бр. 07-00-56/2025-02  датум: 12.6.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А. против ББ, због дискриминацције на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је подносилац притубе 26. децембра 2024.године обавио преглед у ББ ради прибављања мишљења за оператино лечење, операција крајника. У притужби је даље наведено да је након обављеног прегледа лекара,са извештајем где је наведено да је потребно урадити тонзилектомију у општој анестезији, упућен да се јави главној сестри како би заказао хирушку интерванцију, међутим, након што је саопштио свој ХИВ статус,болница је одбила да му пружи услугу, са образложењем да су већина њихових пацијената деца и да не могу да ризикују. ББ је у изјашњењу, између осталог, навела да је пацијент 26. децембра 2024. године заказао оториноларинголошки преглед код ЦЦ како би доктор дао мишљење за оперативно лечење; да је у разговору са главном сестром дао податак да има удружено обољење поред основног проблема због кога је дошао у установу односно наведено да ток болести (упала крајника ) код пацијента указује на могућност имунокомпромитованог пацијента са повећаним ризиком постоперативних компликација и на постојање могућности да основна болест више није у стању мировања. У изјашњењу је даље појашњено да је за пацијента најсигурније и најбезбедније да индуковану хирушку интерванцију обави у установи која може да пружи свеобухватно медицинско постоперативно лечење односно у установи која поред лекара специјалиста оториноларинголога и специјалиста анестезиологије и реаниматологије има запослене и кардиологе, пулмологе, лекаре других специјалности који би били потребни у евентуалном постоперативном лечењу. У прилогу изјашњења достављено је решење Министарства здравља бр. 53-00-00216-2020-07. Повереник је ради правилног утврђивања чињеничног стања и разлога ускраћивања хирушке интервенције, затражио од Министарства здравља појашњење да ли ББ може да изврши хирушку интервенцију коју је тражио подносилац притужбе, односно да ли имају дозволу за извођење оваквих процедура с обзиром на придружене болести и издато решење Министарства здравља. У допису здравствене инспекторке, између осталог, неведено је да ББ има решење Министарства здравља о испуњености услова за обављање секундарне здравствене заштите из области оториноларингологије, укључујући хирушке захвате у општој анестезији, у обавези да организује рад на начин који омогућава збрињавање пацијената са различитим хроничним и инфективним обољењима, уз примену стандардних мера заштите у раду са пацијентима са ХИВ инфекцијом. Даље је наведено да Специјална болница није регистрована искључиво за лечење деце, те као таква не може бити ограничена у пружању здравствених услуга само једној популационој групи односно наведено је да је установа дужна да здравствену услугу пружа свим пацијентима без обзира на старосну доб и здравствено стање, осим ако постоје јасне медицинске контраиндикације документоване у складу са стручним протоколом. Увидом у званичан сајт ББ у делу „Наш тим“  утврђено да болница поред лекара специјалиста анестезиологије са реаниматологијом и оториноларингологије има ангажоване и лекаре других специјалности (специјалисте интерне медицине, гастроентерологе, кардиологе, реуматологе, хематологе, пулмологе, дерматологе, логопеде, деч. хирурге..). Применом правила о терету доказивања и анализом навода из притужбе и изјашњења и достављених доказа, као и дописа Министарства здравља, Повереник је донео мишљење да је Специјална болница ББ  повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације. Повереник је Специјалној болници ‘ББ препоручио да по пријему овог мишљења упути писано извињење А.А. као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А., против Специјалне болнице ББ, због дискриминације на основу здравственог стања.

1.1. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 26. децембра 2024. године обавио преглед у Специјалној болници ББ ради заказивања тонзилектомије;
• да је у извештају Др ЦЦ након обављеног прегледа препоручено да се тонзилектомија обави у општој анестезији;
• да му је након завршеног прегледа и плаћене услуге, главна сестра приликом заказивања интервенције поставила питање о општем здравственом стању те да је након његовог одговора да је ХИВ позитиван била видно узнемирена иако је речено да има недектабилно вирусно оптерећење и да је на антиретровиралној терапији;
• да му је саопштено да мора да се консултује са анестезиологом након чега ће га контактирати;
• да га је недуго након одласка из клинике назвала анестезиолошкиња којом приликом му је постављала иста питања као и главна сестра, након чега је добио информацију да су већина њихових пацијената деца и да не могу да ризикују, те да неће моћи да га оперишу.
  • У прилогу притужбе достављен је медицински извештај Специјалне болнице ББ.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације па је у току поступка прибављено изјашњење Специјалне болнице ББ.
  • У изјашњењу ББ, између осталог је наведено:

– да Специјална болница ББ ради искључиво елективне (операције које нису хитне) оториноларинголошке операције за пацијенте који спадају у АСА1 класификацију пацијената ( здрава особа) и АСА2 класификацију пацијената ( пацијент са благим системским обољењем без ограничења);

– да се одлука о класификацији пацијената који се оперишу у установи доноси на основу постојећег медицинског кадра болнице(специјалисти оториноларинголози и специјалисти анестезиологије са реаниматологијом) као и просторног капацитета и опреме ( једна операциона сала);

– да кадровске и просторне организације лимитирају могућност постоперативног лечења и праћења пацијената код којих може доћи до постоперативних компликација те се таквих пацијенти упућују у установе које су регистроване као опште болнице и имају специјалисте из различитих области медицине;

– да је пацијент А.А. дошао 26. децембра 2024. године на заказан оториноларинголошки преглед код Др ЦЦ како би доктор дао своје мишљење за оперативно лечење;

– да је на прегледу хирург констатовао да је потребна операција крајника за пацијента који је потом упућен на разговор са главном сестром која је задужена за организацију оперативног програма;

– да је у разговору са главном сестром пацијент дао податак да има удружено обољење (ХИВ позитиван, на терапији) поред основног проблема због ког је дошао у установу. Да је у том случају главна сестра дужна да о томе обавести анестезиолога и хирурга а у циљу тријаже пацијената;

– да је анестезиолог обавио разговор са пацијентом којом приликом му је речено да је пацијент на антиретровиралној терапији и да има недетектабилно вирусно оштећење након чега је приступио разговору са хирургом. У разговору са хирургом је добио информацију да је пацијент два пута имао перитонзиларни абсцес, и то последњи пар дана пред обављени преглед 26. децембра 2024. године, односно да је лечење још увек у фази лечења антибиотском терапијом;

– да ток болести код пацијента односно два пута поновљен перитонзиларни абсцес индиректно указује на могућност имунокомпромитованог пацијента са повећаним ризиком постоперативних компликација и на постојање могућности да основна болест више није у стању мировања;

– да је за пацијента најсигурније и најбезбедније да индиковану хируршку интервенцију обави у установи која може пружити свеобухватно медицинско постоперативно лечење односно у установи која поред лекара специјалиста оториноларинголога и специјалиста анестезиологије и реаниматологије има запослене и кардиологе, пулмологе, инфектологе и лекаре других специјалности који би били потребни у евентуалном постоперативном лечењу тј. установи која је општа болница а не специјална болница усмерена на једну грану медицине;

– да пацијент А.А. није једини пацијент који је упућен у другу установу који осим основне болести има неко удружено обољење (нпр. неуролошки проблем, кардиолошки, пулмолошки..) за које је потребан другачији постоперативни приступ лечењу;

– да се извињавају због неспоразума који је настао у вези разлога упућивања у другу установу;

– да је чињеница да је највећи број пацијената дечијег узраста као и да је то нешто на шта увек указују невезано за конкретан случај;

– да је очигледно дошло до проблема у комуникацији и да су све мере и поступци предузети у интересу адекватног и безбедног лечења пацијента.

• У прилогу изјашњења достављено је решење Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек за здравствену инспекцију Београд бр. 53-00-00216/2020-07 од 22. септембра 2020. године.

• Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног утврђивања чињеничног стања и разлога ускраћивања хируршке интервенције (тонзилектомија – операција крајника), а на основу примене правила о терету доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, затражио од Специјалне болнице ББ да се појасни да ли би пацијенту након санирања акутног стања перитонзиларног абсцеца било могуће обавити хируршку интервеницју у Клиници или би пацијент и тада био упућен у општу болницу односно затражено је да прецизира да ли је пацијент тражио да се интервенција обави одмах након пријема или у што краћем року.
• Дописом од 23.маја 2025. године директорка Специјалне болнице ББ обавестила је Повереника, између осталог, да пацијент А.А. не спада у групу пацијената који може да се оперише у Клиници јер је на основу анамнестичких података које је дао као и на основу извештаја др ЦЦ утврђено да је пацијент имао перитонзиларни абсцес са спонтаном дренажом више пута, што указује на компромитовани имуни систем. У допису је појашњено да акутно стање пацијента није био разлог упућивања у другу установу већ његов хронични статус као и процена лекарског тима о повећаном ризику постоперативних компликација на основу прегледа пацијента, анамнестичких података, медицинске документације и протокола добре праксе. Пацијент А.А. би свакако био упућен у другу установу и након санирања акутно стања, наведено је у допису. У допису је истакнуто да ХИВ позитивни пацијенти никада нису били предмет дискриминације већ су увек били прегледани и лечени у оквиру могућности ( лекарски тим и опрема). Сваки пацијент, како је даље наведено, чије здравствено стање изискује медицинске мере и процедуре које установа не може да обезбеди упућује се у другу адекватну установу, што је учињено и са А.А. без икакве дискриминације већ само на основу медицински утврђених чињеница.
• Ради правилног утврђивања чињеничног стања а сагласно члану 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од Министарства здравља затражио да дâ појашњење да ли Специјална болница ББ може да изврши хируршку интервенцију тонзилектомије коју је пацијенд тражио, односно да ли имају дозволу за извођење оваквих процедура с обзиром на придружене болести и издато решење Министарства здравља.
• У изјави Србиславе Лазин-Илић, републичке здравствене инспекторке координаторке бр. 500-01-00797/2025-02 од 14. маја 2025. године, између осталог је наведено:

• Специјалној болници ББ Министарство здравља утврдило је да су испуњени прописани услови у погледу кадрова, просторија, опреме и лекова за обављање здравствене делатности;
• Специјална болница која има решење Министарства здравља о испуњености услова за обављање секундарне здравствене заштите из области оториноларингологије укључујући хируршке захвате у општој анестезији у обавези је да организује рад на начин који омогућава збрињавање пацијената са различитим хроничним и инфективним обољењима, уз примену стандараднх мера заштите у раду са пацијентима са ХИВ инфекцијом;
• Одбијање пацијената искључиво на основу ХИВ позитивног статуса без документоване медицинске контраидикације, није оправдано ни законито. Уколико пацијент испуњава медицинске услове за операцију, ХИВ инфекција по себи не представља сметњу за спровођење тонзилектомије, нарочито ако је пацијент стабилан и на антиретровирусној терапији;
• Установа која спроводи хируршке захвате у општој анестезији мора имати организоване кадровске и техничке капацитете за безбедно збрињавање пацијената са инфективним болестима;
• Специјална болница није регистрована искључиво за лечење деце, те као таква не може бити ограничена у пружању здравствених услуга само једној популационој групи, уколико је решењем Министарства здравља регистрована за пружање секундарне здравствене заштите у области оториноларингологије. Установа је дужна да здравствену услугу пружа свим пацијентима без обзира на старосну доб, здравствени статус, осим ако постоје јасне медицинске контраидикације документоване у складу са стручним протоколима;
• Здравствене установе су дужне да обезбеде свеобухватну здравствену заштиту у оквиру своје регистроване делатности, укључујући специјалистичке, дијагностичке, терапијске и хируршке услуге, као и услуге за пацијенте са инфективним болестима, уз примену одговарајућих сигурносних протокола;
• Светска здравствена организација и Програм Уједињених нација за ХИВ и АИДС истичу да ХИВ позитиван статус не треба да буде препрека за операцију, уколико је пацијент стабилан и под терапијом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе, изјашњења и лекарског извештаја утврђено је да је подносилац притужбе ХИВ позитиван, да је обавио преглед у Специјалној болници ББ којом приликом је констатована дијагноза: Tonsillitis chr, због чега је саветована терапија: Оперативна тонзилектомија у општој анестезији.

