646-21 Притужба АА против ЈГСП „Нови Сад“ због дискриминације на основу инвалидитета • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00481/2021-02 датум: 14.12.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби којe је поднела, АА, против ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад ( у даљем тексту: ЈГСП „Нови Сад“) због дискриминације на основу инвалидитета. У притужбама је наведено да је подноситељки притужбе у више наврата било онемогућено да несметано приступи превозу на линији бр. 8, дана 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године, јер возачи који су управљали возилима ЈГСП „Нови Сад“ нису спуштали механичку рампу на возилима која је намењена за улаз/излаз особама са инвалидитетом, већ је то чинила или персонална асистенткиња подноситељке притужбе или неко треће лице. Имајући у виду да је подноситељка притужбе поднела више притужби против истог правног лица, а ради се о истом правном основу и чињеничном стању, поступци по поднетим притужбама су спојени. У изјашњењу на притужбе је наведено да је ЈГСП „Нови Сад“ Упутством о раду возача дел. бр. 7706 од 29. августа 2019. године ближе уредило начин рада возног особља у градском, приградском и међумесном саобраћају Саобраћајног сектора предузећа, а које између осталог обухвата и поступање у случају када је неко од путника/ца особа са инвалидитетом. Одредбом члана 15. наведеног упутства прописано је да је, код аутобуса који поседује механичке рампе, за потребе лица са инвалидитетом или пратиоца тог лица, возач дужан да по заустављању возила на стајалишту предузме следеће радње: обезбеди возило од самопокретња, да по доласку на средња врата замоли путнике да се помере из зоне рампе и простора предвиђеног за колица, коришћењем заштитних рукавица отвори рампу, увезе колица уколико особа не може самостално да их увезе, предвиђеним појасом обезбеди колица особе са инвалидитетом, врати рампу у првобитни положај и по повратку на возачко место настави са вожњом, као и да је процедура иста и за напуштање возила. У изјашњењу је такође наведено да је ЈГСП „Нови Сад“ организовало рад свих запослених, а нарочито возача, као крајњих пружаоца услуге превоза да се према свим путницима поштује начело једнакости и да уживају једнак положај без обзира на лично својство. У прилогу изјашњења достављене су изјаве возача који су управљали аутобусима у спорном периоду на линији бр. 8. Приликом доношења мишљења у овом предмету важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости, сноси ЈГСП „Нови Сад“. У току поступка је утврђено да је АА, због инвалидитета и чињенице да је корисница колица, било неопходно да јој се приликом уласка/изласка из возила спусти рампа која је намењена за улаз особа са инвалидитетом. Током поступка утврђено је да је неспорно да је АА користила услуге превоза ЈГСП „Нови Сад“ у спорном периоду, као и да су возилима управљали запослени у ЈГСП „Нови Сад“ који приликом уласка/изласка путнице нису подизали/спуштали рампу намењену особи са инвалидитетом, већ је то чинило неко треће лице (персонална асистенткиња, други путници/це, благајник). Надаље, како то произлази из изјава ББ и ВВ, али и изјава возача запослених у ЈГСП „Нови Сад“,према подноситељки притужбе није поступано у складу са датим упутством и прописаном обавезом спуштања рампе на возилу приликом уласка/изласка путника/це која је особа са инвалидитетом и предузмања других неопходних радњи. Такође, истим Упутством у члану 17. став 5. прописано је да возачи као крајњи пружаоци услуге предузећа, представљају предузеће и да не смеју да показују лична расположења током вожње или у комуникацији са путницима. Имајући увиду наведено, Повереник указује да је позитивним прописима Републике Србије несумњиво прописана дужност обезбеђивања приступачности услуга, која обухвата и услугу превоза особама са инвалидитетом. Повереник указује и да је Општим коментаром Комитета за права особа са инвалидитетом, број 2 (2014) на члан 9, а који се односи на приступачност, прописано да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву. Без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Полазећи од прописа који су обавезујући у погледу забране дискриминације и обезбеђивања приступачности услуга превоза особама са инвалидитетом и применом правила о прерасподели терета доказивања Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је пропуштањем да АА обезбеди приступачну услугу превоза спуштањем рампе на возилу која је намењена за улаз/излаз особа са инвалидитетом на линији бр. 8, 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године, ЈГСП „Нови Сад“ повредило одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације и члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Због тога је ЈГСП „Нови Сад“ препоручено: да упути писано извињење АА, због дискриминаторног поступања и неомогућавања несметаног приступа превозу на линији бр. 8, дана 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године, као и да убудуће води рачуна да се у оквиру обављања послова за које је предузеће основано, придржава прописа о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је више притужби АА из Новог Сада, изјављених против Јавног градског саобраћајног предузећа „Нови Сад“ Нови Сад (у даљем тексту: ЈГСП „Нови Сад“) због дискриминације на основу инвалидитета.
- У притужбама, АА је, између осталог, навела:

