583-21 Послодавац дискриминисао запослену трудницу

28. јун 2022.

бр. 07-00-425/2021-02  датум: 28. 6. 2022.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе A. A. против привредног друштва Б. Б. и директора В. В, као одговорног лица, због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да је А. А. имала са привредним друштвом закључен уговор о раду на одређено време, као и да је директор привредног друштва одбио да јој продужи уговор о раду након што је сазнао да је трудна. У изјашњењу привредног друштва је наведено да је радни однос А. А. престао по сили закона истеком периода на који је заснован, а не отказом уговора о раду. У току поступка је утврђено да је инспекција рада дала налог привредном друштву да А. А. продужи радни однос на одређено време до истека коришћења права на одсуство уз пријаву на обавезно социјално осигурање, као и да је привредно друштво поступило по налогу инспекције рада. Одредбама члана 187. Закона о раду прописано је посебна заштита од отказа уговора о раду. За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање наведених околности или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању ових околности и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа. Повереник најпре констатује да је неспорно да неједнак третман због трудноће представља неједнак третман на основу пола, као и да Устав и закони Републике Србије предвиђају посебну заштиту жене у вези са трудноћом и порођајем. Имајући у виду наводе из изјашњења послодавца да је уговор закључен на одређено време и да је истекао, а да није донето решење о отказу уговора о раду, Повереник указује да се одредба члана 187. став 3. Закона о раду односи не само на отказ уговора о раду већ и на престанак радног односа па и по основу истека времена на који је уговор закључен. Имајући у виду антидискриминационе прописе из којих неспорно произлази да жена у току трудноће и порођаја ужива посебну заштиту и да не може бити стављена у лошији положај само из разлога трудноће или одсуства због порођаја и неге детета, неспорно је да је уговор подноситељки притужбе морао бити продужен. Из доказа је такође неспорно утврђено да је подноситељка притужбе послодавцу у складу са роком прописаним законом доставила одговарајуће доказе о чињеници да је остала у другом стању и да је неопходно да одржава трудноћу. Повереник такође констатује да послодавац није у току поступка доставио доказе да подноситељки притужбе није продужен уговор из других разлога. На основу записника Инспекције рада, наводи да је А. А. изиграла послодавца указују да је њена трудноћа основни разлог пропуштања да јој се продужи уговор о раду, као и да је послодавац не би запослио да је раније имао сазнања о наведеној чињеници. Имајући у виду утврђено чињенично стање очигледна је узрочно-последична веза између пропуштања привредног друштва да поступи и личног својства подноситељке притужбе. Подноситељка притужбе је своја права из радног односа остварила тек након извршеног инспекцијског надзора Инспектората за рад. На основу тако утврђеног чињеничног стања, Повереник је донео мишљење да је пропуштањем да продужи уговор о раду са А. А. због чињенице да је у другом стању, привредно друштво Б. Б. повредило одредбе члана 6. и члана 16. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације. С обзиром да је по налогу Инспектората за рад са подноситељком притужбе закључен уговор о раду, Повереник је привредном друштву дао препоруку да убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крши одредбе антидискриминационих прописа.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. против привредног друштва Б. Б. и директора В. В, због дискриминације на основу пола.
    • У притужби и допуни притужбе А. А. је, између осталог, наведено:
  • да је у априлу 2021. године била запослена код привредног друштва Б. Б. на основу уговора о раду на одређено време, као и да је наставила да ради и након истека уговореног периода (за време празника од 1. до 7. маја), без потписивања новог уговора, јер јој је послодавац рекао да због празника не могу да потпишу уговор који ће потписати после празника;
  • да јој у том периоду није било добро због чега је отишла код лекара, где је утврђено да је пар недеља трудна, на основу чега јој је отворено боловање;
  • да је телефоном контактирала послодавца поводом достављања потврде о спречености за рад и да јој је он тада рекао: „Немамо никакву обавезу према теби, дошла си са том намером (да остане трудна), добро познајем такве као ти и ниси у обавези да било шта доносиш јер је уговор истекао“, након чега је прекинуо везу;
  • да се обратила инспекцији рада након чега је послодавцу наложено да уговор о раду анексира и изврши пријаву;
  • да је након потписивања анекса послала препорученом пошиљком дознаке, али да пошиљка није уручена и да сматра да намерно нису хтели да приме пошиљку када су видели ко је пошиљалац;