• Увидом у извештај Др ЦЦ, оториноларинголога, који је достављен уз притужбу, утврђено је да је А.А. 26. децембра 2024. године у 14.15 часова обавио преглед у Специјалној болници ББ. Такође, на основу навода притужбе и овог извештаја утврђено да је доктор ЦЦ навеео да „пацијент долази због консултација у вези тонзилектомије, да је два пута перитонзиларни абсцес са спонтатном дренажом као и да је у току лечење антибиотицима јер је последњи био пре пар дана“.  Даље је утврђено да је у делу „Терапија“ односно „Контрола/савет“ наведено да је потребна оперативна тонзилектомија у општој анестезији односно контрола пп.

2.3. Увидом у решење Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек за здравствену инспекцију Београд бр. 53-00-00216/2020-07 од 22. септембра 2020. године утврђено је да се усваја захтев Специјалне болнице ББ за промену пословног седишта, те се утврђује испуњеност прописаних услова у погледу просторија, кадрова, опреме и лекова за обављање здравствене деланости. У ставу II наведено је да Специјална болница ББ може обављати специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност из области оториноларинологије.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].
• Устав Републике Србије[2] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[3].
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђују без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 27. став 2. прописано је да дискриминација на основу здравственог стања постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
• Закон о здравственој заштити[4] у члану 21. дефинише да начело правичности здравствене заштите подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације. Даље, у члану 40. истог Закона прописано је да приватна пракса може обављати здравствену делатност ако Министарство решењем утврди да су испуњени прописани услови за обављање здравствене делатности, док у ставу 2. прописује да приватна пракса може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем Министарства о испуености прописаних услова за обављање здравствене делатности.
• Одредбом члана 3. Закона о правима пацијената[5] прописано је да се пацијенту гарантује једнако право на квалитетну и континуирану здравствену заштиту у складу са његовим здравственим стањем, општеприхваћеним стручним стандардима и етичким начелима, у најбољем интересу пацијента и уз поштовање његових личних ставова. Даље, одредбом члана 6. истог Закона дефинисано је да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације. На крају, одредбом члана 8. став 1. закона прописано је да пацијент има право на одговарајуће здравствене услуге ради очувања и унапређења здравља, спречавања, сузбијања и раног откривања болести и других поремећаја здравља, док је чланом 10. став 2. прописано да је здравствена установа дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и предузима мере за њихово смањење, у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе као и надлежности Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Специјална болница ББ, А.А. ставила у неоправдано неповољнији положај на основу здравственог стања као личног својства, односно због чињенице да је особа која живи са ХИВ-ом.
• Приликом давања мишљења у овом предмету, важна је примена члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације који се односи на правило о прерасподели терета доказивања. Према овој одредби, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником.
• Према наводима притужбе, А.А. је 26. децембра 2024. године обавио преглед код др Ранчић Дејана, спец.оториноларинголога, у Специјалној болници ББ ради давања мишљења за оперативно лечење. На основу навода притужбе и достављених прилога може се закључити да је лекар који је обавио преглед утврдио да је код пацијента потребно обавити хирушку интервенцију односно оперативну тонзилектомију у општој анестезији.

• Подносилац притужбе наводи да је након обављеног прегледа упућен да се јави главној сестри која је задужена за организацију оперативног програма, којом приликом је поред података о општем здравственом стању саопштио и свој ХИВ статус након чега је обавештен да болница не може да преузме ризик у случају оперативне процедуре као и да су већина пацијената болнице деца. Подносилац притужбе је навео да је покушао да објасни да је под антиретровирусном терапијом и да поседује недетектабилан вирусни ниво. У прилогу притужбе достављен је медицински извештај Специјалне болнице. Повереник констатује да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације, па је терет доказивања пребачен на Специјалну болницу од које је зтражено изјашњење.

