бр. 07-00-70/2019-02   датум: 10.5.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби организација Ц.У.П.С. и C. R. D., поднете против ОШ „П. Т.“ у Л., због сегрегације ученика ромске националности у овој школи. У притужби се наводи да је у овој школи број ученика ромске националности несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе. У изјашњењу ОШ „П.Т.“ у Л., између осталог, наведено је да ову школу у школској 2018/2019. године похађа 422 ученика, смештених у 21 одељења и две групе припремног предшколског програма, од чега је 418 ученика ромске националности. У изјашњењу се, даље, наводи да се већ дуги низ година ОШ „П. Т.“ у Лесковцу сусреће са проблемом сегрегације, те да се школа налази у  близини ромског насеља „Подворце“, у којем живи око 5000 Рома. Наводи се, такође, да је школа, свесна проблема, предузимала низ мера како би се он решио, а с обзиром да није у могућности да сама реши проблем, обраћала се надлежним институцијама како би га заједнички превазишли. У допуни притужбе ОШ „П. Т.“ је навела да Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности, који се примењује почев од школске 2018/2019 године, прописује превентивне активности установе на спречавању сегрегације, те је школа на почетку школске 2018/2019 године, а у оквиру годишњег плана рада школе донела и план мера десегрегације, који се тренутно примењује. Имајући у виду наведено, а применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ОШ „П. Т.“ у Л. понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како у овој установи структура ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце и ученика са подручја школе, односно јединице локалне самоуправе. Пре упуштања у анализу навода из изјашњења, Повереник је констатовао да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописано да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту се проширује у складу са потребом и припрема се план десегрегације, те се координира и прати спровођење овог плана, кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи.  С тим у вези, Повереник је ценио навод из изјашњења да је ОШ „П. Т.“, на почетку школске 2018/2019 године, а у оквиру годишњег плана рада школе, донела и план мера десегрегације, који се тренутно примењује. Као доказ у прилог овој тврдњи, школа је доставила документ под називом „Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности – Акциони план тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања“. Увидом у овај документ, утврђено је да је у оквиру специфичног циља бр. 3, који гласи: „Запослени, ученици и родитељи спроводе различите мере и активности које доприносе смањивању дискриминације“, као последња мера/активност (број 19) одређено: Организовање округлих столова на тему образовне десегрегације школе/план десегрегације. Даље је утврђено да је као време остваривање ове мере утврђен мај-август 2019. године, те да је очекивани исход мере доношење плана десегрегације, док су индикатори/показатељи успешности – почетак десегрегације шк. 2019/2020 у првом разреду. Из наведеног, може се закључити да овај документ не представља план мера десегрегације, већ да је доношење овог плана само планирано као мера коју треба предузети у будућем периоду (мај-август 2019. године). Међутим, до окочања овог поступка, ОШ „П. Т.“ у Л. није доставила доказ да је сачинила план десегрегације, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Стога, Повереник је стао на становиште да се не могу се прихватити наводи из изјашњења да је ОШ „П. Т.“ у Л. донела и план мера десегрегације у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Иако из изјашњења и изведених доказа несумњиво произлази да је школа препознала проблем са којим се суочава, да је предузимала низ мера и активности у циљу решавања овог проблема, ОШ „П. Т.“ у Л. није доставила доказе да је предузела све мере које јој стоје на располагању у циљу решавања проблема сегрегације ромске деце, односно, није доказала да је у свему поступила у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је ОШ „П. Т.“ у Л. повредила одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације, а школи је препоручено да у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи, као и да убудуће води рачуна да не крши антидискриминационе прописе