да јој је као корисници инвалидских колица најчешћи проблем са којим се сусреће при коришћењу услуга јавног превоза неспуштање рампе која постоји на возилима за улазак за особе са инвалидитетом;

да због инвалидитета не постоји други начин да уђе/изађе из превоза, али да поједини возачи без обзира на ту чињеницу не спуштају рампу на возилима и праве проблем;

да је корисница персоналне асистенције и да када возач не спусти рампу буде доведена у непријатну ситуацију заједно са персоналним асистентом, чију безбедност не сме да угрози;
да је дана 8. септембра 2021. године на линији бр. 7, аутобус бр. 1050, у 11:06 часова приликом уласка у аутобус возач хтео да подигне инвалидска колица, што је подноситељки притужбе било изузетно непријатно и стресно;

да је асистент тражио рампу, те да је возач рампу бесно отворио и приликом затварања рампу залупио уз коментар „а баш мора са рампом“ , а приликом изласка на Штранду је остао у возилу;

да је дана 1. септембра 2021. године у возилу бр. 1051 у 20:09 часова, персонална асистенткиња замолила возача да спусти рампу, при чему је он одговорио „Ви немате некога да Вам помогне?“;

да је возачу том приликом речено где ће изаћи, на шта је он изјавио да „ће ту питати неког другог да помогне“;

да је крајем августа месеца на линији бр. 8 у време после 18 часова, код факултета, при захтеву да се спусти рампа, возач аутобуса бр. 1088 изјавио да „није требовао рукавице“ за тај посао;

да је возачу том приликом објашњено где силази при чему возач није изашао да спусти рампу и поред тога што је то од њега тражено;

да 18. августа 2021. године возач аутобуса бр. 1045 на линији бр. 8 није хтео да спусти рампу уз коментар да то није његова обавеза и да не сме да напушта возило;

да 9. августа 2021. године возач аутобуса на линији бр. 8, бр. аутобуса 1086, у 18:45 часова није хтео да изађе из аутобуса и спусти рампу за улаз у колица уз коментар „може и сама“;

1.3. Повереник за заштиту равноправности је у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, а ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања затражио изјаве од сведокиња ББ и ВВ.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ЈГСП „ Нови Сад “.

1.5. У изјашњењу законског заступника ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад директора Ивана Радојичића, бр. 9322 од 8. новембра 2021. године, наведено је:

да су Одлуком о јавном превозу путника на територији града Новог Сада уређени услови и начин организовања и обављања јавног превоза путника, начин и регистрације и овере реда вожње за градски и приградски превоз, као и друга питања од значаја за јавни превоз путника на територији града Новог Сада;

да је Упутством о раду возача дел. број 7706 од 29. августа 2019. године предузеће ближе утврдило начин рада возног особља у градском, приградском и међумесном саобраћају Саобраћајног сектора предузећа, а који обухвата контролу аутобуса, путне документације, возних карата, вожње и рада возача, начин опхођења према путницима, информисање и продају возних карата итд;