• Специјална болница је у свом изјашњењу истакла да ради искључиво елективне оториноларинголошке операције за пацијенте који спадају у АСА1 класификацију пацијената (здрава особа) и АСА2 класификација (пацијенте са благим системским обољењем без ограничења). Даље је наведено да ток болести код пацијента, два пута поновљен перитонзиларни абсцес, од којих је последњи још под антибиотском терапијом, индиректно указује на могућност имунокомпромитованог пацијената са повећаним ризиком постоперативних компликација и постојање могућности да основна болест није више у стању мировања. У изјашњењу је наведено да болница сматра да је за пацијента најбезбедније да индиковану хируршку интервенцију обави у установи која пружа свеобухватно постоперативно лечење односно у установи која поред лекара специјалиста оториноларингологије, анестезиологије и реаниматологије има и запослене кардиологе, пулмологе, инфектологе и лекаре других специјалности који би били потребни у евентуалном постоперативном лечењу. Кадровске и просторне организације лимитирају могућност постоперативног лечења и праћења пацијената код којих може доћи до постоперативних компликација због чега се такви пацијенти упућују у установе које су регистроване као опште болнице за разлику од специјалне болнице која има специјалисте из одређене области медицине, наведено је у изјашњењу. У прилогу изјашњења достављено је решење Министарства здравља, Сектор за инспекцијске послове, Одељење за здравствену инспекцију, Одсек за здравствену инспекцију Београд бр. 53-00-00216/2020-07 од 22. септембра 2020. године.

• Повереник је од Специјалне болнице затражио да достави допуну изјашњења и доказе из којих би се утврдило да постоје објективни разлози због којих је подносиоцу притужбе одбијено извођење хируршке интервенције, након што је саопштио свој ХИВ статус. Од Специјалне болнице је затражено да појасни да ли би након санирања акутног стања перитонзиларног абсцеса било могуће обавити операцију подносиоца притужбе у болници.

• У допуни изјашењења Специјалне болнице наведено је да би пацијент А.А. и након санирања акутног стања, перитонзиларног абсцеса, био упућен у другу установу. Пацијент, како је појашњено, не спада у групу пацијената који могу да се оперишу у клиници из разлога што је на основу анамнестичких података и извештаја др ЦЦ утврђено да је пацијент имао перитонзиларни абсцес са спонтаном дренажом више пута, што директно указује на компромитован имуни систем. Даље је наведено да је то значајан податак за болницу јер свака хируршка интервенција представља стрес за организам, односно доводи до низа метаболичких, хормонских, кардиоваскуларних, респираторних и других одговора који могу довести до низа поремећаја и проузроковати постоперативне компликације.

• Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереник је извршио увид у решење Министарства здравља у којем је наведено да Специјална болница испуњава прописане услове у погледу просторија, кадрова, опреме и лекова за обављање делатности у Специјалној болници. У тачки II поменутог решења наведено је да Специјална болница ББ може обављати специјалистичко-консултатитвну и стационарну здравствену делатност из области оториноларинологије. С обзиром да је Специјална болница навела у свом изјашњењу да њихова кадровска и просторна организација лимитира могућност постоперативног лечења и праћења пацијената код којих може доћи до постоперативних компликација због чега ове пацијенте упућује у установе које су регистроване као опште болнице за разлику од специјалне болнице која има специјалисте из одређене области медицине, Повереник се обратио Министарству здравља ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, а сагласно члану 37. став 2. Закона о забрани дискриминације.

• У допису здравствене инспекторке Министарства здравља наведено је да бр. 500-01-00797/2025-02 од 14. маја 2025. године, између осталог је наведено: Специјалној болници ББ Министарство здравља утврдило је да су испуњени прописани услови у погледу кадрова, просторија, опреме и лекова за обављање здравствене делатности, као и да Специјална болница има решење Министарства здравља о испуњености услова за обављање секундарне здравствене заштите из области оториноларингологије укључујући хируршке захвате у општој анестезији у обавези је да организује рад на начин који омогућава збрињавање пацијената са различитим хроничним и инфективним обољењима, уз примену стандараднх мера заштите у раду са пацијентима са ХИВ инфекцијом. У допису Поверенику је даље наведено да одбијање пацијената искључиво на основу ХИВ позитивног статуса без документоване медицинске контраидикације, није оправдано ни законито. Уколико пацијент испуњава медицинске услове за операцију, ХИВ инфекција по себи не представља сметњу за спровођење тонзилектомије, нарочито ако је пацијент стабилан и на антиретровирусној терапији, те да установа која спроводи хируршке захвате у општој анестезији мора имати организоване кадровске и техничке капацитете за безбедно збрињавање пацијената са инфективним болестима. У допису је даље наглашено да Специјална болница  није регистрована искључиво за лечење деце, те као таква не може бити ограничена у пружању здравствених услуга само једној популационој групи, уколико је решењем Министарства здравља регистрована за пружање секундарне здравствене заштите у области оториноларингологије. Установа је дужна да здравствену услугу пружа свим пацијентима без обзира на старосну доб, здравствени статус, осим ако постоје јасне медицинске контраидикације документоване у складу са стручним протоколима. У допису здравствене инспекторке је на крају наведено да су  здравствене установе дужне да обезбеде свеобухватну здравствену заштиту у оквиру своје регистроване делатности, укључујући специјалистичке, дијагностичке, терапијске и хируршке услуге, као и услуге за пацијенте са инфективним болестима, уз примену одговарајућих сигурносних протокола, као и да Светска здравствена организација и Програм Уједињених нација за ХИВ и АИДС истичу да ХИВ позитиван статус не треба да буде препрека за операцију, уколико је пацијент стабилан и под терапијом.

