599-19 притужба АА против ПУ … због дискриминације детета ББ на основу здравственог стања у области образовања

бр. 07-00-309/2019-02  датум: 4. 10. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела А. А, у име свог малолетног сина Б. Б, против ПУ .., због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је за дете Б. Б. у року поднет захтев за упис у ПУ …, за објекте „Л“ и „В“ у …, са медицинском документацијом којом доказује да дете има статус детета које се уписује по приоритету. Даље је наведено да првостепена уписна комисија није уважила приложену медицинску документацију детета Б. Б, док је другостепена уписна комисија, разматрајући жалбу и приложену нову документацију доделила детету Б. Б. статус детета које се уписује у установу по приоритету, међутим, да дете Б. Б. ипак није распоређено ни у један објекат, с образложењем да нема слободног места. У изјашњењу је, између осталог, наведено да је првостепена уписна комисија одбила медицинску документацију приложену уз захтев за упис јер је „описног карактера без дефинисане дијагнозе детета“. Даље је наведено да је другостепена изборна комисија, након разматрања жалбе и приложене медицинске документације, утврдила да дете Б. Б. има статус детета које се уписује по приоритету, као и да је донела одлуку да прелиминарне листе деце примљену по конкурсу постану коначне листе на основу чега је дете Б. Б. ипак остало неуписано. Даље је наведено да другостепена уписна комисија приликом разматрања жалби цени да ли је у првостепеном поступку дошло до „погрешног тумачења поднете документације и сл“, односно да је комисија утврдила да је у случају детета Б. Б. дошло до правилне примене критеријума, те да нема основа да се првостепена одлука мења. Наведено је да је за дете Б. Б. промењен статус на основу допуњавања документације, „што никако не може бити основ за промену првостепене одлуке, јер је та нова документација достављена након завршетка рока за предају докумената“. У току поступка је утврђено да је ПУ … поступајући по жалби мајке детета Б. Б. у другостепеном поступку, утврдила да дете Б. Б. има статус детета које се уписује по приоритету у складу са Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу. Међутим, ту чињеницу ПУ … неоправдано није узела у обзир приликом одлучивања о упису детета те је  прелиминарне листе деце примљене по конкурсу прогласила коначним листама због чега је дете Б. Б. остало нераспоређено. У току поступка по притужби, ПУ … обавестила је Повереника да је дете Б. Б. уписано у вртић „В“ … услед проширења капацитета установе. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је пропуштањем да поступи у складу са Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу и упише дете Б. Б. у предшколску установу по приоритету за упис,  ПУ … ставила у неповољнији положај дете Б. Б. на основу његовог здравственог стања и тако прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности препоручио је ПУ … да упозна чланове првостепене и другостепене уписне комисије који су учествовали у одлучивању о захтеву за упис детета Б. Б, као и чланове Тима за инклузивно образовање, са мишљењем са препоруком Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-309/2019-02 од 4. октобра 2019. године, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности из своје надлежности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности обратила се притужбом и допунама притужби А. А. из …, у име свог малолетног сина Б. Б, против ПУ …, вртић „В“ …, због дискриминације на основу здравственог стања.
    • У притужби и допунама притужбе А. А, између осталог, наведено је:

– да је приликом уписа детета Б. Б. у вртић „В“ првостепена комисија одбацила документацију из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „др Цветко Брајовић“ потписану од психолошкиње …, уз усмено објашњење да лекари завода нису стручни да дају оцену здравственог стања детета због чега детету није признато да с обзиром на здравствено стање спада у групу деце која се уписују у вртић по приоритету;

– да јој је у усменом разговору речено да многи родитељи у договору са одређеним лекаром подносе документацију која не одговара стварном здравственом стању детета, због чега нису уважили приложену документацију;

– да је другостепеној комисији предала нов извештај психолошкиње и копије извештаја тима лекара из Завода, као и извештај приватног терапеута код ког је дете на активној терапији протеклих седам месеци;

– да је на основу предате документације детету „додељена прва категорија, али му није додељено место у вртићу“ и на другостепеној комисији је одбијено уз образложење да нема места;

– да сматра да је дете Б. Б. дискриминисано као дете са сметњама у развоју јер је на првостепеној комисији одбијено да му се призна право уписа по приоритету упркос валидној документацији.