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом су се обратиле организације Ц.У.П.С и C. R. D., против ОШ „П. Т.“ у Л., због сегрегације ученика ромске националности у овој школи.
   • У притужби је наведено:
   • да се у ОШ „П. Т.“ у Л., ученици ромске националности на неоправдан начин, већ дуги низ година, издвајају од ученика неромске националности и то тако што у одељењима, односно у овој школској установи, структура ученика у погледу припадности различитим етничким, односно националним групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика који живе на подручју ове школске установе, односно на подручју јединице локалне самоуправе;
   • да се већ више од десет година у јавности упозорава на континуирану, односно трајну сегрегацију ученика ромске националности у ОШ „П. Т.“ у Л.;
   • да је у овој основној школи број ученика ромске националности несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе;
   • да је на овај начин извршена повреда одредбе Устава Републике Србије којом је забрањена дискриминација, затим повреде релевантних одредби Закона о забрани дискриминацијер, а прекршен је и Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.
   • У прилогу притужбe достављен је ЦД са прилогом видео емисије у продукцији „Romaworld“ из 2018. године, као и више линкова који упућују на текстиве из медија  о  ОШ „П. Т.“ из Лесковца.
   • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је затражено изјашњење ОШ „П. Т.“ у Л.
   • У изјашњењу директора ОШ „П. Т.“ у Л., између осталог, наведено је:
   • да се већ дуги низ година ОШ „П. Т.“ у Л. сусреће са проблемом сегрегације, тј. са проблемом великог броја ромске деце уписане у ову школу, те да се школа налази у близини ромског насеља „Подворце“ у Лесковцу, у којем живи око 5.000 Рома;
   • да родитељи деце српске националности избегавају да упишу децу у ову школу, док их остале школе позивају и уписују, због чега долази до образовне сегрегације;
   • да је ОШ „П. Т.“ активно била укључена у реализацију Стратегије за унапређивање положаја Рома, те је сву децу, која нису обухваћена, уписивала како би била укључена у образовно-васпитни процес. Од тада је успешност завршетка и уписа деце ромске националности у средње школе годинама на нивоу око 90%, што је изузетан успех школе на пољу подршке ученицима за завршетак школовања у основној школи и наставку школовања у средњој школи;
   • да је у овој школи структура ђака била мешовита и школу су похађала и ромска и неромска деца, све док су родитељи, према законској регулативи, били у обавези да децу уписују у школу која се налази на територији насеља у ком живе;
   • да је структура ученика почела да се мења од када почиње да се уписује све мање неромске деце, а почев од 2011. године уписују се углавном деца ромске националности, о чему су често извештавали локални медији;
   • да школа сваке године позива родитеље будућих ученика првог разреда на разговор и упознавање са радом школе и могућностима које школа пружа њиховој деци, организује презентације, медијски се промовише, све у складу са програмом уписа ученика у први разред који се доноси на почетку сваке школске године;
   • да се школа сусреће и са проблемом, као што је да околне школе уписују децу са територије ОШ „П. Т.“ и без поднетих захтева или формирања одељења са бројем ученика који је већи од 30, што је супротно закону;
   • да школа није у могућности да сама реши проблем, због чега се обраћала надлежним институцијама, као и да ова врста проблема превазилази могућности и овлашћења појединачне школе, те да је неопходна сарадња са локалном самоуправом и Министарством просвете, науке и технолошког развоја;
   • да је последњи пут школа послала допис и Одељењу за друштвене делатности и локални развој града Л., као и школској управи Л., а у вези уписа деце у први разред за наредну школску годину;
   • да је директор школе више пута иницирао разговор и са директором околних школа, међутим, стање је остало непромењено;
   • да су све ове чињенице и околности разматране у поступку који се водио пред Повереником за заштиту равноправности бр. 07-00-445/12-01 од 26. фебруара 2013. године, због сегрегације ромске деце у овој школи;
   • да се овај проблем тренутно расправља пред комисијом града Л. за одређивање мрежа основних школа, где, кроз другачију реонизацију, покушава да се реши проблем, тј. да ОШ „П. Т.“ припадне више улица где живе деца српске националности.
   • У допуни изјашњења ОШ „П. Т.“ у Л. од 8. маја 2019 године, наведено је:
   • да у школској 2018/2019. години школу похађа укупно 422 ученика, смештених у 21 одељења и две групе припремног предшколског програма, док је од тог броја 418 ученика ромске националности;
   • да с обзиром да је школа непосредно уз ромско насеље, структура деце и ученика не одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, односно реона школе, јер по броју деце српске, односно ромске националности који сваке године припадају реону ове школе, њихов број би требало да се креће око 55-65%, односно 35-45% у корист деце српске националности;
   • да школа на почетку сваке школске године усваја годишњи план рада, а као његов саставни део школа доноси и програм уписа ученика у први разред где се разрађују мере и активности у вези уписа;
