговорну за пад стопе наталитета у друштву. Такође дискриминаторни садржај текста огледа се и у осуђивању особа које живе на начин који је другачији од традиционалних образаца понашања мушкараца и жена у Србији.
• Анализом позитивни прописа којима је регулисан начин и поступак давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, као и одобравању уџбеника, утврђено је да решење о одобравању уџбеника одређеног садржаја доноси министар надлежан за послове образовања, након стручне оцене рукописа уџбеника које даје посебно формирана комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања. Наиме, у складу са Законом о уџбеницима, издавач доставља рукопис уџбеника Министарству просвете, науке и технолошког развоја које, након спроведене процедуре стручне оцене, доноси решење којим се одобрава или не одобрава употреба уџбеника у процесу образовања. У складу са одредбама члана 4. Правилника о начину и поступку давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, приручника и наставног материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава, комисија за оцену рукописа уџбеника, пре доношења стручне оцене процењује се и да ли рукопис омогућава остваривање принципа једнаких могућности, односно да ли има дискриминаторан садржај и/или облик. Министарство просвете није доставило доказе да је ова процена вршена. Неспорно је да је решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уџбеник „Географија за 6. разред основне школе“, издавача Б. Б, аутора С. С, Р. Р. и Д. Д, одобрен решењем министра број … од 9. маја 2019. године. Тиме је министарство одобрило употребу овог уџбеника са целокупним његовим садржајем у образовном процесу ученика шестог разреда и тиме унела дискриминаторни садржај који подстиче стереотипна мишљења и понашања према женама.
• Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности констатује да Министарство просвете, науке и технолошког развоја одговорно што је уџбеник са дискриминаторним садржајем одобрен за коришћење у образовном процесу, чиме је министарство повредило одредбе члана 6. и 20. Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Текст у уџбенику „Географија за 6. разред основне школе“, Издавачке куће Б. Б. „У развијеним земљама стопа наталитета је ниска, јер је положај жене у друштву у 20. веку знатно побољшан. Парови ступају у брак касније, па је мања могућности да имају већи број деце. Чест је и самачки начин живота, јер су за многе каријера и материјалне ствари често важније од породице и деце“ подстиче дискриминаторне ставове према женама.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја одговорно за коришћење овог уџбеника у образовном процесу, чиме је повредило одредбе члана 6. и 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству просвете, науке и технолошког развоја да:

5.1. Предузме, мере из своје надлежности прописане Законом о уџбеницима и Правилником о начину и поступку давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, приручника и наставног материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава, у циљу отклањања дискриминаторног садржаја и онемогућавања да се уџбеник „Географија за шести разред основне школе“, издавач Б. Б, аутора С. С, Р. Р. и Д. Д, одобрен решењем министра број … од 9. маја 2019. године, са оваквим садржајем и даље користе у настави.

Потребно је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство просвете, науке и технолошког развоја не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] лекција Природно кретање становништва, стр. 50-55.

[3] http://www.mpn.gov.rs/udzbenici/

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[6] „Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 104/09

[9] „Службени гласник РС“, бр. 27/18

[10] „Службени гласник РС“, бр. 75/16

[11] Правилник није усклађен са Законом о уџбеницима који је донет 2018. године, због чега правилник упућује на члан 11. Закона о уџбеницима („Службени гласник РС“, бр. 68/15 и 113/17 – др. закон) који прописује једнаке могућности и забрану дискриминације

[12] „Службени гласник РС“, бр. 4/16

[13] проф. др Слободан Мишовић: Узроци опадања природног прираштаја становништва Србије после Другог светског рата и његове последице; Војно дело 3/2009, http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2009-3/09.%20Uzroci%20i%20posledice%20opadanja%20prirodnog%20prirastaja%20u%20Srbiji.pdf

[14] „Службени гласник РС“, број 88/17, 27/2018 – др. закон и 10/2019

[15] Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године, „Службени гласник РС“, бр. 4/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

692-19 Притужбa прoтив Mинистaрствa збoг дискриминaциja нa oснoву пoлa у oблaсти oбрaзoвaњa