588-24 Дискриминација дипломираног правника који је стекао звање на факултету чији оснивач није РС • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-512/2024-02 датум: 25.4.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA против Адвокатске коморе Београд (у даљем тексту: АКБ) због дискриминаторног поступања Управног одбора коморе АКБ којим му је онемогућено да се упише у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ (у даљем тексту: Именик) зато што је звање дипломирани правник стекао на Правном факултету чији оснивач није Република Србија, односно на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду (у даљем тексту: ПФУУБ). У притужби је наведено да је AA 21.02.2024. године поднео молбу за упис у Именик која је заведена под бројем 1584/2024. Такође је наведено да је имајући у виду да АКБ није у законском року од 60 дана од дана подношења молбе одлучила о молби, да је упутио две пожурнице/ургенције АКБ и Адвокатској комори Србије (од 14. и 31. маја 2024. године) са захтевом да на првој следећој седници одлучи о истој. У прилогу притужбе достављени су докази за ове наводе. У изјашњењу АКБ наведено је да је Управни одбор АКБ поступао по захтеву AA за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ на седницама одржаним 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године али да поводом захтева није донета одлука. Даље су навели да је чланом 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано да ако број гласова „за“ и „против“ предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу. На крају је наведено да приликом одлучивања о захтеву AA није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке, те да из тог разлога није донета одлука. Такође, у изјашњењу је наведено да је на седницама одржаним 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године АКБ одлучивала о захтевима за упис у Именик лица која су звање дипломирани правник стекли на правном факултету чији оснивач је Република Србија, о чему као доказ достављени делови записника са седница 11. априла и 16. маја 2024. године из којих се види да су о истим одлучивали. С тим у вези, Повереник је приступио анализи поменутих записника и утврдио да исти нису комплетни, те је Повереник затражио од АКБ да достави комплетне записнике из којих се види и да је Управни одбор АКБ одлучивао о захтеву AA за упис у Именик адвокатских приправника АКБ. Поступајући по налогу Повереника, АКБ је поново доставила делове записника одржаних 11. априла и 16. маја 2024. године али из којих се види да је захтев подносиоца притужбе за упис у Именик стављен на гласање. Са друге стране, имајући у виду да је подносилац притужбе уз притужбу доставио молбу коју је упутио АКБ ради исправке техничке грешке у имену у записнику, Повереник му је затражио да достави исправљене записнике, као и записник са седнице 12. јула 2024. године уколико је у међувремену усвојен. Поступајући по захтеву Повереника, подносилац притужбе је 3. фебруара 2024. године доставио записник са 43. седнице Управног одбора АКБ од 2. јула 2024. године на којој је констатовано да се исправља техничка грешка у погледу имена кандидата за упис у Именик.

Повереник је у току поступка утврдио да је Управни одбор АКБ на седници одржаној 11. априла донео одлуку о упису 40 кандидата за упис у Именик адвокатских приправника – подлистак волонтера чији је оснивач Република Србија, док са друге стране на истој седници није донета одлука о захтеву подносиоца притужбе који звање дипломирани правник стекао на ПФУУБ. Даље је утврђено да је на седници одржаној 16. маја 2024. године донета одлука о упису 31 кандидата, а да није донета одлука по захтеву AA уз напомену да о истој није одлучено због недовољног броја гласова „за“ и „против“ одлуке. Повереник посебно указује да АКБ у допуни изјашњења није доставила записник са седнице одржане 12. јула 2024. године, те није пружила доказе да је на овој седници одлучено по захтеву AA за упис у Именик. Приликом доношења мишљења у овом предмету, Повереник је имао у виду и да је против АКБ из истих разлога поднето више притужби овом органу, а у прилогу којих су достављени статистички подаци који су прибављени путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја, а из којих се може закључити да је и ранија пракса АКБ била да на истим седницама одлучује само о захтевима лица која су завршила правни факултет чији је оснивач Република Србија, док по захтевима лица која су завршила правни факултет чији оснивач није Република Србија није одлучивано. С тим у вези, Повереник посебно указује да је Законом о забрани дискриминације прописано да је забрањена дискриминација васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом. Сагласно свему наведеном, уз примену правила о прерасподели терета доказивања, Повереник закључује да је у конкретном случају очигледно од стране АКБ направљена разлика приликом одлучивања по захтеву AA за упис у Именик само због чињенице да је подносилац притужбе стекао звање дипломирани правник на „приватном“ факултету ПФУУБ, тј. Правном факултету чији оснивач није Република Србија, чиме му је онемогућено да обавља приправничку вежбу, односно да се стручно усавршава за бављење послом за који се школовао. Повереник је донео мишљење да је пропуштањем АКБ да донесе одлуку о захтеву AA за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ зато што је звање дипломирани правник стекао на Правном факултету чији оснивач није Република Србија, односно на ПФУУБ, АКБ повредила одредбе члана 6, 16. ст.1 и члана 19. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације. Повереник је АКБ препоручио да одмах по пријему овог мишљења одлучи о захтеву AA за упис у Именик адвокатских приправника – волонтера АКБ; да једнако поступа по захтевима подносиоца без обзира да ли су диплому стекли на ПФУУБ или на правном факултету чије је оснивач Република Србија, односно на високошколским установама које имају решење Националног тела за акредитацију да су на овим факултетима испуњени услови у погледу одговарајуће акредитације и дозволе за рад за студијски програм право у складу са законом и подзаконским актима који уређују област високог образовања; да са мишљењем Повереника упозна Адвокатску комору Србије, као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио AA против Адвокатске коморе Београда због дискриминаторног поступања Управног одбора коморе којим му је онемогућено да се упише у Именик адвокатских приправника АКБ.
У притужби је, између осталог, наведено:

– да је подносилац притужбе 16.10.2023. године дипломирао и стекао звање на акредитованој високошколској установи на Правном факултету Универзитета Унион у Београду;

– да је 21.02.2024. године поднео АКБ молбу за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника АКБ која је заведена под бројем 1584/2024 а ради стицања знања и вежбе у адвокатској канцеларији његовог оца, адвоката ББ;

– да Управни одбор АКБ до дана подношења притужбе није донео одлуку о његовој молби за упис у Именик, те да нема услов за отпочињање двогодишње приправничке вежбе;

– да на 40. седници Управног одбора АКБ која је одржана 11.04.2024. године није донета одлука о његовој молби, као и да иста није донета ни на седници одржаној 12.07.2024. године;

– да је због неједнаког поступања Адвокатске коморе Београда доведен у неједнак положај у односу на остале дипломце, као и да не може да започне стажирање као адвокатски приправник ради стицања знања за самосталан рад;

– да због неодлучивања Управног одбора АКБ о његовој молби за упис у Именик адвокатских приправника АКБ онемогућен да стиче сопствене приходе и решава егзистенцијална питања;

– да испуњава све услове прописане чланом 54. став 1. тачка 1. Закона о адвокатури ради уписивања у Именик адвокатских приправника АКБ;

– да га је Управни одбор Адвокатске коморе Београда дискриминисао и прекршио одредбе члана 13. тачка 6. и члана 19. Закона о забрани дискрминације.

У прилогу притужбе достављени су: 1) очитана лична карта AA; 2) уверење Националне службе за запошљавање број 0130-10114-1/2024-6200 од 07.08.2024. године; 3) молба за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника/ца АКБ од 21.02.2024. године; 4) уверење о дипломирању и стеченом високом образовању на Правном факултету Универзитета Унион у Београду броj 1857/07 од 23.10.2023. године; 5) пожурница/ургенција по Молби за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника АКБ од 14.05.2024. године; 6) уверење Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању број 612-00-00103/6/2020-од 05.07.2021. године; 7) друга пожурница/ургенција по Молби за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника АКБ од 31.05.2024. године; 8) дозвола за посредовање издата од Министарства правде Републике Србије бр.740-09-01931/023-22 од 03.01.2024. године; 9) записник са 40. седнице УО АКБ од 11.04.2024. године; 10) молба за исправку грешке у записнику са 40. седнице УО АКБ од 11.04.2024. године; 11) решење АКБ бр. 2131/98 од 29.01.1999. године; 12) потврду АКБ бр. 4005/2024 од 09.05.2024. године; 13) очитана лична карта ББ; 14) мишљење Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-21/2024-02 од 14.05.2024. године; 15) уверење Националне службе за запошљавање број 0130-10114-1/2024-1492 од 31.01.2024. године.
Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације па је у току поступка прибављено изјашњење Адвокатске коморе Београдa.
У изјашњењу Момчила Булатовића, председника Адвокатске коморе Београдa, између осталог, наведено је:

да је АА поднео АКБ захтев за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ дана 21.02.2024. године;

да је Управни одбор АКБ поступао по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ и одлучивао о истом на седницама одржаним 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године али да поводом истог није донета одлука;

да је чланом 137. Закона о општем управном поступку који се примењује у поступку решавања статусних питања прописано да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова, ако другачије није прописано;

да је чланом 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу;

да приликом одлучивања о наведеном захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке, а што је потребно сагласно члану 137. Закона о општем управном поступку, те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева;

да чланови Управног одбора АКБ гласају потпуно самостално везано за било коју одлуку Управног одбора и да је када одлучују о статусним питањима потребно да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да Управни одбор АКБ има петнаест чланова;

да је Управни одбор АКБ разматрао и одлучивао о захтеву АА и у свему поступао у складу са одредбама Закона о општем управном поступку и Пословника о раду Управног одбора АКБ, те да се не може говорити о постојању дискриминације у одлучивању.

да је Управни одбор АКБ у периоду од 21.02.2024. године до дана пријема дописа Повереника одлучивао о захтевима за упис у Именик адвокатских приправника АКБ дипломираних правника који су завршили правни факултет чији је оснивач Република Србија, и то на седницама одржаним 6. марта, 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године;

да достављају записнике са седница одржаних 6. марта, 11. априла, 16. маја 2024. године, а да записник са седнице од 12. јула 2024. године не могу да доставе јер исти није усвојен.

