бр. 07-00-72/2019-02   датум: 6.5.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби организације Ц.У.П.С. и C. R. D., против ОШ „В. К.“ у Н., због сегрегације ученика ромске националности у овој школи. У притужби се наводи да је у овој школи број ученика ромске националности несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе. У изјашњењу ОШ „В. К.“ у Н., између осталог, наведено је да ову школу у школској 2018/2019. године, похађа 287 ученика од првог до осмог разреда (распоређених у 16 одељења) и 33 деце у групи припремног предшколског програма, те да ову школу похађа већина ромске деце (97,19%) а преостали број ученика сачињавају Горанци и деца српске националности. У изјашњењу се наводи и да је основни разлог великог броја ромске деце у овој школи близина ромског насеља „Београд мала“, због чега је природно да деца из овог насеља гравитирају ка овој школи. Наводи се, такође да је школа дужна, у складу са Законом о основном образовању и васпитању да упише свако дете са подручја школе, да родитељ може да изабере школу у коју ће да упише дете, те да од тренутка примене ових одредби закона, број српске деце из године у годину опада, а број ромске деце расте. У току поступка утврђено је да ОШ „В. К.“ у Н. похађа већина деце ромске националности (97,19%). Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је у примени од септембра 2018. године прописује да сергрегација постоји и када у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом. Имајући у виду наведено, а како према званичној статистици на територији града Н. има 260.237 становника, од ког броја је већина српске националности (243.333), док становника ромске националности има 6.996., неспорно је  да структура ученика у ОШ „В. К.“ у Н. не одражава структуру становништа на територији јединице локалне самоуправе, с обзиром да ову школу чине готово искључиво ученици ромске националности. У току поступка је утврђено да ОШ „В. К.“ у Н., до окочања овог поступка, није доставила ни један доказ на основу којег би се могло утврдити да је предузимала адекватне мере, односно, да је, пре свега, сачинила план десегрегације, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности којим је прописано да „у установи у којој се препозна да постоји сегрегација, састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и припрема план десегрегације“. Стога, Повереник је дао мишљење да је ОШ „В. К.“ у Н. повредила одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације и препоручио је ОШ „В. К.“ у Н. да у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи, као и да убудуће води рачуна да не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом су се обратиле организације Ц.У.П.С.и C. R. D., против ОШ „В.К.“ у Н., због сегрегације ученика ромске националности у овој школи.
   • У притужби је, између осталог, наведено:
   • да се у ОШ „В. К.“ у Н., ученици ромске националности на неоправдан начин већ дуги низ година издвајају од ученика неромске националности и то тако што у одељењима, односно у овој школској установи структура ученика у погледу припадности различитим етничким, односно националним групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика који живе на подручју ове школске установе, односно на подручју јединице локалне самоуправе;
   • да се већ годинама у јавности упозорава на континуирану, односно трајну сегрегацију ученика ромске националности у ОШ „В. К.“ у Н.;
   • да је у овој основној школи број ученика ромске националности несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе;
   • да је на овај начин извршена повреда одредбе Устава Републике Србије која забрањује дискриминацију, затим повреде релевантних одредби Закона о забрани дискриминације, као и да је прекршен Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.
   • У прилогу притужбe достављен је ЦД – видео емисија у продукцији „Romaworld“ из 2018. године.
   • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације,[1] па је затражено изјашњење ОШ „В.К.“ у Н.
   • У изјашњењу директора ОШ „В. К.“ у Н., између осталог, наведено је:
   • да ову школу у школској 2018/2019. године, похађа 287 ученика од првог до осмог разреда (распоређених у 16 одељења) и 33 деце у групи припремног предшколског програма;
   • да прецизне податке о броју деце ромске националности не могу и не смеју да имају, јер је изражавање националне припадности слободно и нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности;
   • да према статистици, интерној и незваничној евиденцији, ову школу похађа већина ромске деце, а преостали број ученика сачињавају Горанци и деца српске националности, те да је основни разлог великог броја ромске деце близина ромског насеља „Београд мала“, због чега је природно да деца из овог насеља гравитирају ка овој школи;
   • да се у близини ове школе налазе велика насеља „Стеван Синђелић“ и „Булевар 12. фебруар“ у којем живи становништво претежно српске националности, али да ни једно дете из ових насеља не похађа ову школу;
   • да је школа у више наврата покушавала да анимира родитеље из ових насеља приликом уписа деце у први разред школе, да су послати памфлети, флајери, а представници школе су обилазили ова насеља;
   • да је приликом обиласка и рада на терену, педагошки асистент школе доживљавао непријатности кад родитељима помене име школе из које долази;
   • да родитељи српске деце заобилазе ову школу приликом уписа, док је према Закону о основном образовању и васпитању школа дужна да упише свако дете са подручја школе. Међутим, закон такође прописује да родитељ може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи, те да, сходно томе, сматрају да не би постојао овај проблем када би закон прописао да је родитељ дужан да упише дете у школу на чијем подручју дете има пребивалиште;
   • да сегрегација у овој школи почиње од 2005. године, када је промењен закон којим су деца из одређених насеља у општини унапред била распоређена по тзв. територијалној припадности по градским школама и када је родитељима дозвољено да се сами опредељују коју ће школу похађати њихово дете. Од тог тренутка, када је проценат ромске деце у школи износио приближно 40% (било је 60% српске деце), број српске деце из године у годину опада, а број ромске деце расте;
   • да ОШ „В. К.“ у Н. не може бити крива за предрасуде или стереотипе које одређени број грађана српске националности има према Ромима и због којих (чак и ако живе у кругу од 200 метара од школе) категорички одбијају да уписују децу у ову школу;
   • да невезано од националне припадности, претпостављају да родитељи српске деце „беже“ од ове школе и због тога што породице деце која похађају ову школу припадају егзистенцијално најугроженијем слоју друштва. На основу истраживања социјалне стуктуре ученика уписаних у први разред дошло се до поражавајућих резултата где само 3% породице има оба родитеља са сталним примањима, а чак 80% родитеља је без икаквих примања, затим да се 86% породица издржава од социјалне помоћи, дечијег додатка, материјалог обезбеђења или друге врсте помоћи државе, а од тог процента, 51% њих прима социјалну помоћ;
   • да ученици ове школе, преко школе и у сарадњи са Центром за социјални рад у Нишу, прибављају потребну документацију ради остваривања права на социјалну помоћ, или други вид социјалне помоћи, те да сваке године у школи има преко 200 ученика који, као социјално најугроженији, остварују право на бесплатну ужину или бесплатни продужени боравак и бесплатне уџбенике;
   • да, из ових разлога, чак и родитељи деце из боље стојећих ромских породица избегавају да уписују децу у ову школу;
   • да је проблем сегрегације у овој школи заправо изазван дубоким и укорењеним дискриминаторним схватањима једног дела српске популације и представља огроман друштвени проблем који је миљама далеко од ингеренција којима располажу запослени у овој школи;
   • да је у оквиру својих могућности и надлежности школа активно спроводила антидискриминаторни програм кроз све сегменте рада: реализован је пројекат “Једнаке шансе“, интеграција ромске деце и младих у систем образовања. У оквиру овог прoјекта реализовани су разни потпројекти који су усмерени ка функционалном пружању подршке ученицима, родитељима и наставницима у процесу школовања ради остваривања дугорочних стратешких циљева образовања, посебно укључујући маргинализоване друштвене групе;
   • да нико не би био задовољнији од запослених у школи када би деца других националности уписивала ову школу, пошто не би било и других проблема као што је гашење одељења због великог опадања броја ученика из године у годину;
   • да је ситуација у ОШ „В. К.“ у Н. само последица дугогодишњег нагомилавања тензија које су везане за међунационалне односе, који се фиктивно решавају кроз законску регулативу, али у пракси не показују неки велики помак и пут ка разрешавању овог проблема.
   • У допуни изјашњења ОШ „В. К.“ у Н. од 25. априла 2019 године, наведено је:
   • да ову школу похађа 97,19% ромске деце;
   • да је Школска управа упозната са ситуацијом у овој школи, као и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно са социјалном и националном структуром ученика у овој школи;
   • да структура деце у школи не одражава реално стање у Граској општини „Црвени Крст“, с обзиром да на територији општине процентуално преовладава српско становништво, уз незанемарљив проценат припадника ромске националне мањине. У оквиру Градске општине „Црвени крст“ налази се десет основних школа, док само ову школу похађа највећи проценат Рома;
   • да је ова школа 1. марта 2017. године, у оквиру акције МПНТР у партнерству са УНИЦЕФ-ом и Повереником за заштиту равноправности, била учесник радног састанка на тему „сегрегација у образовном систему и превенције и сузбијање овог проблема;
   • да процес сегрегације који би у основи морао да подразумева мултиетничност у оквиру неке установе као такав није применљив на ову школу, да школа не поседује издвојена одељења која похађају само припадници одређене националне мањине, да савет родитеља, као и Школски одбор сачињавају у сразмерном проценту припадници како српске, тако и ромске националне припадности. У том контексту може се причати да је школа сегрегисана у односу на друге школе у оквиру Градске општине „Црвени Крст“, али тај проблем превазилази ингеренције и овлашћења школе.