   • да је након повећаног труда школе на решавању проблема у периоду од 2009-2014. године, почело да се прича о усвајању нове реонизације школа, као начину да се проблем реши;
   • да је школа и кроз иницијативе на састанцима, као и дописима школској управи Лесковац, покушавала да наметне проблем сегрегације, а такође је управа школе подносила иницијативе на јавним расправама министарства и преко Националног ромског савета, за промену законских решења како би се превазишле појаве сегрегације школа у Србији;
   • да Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности, који се примењује почев од школске 2018/2019 године, прописује превентивне активности установе на спречавању сегрегације, те је школа на почетку школске 2018/2019. године, а у оквиру годишњег плана рада школе донела и план мера десегрегације, који се тренутно примењује;
   • да о проблему образовне сегрегације расправља и Савет родитеља и предлаже закључке и решења;
   • да се у оквиру саме школе контуирано предузимају различите активности на пољу превенције дискриминације и инклузивне политике школе, а везане за различите сегменте деловања у том правцу, као што су активности организација посете ромских родитеља школи и њихова пуна партиципација, подршка у настави, сарадња са невладиним организацијама и реализација заједничких пројеката, сарадња са институцијама града Лесковца и др;
   • да школа није у могућности да сама реши проблем, већ да је потребна координирана, свестрана и искрена сарадња локалне самоуправе, школске управе Лесковац и околних школа, како би се предузело све што је могуће да се сегрегација постепено смањи, а то није тешко изводљиво уз разумевање и подршку свих учесника на овом задатку.
   • Уз изјашњење и допуну изјашњења, ОШ „П. Т.“ у Л. доставила је: 1) допис школе упућен Школској управи Л., број 146/2 од 23. марта 2012. године и Градској управи за друштвене делатности број 146/1 од 23. марта 2010. године; 2) записник са пете седнице Савета за међунационалне односе града Л., број 06-10-5/10-01 од 29. јуна 2010. године; 3) допис Савета за међунационалне односе града Л. број 06-10-5/10-01 од 29. јуна 2010. године; 4) закључак Скупштине града Л. број 06-20/10-01 од 26. јула 2010. године; 5) извод из Локалног акционог плана за унапређење положаја Рома; 6) записнике са одржаних округлих столова на тему – „Десегрегација и антидискриминација“ од 8. децембра 2011. године, марта и 28. августа 2012. године; 7) допис Школској управи Л., Скупштини града Л. и градоначелнику од 18. јануара 2012. године; 8) записници о састанака поводом проблема сегрегације од 18. марта и 3. јуна 2013. године; 9) допис Школској управи Л. бр. 146/1 од 5. марта 2013. године и Управи за друштвене делатности града Л. бр. 147/1 од 5. марта 2013. године; 10) допис Школској управи Л. од 28. јануара 2015. године и 2. фебруара 2017. године; 11) дописе Одељењу за друштвене делатности и локални развој града Л. и Школској управи Л. од 6. марта 2019. године; 12)  извод из годишњег плана рада за школску 2018/2019 годину; 13) иницијативе на јавним расправама министарства путем имејла; 14) обавештења упућена имејлом Управи за друштвене делатности о броју ученика ромске националности; 15) програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности; 16) извод из записника са седнице савета родитеља ОШ „П. Т.“ од 13. септембра 2018. године; 17) допис Удружења грађана уз списак и потписе грађана ромске националности о подршци и похвали рада ОШ „П. Т.“ од 24. априла 2019. године; 18) уговор о сарадњи закључен између ОШ „П. Т.“ и Центра за образовне политике од 13. октобра 2017. године; 19) уговор о сарадњи на реализацији пројекта закљученог између ОШ „П. Т.“ и Центра за интерактивну политику од 25. децембра 2017. године; 20) више уговора о пословно техничкој сарадњи закључених између ОШ “П. Т.“ и Центра за стручно усавршавање у образовању из 2018. и 2019. године; 21) изводи из летописа школе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да ОШ „П. Т.“ у Л. похађају већином деца ромске националности. Наиме, према наводима директора школе „П. Т.“ у Л. „ова школа се већ дуги низ година сусреће са проблемом сегрегације, а почев од 2011. године, у школу се уписују углавном деца ромске националности“. Према наводима изјашњења директора школе, у школској 2018/2019 години, ову школу похађа укупно 422 ученика, смештених у 21 одељења и две групе припремног предшколског програма, од чега је 418 ученика ромске националности.
• Увидом у податке ОШ „П.Т.“ у Л., који су достављани Управи за друштвену делатност-Одељење образовања, о броју ученика ромске националности, утврђено је да је у школској 2014/2015 години укупан број ученика ромске националности од 1. до 8. разреда, по полу био: (М) 208, (Ж) 183, док је укупан број ученика у овој школској години, по полу, био: (М) 239, (Ж) 213. Увидом у податке за школску 2015/2016 годину утврђено је да је укупан број ученика ромске националности од 1. до 8. разреда, по полу био: (М) 201, (Ж) 196, док је укупан број ученика у овој школској години, по полу, био: (М) 224, (Ж) 215.