У прилогу изјашњења достављени су: 1) записник са 39. седнице УО АКБ од 06.03.2024. године; 2) записник број 2993-1/2024 са 40. седнице УО АКБ од 11.04.2024. године; 3) записник број 4043-1/2024 са 41. седнице УО АКБ од 16.05.2024. године; 4) списак уписаних кандидата од 21.02. до 22.08.2024. године; 5) Пословник о раду УО АКБ од 27.02.2018. године.

Повереник је, ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања затражио од АА да достави исправљен записник са 40. седнице УО АКБ с обзиром да је у притужби навео да је затражио исправку грешке о његовом имену у записнику, Повереник је затражио да уколико је у међувремену прибавио, достави и записник са седнице која је одржана 12. јула године.

Поступајући по налогу Повереника, подносилац притужбе је 4. новембра 2024. године обавестио Повереника да није покренуо у међувремену никакав други поступак у вези његовог уписа у Именик адвокатских приправника АКБ. Даље је навео да до дана достављања допуне притужбе није редигован нити објављен ниједан од записника са седница УО АКБ (41. и седнице), а где се констатује да исправка дактило грешке када је његово име погрешно наведено, као ни поновно гласање о његовом захтеву за упис у Именик. Имајући у виду наведено, затражио је продужење рока за достављање траженог. У прилогу допуне притужбе као доказ је доставио фотокопију извода са интернет странице сајта АКБ из којег се види да је последњи објављен записник са 40. седнице УО АКБ од 11. априла 2024.године.

Дана 31. децембра 2024. године, подносилац притужбе доставио је допуну притужбе у којој је између осталог навео да записници са 41. и 42. седнице УО АКБ нису састављени ни редиговани, те је затражи од Повереника да му још једном продужи рок за достављање записника до 28. фебруара 2025. године до када би исти требало да буду објављени уз напомену да свакодневно прати стање. У прилогу допуне притужбе као доказ је доставио фотокопију извода са интернет странице сајта Адвокатске коморе Београда од 31. децембра 2024. године где се види да је последњи објављен записник са 40. седнице УО АКБ од 11. априла 2024.године.

Узимајући у обзир наводе из допуне притужбе АА, односно да поменути записници нису објављени, Повереник је затражио од АКБ да достави записнике са 41. и 42. седнице УО АКБ, исправљени записник са седнице УО АКБ у којем је поступљено по захтеву АА да се изврши исправка техничке грешке из имена Милан у његово име.

Подносилац притужбе је 3. фебруара 2025. године обавестио Повереника да су 31. јануара 2025. године објављени записници са 41, 42, 43 и 44. седнице УО АКБ на интернет страници Адвокатске коморе Београда.Даље да у прилогу допуне доставља извод са 41. седнице УО АКБ и извод са 43 седнице УО АКБ где се види исправка дактило грешке његовог имена, тако да уместо раније погрешно наведеног властитог имена Милан треба да стоји АА.

Поступајући по захтеву за допуну изјашњења, АКБ је дана 21. фебруара 2025. године доставила допис у којем је наведено да је на седницама које су уследиле након 42. седнице УО АКБ одлучивано о захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ, као и да у прилогу допуне изјашњења достављају записник са 42. седнице УО АКБ уз напомену да на 42. седници УО АКБ није одлучивано о статусним питањима. У допису је наведено да када УО АКБ одлучује о поднетим захтевима лица која су звање дипломираних правника стекли на ПФУУБ за упис у Именик поступа на идентичан начин као што поступа по захтевима лица која су звање дипломирани правник стекли на факултетима чији је оснивач Република Србија. Такође је наведено да се одлуке о статусним питањима доносе већином гласова присутних чланова УО, с тим да када су у питању статусна питања за одлуку и усвајање захтева је потребна већина од укупног броја чланова УО АКБ. Даље је наведено да је у конкретном случају за усвајање поднетог захтева потребно да гласа 8 чланова УО АКБ, те да је право чланова УО АКБ да одлучују самостално тако да уколико не постоји довољан број потребних гласова сматра се да одлука није донета и о том захтеву се поново одлучује на следећој седници. У прилогу допуне изјашњења достављени су записници са 40, 41. и 42. седнице УО АКБ.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у Уверење Националне службе за запошљавање бр. 0130-10114-1/2024-6200 од 07.08.2024. године утврђено је да је АА пријављен на евиденцију лица која траже запослење у периоду од 02.11.2023. године, а да је дужина трајања евиденције 9 месеци и 6 дана.