1.7. Уз допуну изјашњења изјашњење, достављен је Годишњи план рада ОШ „В. К.“ у Н. за школску 2018/2019. годину и захтев који је ОШ „В. К.“ у Н. упутила  Министарству просвете, науке и технолошког развоја, за добијање сагласности за већи број извршилаца, од 20. сепетембра 2017. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да ОШ „В. К.“ у Н. похађа велика већина деце ромске националности. Наиме, према наводима директора школе ОШ „В. К.“ у Н. „у школској 2018/2019. години школу похађа 287 ученика (од првог до осмог разреда), који су распоређени у 16 одељења и 33 деце у групи припремног предшколског програма, а према незваничној евиденцији, ову школу похађа већина ромске деце. Статистички посматрано према нашој интерној и незваничној евиденцији, ову школу похађа већина ромске деце, а преостали број ученика сачињавају Горанци и деца српске националности. Проблем сегрегације почиње да се јавља 2005. године, од ког тренутка број српске деце из године у годину опада, а број ромске деце расте.“
• Психолог ОШ „В. К.“ је у емисији објављеној у продукцији „Romaworld“ од 201 године навео: „Ова школа је увек била мултиетничка, из разлога што је у близини ромског насеља, али се временом однос и проценат броја ромске деце и деце осталих националности мења у корист ромске популације, највећим делом због законских измена, по коме родитељи могу да уписују децу где желе. Велики број родитеља осталих националности је уписивао децу по осталим школама, тако да су у једном моменту заиста свео на минимални проценат број ученика који није ромске националности, а онда, како то већ иде код нас, почеле су да доминирају одређене предрасуде, тако да је то постала на неки начин сегрегисана школа“.
• Увидом у годишњи план рада ОШ „В. К.“ у Н. за школску 2018/2019. годину утврђено је да у овој школској години школа има 16 одељења, 8 у разредној и 8 у предметној настави и једну припремну предшколску групу. Утврђено је, такође, да је укупан број ученика у школској 2018/2019. години 287, да је број ученика ромске националности 279, што чини 97,19% ромске деце. Даље информације о укупном броју ученика,по разредима и одељењима на основу полне и националне структуре, приказане су у следећој табели:

• Увидом у захтев који ОШ „В. К.“ у Н. упутила Министарству просвете, науке и технолошког развоја 20. септембра 2017. године, утврђено је да је овај захтев упућен ради одобрења једног извршиоца на радном месту стручног сарадника-социјалног радника, а из разлога што 97% ученика ове школе припада ромској популацији, а 80% ученика живи у породици у којој нема запослених.
• Према званичној статистици Републичког завода за статистику,[2] утврђено је, да на територији ове локалне самоуправе – града Н. живи већина становништва српске националности (243.333), од укупног броја становника (260.237), док становника ромске националности има 6.996.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није оспособљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет је указао на важност увођења ревизионог поступка, којим ће се одговарати на притужбе да постојеће политике или праксе нису у складу са чланом 29. став 1, као и да ограничена средства не могу да пруже оправдање за непредузимање било каквих, или недовољних, потребних мера за остваривање циљева Конвенције о правима детета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
• Законом о основама система образовања и васпитања[8] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, те да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање. Одредбама члана 7. овог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све.
• Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана 79. овог закона прописано је да су установа, односно запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а, између осталог, нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Одредбом члана 55. став 1. Закона о основном образовању и васпитању,[9] приписано је да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље о деци која треба да се упишу у први разред основне школе најкасније до краја фебруара текуће године за наредну школску годину. Ставом 17. овог члана прописано је да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе (став 18). Родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис (став 19).
• Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[10] (у даљем тексту: Правилник) прописано је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Даље је наведено да ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
• Правилником су, најпре прописане превентивне активности установе на спречавању сегрегације, међу којима су: формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном једном делу; затим, организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације, као и организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна.
• Правилник даље прописује да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације; координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.

Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:

• израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;
• у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;
• активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализа стања и дискусије на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанака актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центом за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);
• јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд;
• активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уживања различитости,
• јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;
• укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);
• обавештавање надлежних органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.

Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Основна школа „В. К.“ у Н., повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање ОШ „В. К.“ у Н. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да је ОШ „В. К.“ у Н.извршила акт дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ОШ „В. К.“ у Н.. С тим у вези, у притужби је наведено да у ОШ „В. К.“ у Нишу структура ученика у погледу припадности различитим етничким, односно националним групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика који живе на подручју ове школске установе, односно на подручју јединице локалне самоуправе. Наиме, како је у притужби наведено, у овој основној школи број ученика ромске националности је несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе. Током поступка, анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, утврђено је да велику већину ученика ОШ „В. К.“ у Н. чине ученици ромске националности. Наиме, школа у изјашњењу није оспорила да ову школу похађа већина ромске деце, те да је основни разлог близина ромског насеља. Увидом у прилоге које је школа доставил, утврђено је да 97,19% ученика ОШ „В. К.“ у Н. чине ромски ученици, као и да су на почетку школске 2018/2019. године у ОШ „В. К.“ у Н. формирана два одељења првог разреда (укупно 32 ученика), чији састав чине искључиво деца ромске националности (100%).
• Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ОШ „В. К.“ у Н. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ОШ „В. К.“ у Н. понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како у овој установи структура ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце и ученика са подручја установе.
• Пре анализе навода из изјашњења, Повереник указује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности који се односи на сегрегацију, наведено је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом. С тим у вези, током поступка утврђено је да на територији града Н. живи 260.237 становника, од ког броја је већина српске националности (243.333), док становника ромске националности има 6.996.

Имајући у виду наведено, неспорно је да структура ученика у ОШ „В. К.“ у Н. не одражава структуру становништа на територији јединице локалне самоуправе, с обзиром да је већина ученика ове школе ромске националности (97,19%), те да су шест одељења,  од укупно 8 одељења од I до IV разреда формирана тако да 100% одељења чине ученици ромске националности.

3.16. Затим, Повереник констатује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописано да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације; координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати. Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације, укључујући-  јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати. Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима.