  • да је 1. јула 2021. године отишла заједно са супругом да лично преда дознаке и да је тамо доживела увреде и вређања, као што су: да је никаква жена, „зашто ниси дошла сама“, „јер треба ја да ти издржавам дете“, да је на посао дошла трудна у намери да га превари, да је преварант, „видећеш ти, ићи ћемо на суд“, претње да ће се лично постарати да се нигде не запосли, као и псовке које не жели да пише у притужби;
  • да је претио и њој и њеном супругу, да је дошло чак и до физичког контакта када је В. В. ударио отвореним шакама у пределу груди њеног супруга, као и да је интервенисала полиција.
    • Уз притужбу и допуну притужбе, достављена су следећа документа: 1) фотокопије више повратница; 2) потврда о поднетој пријави, промени и одјави на обавезно социјално осигурање, 3) уговор о раду од 1. априла 2021. године; 4) анекс уговора о раду од 16. јуна 2021. године;.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење привредног друштва Б. Б. Повереник је покушао привредном друштву да достави захтев за изјашњење више пута у марту и мају, редовном и брзом поштом. Захтев за изјашњење на наводе притужбе привредном друштву је уручен 2. јуна 2022. године, а изјашњење је достављено Поверенику 21. јуна 2022. године.
    • У изјашњењу привредног друштва, између осталог наведено је:
  • да су наводи притужбе у претежном делу нетачни, а битне чињенице од утицаја на поступање Повереника су прикривене и неприказане;
  • да А. А. на дан 10. јун 2022. године има уговор о раду са привредним друштвом Б. Б. и то на основу Анекса уговора о раду на одређено време од 1. априла 2021. године закљученог 16. јуна 2021. године, а на основу Записника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Инспекторат за рад – Одељење инспекције рада у Граду Београду број …. од 14. јуна 2021. године;
  • да је А. А. у привредном друштву Б. Б. – Огранак … засновала радни однос на одређено време, почев од 1. априла 2021. године до 30. априла 2021. године, као и да је 7. маја 2021. године добила потврду о привременој спречености за рад из разлога одржавања трудноће, након истека периода на који је засновала радни однос на одређено време, што је доставила послодавцу и по ставу послодавца није било основа за отварање боловања услед чињенице да је радни однос престао по сили закона, у складу са чланом 175. тачка 1) Закона о раду;
  • да је након пријаве Инспекцији за рад, привредно друштво закључило Анекс уговора о раду по Записнику Одељења инспекције рада у Граду Београду број …. од 14. јуна 2021. године. О престанку радног односа А. А. није доношен посебан акт, до престанка радног односа је дошло по сили закона, а не отказом уговора о раду, због чега привредно друштво није сагласно са ставом инспекције да је дошло до повреде члана 187. Закона о раду;
  • да је привредно друштво закључењем анекса уговора о раду окончало управни поступак код инспекције рада, која по наведеном питању ништа даље није предузимала;
  • да се спор А. А. води по основу накнаде зараде за време трајања привремене спречености за рада, као и да су све обавезе привредног друштва према А. А. исплаћене;
  • да је поводом догађаја у којем је учествовао супруг А. А. покренут прекршајни поступак, због поступања супротно Закону о јавном реду и миру, и то против супруга А. А. и против В. В, који је у току;
  • да је привредно друштво поступило по налогу инспекције рада, упркос чињеници да А. А. није отказан уговор о раду, већ јој је само истекао период на који је засновала радни однос, као и да су исказано понашање, недолични поступци и изигравање у вези са свим наведеним догађајима неприхватљиви и након окончања одсуства са рада који А. А. користи у складу са законом, „по истеку околности опредељених у складу са записником Инспектората рада, донеће се одговарајућа одлука у смислу члана 192. Закона о раду“.
    • Ради утврђивања чињеничног стања, Повереник се, у складу са одредбама члана 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, обратио Одељењу инспекције рада Краљево са захтевом да доставе записник о извршеном инспекцијском надзору, као и друге акте и информације поводом пријаве А. А. за које сматрају да би били од значаја за поступање по притужби због дискриминације. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Инспекторат за рад Одељење инспекције рада у граду Београду доставило је Поверенику допис број: …. од 26. новембра 2021. године, са прилозима. Међу достављеним прилозима су и: 1) Уговор о раду привредног друштва Б. Б. са А. А.; 2) потврда о наступању привремене спречености за рад од 7. маја 2021. године; 3) праћење пошиљке и потврда поште о достављању пошиљке; 4) Записник о инспекцијском надзору број … од 14. јуна 2021. године и 5) Анекс уговора о раду од 16. јуна 2021. године.
  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Уговор о раду од 1. априла 2021. године, утврђено је да је привредно друштво Б. Б. засновало са А. А. радни однос на одређено време, почев од 1. априла 2021. године до 30. априла 2021. године.