Увидом у Молбу за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника АКБ између осталог је утврђено да је АА затражио да му УО АКБ на првој наредној седници одобри упис у Именик ради праксе – вежбе и полагања правосудног и адвокатског испита за самостални рад, почев од дана решења АКБ у адвокатској канцеларији ББ. Даље је наведено да је рођен ВВ, да је држављанин Републике Србије, није ожењен, нигде није запослен, није осуђиван, против њега се не води никакав кривични поступак, пословно и здравствено способан за обављање послова адвокатског приправника, ради стицања знања и вештина за самосталан адвокатски рад и праксу, након обављања вежбе и окончања приправничког стажа. Даље је у молби наведено да је звање дипломираног правника – општег смера са 240 ЕСП Бодова стекао 16. октобра 2023. године на ПФУУБ која је високообразовна установа на основу Одлуке о акредитацији високошколске установе донете од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању РС под бројем 612-00-00103/5/2020-03 на дан 05. јула године. Даље је наведено да је прве три године основних академских студија права – општи смер завршио током школске 2016/2020 године на Правном факултету Универзитета у Београду где није могао стећи звање апсолвента (један од разлога је услед последица обољења КОВИД 19), те је био принуђен да се 2020. године пребаци на ПФУУБ. На крају је наведено да у прилогу молбе доставља оба уверења о положеним испитима, уверење о еквивалентности испита издато од стране ПФУУБ ради доказа о истоветним студијским програмима.
Увидом у Уверење о дипломирању и стеченом високом образовању на ПФУУБ бр. 1857/07 од 23. октобра 2023. године утврђено је да је АА завршио основне академске студије на студијском програму Право – општи смер у трајању од четири године (осам семестара), обима 240 ЕСП бодова са просечном оценом 7,41. Даље је утврђено да се на основу наведеног издаје ово уверење о дипломирању и стеченом високом образовању и стручном називу дипломирани правник.

Увидом у Пожурницу/ургенцију по молби за одобрење уписа у Именик Адвокатских приправника АКБ утврђено је да су се АА и ББ обратили АКБ и АКС и обавестили их да је прошло више од 60 дана од 21. фебруара 2024. године – односно од дана подношења пријаве бр. 1584/2024 за упис АА, дипломираног правника у Именик АКБ те да љубазно моле да АКБ на првој наредној седници одлучи о његовој пријави. Даље да је АА незапослено лице и да жели да реши један од основних животних и егзистенцијалних проблема заснивањем радног односа код свог оца, адвоката – принципала већ од 01. марта 2024. године уз одговарајућу зараду, након волонтирања у периоду од 21. фебруара 2024. године али да исто није могуће док УО АКБ не донесе одлуку. На крају су навели да законски основ за одлагање/пропуштање доношења одлуке по пријави АА не постоји, имајући у виду да је исти доказао да је звање дипломираног правника стекао јавном исправом – Уверењем о дипломирању и стеченом високом образовању бр. 1857/07 од 23. октобра 2023. године.

Увидом у Уверење Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању број 612-00-00103/6/2020-03 од 05. јула 2021. године утврђено је да ПФУУБ, са седиштем у Београду, у улици Булевар маршала Толбухина бр. 36, ПИБ 10115149, матични број 17381431 испуњава прописане стандарде за акредотацију високошколске установе. Даље да имајући у виду да је Установа испунила све стандарде за акредитацију високошколских установа прописане Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа, ПФУУБ је акредитован.

Увидом у Другу пожурницу/ургенцију по молби за одобрење уписа у Именик адвокатских приправника АКБ утврђено је да су се АА и ББ обратили АКБ и АКС и обавестили их да је прошло више од 60 дана од 21. фебруара 2024. године – односно од дана подношења пријаве бр. 1584/2024 за упис АА, дипломираног правника у Именик АКБ те да поново моле да АКБ на првој наредној седници у јуну 2024. године одлучи о његовој пријави. Даље да су претходну пожурницу предали 14. маја 2024. године, да им је Записник са 40. Седнице УО АКБ која је одржана 11. априла 2024. године достављен електронском поштом на дан 28. мај 2024. године. Даље да се из Записника може видети да одлука по пријави кандидата АА није донета, услед изостанка гласања – уздржаности 7 чланова УО АКБ, 3 гласа против и 2 за за АА. У пожурници је истакнуто да је у Записнику са 40. седнице погрешно откуцано име подносиоца притужбе, те да је 28. маја 2024. године поднет захтев за исправку дактило грешке у Секретаријату АКБ. Даље су навели да је АКБ дужна да донесе првостепену одлуку по захтеву, као и да нечињење – уздржавање од гласања или гласање против уписа лица – кандидата који испуњава законом прописане услове за упис и које је уз то доставило све доказе о истом, само из разлога што је дипломирао на ПФУУБ представља злоупотребу поверених овлашћења, изигравање закона, отворену дискриминацију и уништавање будућности младих незпослених дипломаца ПФУУБ. Да је Министарство правде АА признало диплому стечену на ПФУУБ, као један од услова за издавање дозволе за посредовање. На крају је истакнито да и Повереница за заштиту равноправности донела мишљење бр. 07-00-21/2024-02 где је затражила да АКБ одмах одлучи по пријавама кандидата за упис у Именик.