  • У прилогу притужбе и допуна притужбе достављена је следећа документација: 1) одговор на жалбу ПУ …, Уписна комисија, дел. бр. …. од 5. јуна 2019. године; 2) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ Београд од 5. новембра 2018. године; 3) налаз специјалисте физијатра Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 19. новембра 2018. године; 4) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 19. новембра 2018. године; 5) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 11. децембра 2018. године; 6) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 6. новембра 2018. године; 7) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 6. марта 2019. године; 8) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“ од 26. јуна 2019. године; 9) извештај психолошкиње … од 25. априла 2019. године и 10) фотографија извештаја логопеда (потпис нечитак) установе „Школица за причалице“ без датума.
  • У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], Повереник је прибавио изјашњење директорке ПУ …
  • У изјашњењу директорке ПУ …, између осталог, наведено је:

– да родитељ може за упис детета у предшколску установу аплицирати на два начина: 1. подношењем захтева путем портала www.euprava.gov.rs који члан уписне комисије преузима са портала, заводи и обавештава родитеља и 2. непосредним подношењем захтева за упис у установу када члан уписне комисије утврђује критеријум за упис на основу прибављене документације коју родитељ достави уз захтев за упис;

– да је Конкурс за упис деце за радну 2019/2020. годину расписан 13. марта 2019. године. Градска управа града Београда – Секретаријат за образовање и дечју заштиту упутила је Централној уписној комисији ПУ … допис о динамици конкурса. Централна уписна комисија ПУ … је 20. марта 2019. године истакла обавештење за родитеље о предстојећем конкурсу на свим огласним таблама, као и План слободних места за све објекте ПУ …;

– да је А. А. поднела захтев за упис детета Б. Б. 22. априла 2019. године, у року, и уз захтев је доставила: 1. извештај психолога Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“, 2. извештај дефектолога логопеда из Школице причалице. Лекарска документација прослеђена је на увид и мишљење Тиму за инклузију ПУ … који се састао 7. маја 2019. године и констатовао да на основу приложене медицинске документације дете Б. Б. не спада у инклузију јер је медицинска документација описног карактера без дефинисане „дијагнозе детета“;

– да је Централна уписна комисија ПУ … 9. маја 2019. године извршила формирање Прелиминарне листе деце примљене по Конкурсу, према којој је за дете Б. Б. статус био: мајка – запослено лице, отац – незапослено лице, 2 деце у породици, 1 дете у ПУ;

– критеријум по коме се заводи статус захтева одређује се у складу са прописаном документацијом, а по датуму пријема захтева и Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу;

– обрада захтева за упис деце врши се у софтверском програму за упис и приликом уноса података у опцију „обрада захтева“ пуни се база података и аутоматски се креира Листа заинтересованих која обухвата: име и презиме детета, матични број детета, статус захтева, жељени месец уписа, жељу тј. објекат, поднет по конкурсу, осетљива група, запосленост, број деце у породици, број деце у предшколској установи, телефон и датум захтева. Листа заинтересованих креира се за сваки облик рада појединачно: јасле, вртић или предшколски програм, за сваки објекат посебно, а према подацима који се црпе из базе „обрада захтева“. Обрађивач не може да врши никакве промене, нити може да утиче на распоред деце у опцији „листа заинтересованих“;

– рачунар на основу задате команде из базе података тј. Листи заинтересованих и броју слободних места (унетим у базу пре почетка конкурса) за сваки објекат и годиште, а према облику рада, формира Прелиминарну листу примљене деце;

– дете Б. Б. позиционирало се на Листи заинтересованих за објекат „Л“ … за децу рођену 2016. године према критеријуму: 1 родитељ запослен – 1 родитељ незапослен, 2 деце у породици, 1 у предшколској установи, статус захтева – поднет по конкурсу – да, жељени месец уписа: октобар, осетљива група – не, на 13. месту према укупном броју заинтересованих и обрађених критеријума. Према План у расположивих места за 2016. годину, жељени објекат није имао расположивих места;

– Прелиминарне листе истакнуте су на свим огласним таблама 20. маја 2019. године, као и обавештења када и где се могу поднети жалбе родитеља у периоду од 20. до 29. маја 2019. године;

– А. А. поднела је жалбу 21. маја 2019. године и уз жалбу је доставила и допуну документације: 1: извештај психолога Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“, 2. извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“. Другостепена уписна комисија по завршеном пријему жалби на Прелиминарне листе деце примљене по конкурсу за упис деце за радну 2019/2020. годину послала је додатну лекарску документацију на разматрање Тиму за инклузију. Мишљење Тима за инклузију је да дете спада у инклузију јер је у допунској документацији наведена и дијагноза, због чега се критеријум за упис детета Б. Б. мења се у „осетљива категорија“ те се и позиција на Листи заинтересованих мења и дете се позиционира на место бр. 1;