  • Увидом у потврду о привременој спречености за рад Дома здравља број … од 7. маја 2021. године, утврђено је да је А. А. привремено спречена за рад почев од 7. маја 2021. године из разлога одржавања трудноће.
  • Увидом у Анекс уговора о раду, утврђено је да је 16. јуна 2021. године послодавац Б. Б. на основу Записника МРЗБСП Инспекторат за рад – Одељење инспекције рада у граду Београду број … од 14. јуна 2021. године, извршио измену уговорених услова рада и запосленој А. А. регулисао радноправни статус у складу са одредбама члана 187. Закона о раду почев од 1. маја 2021. године па надаље.
  • Увидом у допис Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат за рад, Одељење инспекције рада у граду Београду број … од 26. новембра 2021. године, утврђено је да се А. А. обратила Одељењу инспекције рада Краљево 14. маја 2021. године, након чега је Одељење инспекције рада у Београду извршило инспекцијски надзор над применом закона према послодавцу Б. Б, а у вези остваривања права из радног односа као труднице. У току инспекцијског надзора утврђено је да је А. А. код послодавца Б. Б. засновала радни однос на основу Уговора о раду од 1. априла 2021. године на одређено време почев од 1. априла 2021. године до 30. априла 2021. године, за обављање послова точиоца нафтних деривата. Даље је наведено да је утврђено да је послодавац извршио пријаву на обавезно социјално осигурање ПИО и здравствено, почев од 1. априла 2021. године на период од један месец, као и да је послодавац подноситељку пријаве одјавио са обавезног социјалног осигурања 29. априла 2021. године и да је након тога подноситељка пријаве доставила послодавцу потврду лекара опште праксе о наступању привремене спречености за рад по основу одржавања трудноће (потврда о привременој спречености за рад од 7. маја 2021. године). Даље је у допису Инспектората за рад наведено да је инспектор рада записником о извршеном инспекцијском надзору број … од 14. јуна 2021. године указао послодавцу на одредбе члана 187. Закона о раду као и чињеницу да је послодавац упознат да је А. А. у року од 30 дана од дана престанка радног односа остала у другом стању те да је решење о отказу уговора о раду, односно престанак радног односа именоване у том случају ништав и наложио послодавцу да А. А. у складу са одредбама члана 187. Закона о раду регулише радноправни статус и продужи радни однос на одређено време до истека коришћења права на одсуство уз пријаву на обавезно социјално осигурање. Даље је наведено да је послодавац поступио по налогу из записника и доставио А. А. Анекс уговора о раду, као и да је послодавац у новембру 2021. године обавестио инспектора рада да је извршио пријаве на обавезно социјално осигурање почев од 1. априла 2021. године па на даље и ПП ППД обрасце о извршеној уплати пореза и доприноса за именовану за месец јун, јул, август, септембар и октобар 2021. године.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
    • Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, достављених прилога, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
  • Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена6, коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. У време настанка спорног догађаја био је на снази Закон о забрани дискриминације који је објављен у Службеном гласнику РС, број 22/09. Према одредби члана 2. став 1. тачка 2. изрaзи „дискриминaциja“ и „дискриминaтoрскo пoступaњe“ oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Надаље је чланом 16. став 1. овог закона прописано да је забрањена дискриминација у oблaсти рaдa, oднoснo нaрушaвaњe jeднaких мoгућнoсти зa зaснивaњe рaднoг oднoсa или уживaњe пoд jeднaким услoвимa свих прaвa у oблaсти рaдa, кao штo су прaвo нa рaд, нa слoбoдaн избoр зaпoслeњa, нa нaпрeдoвaњe у служби, нa стручнo усaвршaвaњe и прoфeсиoнaлну рeхaбилитaциjу, нa jeднaку нaкнaду зa рaд jeднaкe врeднoсти, нa прaвичнe и зaдoвoљaвajућe услoвe рaдa, нa oдмoр, нa oбрaзoвaњe и ступaњe у синдикaт, кao и нa зaштиту oд нeзaпoслeнoсти. Ставом 2. овог члана прописано је да заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Ставом 3. истог члана прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други). Чланом 20. став 1. даље је прописано да дискриминaциja пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу равноправности полова, односно начелу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa, док је ставом 2. прописано да је зaбрaњeнo ускрaћивaњe прaвa или jaвнo или прикривeнo признaвaњe пoгoднoсти у oднoсу нa пoл или због промене пола. Зaбрaњeнo je и физичкo и другo нaсиљe, eксплoaтaциja, изрaжaвaњe мржњe, oмaлoвaжaвaњe, уцeњивaњe и узнeмирaвaњe с oбзирoм нa пoл, кao и jaвнo зaгoвaрaњe, пoдржaвaњe и пoступaњe у склaду сa прeдрaсудaмa, oбичajимa и другим друштвeним oбрaсцимa пoнaшaњa кojи су зaснoвaни нa идejи пoдрeђeнoсти или нaдрeђeнoсти пoлoвa, oднoснo стeрeoтипних улoгa пoлoвa.