Увидом у дозволу за посредовање број 740-09-01931/2023-02 од 03. јануара 2024. године утврђено је да је Министарство правде исту издало АА. У дозволи је утврђено да АА са завршеним ПФУУБ и занимањем дипломирани правник испуњава услове за посредника са периодом важења дозволе три године.

Увидом у Уверење Националне службе за запошљавање бр. 0130-10114-1/2024-1492 од 31.јануара 2024. године утврђено је да је АА пријављен на евиденцију лица која траже запослење у периоду од 02. новембра 2023. године, дужина трајања евиденције 2 месеца и 29 дана.

Увидом у молбу за исправку грешке у Записнику са 40. седнице УО АКБ од 11. априла 2024. године утврђено је да је затражена од АКБ исправка грешке у имену с обзиром да је АА 21. фебруара 2024. године поднео захтев за упис у Именик адвокатских приправника АКБ ради стицања знања за самосталан рад и полагање правосудног испита, а да у записнику погрешно стоји његово име. Даље је утврђено да је ББ затражио да га по исправци позове АКБ како би лично преузео Записник са исправком.

Увидом у Извод из записника са 40. седнице УО АКБ која је одржана дана 11. априла 2024. године (четвртак) са почетком у 16 часова у сали за састанке Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда у Дечанској бр. 13 у Београду заведеним под деловодним бр. 2933-1/2024 утврђено је да је седници присуствовало 13 чланова УО АКБ, а да су 2 члана истог одсутна. Даље је утврђено између осталог да је УО АКБ разматрајући захтеве за упис у Именик адвокатских приправника – волонтера АКБ на основу члана 62. у вези члана 54. и 55., члана 65. став 1. тачка 1. Закона о адвокатури, као и члана 187. у вези члана 182 – 184. Статута АКС, члана и 98. Статута АКБ , члана 136,137. и 141. Закона о општем управном поступку донео одлуку којом је утврдио да 40 кандидата и кандидаткиња за упис у Именик адвокатских приправника волонтера испуњавају услове за упис у Именик. У образложењу је наведено да су сви кандидати доставили образложене захтеве и пратеће доказе о испуњавању услова за упис у Именик и то: диплому Правног факултета, уверења: да није подигнута оптужница, да није покренута истрага, није на евиденцији штићеника код центра за социјални рад, изјаве да нема регистровану другу делатност, да није у претходне три године био одбијен захтев за упис, као и закључен уговор о волонтерском раду, потврду да нема претходног радног искуства и уверење о општој здравственој способности. УО АКБ је утврдио да су поднети захтеви потпуни, да кандидати испуњавају услове расписане одредбом члана 54. Закона о адвокатури и да су испуњени услови за доношење одлуке као у диспозитиву. У записнику је наведено да је г. Мара навео да прелазе на одлучивање о захтевима кандидата за упис у Именик адвокатских приправника волонтера адвокатске коморе Београда који су дипломирали на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. Г. Мара је ставио на гласање захтев АА (грешком написано друго име) и указао је да је кандидат дипломирао на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. Даље г. Мара је констатовао да су „за“ усвајање захтева гласала 2 члана УО, да су „против“ усвајања гласала 3 члана, а да је 7 чланова било уздржано, те да није донета одлука поводом захтева АА за упис у Именик.

Увидом у Извод из записника са 41. седнице УО АКБ која је одржана дана 16.05.2024. године (четвртак) са почетком у 18 часова у сали за састанке Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда у Дечанској бр. 13 у Београду заведеним под деловодним бр. 4043-1/2024 утврђено је да је седници присуствовало 13 чланова УО АКБ, а да су 2 члана истог одсутна. Даље је утврђено да је Г. Мара ставио на гласање захтев АА за упис у Именик адвокатских приправника Адвокатске коморе Београда и указао да је кандидат дипломирао на Правном факултету Универзитета унион у Београду. Да је Г. Мара констатовао да је „ПРОТИВ“ усвајања захтева АА за упис у Именик било њих 5, да је „УЗДРЖАНИХ“ било 8 чланова УО и да нико од присутнух није гласао „ЗА“ усвајање поменутог захтева. На крају је утврђено да није донета одлука поводом његовог захтева за упис у Именик.

Увидом у Записник са 42. електронске седнице УО АКБ бр. 4634-1/2024 од маја 2024. године утврђено је да на истој није одлучивано о захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника Адвокатске коморе.

Увидом у Извод из записника са 43. седнице УО АКБ која је одржана дана 02. јула 2024. године (уторак) са почетком у 16 часова у сали за састанке Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда у Дечанској бр. 13 у Београду заведеним под деловодним бр. 5780-1/2024 утврђено је да је господин Булатовић навео да је у записницима са седница УО АКБ од 11. априла и 16. маја године грешком наведено име кандидата за упис у Именик адвокатских приправника, те је у питању техничка грешка. Да је господин Булатовић констатовао да се исправљају записници у погледу имена кандидата за упис у Именик адвокатских приправника.