• Имајући у виду све наведено, Повереник је приступио анализи навода из изјашњења ОШ „В. К.“ у Н. Повереник je најпре ценио навод из изјашњења да је ова школа отворена за упис све деце, да не постоји дете које је школа одбила да упише из било ког разлога, те да је проблем сегрегације заправо инициран законском одредбом по коме родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете, од ког тренутка број српске деце из године у годину опада, а број ромске деце расте. С обзиром да је школа у близини ромског насеља, наводи се и да је природно да деца из тог насеља гравитирају ка овој школи.Такође, у допуни притужбе наведено је да процес сегрегације који би у основи морао да подразумева мултиетничност у оквиру неке установе као такав није применљив на ову школу, да школа не поседује издвојена одељења која похађају само припадници одређене националне мањине, да савет родитеља, као и Школски одбор сачињавају у сразмерном проценту припадници како српске, тако и ромске националне припадности. Поводом ових навода, Повереник констатује да је неспорно да Закон о основном образовању и васпитању, одредбом члана 55, прописује дужност школе да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе, док родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис. Са друге стране, како је ова школа у близини ромског насеља, Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је у примени од септембра 2018. године, прописује да уколико је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, те у циљу спречавања сегрегације у овим друштвеним ситуацијама налаже установи предузимање низа превентивних и интерветних активности. Имајући у виду ове одредбе Правилника, Повереник указује да су неосновани наводи из изјашњења ОШ „В. К.“ у Н. да ова школа не поседује издвојена одељења која похађају само припадници одређене националне мањине, те да процес сегрегације који би у основи морао да подразумева мултиетничност у оквиру исте установе, као такав није применљив на ову школу. Наиме, ови наводи су у супротности са утврђеним чињеничним стање, према коме 97,17% ученика ове школе чине Роми, што је чини готово у потпуности „ромском школом“. Међутим, како до ове ситуације не би дошло, односно како би се овај проблем решио (настанак искључиво ромскох школа) Правилник прописује низ превентивних и интервентних активности која је установа дужна да спроведе у циљу спречавања сегрегације. Такође, Повереник указује и да је Правилником прописано да се сматра да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и ако их обавештава о њиховим ефектима. У изјашњењу се у једном делу наводи да је школа „у оквиру својих могућности и надлежности активно спроводила антидискриминаторни програм, реализовала пројекат „Једнаке шансе“ интеграција ромске деце и младих у систем образовања, те да су у оквиру овог пројекта реализовани разни потпројекти.“ Међутим, ОШ „В. К.“ у Н. до окочања поступка није доставила ни један доказ којим би поткрепила ове наводе, као ни доказе да је сачинила план десегрегације, у складу са Правилником којим је прописано да „у установи у којој се препозна да постоји сегрегација, састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и припрема план десегрегације“. Несумњиво је да је школа препознала овај проблем, имајући у виду да је у емисији објављеној у продукцији „Romaworld“ 201 године, психолог ове школе, између осталог навео: „ (…) тако да је то постала на неки начин сегрегисана школа“. Такође, у изјашњењу школе наведено је: „Проблем сегрегације у нашој школи почиње да се јавља 2005. године, када је промењен Закон којим су деца из одређених насеља у општини унапред била распоређена по тзв. територијалној припадности по градским школама и када је родитељима дозвољено да се сами опредељују коју ће школу похађати њихово дете. Од тог тренутка, када је проценат ромске деце у школи износио приближно 40% (било је 60% српске деце), број српске деце из године у годину опада, а број ромске деце расте“. Упркос томе, ОШ „В. К.“ у Н. није доставила доказе да је поступила у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Правилник, такође, прописује да је директор установе одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера.

С тим у вези, Повереник указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којим се налази у истој или сличној ситуацији. У конкретном случају, ОШ „В. К.“ у Н. није доказала да је предузела мере из своје надлежности како би спречила сегрегацију у овој школи, с обзиром да до окончања поступка није доставила ни један доказ о предузетим мерама у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.

• Поред наведеног, имајући у виду наводе из изјашњења „да проблем сегрегације у овој школи представља огроман друштвени проблем који је миљама далеко од ингеренција којима располажу запослени у овој школи“, Повереник је става да је школи, у циљу решавања овог проблема, неопходна помоћ и подршка јединице локалне самоуправе, као и Министарства просвете, науке и технолошког развоја и школске управе.

4. МИШЉЕЊЕ

ОШ „В. К.“ у Н.  повредила је одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „В. К.“ у Н. да:

• У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи.
• Да убудуће води рачуна да не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да ОШ „В. К.“ у Н., обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „В. К.“ у Н. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Преузимање пописних резултата“, Републички завод за статистику, доступно на: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162 (приступљено 2.4.2019.)

[3] Члан 1. став 2. Закона о забрани дискриминације

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Члан 21. Устава Републике Србије

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[7] Члан 2. Закона о забрани дискриминације

[8] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон

[9] „Службени гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др.закон и 10/19

[10] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

65-19 Утврђена дискриминација због сегрегације