да је чланом 15. наведеног упутства прописано да: „ Код аутобуса који поседује механичке рампе, за потребе лица са инвалидитетом и потребе пратиоца тог лица, возач дужан да по заустављању возила на стајалишту: обезбеди возило од самопокретања; по доласку на средња врата замоли путнике да се помере из зоне рампе и простора предвиђеног за колица; коришћењем заштитних рукавица отвори рампу; увезе колица уколико особа не може самостално да их увезе; предвиђеним појасом обезбеди колица особе са инвалидитетом; врати рампу у првобитни положај; по повратку на возачко место настави са вожњом; да је процедура иста и за напуштање возила;

да су поводом примљене притужбе позвали возаче који су били радно ангажовани крајем августа и септембра 2021. године на траси линије број 8, који саобраћа Хаџи Рувимовом улицом у Новом Саду, као би се изјаснили;

да је возач-кондуктер ГГ у својој изјави дел. број 9032 од 25. октобра 2021. године навео да је у периоду од 16. августа од 20. августа 2021. године радио турнус 942, на линији бр. 8 у градском собраћају, да се спорни догађај десио око 18:00 часова на окретници код Штранда;

да је подноситељка притужбе тих дана у најмање три наврата путовала на линији број 8, на којој је возач управљао;

да је подноситељка притужбе била у колицима и да је ишла са пратиоцем, а да је сваки пут када би је видео подизао рампу на аутобусу;

да је једном приликом на стајалишту било више путника који су чекали да се укрцају, да је пошао ка другим вратима како би помогао подноситељки притужбе, када му је пришао благајник ДД и рекао да ће он укрцати подноситељку притужбе, а да возач настави са наплатом возних карата и обави полазак заказан по реду вожње;

да подноситељку притужбе познаје годинама и да је она увек изражавала захвалност на указаној помоћи, али да је њен пратилац често нервозан и склон расправама и свађама, па претпоставља да је њеном пратиоцу засметао разговор возача са благајником ДД ;

да су се након описаног догађаја и подноситељка притужбе и њен пратилац више пута возиле аутобусом којим је возач управљао и да је увек подизана и спуштана рампа за улазак и излазак из аутобуса;

да је изјаву послодавцу дао возач-кондуктер ЂЂ у којој је навео да увек изађе да помогне приликом уласка и изласка особе са инвалидитетом;

да је поводом поднете притужбе хтео да колица ручно убаци у аутобус, али да је пратилац подноситељке притужбе рекао да се она боји таквог преласка, након чега је рампу спустио;

да касније при изласку на окретници на Штранду није био у могућности да одмах изађе из аутобуса због великог броја путника који су се искрцавали из аутобуса;

да када је уграбио прилику да помогне подностељки притужбе њен пратилац је већ спустио рампу, а путнице су напустиле аутобус;

да је поводом притужби изјаву дао и возач-кондуктер ЕЕ, у којој је навео да је 18. августа 2021. године радио на линији 8 градског саобраћаја крећући се са Лимана ка Новом насељу, да му је подноситељка притужбе позната од раније јер се више пута возила аутобусом на тој линији, а да рампу увек спушта;

да је лети на стајалишту код Штранда увек гужва и да возачи због гужве нису увек у могућности да одмах изађу и спусте рампу, пре свега због обавезе наплате возних карата и контроле уласка путника и чекирања претплатних карата;

да је у више наврата излазио из аутобуса да би спустио рампу, али да је тог дана приликом поласка аутобуса са окретнице код Штранда била велика гужва и да због тога није одмах изашао да асистира, а да је неко од путника спустио рампу и помогао подноситељки притужбе да уђе аутобус пре него што је стигао да изађе и спусти рампу, па претпоставља да се подноситељка притужбе због тога увредила;

да је ЈГСП „Нови Сад“ организовало рад на тај начин да сви запослени, а посебно возачи као крајњи извршиоци комуналне услуге за коју је ЈГСП „Нови Сад“ основан, поштују одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се према свим путницима поштује начело једнакости, да сви уживају једнак положај без обзира на лична својства, те да није извршена дискриминација на коју подноситељка притужбе указује.