Увидом у списак кандидата који су уписани у Именик адвокатских приправника АКБ утврђено је да је у периоду од 21. фебруара до 22. августа 2024. године уписано укупно 35 кандидата и кандидаткиња у исти.

На крају, Повереник указује и на раније донета мишљења Повереника за заштиту равноправности[1] поводом дискриминације дипломираних правника који су стекли звање на факултету чији оснивач није Република Србија приликом уписа у Именик адвокатских приправника АКБ. Подсећања ради, у поменутим мишљењима достављени су статсистички подаци добијени на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, а који указују на исту праксу АКБ у свим случајевима када захтев за упис у Именик поднесе лице које је звање дипломирани правник стекло на ПФУУБ.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби, изјашњењу, достављене доказе и друге чињенице утврђене у поступку, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправноси^[2].

3.2. Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Даље, чланом 6. овог закона је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 16. став 1. овог закона којим је забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Чланом 19. став 1. Закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, док је ставом 2. истог члана да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима. Ставом 3. овог члана прописано је да је забрањена дискриминација васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом.Чланом 45. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописано да ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив. Ставом 2. истог члана је прописано да уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. На крају, ставом 4. истог чланапрописано је да се одредбе става 1-3. овог члана сходно примењују и на поступак пред Повереником.

3.4. Чланом 14. став 1. тачка 14. Закона о адвокатури[5] прописано је да „адвокатски приправник“ је дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури, док је тачком 15) прописано да „именик адвокатских приправника“ је именик адвокатских приправника који се оспособљавају за рад у адвокатури. Чланом 23. став 1. тачка 1. овог закона је прописано да Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу имају следећа јавна овлашћења, и то одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, уписник А и уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера. Даље, чланом 54. истог закона, прописано је да су услови за доношење одлуке о упису у именик адвокатских приправника: 1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; 2) држављанство Републике Србије; 3) општа здравствена и потпуна пословна способност; 4) непостојање радног односа; 5) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром; 6) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; 7) непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које кандидату даје право на полагање правосудног испита; 8) достојност за обављање адвокатске службе; 9) закључен уговор о раду са адвокатом који има најмање три године адвокатске праксе, седиште канцеларије на територији исте адвокатске коморе и важећу адвокатску легитимацију или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање. Чланом 53. овог закона прописано је Адвокатски приправник може да започне обављање приправничке вежбе ако је уписан у именик адвокатских приправника и ако је положио заклетву адвокатског приправника.

3.5. Чланом 4. Закона о високом образовању[6] прописани су принципи високог образовања. У ставу 1. тачка 10) овог члана као један од принципа прописан је принцип равноправности високообразовних установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач. Чланом 23. став 1. овог закона прописано је да се акредитацијом утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде из члана 12. тач. 13) и 14) овог закона и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са овим законом. Ставом 9. тачка 1. овог члана прописано је да у поступку акредитације Национално акредитационо тело издаје уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма, на основу решења Комисије за акредитацију о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма, односно на основу решења Комисије за жалбе о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма.

3.6. Чланом 137. став 1. Закона о општем управном поступку[7] прописано је да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова, ако другачије није прописано, док је ставом 2. истог члана прописано да код подељеног броја гласова, одлучује глас председавајућег колегијалног органа.

3.7. Правилником о стандардима и поступку акредитације високошколских установа и студијских програма[8] утврђују се стандарди и поступак акредитације студијских програма. Чланом 2. овог правилника је прописано да поступку акредитације студијских програма подлежу све високошколске установе у Републици Србији.

3.8. Чланом 14. став 8. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано је да ако број гласова за и против одлуке буде једнак. гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу, док је ставом 10. предвиђено да ако се и после паузе резултат гласања понови, одлука није донета, а расправа поводом спорне одлуке се одлаже са прву наредну седницу.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је размотрити да ли је Адвокатска комора Београд (АКБ) онемогућила или отежала АА упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ из разлога што је звање дипломирани правник стекао на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду (ПФУУБ), односно правном факултету чији оснивач није Република Србија.

3.10. Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију.

3.11. Подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, тако што је доставио доказе за своје наводе да АКБ није одлучивала о његовој молби за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ од 21. фебруара 2024. године која је заведена под бројем 1584/2024. Наиме, у прилогу притужбе достављене су две ургенције од 14. и 31. маја 2024. године које су упућене АКБ и Адвокатској комори Србије из којих се види да АКБ није одлучила о молби за упис у Именик заведеној под бројем 1584/2024.

3.12. Сагласно наведеном, Повереник је ценио да ли чињенице које је АКБ понудила у изјашњењу пружају довољно основа за закључак да АКБ није онемогућила АА да се упише у Именик адвокатских приправника из разлога што је он звање дипломирани правник стекао на ПФУУБ, односно правном факултету чији оснивач није Република Србија.