  • Чланом 11. став 1. Закона о равноправности полова[4] који је био на снази у време настанка догађаја прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, а у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад. Ставом прописано је да се не сматрају дискриминацијом или повредом принципа једнаких могућности: 1) посебне мере за повећање запослености и могућности запошљавања мање запосленог пола; 2) посебне мере за повећање учешћа мање заступљеног пола у стручном оспособљавању и обезбеђивању једнаких могућности за напредовање; 3) друге посебне мере, утврђене у складу са законом. Одредбама члана 15. овог закона прописано је да приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивања о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад. Закон о родној равноправности[5] који је ступио на снагу након настанка спорног догађаја на сличан начин регулише питање једнаких могућности. Наиме, у складу са чланом 29. став 1. послодавац и орган јавне власти дужан је да запосленима, односно другим радно ангажованим лицима, без обзира на пол, односно род и породични статус, обезбеди једнаке могућности у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, односно других видова радног ангажовања, у складу са законом којим се уређује рад код послодавца, односно органа јавне власти.
  • Забрана дискриминације прописана је и чл. 18. и 19. Закона о раду[6]. Овим законом забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Непосредна дискриминација, у смислу овог закона, јесте свако поступање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона којим се лице које тражи запослење, као и запослени, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.
  • Даље, одредбама члана 187. Закона о раду прописана је посебна заштита од отказа уговора о раду. За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је привредно друштво Б. Б. дискриминисало А. А. на основу личног својства пол, тиме што јој није продужен уговор о раду на одређено време по сазнању да је подноситељка притужбе трудна.
  • Анализом навода из притужбе, изјашњења и достављених прилога, а пре свега дописа и прилога Инспектората за рад, неспорно је да је привредно друштво Б. Б. имало са А. А. закључен уговор о раду на одређено време од 1. до 30. априла 2021. године, као и да је А. А. након тога послодавцу доставила потврду надлежног лекара од 7. маја 2022. године о спечености за рад по основу одржавања трудноће. Такође, неспорно је да је Инспекторат за рад, након пријаве А. А. 14. маја 2021. године, извршио инспекцијски надзор привредног друштва Б. Б.и указао послодавцу на одредбе члана 187. Закона о раду, као и на чињеницу да је послодавац упознат да је А. А. у року од 30 дана од дана престанка радног односа остала у другом стању, те да је решење о отказу уговора о раду, односно престанак радног односа именоване у том случају ништав и наложио послодавцу да А. А, регулише радноправни статус и продужи радни однос на одређено време до истека коришћења права на одсуство уз пријаву на обавезно социјално осигурање. Даље је неспорно да је привредно друштво поступило по налогу Инспектората за рад.
  • Устав Републике Србије прокламује равноправност полова (члан 15.) и посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета и мајци гарантује посебну подршку и заштиту пре и после порођаја (члан 66.). Одредбама члана 187. Закона о раду прописана је посебна заштита од отказа уговора о раду. За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.