1.6. Уз изјашњење законског заступника ЈГСП „Нови Сад“, директора Ивана Радојичића, достављене су и писане изјаве возача аутобуса ГГ, ЂЂ и ЕЕ као и Упутство о раду возача.

1.7. У исказу сведокиње ББ наведено је да:

као персонална асистенткиња са АА ради од 9. августа 2021. године и да њој као персоналној асистенткињи највећи проблем у раду представља кретање;

да су се најчешће кретале пешке, међутим то због временских услова није увек било могуће, а највише из страха од тога који ће возач наићи и отворити врата аутобуса;

да је у два месеца колико ради са АА имала најмање три пута непријатности приликом коришћења возила ЈГСП „Нови Сад“.

да је она сама спуштала рампу на возилима, што јој иначе не представља проблем, осим у случајевима када је ручица на рампи прљава, запекла или не постоји, да не би долазила у непријатну ситуацију са возачима;

да је једном приликом мислила да ће их возач тући јер је био бесан јер су тражиле да спусти рампу на возилу; да је сама спустила рампу, а да се возач није ни окренуо;

да јој као персоналној асистенткињи није јасно због чега представља проблем спуштање рампе на возилима, што је обавеза возача градског превоза.

1.8. У исказу сведокиње ВВ наведено је да:

је она присуствовала бројним непријатним ситуацијама којима је АА била изложена као особа са инвалидитетом у вези са пружање услуга ЈГСП „Нови Сад“;

да се она као персонална асистенткиња суочавала са тим проблемом још 2020. године, и да због тога, као и већина особа са инвалидитетом не користе услуге јавног градског превоза јер возачи одбијају да спусте рампу са образложењем да то није њихов посао;

да је сама спуштала рампу, да су ручице увек „запечене“, што подразумева да мора да употреби шрафцигер како би је очистила, а за то време АА чека напољу;

да је онда са упрљаним рукама уведе у аутобус, смести је на место и веже одговарајућим појасом, док возач седи у аутобусу и све то посматра;

да је у повредила кичму, због чега су решиле да престану са коришћењем услуга ЈГСП „Нови Сад“;

да су ове године биле изузетно високе температуре, па су одлучиле да се превезу аутобусом;

да су сваку непријатност и реакцију возача пријављивале ЈГСП „Нови Сад“- Служби за рекламације са фотографијом аутобуса и регистарском ознаком;

да су сваки пут тачно наводиле шта су возачи говорили када би их замолиле да спусте рампу, попут: „То није мој посао.“, „Јел ти сама не можеш?“, „Нађи неког у бусу да ти помогне.“, „Ја не смем да напуштам возило.“ и сл. ;

да у случају када возачи изађу из возила констатују како нису задужили рукавице или питају сведокињу да ли има шрафцигер или куку;

да је из ЈГСП Нови Сад увек стизало аутоматско обавештење да се извињавају због појединачних испада возача, да су они обучени и у обавези да спусте рампу па чак и да помогну приликом уласка колица;

да неколико дана након пријаве Служби за рекламацију, тастери за рампу раде, возачи излазе из аутобуса и љубазни су, међутим то траје кратко и поново одбијају да изађу из возила или имају разне изговоре због чега то не чине;

да је срамно јер возачи сматрају да је АА особа са недовољно развијеном интелигенцијом и да не разуме оно што чује.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у Изјаву возача ЂЂ од 21. октобра 2021. године утврђено је да он увек изађе из возила како би помогао приликом уласка „инвалидских“ колица, али пошто није хтео да губи на времену хтео је да колица у возило убаци ручно, али да му је пратилац кориснице колица рекао да се она таквог прелаза боји. Тада је рампу спустио и затворио, а полугу „набио ногом“, како нико од путника не би запео. Надаље је утврђено да на Штранду није могао одмах да изађе из аутобуса, јер је излазност путника била велика, због сезоне на Штранду. Када је био у могућности, изашао је из возила да помогне пратиоцу, који се у међувремену већ снашао.