3.13. У изјашњењу и допуни изјашњења Момчила Булатовића, председника АКБ, између осталог, навео је да је Управни одбор АКБ поступао по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ на седницама одржаним 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године, с тим да одлука поводом захтева није донета. Даље је наведено да је чланом 137. Закона о општем управном поступку који се примењује у поступку решавања статусних питања прописано да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова ако другачије није прописано, а да је чланом 14. Пословника о раду УО АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу. Наведено је и да је приликом одлучивања о наведеном захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке те да из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева. Напоменуто је да чланови Управног одбора АКБ гласају самостално и да као што је већ наведено када одлучују о статусним питањима потребно је да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да Управни одбор АКБ има петнаест чланова. На крају је наведено да је Управни одбор АКБ разматрао и одлучивао о захтеву АА и да је у свему поступао у складу са наведеним одредбама Закона о општем управном поступку и Пословника о раду УО АКБ те да се не може говорити о постојању било какве дискриминације у одлучивању. На крају је наведено да је Управни одбор АКБ на седницама одржаним 6. марта, 11. априла, 16. маја и 12. јула 2024. године одлучивао о захтевима за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ дипломираних правника који су завршили факултет чији је оснивач Република Србија.

3.14. С тим у вези, Повереник је најпре приступио анализи извода из записника са 40. седнице УО АКБ од 11. априла 2024. године и утврдио да је стављен на гласање захтев подносиоца притужбе за упис у Именик адвокатских приправника АКБ при чему је посебно указано на чињеницу да је правни факултет завршио на ПФУУБ. За усвајање његовог захтева гласала су 2 кандидата, против гласала 3 члана, а 7 чланова било уздржано, те да одлука о његовом захтеву није донета.

Даље је анализиран и записник са 41. седнице УО АКБ од 16. маја 2024. године и утврђено је да је стављен на гласање захтев АА за упис у Именик адвокатскх приправника АКБ, при чему је такође посебно указано на чињеницу да је правни факултет завршио на ПФУУБ. За усвајање његовог захтева нико од чланова није гласао, против је гласало 5 чланова, а 8 чланова је било уздржано, те одлука о захтеву није донета.

3.15. Подносилац притужбе је 3. фебруара 2025. године доставио Записник са 43. седнице УО АКБ одржане 2. јула 2024. године. Увидом у записник је утврђено да је у записницима са седница УО АКБ од 11. априла и 16. маја 2024. године грешком наведено име кандидата за упис у Именик адвокатских приправника тако што је наведено Милан уместо његовог, те да је у питању техничка грешка. На крају је констатовано да се исправљају записници у погледу имена кандидата за упис у Именик адвокатских приправника.

3.16. Даље, из анализе достављених извода из записника произлази да је Управни одбор АКБ на седници одржаној 11. априла 2024. године донео одлуку којом је утврдио да 38 кандидата испуњавају услове за упис у Именик адвокатских приправника – подлистак волонтера АКБ, као и одлуку да још два кандидата ВВ и ГГ такође испуњавају исте. Такође, анализом записника са седнице одржане 16. маја 2024. године утврђено је да је Управни одбор АКБ донео одлуку и утврдио да 31 кандидат испуњава услове за упис у Именик. Сагласно наведеном, Управни одбор АКБ је на седницама 11. априла и 16. маја 2024. године доносио одлуке поводом захтева за упис у Именик адвокатских приправника дипломираних правника који су завршили правни факултет чији је оснивач Република Србија, док са друге стране на истим није донео одлуку о захтеву АА који је завршио ПФУУБ, при чему је сваки пут приликом гласања посебно указивано на ову чињеницу.

Повереник посебно напомиње да АКБ у прилог својих навода да је на седници одржаној 12. јула 2024. године одлучивало о захтеву АА за упис у Именик није доставила записник са седнице, односно није доказала да је на овој седници одлучено по захтеву АА.

3.17. Неодлучивање о захтеву АА који је стекао звање дипломирани правник на ПФУУБ који је акредитован код Националног тела за акредитацију и проверу квалитета установе у високом образовању, односно тела које је у складу са законом надлежно да цени испуњеност услова за акредитацију високошколске установе, доводи до вишеструких негативних последица за његово даље стручно усавршавање. Својим поступањем, АКБ не само да је онемогућила АА стручно усавршавање, већ и одржавање запослења имајући у виду да уколико се лице не упише у именик адвокатских приправника нити може да стекне услов за полагање правосудног, ни адвокатског испита, нити адвокат који је закључио уговор са приправником има интерес да то лице задржи у адвокатској канцеларији имајући у виду да не може да обавља посао за који се школовало, односно не може да се стручно оспособљава у складу са законом.