  • У складу са прописима Републике Србије неспорно је да неједнак третман због трудноће представља неједнак третман на основу пола, с обзиром да мушкарац не може бити у другом стању. Такође и прописи Европске уније садрже сличне одредбе. Тако примера ради Директива 2006/54/ЕЗ Европског парламента и Савета од 5. јула 2006. године о спровођењу начела једнакости и једнаких могућности мушкараца и жена у питањима запошљавања и обављања занимања, у члану 2. став 2. прописује: „У смислу ове директиве, дискриминација обухвата …(ц) сваки неповољнији третман жене у вези с трудноћом или породиљским одсуством у смислу Директиве 92/85/ЕЕЗ“.
  • За разматрање овог предмета битна је и примена правила о терету доказивања прописана чланом 45. Закона о забрани дискриминације. Наиме, Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником.
  • У свом изјашњењу послодавац је истакао да је привредно друштво поступило по налогу инспекције рада, упркос чињеници да А. А. није отказан уговор о раду, већ јој је само истекао период на који је засновала радни однос, као и да су „исказано понашање, недолични поступци и изигравање у вези са свим наведеним догађајима неприхватљиви и након окончања одсуства са рада који А. А. користи у складу са законом, „по истеку околности опредељених у складу са записником Инспектората рада, донеће се одговарајућа одлука у смислу члана 192. Закона о раду“. С тим у вези, Повереник најпре констатује да је неспорно да неједнак третман због трудноће представља неједнак третман на основу пола, као и да Устав и закони Републике Србије предвиђају посебну заштиту жене у вези са трудноћом и порођајем. Имајући у виду наводе из изјашњења послодавца да је уговор закључен на одређено време и да је истекао, а да није донето решење о отказу уговора о раду, Повереник указује да се одредба члана 187. став 3. Закона о раду односи не само на отказ уговора о раду већ и на престанак радног односа по било ком основу па и по основу истека времена на који је уговор закључен. Поред тога, Повереник указује да је Закон о раду потребно и системски тумачити у вези са одредбама других закона. Имајући у виду антидискриминационе прописе из којих неспорно произлази да жена у току трудноће и порођаја ужива посебну заштиту и да не може бити стављена у лошији положај само из разлога трудноће или одсуства због порођаја и неге детета, неспорно је да је уговор подноситељки притужбе морао бити продужен. Из доказа је такође неспорно утврђено да је подноситељка притужбе послодавцу у складу са роком прописаним законом доставила одговарајуће доказе о чињеници да је остала у другом стању и да је неопходно да одржава трудноћу. Повереник такође констатује да послодавац није у току поступка доставио доказе да подноситељки притужбе није продужен уговор из других разлога. С обзиром да је подноситељка притужбе учинила вероватним да је извршен акт дискриминације, а да привредно друштво на којем је терет доказивања сходно члану 45. Закона о забрани дискриминације није доказало да услед таквог акта није дошло од повреде начела једнаких права и обавеза, Повереник је утврдио да је привредно друштво извршило акт дискриминације.
  • Наводи послодавца из изјашњења и на основу записника Инспекције рада, да га је А. А. изиграла указују да је њена трудноћа основни разлог пропуштања да јој се продужи уговор о раду, као и да је послодавац не би запослио да је раније имао сазнања о наведеној чињеници. Имајући у виду утврђено чињенично стање очигледна је узрочно-последична веза између пропуштања привредног друштва да поступи и личног својства подноситељке притужбе. Подноситељка притужбе је своја права из радног односа остварила тек након извршеног инспекцијског надзора Инспектората за рад. У вези са тим, Повереник указује да је поводом ранијег случаја повреде права труднице у области рада покренуо стратешку парницу у којој је Виши суд утврдио постојање акта дискриминације послодавца према запосленој на основу пола и породичног статуса у области рада и запошљавања, а Апалациони суд потврдио пресуду. Повереник је у том поступку указао и на релевантну јуриспруденцију Европског суда правде, као и Европског суда за људска права. У питању су одлуке у предметима Dekker[7] и Hertz[8]. У оба предмета Суд је одлучивао по захтеву држава чланица за претходно тумачење, оба постављајући питања која су се односила на тумачење Директиве 76/207/ЕЕЗ о примени начела равноправног третмана