• Увидом у годишњи план рада установе за школску 2018/2019 годину, ОШ „П. Т.“, утврђено је да је школа донела/утврдила програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности и Акциони план тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, заведен под бр. 742/3 од 17. септембра 2018. године. Утврђено је да наведени план донет у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, којим је прописано да је програм превенције део предшколског, односно школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе, те да се годишњим планом рада установе, између осталог, опредљују превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активности. Увидом у неведени план, утврђено је да се доноси и реализује у периоду од 15. септембра 2018. године до 31. августа 2019. године, те да су прописана три специфична циља овог плана и то: 1. Унапређивање система заштите од дискриминације; 2. Унапређивање компетенција за делотворно смањивање дискриминације и 3. Запослени, ученици и родитељи спроводе различите мере и активности које доприносе смањивању дискриминације. Утврђено је да је у оквиру трећег циља, као последља мера/активност, под редним бројем 19. одређено: „Организовање округлих столова на тему образовне десегрегације школе/план десегрегације, за период (време остваривања) мај-август 2019. године, одговорне особе: директор, Тим за превенцију дискриминације, актери: представници школе, Школска управе Л., очекивани исход: донет план десегрегације; индикатори/показатељи успешности: почетак десегрегације шк. 2019/2020 у првом разреду и доказ о остварености активности: записници/извештаји.“
• Увидом у извод из записника са седнице савета родитеља ОШ „П. Т.“ у Л., одржане 13. септембра 2018. године, утврђено је да је овај прилог/доказ, који је школа доставила уз допуну изјашњења од 8. маја 2019. године, заведен у ОШ „П. Т.“ под дел. бројем 287/1 дана 6. маја 2019. године, те да је у њему, између осталог, наведено: „Директор је затим образложио Програм заштите деце и ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, Акциони план тима са програмом превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа части и достојанства личности. Чланови савета родитеља су подржали једногласно предлог директора да је решење сегрегације да се тражи упућивање родитеља српске националности ка овој школи где по реонизацији припадају и да друге школе не агитују на подручју наше школе за упис ђака првака код већинске популације, јер се тиме ствара образовна сегрегација у нашој школи“.
• Утврђено је да је школа дописом од 5. маја 2015. године, као и путем имејла од 3. јула 2015. године, подносила иницијативу за промену законских решења у циљу спречавања сегрегације у школама у Србији. Утврђено је да је дописом од 28. јануара 2015. године ОШ „П. Т.“ упутила допис Школској управи Л. са молбом да покрене иницијативу за заказивање састанка, а у вези проблема образовне сегрегације у овој школи, како би се дошо до решења. Дописом ОШ „П. Т.“ од 2. фебруара 2017. године, упућеним руководиоцу Школске управе Л., утврђено је да је школа захтевала од школске управе предузимање мера, како школске 2017/2018 године не би дошло до појаве образовне сегрегације у овој школи.
• Увидом у дописе које је ОШ „П. Т.“ упутила Школској управи и Одељењу за друштвене делатности и локални развој града Л., 6. марта 2019. године, утврђено је да је школа од ових институција захтевала сарадњу како би сви, са аспекта своје надлежности, предузели мере да се проблем сегрегације у овој школи реши, имајући у виду да је процес уписа деце у први разред наредне школске године на прагу.
• У допису од 24. априла 2019. године, који је насловљен на више институција и то: ОШ „П. Т.“ Л., Повереника за заштиту равноправности, Школску управу Л. и Градску управу-одељење за друштвене делатности, чији саставни део чине потписи грађана града Л., припадника ромске националности, између осталог се наводи: „Овим апелујемо да се у проблем образовне сегрегације укључе и град и ШУ Л., јер иако је школа при ромском насељу, на подручју школе и по реонизацији постоји подручје које припада школи, а са већинском је популацојим која уписују децу у друге школе. Ми желимо да наша деца похађају ОШ „П. Т.“ јер им школа обезбеђује пуну образовну и сваку другу подршку, али и да се упуте и родитељи већинске популације, који припадају овој школи, да уписују децу у ову школу како би се превазишла сегрегација, што би било најбоље решење.
• Према званичној статистици Републичког завода за статистику[2], утврђено је да на територији града Л. живи већином становништво српске националности (133.623), од укупног броја становника (144.206), док становника ромске националности има 7.700.
• Повереник за заштиту равноправности је, поводом притужбе из 2012. године, поднете против ОШ „П. Т.“ у Л., због сегрегације ромске деце у овој школи, донео мишљење, бр. 07-00-445/12-01 од 11. марта 2013. године, да активностима и поступањем ОШ „П. Т.“ у Л., Управе за друштвeнe дeлaтнoсти града Л. и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, које се односе на упис деце у школу и национални састав ученика у школи, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. У складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности, препоручио је ОШ „П. Т.“ из Л., Градској управи града Л. и Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да заједничким активностима и у сарадњи са представницима цивилног друштва, без одлагања, предузму све мере и активности из своје надлежности, у циљу решавања проблема сегрегације, тј. превеликог броја ромске деце у односу на осталу децу у ОШ „П. Т.“ у Л..