– на састанку Другостепене уписне комисије ПУ … одржаном 5. јуна 2019. године разматране су жалбе родитеља на резултате Прелиминарних листа деце примљене по Конкурсу за упис деце за радну 2019/2020. годину. Увидом у Анализу смештајних капацитета ПУ …, а према Правилнику о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу и Статут ПУ … (чл. 60-67), Другостепена уписна комисија ПУ … донела је одлуку да не постоје услови за проширење смештајних капацитета ни у једном од објеката у ПУ … Прелиминарне листе деце примљене по конкурсу проглашене су и Коначним листама деце примљене по конкурсу;

– након објаве Коначних листа деце примљене по конкурсу Централна уписна комисија, између осталог, на седницама разматра могућности распоређивања све деце која нису распоређена од првог дана конкурса закључно са датумом заседања, тј. проширења смештајних капацитета у објектима у којима је то исказано;

– ПУ … није могла да изврши упис детета Б. Б. у наведене вртиће без обзира на његов првобитни статус у формирању прелиминарних листа јер за наведени објекат „Л“ … није било расположивих капацитета за упис деце рођене 2016. године, нити је и једно дете тог годишта уписано у наведени вртић;

– упис детета Б. Б. у жељени вртић по статусу осетљива категорија биће извршен у наредном периоду одмах по указивању могућности у погледу капацитета.

  • У прилогу изјашњења, између осталог, достављена су следећа документа: 1) обавештење о документима који се прилажу уз захтев за упис деце за 2019/2020. годину; 2) План слободних места за све објекте ПУ …; 3) захтев за упис детета Б. Б. у ПУ … од 22. априла 2019. године; 4) извештај психолога Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. Др Цветко Брајовић“; 5) извештај дефектолога логопеда из Школице причалице; 6) записник са састанка уписне комисије ПУ … дел .бр. … од 9. маја 2019. године; 7) записник са састанка Тима за инклузивно образовање одржаног 7. маја 2019. године; 8) Листа заинтересованих за 2019/2020. годину за вртић „Л“ …; 9) извештај лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“ од 6. марта 2019. године; 11) Листа заинтересованих за 2019/2020. годину за вртић „Л“ … након решавања по жалбама; 12) записник са састанка другостепене уписне комисије дел. бр. 1257 од 5. јуна 2019. године; 13) записник са састанка Тима за инклузивно образовање одржаног 3. јуна 2019. године; 14) Статут ПУ … број 663 од 5. априла 2018. године; 15) решења о именовању Централне уписне комисије за спровођење Конкурса за упис деце у ПУ … 2019/2020 године број 750 од 3. априла 2019. године и 16) решења о именовању Другостепене комисије за поступање по жалбама на резултате Конкурса за упис деце у ПУ … 2019/2020 године број 750/1 од 3. априла 2019. године.
  • У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, Повереник је затражио од ПУ … да допуни своје изјашњење информацијама из којих разлога се дете Б. Б. налази само на Листи заинтересованих, односно Прелиминарној листи за објекат „Л“ …, када је у захтеву за упис детета назначено да је прва жеља родитеља објекат „Л“ …, а друга објекат „В“ …, да ли је дете Б. Б. било на Листи заинтересованих за објекат „В“, да ли је у објекту „В“ примљено неко дете 2016. годиште, као и из којих разлога, након разматрања жалбе подноситељке притужбе и по прибављеном мишљењу Тима за инклузију да дете спада у осетљиву групу и промене критеријум за упис детета Б. Б. у „осетљива категорија“, као и његовог позиционирања на прво место на листи заинтересованих, дете није и прво на Прелиминарној листи, односно, из којих разлога одлука да се прихвата жалба подноситељке притужбе није произвела дејство у смислу да је дете уписано у један од два жељена објекта која су назначена у захтеву за упис.
  • У допуни изјашњења ПУ …, између осталог, наведено је:

– да софтвер за упис аутоматски формира Прелиминарне листе задатом командом „формирање листе и распоређивање по жељама“ на основу унетих података из захтева, а за сваки објекат и годиште деце, према облику рада (јасле, вртић, предшколски програм). Овом командом попуњавају се места по свим жељама истовремено, а по аутоматизму у сразмери са бројем слободних места у односу на број заинтересованих по првој, другој или трећој жељи, расположива места попуне се по првој наведеној жељи. За објекат „Л“ …, који је у захтеву за упис детета Б. Б. био прва жеља, није било расположивих места, док је број заинтересованих био 14. За објекат „В“ … за децу 2016. годиште расположивих места је укупно било 4, док је број заинтересованих био 38;