Увидом у Изјаву возача ЕЕ од 21. октобра 2021. године утврђено је да је возач дана 18. августа 2021. године радио на линији број осам, крећући се од Лимана ка Новом Насељу, као да му је позната особа која је корисница колица. Када је у прилици он спусти рампу на поменутој линији, али је увек гужва око Штранда, па није увек у могућности да изађе. Утврђено је и да први пут није спустио рампу, а септембра 2021. године је изашао и рампу спустио, док је у повратку са Лимана до Новог насеља била велика гужва и није одмах изашао из возила, јер је било немогуће брзо изаћи због гужве. Утврђено је да је у изјави наведено да је корисници колица неко већ помогао да изађе из возила, због чега се она увредила.

Увидом у изјаву ГГ бр. 9032 од 25. октобра 2021. године утврђено је да је у периоду од 16. августа 2021. године до 20. августа 2021. године радио на турнусу 942, линија 8 као и да су поласци сваки дан око 18:00 часова са окретнице Штранд. Надаље је утврђено да je у то време, најмање три пута путовала жена корисница колица са пратиоцем, као и да када је постављао аутобус на станицу пуштао путнике на предња врата, а када би видео особу корисницу колица, отвaрао би и друга врата са рампом. Такође је утврђено и да с обзиром на то да је био заузет продајом карата, у два наврата су у спуштању рампе помогла два путника, он лично и благајник. Том приликом му је благајник рекао да се он врати на возачко место како не би губили време и да ће он спустити рампу, на шта је он одговорио да је могао и пратилац да помогне у спуштању рампе. У изјави Зечевић Новице наводи се да познаје подноситељку притужбе годинама и да се она увек захваљивала на помоћи, а да је особа која је њен пратилац незахвална и свађалачки тип. Након ових догађаја, подноситељка притужбе се возила још неколико пута аутобусом којим је он управљао и да је увек излазио да рампу спусти, осим у случајевима када га неко претекне у томе.