• Поводом навода Специјалне болнице да би пацијент био упућен у другу здравствену установу где би се евентуалне постоперативне компликације могле адекватно збринути, у смислу лекарског тима и опремљености односно навода да се пацијент упућују у установе које су регистроване као опште болнице за разлику од Специјалне болнице која има само специјалисте из одређене области медиције,  Повереник указује и да је увидом у званичан сајт Специјалне болнице у делу „Наш тим“  утврђено да болница поред лекара специјалиста анестезиологије са реаниматологијом и оториноларингологије има ангажоване и лекаре других специјалности (специјалисте интерне медицине, гастроентерологе, кардиологе, реуматологе, хематологе, пулмологе, дерматологе, логопеде, деч. хирурге..).

• Пракса Повереника као и различита истраживања у вези са пружањем здравствених услуга особама које живе са ХИВ-ом показују да особе које живе са ХИВ-ом наводе да имају преблеме у остваривању услуга здравствене заштите уколико наведу свој ХИВ+ статус или их најчешће остварују уз значајне потешкоће[6]. Квалитативна студија коју су спровели Imperial College и UNDP показује да је најчешћа стигма у оквиру сектора здравствене заштите и да ова стигма за многе особе које живе са ХИВ-ом представља већи извор бриге од несигурности медицинске прогнозе. Анализе показују да здравствени радници/це осећају страх од особа које живе са ХИВ-ом, што уз недостатак знања о ХИВ-у доводи до дискриминације. Са друге стране, особе које живе са ХИВ-ом се због страха од дискриминације осећају несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са ХИВ-ом[7].

• Повереник за заштиту равноправности подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији ХИВ-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са ХИВ/AИДС-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену ХИВ/ AИДС-а. Суд у образложењу пресуде наводи да је у Декларацији о посвећености борби против ХИВ/ AИДС-а назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са ХИВ-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације^[8]. Потребно је да сви друштвени актери, посебно здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за ХИВ позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са ХИВ-ом пружање здравствених услуга без дискриминације и под истим условима као и за особе које не живе са ХИВ-ом.

Влада Репубиле Србије је усвојила Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS-а у Републици Србији, 2018–2025. године[9], у којој је истакнуто да је Општи циљ Стрaтегије превенцијa HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, кaо и обезбеђење лечењa и подршке свим особaмa које живе са HIV-ом. Главне компоненте Стратегије су: 1) превенција; 2) лечење и подршка особа које живе са HIV-ом; 3) заштита људских права, стигма и дискриминација; 4) стандарди квалитета; 5) стратешке информације за акцију. У оквиру поглавља  заштита људских права, стигма и дискриминација постављен је циљ да се  смањи стигма и елиминише дискриминација у окружењу према PLHIV и кључним популацијама у ризику уз пуно поштовање њихових људских права. Унапређење капацитета за елиминацију дискриминације, сузбијање свих облика насиља и за поштовање и заштиту људских права повезаних са HIV-ом.  У оквиру анализе актуеле ситације истакнуто је да чак око 41% здравствених радника у Републици Србији има дискриминаторан став према особама које живе са HIV-ом. Већина случајева стигме и дискриминације пријављених од стране PLHIV бива почињено од стране здравствених радника. Такође у извештају Human rights and HIV/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights^[10], Високи комесар Уједињених нација за људска права упутио је препоруке које су неопходне за постизање друштвених циљева које је усвојила Генерална скупштина у својој Политичкој декларацији о ХИВ-у/ АИДС-у, и то: укидање неједнакости и усмеравање ка окончању АИДС-а до 2030. године; уклањање казнених законских и политичких оквира; смањење стигме и дискриминације; и решавање родних неједнакости и родно заснованог насиља. Дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у здравственим установама је широко распрострањена, са уделом људи који живе са ХИВ-ом у распону од 1,7% до чак 21% у 13 земаља који су пријавили ускраћивање здравствених услуга најмање једном у претходних 12 месеци. У најмање 1/3 земаља које су извештавале, више од 10% испитаника у свим кључним популацијама избегавало је да потражи здравствену заштиту.