– да у објекту „Л“ … није примљено ни једно дете рођено 2016. године аутоматским распоређивањем по првој жељи, у складу са критеријумима, расположивим местима (укупно: 0) и стању на Листи заинтересованих;

– да је у објекту „В“ … аутоматским распоређивањем по првој жељи, у складу са критеријумима, расположивим местима (укупно: 4) и стању на Листи заинтересованих, распоређено четворо деце;

– да се приликом разматрања жалби Другостепена комисија води тиме да утврди да ли је у првостепеном поступку дошло до погрешног тумачења поднете документације и сл. Комисија је утврдила да је у случају детета Б. Б. дошло до правилне примене критеријума, те да нема основа да се првостепена одлука мења. За дете Б. Б. је промењен статус на основу допуњавања документације, што никако не може бити основ за промену првостепене одлуке, јер та нова документација достављена након завршетка рока за предају докумената;

– да је стање на Листама заинтересованих променљиво, као и да су у периоду решавања по жалбама родитеља разматрани искључиво захтеви за упис деце поднети у периоду конкурса тј. у периоду од 8. до 25. априла 2019. године, док на садашњим листама има и имена деце чији су захтеви поднети након конкурса.

  • ПУ … обавестила је Повереника дописом дел. бр. 1776 од 16. септембра 2019. године, да је на састанку Централне уписне комисије установе одржаном 28. августа 2019. године извршено распоређивање тј. упис детета Б. Б. у објекат „В“ … према расположивим смештајним капацитетима, односно одобреним проширењем капацитета од „Секретаријата за образовање и васпитање“.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У документу који је достављен уз изјашњење ПУ …, а који носи наслов Документа која се прилажу уз захтев за упис деце за 2019/2020. годину, наведено је: „Уколико желите да дете у предшколску установу буде уписано по основу приоритета или специфичности, документацију коју сте прибавили код надлежних институција, непосредно поднесите предшколској установи“. Даље је наведено да документа којим се доказује статус детета/породице из осетљивих група за децу са сметњама у психофизичком развоју потребно је доставити „потврду надлежне здравствене институције“.
  • Увидом у садржај портала еУправа Републике Србије поводом уписа деце ПУ …[2], утврђено је да су као документа којима се доказује статус детета/породице из осетљивих група, за децу са сметњама у психофизичком развоју наведено – „потврда надлежне здравствене институције“.
  • У извештај дефектолога логопеда установе „Школица за причалице“ наведено је да је на првом дефектолошко логопедском прегледу дечак Б. Б. у августу 2018. године на којем је утврђено значајно кашњење у области говорно језичког развоја, да је на прегледу дете било старо 24 месеца а да је у области психомоторног, говорно-језичког и социо-емоционалног развоја било на нивоу детета од 10 месеци, уз неодазивање тј. нереаговање на име, и неодговарање на вербалне налоге у складу са његовим узрастом. Даље је наведено да је у октобру 2018. године дете кренуло на интензивне дефектолошко логопедске третмане пет сати недељно, као и да је, с обзиром на потешкоће у области социјалне интеракције и недостатка имагинације, неопходно укључити га у вртић ради развојних подстицаја који проистичу из интеракције са другом децом. Извештај је потписала …, дипл. дефектолог логопед.
  • Увидом у захтев за упис детета у предшколску установу за дете Б. Б. од 22. априла 2019. године, утврђено је да је у одељку специфични подаци о детету, наведено да је у питању породица која има дете са сметњама у развоју.
  • У извештају психолошкиње … од 25. априла 2019. године, наведено је да су родитељи детета Б. Б. довели дете у септембру 2018. године на процену развоја због недовољно развијеног говора, да је обављена дијагностика, редовно долазе на контроле, праћења и саветовања, као и да је последња контрола извршена у априлу 2019. године. Даље је наведено да је процена нивоа развоја обављена Брине-Лезин развојном скалом и да резултати указују на значајно успорен развој у свим областима. Наведено је и да: играчке углавном баца или врти; лиже предмете да их упозна; не користи говор, брбља; на позив именом и налоге углавном не реагује; сада по мало иницира контакт погледом када је он заинтересован; разуме евентуално реченицу „идемо напоље“; не имитира звукове ни гестове; воли да чује песмице, тада дође до оног ко пева; воли неке рекламе; крије се, тражи да га траже; своје потребе изражава тако што пружа руке, вуче мајку; не показује интересовање за децу; често лежи на поду; воли гужву, буку аутомобила; у понашању су присутне стереотипије – лепрша ручицама, лупка се по бутини, избацује језик; моторика у складу са узрасним очекивањима – трчи, пење се, делује спретно; почео је да користи кашику; шољу држи са две руке; не жваче, не воли тврду храну, пљује, загрцава се, једе гњечењу храну; носи пелене. Наведено је и да је потребно наставити са интензивним третманом, а дете укључити у вртић. Извештај садржи печат и својеручни потпис психолошкиње и печат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологији „Проф. др Цветко Брајовић“.
  • Увидом у Записник са састанка Тима за инклузивно образовање одржаног 7. маја 2019. године у РЈ „В“ … бр. 1903/150 од 7. маја 2019. године, утврђено је да је једина тачка дневног реда разматрање медицинске документације и да је Тим за инклузивно образовање одлучио да четири наведена детета, међу којима је и дете Б. Б, „на основу приложене медицинске документације не спадају у инклузију, јер је медицинска документација описног карактера без дефинисане дијагнозе детета“.