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није оспособљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет је указао на важност увођења ревизионог поступка, којим ће се одговарати на притужбе да постојеће политике или праксе нису у складу са чланом 29. став 1, као и да ограничена средства не могу да пруже оправдање за непредузимање било каквих, или недовољних, потребних мера за остваривање циљева Конвенције о правима детета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
• Законом о основама система образовања и васпитања[8] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, те да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање. Одредбама члана 7. овог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све.
• Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана 79. овог закона прописано је да су установа, односно запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а, између осталог, нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Одредбом члана 55. ст.1. Закона о основном образовању и васпитању[9], приписано је да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље о деци која треба да се упишу у први разред основне школе најкасније до краја фебруара текуће године за наредну школску годину. Ставом 17.овог члана прописано је да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе (ст.18).  Родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара  текуће календарске године у којој се врши упис( став 19).
• Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[10] (у даљем тексту: Правилник) прописано је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Даље је наведено да ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
• Правилником су, најпре прописане превентивне активности установе на спречавању сегрегације, међу којима су: формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном једном делу; затим, организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације, као и организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна.
• Правилник даље прописује да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације; координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.

Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:

• израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;
• у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;
• активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализа стања и дискусије на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанака актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центом за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);
• јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд;
• активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уживања различитости,
• јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;
• укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);
• обавештавање надлежних органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.

Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ОШ „П. Т.“ у Л. повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање ОШ „П. Т.“ у Л. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да је ОШ „П. Т.“ у Л. извршила акт дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ОШ „П. Т.“ у Л. С тим у вези, у притужби је наведено да у ОШ „П. Т.“ у Л. структура ученика, у погледу припадности различитим етничким, односно националним групама, драстично одступа од структуре деце, односно ученика који живе на подручју ове школске установе, односно на подручју јединице локалне самоуправе. Наиме, како је у притужби наведено, у овој основној школи број ученика ромске националности је несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе.Током поступка, анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, утврђено је да већину ученика ОШ „П. Т.“ у Л. чине деца ромске националности. Наиме, школа у изјашњењу није оспорила да ову школу похађа већина ромске деце, истичући да се већ дуги низ година ова школа сусреће са проблемом сегрегације, односно великог броја ромске деце у односу на осталу децу, односно, ученике српске националности. Увидом у прилоге које је школа доставила, утврђено је да је школске 2014/2015 године, школу похађало укупно 552 ученика од 1. до 8 разреда, од чега је било 391 ученика ромске националности. Затим, школске 2015/2016 године, било је укупно 439 ученика, од чега је 397 ученика ромске националности. Према наводима директора школе, у школској 2018/2019 години ову школу похађа укупно 422 ученика, смештених у 21 одељења и две групе припремног предшколског програма, од чега је 418 ученика ромске националности.
• Сагласно наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ОШ „П. Т.“ у Л. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ОШ „П. Т.“ у Л. понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како у овој установи структура ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце и ученика са подручја школе, односно јединице локалне самоуправе.
• Пре анализе навода из изјашњења, Повереник најпре указује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности наведено да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства и то када у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом. С тим у вези, током поступка утврђено је да на територији града Л. живи 144.206 становника, од ког броја је већина српске националности (133.623), док становника ромске националности има 7.700.

Имајући у виду наведено, неспорно је да структура ученика у ОШ „П. Т.“ у Л. не одражава структуру становништа на територији јединице локалне самоуправе, с обзиром да је велика већина ученика ове школе ромске националности, односно, у школској 2018/2019 години, од укупно 422 ученика ове школе, чак 418 ученика је ромске националности. Такође, у изјашњењу се наводи да „с обзиром да је школа непосредно уз ромско насеље „Подворце“, структура деце и ученика не одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, јер по броју деце српске, односно ромске националности који сваке године припадају реону ове школе, њихов број би требало да се креће око 55-65%, односно 35-45% у корист деце српске националности.

• Затим, Повереник констатује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописано да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације; координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати. Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације, укључујући: јачање веза са породицом и локалном заједницом; организацију састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, те представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати. Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и уколико их обавештава о њиховим ефектима.
• Имајући у виду наведено, Повереник је приступио анализи навода из изјашњења ОШ „П. Т.“ у Л. и доказа који су достављени током овог поступка, како би утврдио да ли је школа предузела све мере које јој стоје на располагању, како у овој установи структура ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце и ученика са подручја јединице локалне самоуправе. С тим у вези Повереник констатује да је током 2012. године већ поступао по притужби једне организације цивилног друштва поднетој поводом сегрегације ромске деце у ОШ „П. Т.“ у Л. Том приликом, ценећи све мере које је школа предузела у циљу решавања проблема сегрегације (обраћање школској управи, Градској управи за друштвене делатности и Савету за међунационалне односе града Л., обављање разговора са родитељима будућих ученика првог разреда, организовање презентација и медијских промоција и округлих столова), Повереник је дао мишљење бр. 07-00-445/12-01 од 11. марта 2013. године, да активностима и поступањем ОШ „П. Т.“ у Л. нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, имајући у виду да у школи постоји проблем сегрегације, Повереница за заштиту равноправности препоручила је ОШ „П. Т.“ у Л., Школској управи Л. и Министарству просвете, науке и технолошког развоја да заједничким активностима и у сарадњи са представницима цивилног друштва, без одлагања, предузму све мере и активности из своје надлежности, у циљу решавања проблема сегрегације, тј. превеликог броја ромске деце у односу на осталу децу у ОШ „П. Т.“ у Л.
• Имајући у виду наведено, Повереник је, поступајући по притужби Ц.У.П.С. и C. R D, посебно ценио активности и мере које је школа предузимала након препоруке мера за остваривање равноправности, коју је школи упутио Повереник за заштиту равноправности почетком 2013. године, посебно стога што сегрегација у ОШ „П. Т.“ у Л. и даље постоји. С тим у вези, Повереник је анализирао које мере (превентивне и/или интервентне) је школа предузимала у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је у примени од школске 2018/2019 године.