Увидом у Упутство о раду возача дел. бр. 7706 од 29. августа 2019. године утврђено је да се овим Упутством ближе одређује начин рада возног особља у градском, приградском и међумесном саобраћају Саобраћајног сектора Јавног градског саобраћајног предузећа „Нови Сад“ Нови Сад. Увидом у члан 15. став 1. Упутства прописано је да је код аутобуса који поседују механичке рампе, за потребе лица са инвалидитетом или пратиоца тог лица, возач дужан да по заустављању возила на стајалишту: 1) обезбеди возило од самопокретања; 2) по доласку на средња врата замоли путнике да се помере из зоне рампе и простора предвиђеног за колица; 3) коришћењем заштитних рукавица отвори рампу; 4) увезе колица, уколико особа не може сама да их увезе; 5) предвиђеним појасом обезбеди колица особе са инвалидитетом; 6) врати рампу у првобитни положај; 7) по повратку на возачко место настави вожњу; док је ставом 2. истог члана прописано да је процедура иста приликом напуштања возила особе са инвалидитетом. Надаље, чланом 16. став 1. прописано је да је возач дужан да се путницима обраћа на љубазан начин речима „Добар дан“, „молим Вас покажите Вашу возну карту“, „Хвала Вам“, а чланом 17. став 5. истог Упутсва прописано да возач мора бити свестан да, као крајњи извршилац услуге предузећа, он представља предузеће и да не сме да показује лична расположења током вожње или у комуницирању са путницима.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[4], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[5]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да „усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; уздржава се од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом^[6].“
Устав Републике Србије^[7], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[8] прописана је забрана дискриминације на основу инвалидности у погледу доступности услуга. Под услугом се сматра свака услуга коју уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Одбијање пружања услуга из овог члана представља дискриминацију особа са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозио живот и здравље саме особе са инвалидитетом или живот и здравље другог лица. Одредба члана 27. забрањује дискриминацију због инвалидитета у свим гранама саобраћаја.
Стратегијом за унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године^[9] као општи циљ прописано је изједначавање могућности особа са инвалидитетом у уживању свих грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права, уз пуно поштовање њиховог достојанства и индивидуалне аутономије, обезбеђивања независности, слободе избора и пуне и ефективне партиципације у свим областима друштвеног живота, укључујући и живот у заједници. Поред општег циља, као један од посебних циљева прописана је повећана друштвена инклузија особа са инвалидитетом који ће се између осталог реализовати доследним спровођењем прописа, уз појачање инспекцијског надзора, континуираним радом, дугорочном сарадњом и заједничким планирањем и обезбеђивањем фондова ради унапређивања стања у погледу приступачности јавних објеката, саобраћајне инфраструктуре и превозних средстава у јавном превозу путника, приступачности информација и комуникација, као и услуга намењених јавности.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужби, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад повредило одредбе Закона о забрани дискриминације, у погледу омогућавањаАА , особи са инвалидитетом, да приступи возилима ЈГСП „Нови Сад“ на линији бр. 8, дана 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године.
Пре упуштања у одлучивање у овој правној ствари, Повереник за заштиту равноправности констатује да је подноситељка притужбе поднела више притужби против истог правног лица. С обзиром на то да се у конкретном случају ради о истом правном основу као и чињеничном стању, поступци по поднетим притужбама су спојени, те је тражено изјашњење у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације.
Да би се одговорило на питање да ли су у конкретном случају повређене одредбе Закона о забрани дискриминације, од кључне важности је примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је дошло до акта дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад.
Из утврђеног чињеничног стања може се закључити да је неспорно да су на линији 8 возачи ГГ, ЂЂ, ЕЕ управљали возилима на којима постоји рампа за особе са инвалидитетом и да је АА користила наведена возила у спорном периоду. Надаље, анализом навода из притужби као и исказа сведокиња ББ и ВВ, утврђено је да су возачи који су управљали возилима на линији бр. 8 дана 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године, нису спуштали рампу за улаз за особе са инвалидитетом, при уласку или при изласку из возила, чиме је подноситељка притужбе онемогућена да користи услуге ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад. Приликом неспуштања рампе, возачи су давали различита образложења да то није у опису њиховог посла, да нису задужили додатну радну опрему, да може неко други да јој помогне и слично. Имајући у виду наведено може се констатовати да је подноситељка притужбе учинила вероватним да је дошло до акта дискриминације, односно да је због свог инвалидитета онемогућена да користи услуге превоза коју пружа ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад.