  • У извештају лекара специјалисте Завода за психофизиолошке поремећаје и и говорну патологији „Проф. др Цветко Брајовић“ од 6. марта 2019. године, наведено је да дете Б. Б. болује од Ф83. Даље је наведено: „Мајка доводи дечака у заказаном термину. Дете је пацијент Завода од септембра 2018. године због недовољно развијеног говора за узраст, проблемима у комуникацији, понашању и социјалној интеракцији. У месту боравка спроводи се логопедска терапија пет пута недељно. У односу на претходни период уочава се благи напредак у домену понашања. Дечак прихвата уз подстицај једноставне, понављајуће активности. Предмете ређа, не распознаје тражене појмове међу датим. Опонаша кратко поједине гестуалне обрасце. Контакт очима чешћи, али и даље недовољан за узрасна очекивања. Оглашава се удвајањем слогова, нема ни једну смислену реч. У спонтаном понашању уочавају се стереотипни моторни обрасци.“
  • Увидом у Записник са састанка Другостепене уписне комисије ПУ … дел. бр. … од 5. јуна 2019. године, утврђено је да је друга тачка дневног реда: Разматрање укупног броја поднетих жалби на резултате прелиминарних листа за 2019/2020. годину, а трећа тачка: Разматрање лекарске документације за упис деце, поднете уз жалбе родитеља на резултате Прелиминарне листе деце примљене по Конкурсу за упис деце за 2019/2020. годину. Разматрајући по другој тачки дневног реда, Другостепена комисија је донела одлуку: Не постоје услови за проширење смештајних капацитета ни у једном од објеката у ПУ … и Прелиминарне листе деце примљене по Конкурсу за упис деце за „2018/2019 год“ проглашавају се и Коначним листама деце примљене по Конкурсу за упис деце за „2018/2019 год“. Поводом разматрања комисије по трећој тачки дневног реда, у записнику је наведено да је у прилогу достављен записник са састанка Тима за инклузију.
  • Увидом у Записник са састанка Тима за инклузивно образовање одржаног 3. јуна 2019. године у РЈ „В“ …, утврђено је да је у оквиру прве и једине тачке дневног реда разматрана медицинска документација за четворо деце, међу којима и дете Б. Б, за коју је тим констатовао да „деца спадају у инклузију“ и биће распоређена у складу са смештајним капацитетима, као и Правилником о упису и распоређивању деце и планираним слободним местима за 2019/2020. годину.
  • Увидом у План слободних места ПУ … дел. бр. 633 од 19. марта 2019. године, утврђено је да за објекат „В“ … наведено пет слободних места за вртић и то четири места за годиште 2016. За објекат „Л“ … наведено је четири слободна места за вртић и то по два за годишта 2014. и 2015, а ни једно за 2016. годиште.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОБШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилога, као и антидискриминационе и друге међународне и домаће прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]
  • Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање на основу једнаких могућности, као и да држава уговорница има обавезу да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
  • Општим коментаром број 1. УН Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права.
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом[7] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права, без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће државе, у остваривању права на образовање, обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Даље, одредбама члана 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
  • Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, као и да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на васпитање и образовање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Одредбама члана 7. истог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
  • Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописана је забрана дискриминације и одређено је да је у установи забрањена дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
  • Одредбама члана 3. став 4. Закона о предшколском васпитању и образовању[10] забрањене су све врсте насиља, злостављања и занемаривања и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно групе деце, по било ком основу, у остваривању делатности предшколског васпитања и образовања и осталих делатности предшколске установе. Даље, одредбама члан 4. прописани су циљеви и принципи предшколског васпитања и образовања, међу којима је и принцип доступности: једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама, у складу са законом. Одредбама члана 13. прописано је да се упис деце у предшколску установу врши у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, да се приликом уписа деце у предшколску установу, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, приоритет за упис имају деца из осетљивих група, и да се начин и поступак уписа деце у предшколску установу ближе уређује статутом, уз сагласност оснивача.
  • Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу[11] прописује да предшколска установа у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица за различитим програмима предшколског васпитања и образовања, на захтев родитеља, односно старатеља, врши упис деце предшколског узраста, према следећим критеријумима за утврђивање приоритета за упис: 1) деца из друштвено осетљивих група: (1) деца жртве насиља у породице; (2) деца из породица које користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања; (3) деца самохраних родитеља; (4) деца из социјално нестимулативних средина; (5) деца са сметњама у психофизичком развоју; (6) деца из породице у којој је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју; (7) деца тешко оболелих родитеља; (8) деца чији су родитељи ратни војни инвалиди или имају статус расељеног или прогнаног лица; (9) деца предложена од стране центра за социјални рад; (10) деца из средина у којима је услед породичних и других животних околности угрожено здравље, безбедност и развој; 2) деца запослених родитеља и редовних студената; 3) деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици; 4) деца чија су браћа или сестре уписани у исту предшколску установу; 5) остала деца.