На основу прилога који су достављени уз изјашњење, несумњиво је да је школа препознала проблем сегрегације, те да је од појединих надлежних институција тражила предузимање мера у циљу изналажења решења. Тако је дописом од 28. јануара 2015. године, директор ОШ „П. Т.“ у Л. упутио молбу Школској управи Л. за покретање иницијативе за заказивање једног састанка „како би се покушало да се дође до решења образовне сегрегације у овој школи“. Даље, у допису ОШ „П. Т.“ у Л. од 2. фебруара 2017. године, који је упућен руководиоцу Школске управе Л., наводи се да „на реону ОШ „П. Т.“ постоји 67 деце за упис у први разред, и то 40 деце српске и 25 деце ромске националности“. С тим у вези, директор је у допису захтевао предузимање мера из делокруга надлежности Школеске управе, са циљем да „и школске 2017/2018 године не би дошло до појаве образовне сегрегације у нашој школи, тако што ће околне школе уписивати искључиво децу српске националности са подручја наше школе у први разред“. У допуни изјашњењу је, такође, наведено да се школа још једном обратила и Одељењу за друштвене делатности и локални развој града Л. и Школској управи Л. Повереник констатује да су дописи Одељењу за друштвене делатности и локални развој града Л. и Школској управи упућени 6. марта 2019. године, односно, дана када је ОШ „П. Т.“ у Л. примила захтев за изјашњење Повереника за заштиту равноправности, бр. 07-00-70/2019-02 од 26. фебруара 2019. године. У овим дописима школа се обратила „са молбом да се у сарадњи са школом предузму све мере из надлежности ових институција, како би се проблем образовне сегрегације на задовољавајући начин решио“. Имајући у виду садржину наведених дописа, Повереник констатује да је ОШ „П. Т.“ од Школске управе и локалне самоуправе захтевала предузимање мера из њихове надлежности, односно, како се у изјашњењу наводи „покушавала да наметне проблем сегрегације“, али у дописима није упознала Школску управу и локалну самоуправу о конкретним мерама/активностама које је сама предузела или тренутно предузима у циљу спречавања сегрегације у овој установи.