• Сагледавајући све достављене доказе, Повереник на крају констатује да је неспорно да је подносиоцу притужбе након обављеног прегледа препоручено да се изврши интервенција, али да након саопштавања да је ХИВ позитиван ова интервенција није обављена односно да је подносилац притужбе упућен да интервенцију обави у другој здравственој установи, односно у општој болници. Подносилац притужбе у притужби наводи да је добио информацију да су већина пацијената Специјалне болнице деца и да не могу да ризикују, те да неће моћи да га оперишу, док према наводима из изјашњења интервенција је одбијена јер два пута поновљен перитонзиларни абсцес индиректно указује на могућност имунокомпромитованог пацијента са повећаним ризиком постоперативних компликација и на постојање могућности да основна болест више није у стању мировања. У прилогу изјашњења као доказ из којих разлога је подносиоцу притужбе одбијена интервенција, Специјална болница је доставила решење Министарства здравља. Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереник констатује да уколико је болница, односно уколико су њени лекари сматрали да постоји могућности да основна болест подносиоца притужбе више није у стању мировања нејасно је зашто пацијента нису упутили да одради додатне анализе или да оде код инфектолога, односно на клинику на којој се пацијент лечи од основне болести, да донесе налаз и мишљење како би правилно могли сагледати евентуалне опасности по здравље и безбедност пацијента, већ су подносиоца притужбе a priori одбили без тражења додатних анализа и медицинских налаза. Узимајући у обзир све доказе који су изведени током поступка, посебно допис Министарства здравља, као и чињеницу да Специјалан болница није доставила ниједан доказ уз изјашњење односно медицинску документацију да би се одлагање или одбијање извођења медицинске интервенције могло сматрати медицински оправданим, Повереник је применом члана 45. Закона о забрани дискриминације о примени правила о прерасподели терета доказивања донео мишљење да је Специјална болница повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да је Специјална болница дискриминисала подносиоца притужбе због чињенице да је особа која живи са ХИВ-ом.

• Повереник за заштиту равноправности на крају истиче да здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за ХИВ позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са ХИВ-oм пружање здравствених услуга без дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А.А. због дискриминације на основу здравственог стања, дато је мишљење да је Специјална болница ББ повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Специјалној болници ББ да:

• Упути писано извињење подносиоцу притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења.

• Да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Специјална болница ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Специјална болница ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21 и 16/22

[3] Устав Републике Србије, члан 21.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 25/2019 и 92/2023 – аутентучно тумачење i 29/2025

[5] „Службени гласник РС“, бр. 45/2013 и 25/2019 – др. закон

[6] Доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://drpi.research.yorku.ca/wp-content/uploads/2016/06/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3-%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%A5%D0%98%D0%92-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8.pdf

[7] Стигма и дискриминација људи који живе са ХИВ-ом“, Јована Стојановски, Марина Стојановић и Милена Првуловић ГИП експертски центар за ментално здравље ХИВ/АИДС, Београд 2007. године

[8] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. март 2011. године

[9] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/2/reg

[10]Human rights and HIV/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, доступно на интернет страници: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G22/337/67/PDF/G2233767.pdf?OpenElement

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

62-25 Поступак по притужби због дискриминације приликом пружања здравствених услуга