Имајући у виду цитирано правило о прерасподели терета доказивања, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ЈГСП „Нови Сад“ понудило, пружају довољно основа за закључак да је ово предузеће предузело све мере како би АА обезбедило приступ јавном градском превозу, с обзиром да је особа са инвалидитетом и корисница колица.
Повереник за заштиту равноправности констатује да је ЈГСП „Нови Сад“ у изјашњењу навело да Одлуком о јавном превозу путника на територији Града Новог Сада уређен начин и услови организовања јавног превоза путника, начин регистрације и овере реда вожње за градски и приградски превоз, као и друга питања од значаја за јавни превоз путника на територији града Новог Сада. Такође, ЈГСП „Нови Сад“ је Упутством о раду возача дел. бр. 7706 од 29. августа 2019. године ближе уредило начин рада возног особља у градском, приградском и међумесном саобраћају, Саобраћајног сектора предузећа, а који обухвата контролу аутобуса, путне документације, возних карата, вожње рада возача, начин опхођења према путницима, информисање и друго. Такође, Повереник надаље констатује да је у изјашњењу наведено да је у члану 15. Упутства прописано да код аутобуса који поседује механичке рампе, за потребе лица са инвалидитетом или пратиоца тог лица, возач дужан да по заустављању возила на стајалишту предузме следеће радње: обезбеди возило од самопокретња, да по доласку на средња врата замоли путнике да се помере из зоне рампе и простора предвиђеног за колица, коришћењем заштитних рукавица отвори рампу, увезе колица уколико особа не може самостално да их увезе, предвиђеним појасом обезбеди колица особе са инвалидитетом, врати рампу у првобитни положај и по повратку на возачко место настави са вожњом, као и да је процедура иста и за напуштање возила. Такође, је утврђено да је чланом 17. став 5. истог упутства прописано и да возачи морају имати свест да као крајњи пружаоци услуге превоза представљају предузеће, при чему не смеју да показују своја лична расположења током вожње или у поступању са путницима. ЈГСП „Нови Сад“ је позвало возаче који су управљали возилима да се изјасне поводом догађаја који су предмет притужби, које је Повереник посебно ценио.
С тим у вези, Повереник је констатовао да су возачи- запослени у ЈГСП „Нови Сад“ ЂЂ, ЕЕ и АА управљали возилима на линији бр.8 у време које је наведено у притужби. Повереник надаље констатује да је возач ЂЂ у свом изјашњењу навео да он увек изађе да помогне, али да је хтео да убаци колица ручно у аутобус, како не би губио на времену, што је подноситељка притужбе одбила, па је рампу спустио. При изласку то није могао да учини јер је била велика гужва на Штранду. Констатовано је и да је возач ЕЕ у својој изјави навео да је радио на линији број 8, да када је у прилици он спусти рампу, али да то није учинио 18. септембра 25021. године. Утврђено је и да је на наведној линији стално гужва због Штранда и да није у могућности увек да изађе јер има наплату карата и чекирање путника. Констатовано је и да је навео да је 1. септембра 2021. године изашао и спустио рампу, али да је при повратку са Лимана ка Новом Насељу била гужва, па није одмах изашао јер није био у могућности, а неко је већ неко помогао излазак из возила. Повереник констатује и да је возач ГГ управљао возилом на линији бр. 8, у периоду од 16. августа 2021. године до 20. августа 2021. године, да је на тој линији била велика гужва око Штранда, да како је био заузет продајом карата, два путника су помогла улазак спуштајући рампу, а да је он неколико пута подизао и спуштао рампу.
Из овако утврђеног чињеничног стања може се закључити да су возачи, сви запослени у ЈГСП „Нови Сад“ у више наврата возили подноситељку притужбе, да су у неким случајевима извршавали своју обавезу у складу са чланом 15. Упутства о раду возача које је донео ЈГСП „Нови Сад“, односно да су спуштали рампу за особе са инвалидитетом приликом уласка или изласка из возила, али да је најчешће то чинило неко треће лице (благајник, остали путници, пратилац и др.). У изјашњењу на притужбу се такође наводи да ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад организовало рад на начин да сви запослени, а посебно возачи као крајњи извршиоци услуге превоза путника поштују одредбе Закона о забрани дискриминације, као и да сви путници/це уживају једнак положај без обзира на лично својство. Међутим, чињеница да АА није могла да приступи возилима коришћењем рампе за особе са инвалидитетом, односно да возачи који су управљачи возилима нису користили рампу како би возило учинили приступачним, указује на то да ЈГСП „Нови Сад“ није предузео све расположиве мере како би обезбедио несметан приступ возилима подноситељки притужбе, односно није доставило доказе на основу којих би се то могло утврдити, да је у конкретном случају поступило у складу са међународним и домаћим правним актима који прописују обавезу обезбеђивања приступачности, у циљу пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота.