• Повереник je, затим, ценио наводе из изјашњења да је управа школе подносила иницијативе за промену законских решења на јавним расправама министарства и преко Националног ромског савета и координатора за ромска питања града Л. Затим, у изјашњењу је наведено да је у овој школи, „док су према законској регулативи родитељи били у обавези да децу уписују у школу која се налази на територији насеља у ком живе, структура ђака била мешовита и школу су похађала и ромска и неромска деца.“ Тако је у једном од ових дописа, од 5. маја 2015. године, школа предлагала измену и допуну тада важеће одредбе Закона о основама система образовања и васпитања. Поводом ових навода, Повереник констатује да је неспорно да Закон о основном образовању и васпитању, одредбом члана 55, прописује дужност школе да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе, док родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис. Са друге стране, како се ОШ „П. Т.“ у Лесковцу налази у близини ромског насеља „Подворце“, Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је у примени од септембра 2018. године, прописује да уколико је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, те у циљу спречавања сегрегације у овим друштвеним ситуацијама налаже установи предузимање низа превентивних и интерветних активности. С обзиром да је у овом поступку утврђено да су већина ученика ОШ „П. Т.“ у Л. ромске националности, те да у школској 2018/2019 години, школу похађа укупно 422 ученика, од чега је чак 418 ученика ромске националности, што је чини готово у потпуности „ромском школом“, како до ове ситуације не би дошло, односно како би се овај проблем решио (настанак искључиво ромских школа), Правилник прописује низ превентивних и интервентних активности која је установа дужна да спроведе у циљу спречавања сегрегације. Такође, Повереник указује и да је Правилником прописано да се сматра да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и ако их обавештава о њиховим ефектима. У допуни изјашњења директор ОШ „П. Т.“ наводи да је школа на почетку школске 2018/2019 године, а у оквиру годишњег плана рада школе, донела и план мера десегрегације, који се тренутно примењује. Поводом ових навода, Повереник најпре истиче да наведени документ, заведен под бројем 742/3 од 17. септембра 2018. године, под називом „Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности – Акциони план тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања“, у делу под називом: Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, прописује да је програм превенције део предшколског, односно школског програма и развојног плана, да се конкретизује годишњим планом рада установе, те да се годишњим планом рада установе, између осталог, опредљују превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активнос. Увидом у овај документ утврђено је да је у оквиру специфичног циља бр. 3, који гласи: „Запослени, ученици и родитељи спроводе различите мере и активности које доприносе смањивању дискриминације“, као последња мера/активност (број 19) одређена: Организовање округлих столова на тему образовне десегрегације школе/план десегрегације. Даље је утврђено да је као време остваривање ове мере утврђен мај-август 2019. године, те да је очекивани исход мере доношење плана десегрегације, док су индикатори/показатељи успешности – почетак десегрегације шк. 2019/2020 у првом разреду.
• Имајући у виду наведено, може се закључити да наведени документ не представља план мера десегрегације. Наиме, доношење плана мера десегрегације је у документу „Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности – Акциони план тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања“ само планирано као мера коју треба предузети у будућем периоду (мај-август 2019. године). Међутим, до окочања овог поступка, ОШ „П. Т.“ у Л. није доставила доказ да је сачинила план десегрегације, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, којим је прописано да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација, састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и припрема план десегрегације.

Стога, не могу се прихватити наводи из изјашњења да је ОШ „П. Т.“ у Л., у оквиру годишњег плана рада школе, донела и план мера десегрегације, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Иако из изјашњења и изведених доказа несумњиво произлази да је школа препознала проблем са којим се суочава, да је предузимала низ мера и активности у циљу решавања овог проблема, ОШ „П. Т.“ у Л. није доставила доказе да је предузела све мере које јој стоје на располагању у циљу решавања проблема сегрегације ромске деце, односно, није доказала да је у свему поступила у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.

• С тим у вези, Повереник указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којим се налази у истој или сличној ситуацији.
• На крају, Повереник указује да је у сагласан са наводима из изјашњења „да школа није у могућности сама да реши проблем“. С тим у вези, Повереник указује да је школи, у циљу решавања овог проблема, након доношења плана десегрегације, неопходна помоћ и подршка јединице локалне самоуправе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

4. МИШЉЕЊЕ

ОШ „П. Т.“ у Л. повредила је одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „П. Т.“ у Л. да:

• У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи.
• Да убудуће води рачуна да не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да ОШ „П. Т.“ у Л., обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „П. Т.“ у Л. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Преузимање пописних резултата“, Републички завод за статистику, доступно на: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

[3] Члан 1. став 2. Закона о забрани дискриминације

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Члан 21. Устава Републике Србије

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[7] Члан 2. Закона о забрани дискриминације

[8] „Службени гласник РС”, број 88/17 и 27/18 – др. закон

[9] „Службени гласник РС“, број 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон и 10/19

[10] „Службени гласник РС“, број 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

64-19 Утврђена дискриминација због сегрегације