мушкараца и жена с обзиром на могућности запошљавања, стручног оспособљавања, професионалног напредовања и радне услове. Обе државе чланице су поставиле неколико питања, од којих су одабрана она која се односе на тумачење суда у односу на закључивање радног односа, односно, раскид радног односа са женом која је трудна. Наиме, у овим одлукама Суд је, између осталог, утврдио да је одбијање закључивања уговора о раду са женом која је трудна, или раскид радног односа са женом која је трудна, с обзиром да само жене могу затруднети, представља директну дискриминацију засновану на полу жене, те да је такво поступање у супротности са чланом 2. став 3. и 5. став 1. Директиве 76/207/ЕЕЗ (сада чланом 2. став 2. Прерађене Директиве6 ).
  • Повереник даље указује и на пресуду Европског суда за људска права, предмет Јурчић против Хрватске (представка бр. 54711/15 од 4. фебруара 2021. године, која је постала правноснажна 4. маја 2021. године) где је суд заузео јасан став да одбијање запослења или признавања накнаде везане за запослење (накнаде из здравственог осигурања на основу компликација у трудноћи а касније и породиљског одсуства) трудници представља директну дискриминацију на основу пола, што је довело до повреде њених конвенцијских права тј. кршења члана 14. Европске конвенције о људским правима у вези са чланом 1. Протокола бр. 1. уз Конвенцију. Такође, према ставу Европског суда раскид радног односа са женом која је трудна сам по себи представља акт дискриминације и то директне дискриминације засноване на полу жене те да је такво поступање у супротности са чланом 2. став 3. и 5. директиве 76/207/ЕЕЗ[9]. Суд је изразио забринутост због призвука закључака домаћих судова који су сугерисали да жене не би требале радити или тражити посао током трудноће, упозоривши да такви родни стереотипи представљају озбиљну препреку постизања стварне суштинске равноправности полова. Утврђено је да таква разматрања не само да крше домаће законе, већ се косе и са међународним стандардима равноправности полова.
  • С обзиром на предмет притужбе, Повереник указује на положај жена у области рада и запошљавања. Дискриминација у овој области се посебно издваја како по броју поднетих притужби Поверенику тако и по последицама које дискриминација у овој области има. Пракса је показала да се женама у многим случајевима, приликом запошљавања, одржања запослења или напредовања у каријери поред стручних квалификација и радног искуства, сагледавају и физички изглед и породични статус, а рад се условљава одлагањем трудноће и стварања породице због претпоставке о немогућности усклађивања рада и родитељства.[10] Истраживање Фондације Kvinna till Kvinna Родна дискриминација у области рада и запошљавања у Србији[11] из 2019. године, испитује родну дискриминацију. Према резултатима анкете, послодавци нерадо запошљавају младе жене, јер могу да остану у другом стању и постану мајке, због чега би могле чешће да одсуствују с посла, док су поједине жене, по повратку с породиљског одсуства, премештене на ниже радно место или им није продужен уговор о раду. Истраживањем је установљено да је два и по пута већа вероватноћа да ће се са дискриминацијом на радном месту суочити жене него мушкарци – 47% жена и 28% мушкараца.[12] Испитаницима су при запошљавању најчешће постављана питања о брачном статусу (62% жена и 57% мушкараца) и деци (36% жена и 26% мушкараца), било о томе да ли има или планира да има деце, а од око 7% жена је тражено лекарско уверење да нису у другом стању.[13] У овом извештају је такође наведено да велики број послодаваца/ки нерадо запошљава младе жене због потенцијалне трудноће и мајчинства. Резултати анкете откривају да је 22% испитаница имало искуства с трудноћом док је било запослено. Готово трећини њих (28%) било је ускраћено право на плаћено породиљско одсуство – нису примиле накнаду зараде нити су добиле друге накнаде предвиђене законом.[14]
  • Повереник такође користи прилику да укаже на одредбе члана 9. Закона о забрани дискриминације којим је забрањена виктимизација, имајући у виду да је послодавац у свом изјашњењу исказао своју намеру да по повратку запослене примени одредбу члана 192. Закона о раду. Наиме, овим чланом је прописано да дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