 

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ПУ … дискриминисала дете Б. Б. на основу здравственог стања.
  • Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да анализа навода из притужбе и изјашњења показује да међу странама није спорно да је за дете Б. Б. у року поднет захтев за упис у ПУ …, односно у вртиће „Л“ … и „В“ … Даље је међу странама неспорно да је уз захтев за упис предата и медицинска документација – извештај психолошкиње Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологији „Проф. др Цветко Брајовић“ коју уписна комисија није уважила јер не садржи дијагнозу већ само опис стања детета. Даље је неспорно да је подноситељка притужбе поднела жалбу на Прелиминарну листу деце примљену по конкурсу у вртић „Л“ … и уз жалбу доставила додатну медицинску документацију којом доказује постојање психофизичких сметњи код детета Б. Б. Након разматрања жалбе, детету Б. Б. је одређен статус детета из осетљиве групе, међутим другостепена уписна комисија је донела одлуку да прелиминарне листе деце примљене по конкурсу постану коначне листе, као и да дете Б. Б. неће уписати ни у један објекат ПУ … због непостојања капацитета.
  • Повереник за заштиту равноправности је посебно анализирао наводе изјашњења ПУ … да се приликом разматрања жалби другостепена комисија води тиме да утврди да ли је у првостепеном поступку дошло до „погрешног тумачења поднете документације и сл“, односно да је комисија утврдила да је у случају детета Б. Б. дошло до правилне примене критеријума, те да нема основа да се првостепена одлука мења. Даље је наведено да је за дете Б. Б. промењен статус на основу допуњавања документације, „што никако не може бити основ за промену првостепене одлуке, јер је та нова документација достављена након завршетка рока за предају докумената“.
  • Не улазећи у оцену да ли је првостепена уписна комисија правилно ценила медицинску документацију детета Б. Б. приложену уз захтев за упис, неспорно је да је другостепена комисија утврдила да дете Б. Б. има статус детета из осетљиве групе и да се на основу тога позиционира са 13. на прво место на листи за упис деце. Ипак, другостепена уписна комисија је донела одлуку да прелиминарне листе деце примљене по конкурсу постану коначне листе. У изјашњењу установе се наводи да другостепена уписна комисија утврђује да ли је у првостепеном поступку дошло до „погрешног тумачења поднете документације и сл.“, као и да је утврдила да у случају детета Б. Б. дошло до правилне примене критеријума и да је његов статус промењен на основу допуне документације након завршетка рока за предају докумената, због чега „никако не може бити основ за промену првостепене одлуке“. Повереник указује да првостепена одлука није коначна док не истекне рок за подношење жалбе или док се странке не одрекну права на жалбу. Законом о општем управном поступку[12] прописано је да се решење првостепеног органа може жалбом побијати из више разлога, између којих су и разлози: због тога што у њему није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; због тога што је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању. У конкретном случају, с обзиром да постоји право на жалбу и одлука уписне комисије није коначна док не истекне рок за жалбу, подноситељка може жалбом указивати и на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стања, односно, да је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању. Суштина другостепеног поступка јесте отклањање последица неправилно или незаконито донете одлуке првостепеног органа. Због тога, уколико другостепени орган утврди да првостепени орган засновао одлуку на погрешно утврђеном чињеничном стању, односно на чињеничном стању које не одговара стварном стању, одлуку првостепене комисије је потребно променити. У конкретном случају, другостепена уписна комисија је утврдила да дете Б. Б. има статус детета из осетљиве групе (дете са сметњама у психофизичком развоју) и испуњава услове за приоритетни упис, због чега је његова позиција са 13. места промењена на прво место. На основу овако утврђеног чињеничног стања, било је потребно променити Прелиминарну листу деце примљену по конкурсу у вртић „Л“ … и узети у обзир утврђен статус детета Б. Б. Неоправданим пропуштањем да приликом формирања коначне листе узме у обзир да дете Б. Б. има статус детета из осетљиве групе, ПУ … ставила је дете Б. Б. у неповољнији положај због његовог личног својства (здравствено стање) и онемогућила његов упис у васпитно-образовну установу чиме је прекршила одредбе члана 6. и 19. Закона о забрани дискриминације.
