бр. 07-00-479/2021-02  датум: 29. 11. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе удружења AA против ББ, поводом изјава које је дао гостујући у емисији  на телевизији са националном фреквенцојом  1.5. 2021. године. Подносилац притужбе наводи да је ББ својим излагањем у овој емисији извршио дискриминацију ЛГБТ лица на основу њихове сексуалне оријентације. ББ се до окончања овог поступка није изјаснио на наводе притужбе, иако је захтев за изјашњење примио. У поступку је утврђено да је ББ, у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, 1.5.2021. године, између осталог, изјавио: „Природно је само оно што доводи до рађања деце..Хомосексуализам је једна девијација сексуалног понашања, поремећај сексуалног понашања, е онда морамо је звати болешћу. Ако бисмо сви били хомосексуалци то би био крај човечанства, ко би онда рађао децу. Прородни сексуални односи воде очувању нације, човечанства, а неприродни су томе супротстављени. Ја сам против сваке нетолеранције, ја никад нисам истраживао ни у нашој странци ко је хомосексуалац ко није, али кад би се неко јавно експонирао и пропагирао тај начин живота не би могао да обавља неке значајне страначке функције“. Повереник за заштиту равноправности истиче да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међути, право на слободу говора није неограничено, већ како је прописано чланом 46. Устава Републике Србије, може се законом ограничити, а нарочито ако је то, између осталог, неопходно ради заштите права и угледа других. С тим у вези, важна је примена члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара непријатељско, деградирајуће понижавајуће и увредљиво окружење. Повереник је истакао да ставови и изјаве које је ББ изнео у емисији на телевизији са националном фреквенцојом, дана 1.5. 2021. године,  ЛГБТ особе ставља у контекст ненормалности и болести. Повереник је истакао да је неспорно да ББ има право да износи своје ставове и мишљења, али не на начин којим се вређа достојансто и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства. Поред тога, Повереник је указао да овакви ставови и мишљења подстичу дискриминацију и стигматизацију припадника ЛГБТ популације и осећај изолованости од већинске популације само зато што је њихова сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне. Поред тога, Повереник указује да је Светска здравствена организација 1990. године извршила ревизију међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (МКБ-10) и уклонила хомосексуалност са листе болести. Након спроведеног поступка, Повереник је дао мишљење да су ставовима и изјавама које је ББ изнео у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, 1.5.2021. године, када је говорио о ЛГБТ особама, повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. ББ је препоручено да због ових изјава објави јавно извињење свим ЛГБТ особама, као и да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење АА против ББ, због изјава које је изнео у емисији на РТВ ВВ, 1.5. 2021. године.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је гостујући у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, ББ изјавио „да истополне сексуалне оријентације нису нормалне и природне“, да је „хомосексуализам поремећај сексуалног понашања“  као и то да је (у контексту сексуалних односа) „природно само оно што доводи до рађања деце“;
• да у свом излагању наводи и да „природни (хетеросексуални) сексуални односи воде очувању нације, човечанства, а неприродни (хомосексуални) су томе супротстављени“ као и да „када би се неко јавно експонирао (као особа истополне оријентације) и пропагирао тај начин живота, не би могао да обавља неке значајне страначке функције“;
• да је оваквим наводима и изјавама директно повредио достојанство истополних парова и извршио дискриминацију ЛГБТ особа на основу њихове сексуалне оријентације.
  • Уз притужбу је достављен линк емисије у којој је гостовао ББ.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, и у складу са чл. 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], притужбу је доставио на изјашњење ББ. Међутим, до окончања поступка, ББ се није изјаснио на наводе притужбе, иако је захтев за изјашњење примио према решењу о потражници, дана 24.9.2021.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У поступку је утврђено да је ББ, приликом гостовања у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, дана 1.5. 2021. године, између осталог, изјавио: „То што смо ми укинули дискриминацију хомосексуалаца, не значи да ћемо сада изједначити вредности њихове сексуалне опције са оном која је нормална и природна..Природно је само оно што доводи до рађања деце..Хомосексуализам је једна девијација сексуалног понашања, поремећај сексуалног понашања, е онда морамо је звати болешћу. И ја и моја партија смо били против прогона хомосексуалаца, и нисмо за то да се туку, прогоне, вређају, али немојте ме терати да тај начин сексуалног живота хвалим као нормалан и вредан и опште прихватљив. Ако бисмо сви били хомосексуалци то би био крај човечанства, ко би онда рађао децу. Прородни сексуални односи воде очувању нације, човечанства, а неприродни су томе супротстављени. С обзиром да има око 5% у свакој популацији хомосексуалаца нећемо их убијати, нећемо их кажњавати, нећемо их прогонити, нећемо их шиканирати, ако желе тако да живе нека живе, али немој да нам то проповедају као општу друштвену вредност. Ја сам против сваке нетолеранције, ја никад нисам истраживао ни у нашој странци ко је хомосексуалац ко није, али кад би се неко јавно експонирао и пропагирао тај начин живота не би могао да обавља неке значајне страначке функције“.

3. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, разматрао је ставове и изјаве ББ изнете у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, 1.5. 2021. године, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других^[3].
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање  које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа.

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли ставови и изјаве које је ББ изнео у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, дана 1.5.2021. године, представљају повреду одредаба Закона о забрани дискриминације, односно да ли овакво поступање ББ представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике и припаднице ЛГБТ популације.
• Повереник најпре констатује да је ББ у овој емисији изнео своје мишљења  и ставове у вези ЛГБТ пополације. С тим у вези, Повереник истиче да Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Европском Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[5], чланом 10. регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, између осталог и ради заштите угледа или права других.
• Европски суд за људска права je разматрајући конкретне предмете у неколико случајева истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела.^[6] Тако је примера ради, Европски суд за људска права уважио став Врховног суда Шведске, да чак иако је циљ подосилаца представке био да покрену дебату о одсуству објективности у образовању у шведским школама као прихватљив циљ, пажња је морала бити усмерена и на то који се изрази користе у спорним лецима. У њима је између осталог неведно да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Суд је навео да су све те тврдње представљале тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње. Затим, у пресуди из 2010. године, Kozak против Пољске^[7], Европски суд за људска права констатовао је да државе треба да признају друштвени развој и промене у перцепцији друштвених питања, укључујући и чињеницу да не постоји само један пут или само један избор у сфери вођења и живљења породичног или приватног живота. Овај став Европски суд понавља и у предмету Беизарас и Левицкас против Литваније (пресуда од 14. јануарa 2020.)[8] Предмет се односио на дискриминацију по основу сексуалне оријентације као личног својства. Тужилац Литваније је сматрао да су аутори објављених коментара „изражавали своја мишљења“ и да нису подстицали мржњу или насиље према појединцима на основу њихове сексуалне оријентације.                                                                                     Међутим, Европски суд је разматрајући коментаре поводом објављене слике на фејсбук страници утврдио да су коментари мржње на друштвеној мрежи упућени против подносилаца представки и хомосексуалне заједнице уопште, подстакнути ставовима према тој заједници, као и да је управо такво дискриминаторно стање духа било разлог пропуста државних органа да изврше обавезу и да на ефикасан начин истраже да ли ти коментари представљају позив на мржњу и насиље.
• Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди заузео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. Слобода информација не подразумева само оне „информације“ које су опште прихваћене и које се сматрају безопасним или безначајним, већ и оне које вређају, шокирају или узнемиравају људе, јер су то захтеви плурализма и толеранције. Међутим, суд је закључио да у конкретном случају пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву и развој друштва у целини^[9].
• У конкретном случају, ББ приликом излагања у емисији, између осталог наводи „да је хомосексуализам једна девијација сексуалног понашања, поремећај сексуалног понашања, због чега је морамо звати болешћу, природно је само оно што доводи до рађања деце, природни сексуални односи воде воде очувању нације, а непрородни су томе супротстављени“. Овакави ставови и изјаве ЛГБТ особе стављају у контекст ненормалности и болести. Стављање особа другачије сексуалне оријентације у било какав контекст болести и ненормалности/неприродности, вређа достојансво ових особа, стварајући у односу на њих непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Овакви ставови и идеје подстичу дискриминацију и стигматизацију припадника ЛГБТ популације и осећај изолованости од већинске популације само зато што је њихова сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне. Повереник такође указује да је Светска здравствена организација 1990. године извршила ревизију међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (МКБ-10) и уклонила хомосексуалност са листе болести.
• Повереник за заштиту равноправности истиче да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Право на слободу говора, без обзира што представља основ сваког демократског друштва, није неограничено, већ како је прописано чланом 46. Устава Републике Србије, може се законом ограничити, а нарочито ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Универзална декларација о људским правима прокламује да се сви људи рађају једнаки и слободни у достојанству и правима, а Устав Републике Србије прописује да је људско достојанство неприкосновено^[10]. Повереник указује да слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује на одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара непријатељско, деградирајуће понижавајуће и увредљиво окружење. ББ има право да износи своје ставове и мишљења, али не на начин којим се вређа достојанство и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства. Према томе, изношење ставова и уверења којим се повређује достојанство лица или групе лица и нарушава углед, као и загарантована права других, не може се правдати правом на слободу изражавања.