Повереник је ценио наводе из изјашњења да је ЈГСП „Нови Сад“ донело Упутство о раду возача, које у себи садржи детаљно разрађена правила у погледу поступања возача када је неко од путника/ца особа са инвалидитетом. С тим у вези Повереник указује да само доношење Упутства није довољно како би се особама са инвалидитетом заиста омогућило несметано и приступачно коришћење услуга овог предузећа, без вршења одговарајућег надзора у његовој примени као и применом других адекватних мера.

Такође, Повереник је ценио и наводе из изјава возача, који своју радну обавезу најчешће описују као „помоћ“ која се пружа особи са инвалидитетом. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да ЈГСП „Нови Сад“ у оквиру своје делатности пружа услугу превоза, чији су крајњи пружаоци услуга возачи. Како је прописано одредбом члана 17. став 5. Упутства о раду возача, возачи представљају предузеће због чега су дужни да поступају на начин који у највећој могућој мери олакшава уживање свих права особа са инвалидитетом, уз уважавање њихових потреба, жеља и мишљења, сагласно општем принципу пуне социјалне укључености особа са инвалидитетом. Наиме, доступност услуга јавног градског превоза је особама са инвалидитетом неопходна, јер представља предуслов за остваривање већине других права.

Такође, с обзиром на наводе појединих возача да су понудили да подноситељку притужбе унесу у возило без коришћења рампе, како би убрзали полазак аутобуса, Повереник указује да ношење особа које су корисници/це колица представља непријатно искуство за особе са овом врстом инвалидитета. Додиривање помагала за кретање, укључујући и колица, представља повреду личног простора особе са инвалидитетом, уколико се чини без њеног пристанка. Због тога ношење особе која је корисник/ца колица како би савладала физичку баријеру не представља адекватну алтернативу за мере којима се омогућава приступачност возила. Повереник надаље указује да преношње и ношење особе која користи колица представља и додатан ризик од повређивања, нарочито у ситуацијама када је потребна додатна потпора неког дела тела. Надаље, на овај начин, вређа се и достојанство особе са инвалидитетом и код ње се ствара осећај немоћи.

Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, а приступачан превоз је само једна од карика приступачности које омогућавају особи са инвалидитетом пуну социјалну укљученост, али представља најзначајнију карику у ланцу приступачности. Недостатак адекватне услуге приликом коришћења превоза онемогућава особама са инвалидитетом да користе остале објекте и услуге и остварују права загарантована свим грађанима и грађанкама. Повереник указује да је Општим коментаром Комитета за права особа са инвалидитетом, број 2 (2014) на члан 9. који се односи на приступачност прописано је да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву. Без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Стратегијом о унапређењу положаја особа са инвалидитетом коју је Република Србија донела за период од 2020. године до 2024. године као један од посебних циљева предвиђена је повећана друштвена инклузија особа са инвалидитетом који ће се између осталог реализовати доследним спровођењем прописа, уз појачање инспекцијског надзора, континуираним радом, дугорочном сарадњом и заједничким планирањем и обезбеђивањем фондова ради унапређивања стања у погледу приступачности јавних објеката, саобраћајне инфраструктуре и превозних средстава у јавном превозу путника, приступачности информација и комуникација, као и услуга намењених јавности.
Имајући у виду све наведено, АА, због инвалидитета као и чињенице да је корисница колица, било је неопходно да јој се омогући улазак и излазак из возила ЈГСП „Нови Сад“, коришћењем рампе на возилима овог предузећа, на начин како је прописано чланом 15. Упутства које је донело ЈГСП „Нови Сад“. Међутим, возачи- запослени који су управљали на линији бр. 8 у спорном периоду рампу нису спуштали, због чега јој право на приступачан превоз није омогућено. Имајући то у виду, као и домаће и међународне прописе и стандарде који се односе на приступачност, Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да је ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад, пропуштањем да АА обезбеди приступачну услугу превоза повредило одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

МИШЉЕЊЕ

ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад, пропуштањем да АА обезбеди приступачну услугу превоза спуштањем рампе на возилу која је намењена за улаз/излаз особа са инвалидитетом на линији бр. 8, 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године, ЈГСП „Нови Сад“ повредило одредбе одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације и члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад:

Упути писано извињење АА, због дискриминаторног поступања и неомогућавања несметаног приступа превозу на линији бр. 8, дана 18. августа 2021. године, 19. августа 2021. године, неодређеног датума крајем августа месеца, 1. септембра 2021. године и 8. септембра 2021. године.
Убудуће води рачуна да се у оквиру обављања послова за које је предузеће основано, придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈГСП „Нови Сад“ Нови Сад не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 33.

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09

[5] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] члан 4. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] „Службени гласник РС“, број 98/06

[8] „Службени гласник РС“, број 33/06; члан 13.

[9] „Службени гласник РС“, број 44/20.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

646-21 Притужба АА против ЈГСП „Нови Сад“ због дискриминације на основу инвалидитета