  • Повереник за заштиту равноправности указује да је Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу донет да би се превазишли проблеми који су у пракси настали као последица недовољних капацитета предшколских установа у односу на исказане потребе родитеља. Због немогућности да се упишу сва деца која имају потребу да бораве у предшколској установи, деце из друштвено осетљивих група изложена су већем ризику од дискриминације. Пракса Повереника за заштиту равноправности показује да су деца са развојним потешкоћама често изложена дискриминацији у образовању између осталог и због отпора инклузивном васпитању и образовању. Управо је тежња да се избегне дискриминација деце из осетљивих група била повод да се пропише која деца имају приоритет приликом уписа у предшколску установу. Поготово су изражени негативни ставови према деци са сметњама у развоју и инвалидитетом када је у питању њихово укључивање у редовно образовање. Предрасуде о могућностима деце са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и недовољно знање о правима особа са инвалидитетом, имају за последицу нетолеранцију, игнорисање и социјалну искључености, као и сажаљење, страх и потцењивање.
  • У конкретном случају, подноситељка притужбе је уз захтев за упис детета Б. Б. у вртић доставила и потврду надлежне здравствене институције којом доказује статус детета из осетљиве групе. У достављеном извештају психолошкиње Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“ Београд, описано је да је дете Б. Б. први пут доведено у завод септембра 2018. године на процену развоја због недовољно развијеног говора и да резултати процене нивоа развоја указују на успорен развој у свим областима. Даље је у извештају психолошкиње описано понашање детета Б. Б. У документу који је достављен уз изјашњење и којим се родитељи/старатељи информишу о потребној документацији за уписа детета у предшколску установу (као и у обавештењу на сајту еУправе), наведено је да се статус детета са психофизичким сметњама доказује потврдом надлежне здравствене институције. Није наведено да потврда треба да садржи дијагнозу развојних сметњи или болести. Образложење Првостепене уписне комисије, односно Тима за инклузивно образовање, јесте да је приложена медицинска документација „описног карактера без дефинисане дијагнозе детета“. Из наведеног је неспорно да приложеној медицинској документацији детета Б. Б. није оспорено да је „потврда надлежне здравствене институције“ у којој је наведено да је дете Б. Б. има „значајно успорен развој у свим областима“, већ је овој документацији оспорено да је „без дефинисане дијагнозе детета“. С обзиром да су чланови Тима за инклузивно образовање, између осталих и психолог и педагога установе, нејасно је због чега је Тим одбио медицинску документацију надлежне здравствене установе у којој није изричито наведена дијагноза развојних сметњи детета иако је у извештају недвосмислено наведено да резултати процене указују „на значајно успорен развој у свим областима“. Разлика у медицинској документацији која је предата уз захтев за уписа и уз жалбу је у томе што документација предата уз жалбу садржи шифру дијагнозе Ф83 (мешовити специфични поремећај развоја), док медицинска документација исте здравствене установе предата уз захтев за упис не садржи шифру дијагнозе већ наводи да резултати процене нивоа развоја указују на значајно успорен развој у свим областима и опширно описује понашање детета.
  • Поводом навода из записника са састанка Тима за инклузивно образовање одржаног 7. маја 2019. године да је разматрана медицинска документација без дефинисане „дијагнозе детета“, Повереник указује да поистовећивање особе са инвалидитетом или болешћу, односно дијагнозом представља застарели и напуштени медицински приступ инвалидитету. Република Србија je ратификовањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом напустила тзв. медицински приступ и прихватила социјални приступ инвалидитету који прилази инвалидитету као социјалном феномену. Наиме, медицински модел посматра инвалидитет као индивидуалну патологију коју лекари треба да лече и рехабилитују. Према том моделу, проблем је у особи која има