• С обзиром на предмет притужбе, Повереник указује на положај ЛГБТ популације. Према последњем истраживању јавног мњења које је спровео Повереник за заштиту равноправности, готово четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге (22%), трећина њих не жели да се са њима дружи (30%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (45%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом^[11]. Особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, сусрећу се са неразумевањем и осудом чак и у својим породицама, и неретко су жртве физичког и психичког насиља. Рeзултaти истрaживaњa o ЛГБT oсoбaмa у Eврoпскoj униjи (EУ), Сeвeрнoj Maкeдoниjи и Србиjи, кoje je спрoвeлa Aгeнциja EУ зa oснoвнa прaвa (ФРA) 2019. гoдинe, показују да вишe oд пoлoвинe ЛГБT oсoбa у Србиjи (53%) избeгaвa дa будe oтвoрeнo oкo свoг ЛГБT идeнтитeтa члaнoвимa пoрoдицe, приjaтeљимa и кoмшиjaмa из стрaхa дa ћe бити нaпaднути, мaлтрeтирaни или дa ћe им прeтити. Taкoђe, имajу тeндeнциjу дa свojу сeксуaлну oриjeнтaциjу и рoдни идeнтитeт сaкриjу у jaвнoм прeвoзу (63%), нa jaвним мeстимa и у згрaдaмa (59%), кao и у кaфићимa, рeстoрaнимa, пaбoвимa и клубoвимa (49%). Вeћинa ЛГБT oсoбa избeгaвa дa jaвнo држe зa руку истoпoлнoг пaртнeрa (71%). Дискриминaциja нa oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje, рoднoг идeнтитeтa и пoлних кaрaктeристикa рaспрoстрaњeнa je у рaзличитим oблaстимa живoтa и имa дaлeкoсeжнe eфeктe нa укупну дoбрoбит и здрaвљe ЛГБT oсoбa. Схoднo тoмe, ЛГБT oсoбe у Србиjи мaњe су зaдoвoљнe свojим живoтoм у пoрeђeњу сa oпштoм пoпулaциjoм. Стигмa и дискриминaциja спрeчaвajу ЛГБT oсoбe дa oствaрe свoj пуни пoтeнциjaл и oмeтajу њихoв дoпринoс рaзвojу друштвa. Укључивaњe ЛГБT oсoбa стoгa ниje сaмo бригa o људским прaвимa, вeћ и вaжнo сoциo-eкoнoмскo питaње. Истрaживaњe ФРA o пoлoжajу ЛГБT oткрилo je дa je 17% ЛГБT испитaникa у прeтхoдних пeт гoдинa дoживeлo физичкe или сeксуaлнe нaпaдe, a 41% je дoживeлo узнeмирaвaњe у прeтхoдних 12 мeсeци збoг свoje сeксуaлнe oриjeнтaциje и рoднoг идeнтитeтa. Вeћинa ЛГБT oсoбa кoje су дoживeлe нaсиљe (82% у случajу физичкoг или сeксуaлнoг нaпaдa и 90% у случajу узнeмирaвaњa) oдлучилo je дa тo нe приjaви. Глaвни рaзлoзи зa нeприjaвљивaњe физичких или сeксуaлних нaпaдa били су: нeдoстaтaк пoвeрeњa у пoлициjу (35%), стрaх oд хoмoфoбнe и/или трaнсфoбнe рeaкциje пoлициje (29%), oсeћaj стидa и срaмa (28%) и сумњa дa би сe билo штa дoгoдилo нaкoн приjaвљивaњa (27%).[12]
• Поводом навода ББ „Ја сам против сваке нетолеранције, ја никад нисам истраживао ни у нашој странци ко је хомосексуалац ко није, али кад би се неко јавно експонирао и пропагирао тај начин живота не би могао да обавља неке значајне страначке функције“, Повереник указује на одредбу члана 21. Закона о забрани дискриминације којим је забрањена дискриминација на основу сексуалне оријентације као личног својства. Овим чланом је прописано да је сексуална оријентација приватна ствар и да нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији, као и да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријетацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

4. МИШЉЕЊЕ

Ставовима и изјавама које је ББ изнео у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, дана 1.5.2021. године, говорећи о ЛГБТ особама, повређен је члан 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности ББ упућује препоруку:

• Да поводом изјава које је изнео у емисији на телевизији са националном фреквенцијом, дана 1.5.2021. године, објави јавно извињење свим ЛГБТ особама.

• Да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

Потребно је да ББ, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.

[4] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03, 5/05 и 7/05-исправка, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[5] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[6] предмет  Вејделанд  и други против Шведске.,представка број 1813/07, пресуда од 21.12.1999. године

[7] Представка број  13102/02, пресуда од 2.06.2010. године

[8] Више на: https://hudoc.echr.coe.int/spa#{%22itemid%22:[%22001-200344%22]}

[9] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

[10] Члан 23. Устава Републике Србије

[11] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, новембар 2019. године, Београд

[12]http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2021/11/Polozaj_osetljivih_grupa_u_procesu_pristupanja_Republike_Srbije_EU-Polozaj_LGBTI_osoba.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

644-21 Дискриминација ЛГБТ лица на основу њихове сексуалне оријентације