3.18. Повереник указује и на праксу Европског суда за људска права који у својим одлукама указује да право на образовање подразумева да држава појединцима гарантује право приступа постојећим образовним установама, као и обезбеђење користи од стеченог образовања тиме што су им званично признате завршене студије.[9] Права гарантована овим чланом односе се и на државне и на приватне институције, односно на ученике и студенте у државним и приватним школама.[10] Право на образовање, утврђено је и у члану 2. Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права којим се гарантује сваком лицу у надлежности држава потписница „право на приступ образовним институцијама које постоје у датом тренутку“, али тај приступ представља само део права на образовање. Да би то право „било ефективно, надаље је потребно да, између осталог, лице које је корисник има могућност да оствари добит из образовања које је стекао, односно, право да добије, у складу с важећим правилима у свакој држави, у овом или оном облику, званично признање студија које је завршио“.[11] Такође, Закон о забрани дискриминације у члану 19. ст. 1. и 2, између осталог, прописује да свако има право на високо образовање и стручно усавршавање под једнаким условима у складу са законом, као и да је забрањена дискриминација васпитних и образовних установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа.

3.19. Повереник подсећа и да је против АКБ из истих разлога поднето више притужби овом органу, а у прилогу којих су достављени статистички подаци који су прибављени путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја а из којих се може закључити да је и ранија пракса АКБ била да на истим седницама одлучује само о захтевима лица која су завршила правни факултет чији је оснивач Република Србија, док по захтевима лица која су завршила правни факултет чији оснивач није Република Србија није одлучивано.

3.20. Сагласно свему наведеном, уз примену правила о прерасподели терета доказивања, а узимајући у обзир достављене доказе, Повереник закључује да је у конкретном случају очигледно од стране АКБ направљена разлика приликом одлучивања по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника само због чињенице да је подносилац притужбе стекао звање дипломирани правник на „приватном“ факултету ПФУУБ, тј. Правном факултету чији оснивач није Република Србија, чиме му је онемогућено да обавља приправничку вежбу, односно да се стручно усавршава за бављење послом за који се школовао. Повереник је донео мишљење којим је утврдио повреду права из Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем Адвокатске комора Београда да донесе одлуку о захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ зато што је звање дипломирани правник стекао на Правном факултету чији оснивач није Република Србија, односно на ПФУУБ, АКБ је повредила одредбе члана 6, 16. ст.1 и члана 19. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Адвокатској комори Београдa:

5.1. Да одмах по пријему овог мишљења одлучи о захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника – волонтера АКБ.

5.2. Да једнако поступа по захтевима подносиоца без обзира да ли су диплому стекли на ПФУУБ или на правном факултету чије је оснивач Република Србија, односно на високошколским установама које имају решење Националног тела за акредитацију да су на овим факултетима испуњени услови у погледу одговарајуће акредитације и дозволе за рад за студијски програм право у складу са законом и подзаконским актима који уређују област високог образовања

5.3. Да са мишљењем Повереника упозна Адвокатску комору Србије.

5.4. Да се убудуће придржавају прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Адвокатска комора Београдa обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Адвокатска комора Београдa не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1]https://ravnopravnost.gov.rs/150-24-diskriminacija-diplomiranog-pravnika-aa-koji-je-stekao-zvanje-na-fakultetu-ciji-osnivac-nije-republika-srbija-prilikom-upisa-u-imenik-advokatskih-pripravnika-volontera-akb/, https://ravnopravnost.gov.rs/424-24-diskriminacija-diplomiranog-pravnika-koji-je-stekao-zvanje-na-fakultetu-ciji-osnivac-nije-rs/, https://ravnopravnost.gov.rs/17-24-diskriminacija-diplomiranih-pravnika-koji-su-stekli-zvanje-na-fakultetu-ciji-osnivac-nije-republika-srbija-prilikom-upisa-u-imenik-advokatskih-pripravnika-volontera-ak-bb/

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[5] „Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12

[6] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 73/18, 27/18 – др. закон, 67/19, 6/20 – дрзакони, 11/21 – аутентично тумачење, 67/21, 67/21 – др. закон и 76/23

[7] „Службени гласник РС“, број 18/16, 95/18 – аутентично тумачење и 2/23- одлука УС

[8] „Службени гласник РС“, број 13/19

[9] Case relating to certain aspects of the laws on the use of languages in education v. Belgium, представка бр. 1474/62 et seq., пресуда od 23. јула 1968, stav 4.

[10] Ingrid Jordebo Foundation of Christan Schools and Ingrid Jordebo v. Sweden, Европска комисија, представка бр. 11533/85, одлука од 6. марта 1987. Видети и Leyla Sahin v. Turkey, представка бр. 44774/98, пресуда од 10. новембра 2005, став 153.

[11] //efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Odabrane-presude-ESLJP3.pdf str. 281.

Belgian Linguistic case, пресуда стр. 30–32, ст. 3–5; видети такође Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, пресуда од 7. децембра 1976, Серија A бр. 23, стр. 25–26, ст. 52). Такође, имплицитно садржано у изразу „нико не може…“ је начело равноправности у поступању према свим грађанима у коришћењу њиховог права на образовање.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

588-24 Дискриминација дипломираног правника који је стекао звање на факултету чији оснивач није РС