инвалидитет, а фокус је на медицинској дијагнози, а не на особи. Заступници овог застарелог модела сматрају да је основни начин „решавања проблема“ инвалидитета лечење, рехабилитација и адаптација особе на њено тренутно „стање“, а особа са инвалидитетом је пасивна и „трпи“ помоћ која јој се пружа. Са друге стране, социјални модел помера фокус са дијагнозе на особу, односно, окружење које треба да пружи једнаке могућности за учешће свих чланова друштва. Инвалидитет је директно сразмеран степену социјалне интеграције, а тежиште се ставља на баријере које постоје у заједници и које отежавају особи са инвалидитетом да искаже своје способности и користи социјалне и друге ресурсе. Социјални модел посматра особу са инвалидитетом као проактивну особу која има право да одлучује о свом животу и да бира оне услуге и ресурсе заједнице за које сматра да су јој потребни[13].
  • С обзиром на све наведено, Повереник констатује да је одлука ПУ … да Прелиминарне листе постану Коначне листе деце примљенe по конкурсу без узимања у обзира утврђене чињенице о статусу детета Б. Б. ПУ … je прекршилo одредбе Закона о забрани дискриминације. Наиме, подноситељка притужбе је поднела захтев за упис детета Б. Б. у васпитну установу у прописаном року и у другостепеном поступку по жалби утврђено је да дете Б. Б. има статус детета из осетљиве групе које се уписује по приоритету. Другостепена уписна комисија предшколске установе онемогућила је детету Б. Б. упис, упркос чињеници да је његов статус промењен након разматрања жалбе и да је утврђено да има право уписа у установу по приоритету као дете са сметњама у развоју. Околност да се дете Б. Б. након одлучивања по жалби и утврђеног статуса детета које се уписује по приоритету, позиционирао на првој позицији на листи, захтевала је од другостепена комисије да измени прелиминарну листу и омогући детету Б. Б. упис у складу Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу.
  • У току поступка по притужби, ПУ … обавестила је Повереника да је дете Б. Б. уписано у вртић „В“ … услед проширења капацитета установе на основу одлуке Секретаријата за образовање и дечју заштиту, чиме су отклоњене последице дискриминаторног поступања предшколске установе. Због тога је препорука Повереника за заштиту равноправности Предшколској установи … усмерена на превенцију дискриминације и унапређење равноправности.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Пропуштањем да поступи у складу са Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу и упише дете Б. Б. у предшколску установу по приоритету за упис, ПУ … ставила је у неповољнији положај дете Б. Б. на основу његовог здравственог стања и тако прекршила одредбе чл. 6. и 19. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује ПУ … да:

 

  • Упозна чланове првостепене и другостепене уписне комисије који су учествовали у одлучивању о захтеву за упис детета Б. Б, као и чланове Тима за инклузивно образовање, са мишљењем са препоруком Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-309/2019-02 од 4. октобра 2019. године.
  • Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности из своје надлежности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ПУ … обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ових препорука, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПУ … не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] https://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=3055 приступљено 18. јуна и 3. октобра 2019.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устав Републике Србије, члан 21.

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 4/96 и 2/97)

[7] „Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09

[8] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, број 88/17 и 27/18 – др. закон

[10] „Службени гласник РС“, бр. 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон и 95/18 – др. закон и 10/19

[11] „Службени гласник РС“, број 44/11

[12] „Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење, члан 158.

[13] „Остваривање права особа са инвалидитетом: Примери добре праксе“, Заштитник грађана, Београд, 2011.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon599-19 притужба АА против ПУ … због дискриминације детета ББ на основу здравственог стања у области образовања Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top