 

  • Наводе из притужбе да је директор В. В. вређао подноситељку притужбе када је, заједно са супругом, дошла код послодавца да преда потврду о привременој спречености за рад на основу трудноће, Повереник није посебно анализирао из следећих разлога. Подноситељка притужбе до дана састављања овог акта није доставила доказе којим би учинила вероватним наводе притужбе да ју је В. В. вређао. Повереник је дописима од 2. августа, 10. октобра и 16. новембра 2021. године затражио од подноситељке притужбе да допуни притужбу тако што ће, између осталог доставити и изјаву супруга као сведока догађаја/вређања које описује у притужби. Такође, дописом од 28. фебруара 2022. године Повереник је обавестио подноситељку притужбе да је затражио изјашњење од привредног друштва, односно, 9. маја 2022. године обавестио је подноситељку о потешкоћама насталим поводом доставе захтева за изјашњење, и у оба дописа затражио од подноситељке притужбе да уколико дође до било каквих промена, нових чињеница и околности које су од значаја за одлучивање у овом предмету, без одлагања обавести Повереника. С обзиром да подноситељка притужбе није доставила тражену изјаву или неке друге доказе који би учинили вероватним или потврдили наводе из притужбе да ју је директор привредног друштва В. В. вређао, Повереник није анализирао те наводе притужбе.
  • Приликом давања препоруке, Повереник је имао у виду да је поступајући по налогу инспекције рад привредно друштво Б. Б. закључило Анекс уговора о раду на одређено време са А. А, па је из тог разлога препорука поводом дискриминације А. А. коју је Повереник дао привредном друштву у складу са тим и односи се само на будуће чињење привредног друштва.
  1. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да продужи уговор о раду са А. А. због чињенице да је у другом стању, привредно друштво Б. Б. повредило је одредбе чл. 6. и 16, а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје привредном друштву Б. Б. препоруку да убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09

[4] „Службени гласник РС“, број 104/09

[5] „Службени гласник РС“, број 52/21

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[7] Предмет C-177/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus [1990] ECR I-3941

[8] Предмет C-179/88 Handels- og Kontorfunktionærernes Forbund I Danmark (Hertz) v Dansk Arbejdsgiverforening [1990] ECR I-3979

[9] Prеdmet C-117/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus (1990) ECR I-3941

[10]Редован годишњи извештај Поверника за заштиту равнорпавности за 2021. годину, Београд, март 2022. године; доступно на интернет адреси: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] Родна дискриминација у области рада и запошљавања у Србији, Фондација Kvinna till Kvinna, 2019, доступно на интернет адреси: https://kvinnatillkvinna.org/wp-content/uploads/2019/04/EU_Final_GenderLabourSerbia_srb.pdf

[12] Исто, стр. 20

[13] Исто, стр. 24

[14] Исто, стр. 33

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon583-21 Послодавац дискриминисао запослену трудницу Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top