бр. 07-00-63/2019-02      датум: 25.4.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби коју су поднеле АА и ББ из К. против ЈКП „Водовод и канализација“, због тога што им није омогућен добровољни одлазак из предузећа уз исплату стимулативне отпремнине у поступку рационализације броја запослених. Сматрају да су дискриминисане на основу старосног доба, али су истакле и да је исплата отпремнине за добровољни одлазак омогућена мушкарцима који имају 60 и 62 године живота, те да су дискриминисане и на основу пола. У изјашњењу на наводе из притужби, директор ЈКП „Водовод и канализација“ навео је да добровољни одлазак уз исплату отпремнине није дозвољен запосленима који су стекли услов за  старосну пензију или им недостаје једна година за стицање тог услова, а да су подноситељке притужби стекле услов за „пуну пензију“ још 2015. године. Поред тога је навео да се отпремнина исплаћује ради обезбеђивања социјалне и материјалне сигурности запослених. Током поступка, утврђено је да запослени мушкарци којима је дозвољен одлазак уз исплату стимулативне отпремнине, а који су истих или сличних година као подноситељке притужби, нису стекли услов за одлазак у старосну пензију, већ услов за одлазак у превремену старосну пензију која се обрачунава са трајним умањењем. Дакле, послодавац није правио разлику између подноситељки притужби и запослених који су проглашени технолошким вишком, на основу пола или година живота, већ на основу чињенице да ли су остварили право на старосну пензију или на превремену старосну пензију, а које се стиче у различитим годинама живота за мушкарце и за жене, на основу закона. Због тога је Повереник донео мишљење да у конкретном случају, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом су се обратиле АА и ББ из К., против ЈКП „Водовод и канализација“.
   • Имајући у виду да су обе притужбе поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени па је вођен јединствен поступак.
   • У притужби АА, између осталог, наведно је:

• да је Град К. донео препоруке и критеријуме за спровођење рационализације броја запослених у јавном сектору,
• да је рационализација у ЈКП „Водовод и канализација“ спроведена по критеријуму добровољног пријављивања уз исплату стимулативне отпремнине,
• да се пријављивала три пута када је спровођена анкета, али је директор предузећа ВВ прецртавао њено име са списка,
• да сматра да је дискриминисана у односу на мушке колеге којима је одобрена исплата стимулативне отпремнине иако су имали 40 или 42 године радног стажа,
  • У притужби ББ, између осталог наведено је:
• да je током 2017. године ЈКП „Водовод и канализација“ понудило анкету у циљу рационализације броја запослених, на којој се изјаснила да пристаје да оде из предузећа уз исплату отпремнине,
• да само три жене, међу којима су АА и она, нису добиле право да буду проглашене технолошким вишком уз исплату отпремнине,
• да је нејасно како су то право добили мушкарци који имају 42 године радног стажа и 60 или 62 године живота
  • Повереник за заштиту равноправности, спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење директора ЈКП „Водовод и канализација“.
  • У изјашњењу ВВ, директора ЈКП „Водовод и канализација“ , наведено је:
• да је број запослених који су се пријавили за добровољни одлазак 85,
• да је број запослених који су проглашени технолошким вишком 75, од којих је 63 запослених мушкарца и 12 запослених жена, а у овај број улазе 14 запослених (13 мушкараца и једна жена) који су имали услова за одлазак у превремену пензију али са трајним умањењем,
• да запослени којима до пуне старосне пензије недостаје мање од једне године, као и запослене жене које су стекле услов за одлазак у пензију у складу са чланом 19. и 19. а Закона о ПИО, нису проглашени за технолошки вишак,
• да у складу са неведеним критеријумима 10 запослених који су поднели захтев, нису проглашени технолошким вишком, а у полној структури међу њима је 5 мушкараца и 5 жена,
• да је ББ стекла услов за одлазак у пензију 15. маја 2015. године, а након тога се определила да жели да настави са радом,
• да је запослена АА стекла услов за одлазак у пуну старосну пензију 28. септембра 2015. године, а након тога се определила да настави са радом,
• да би свако другачије поступање, где запослени већ има могућност да обезбеди своју социјалну и материјалну сигурност одласком у пуну старосну пензију, представљало злоупотребу права.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Између страна у поступку, неспорно је да је АА (рођена … године), запослена је у ЈКП „Водовод и канализација“. Такође, није спорно да се пријавила за добровољни одлазак уз исплату стимулативне отпремнине, али њен захтев није прихваћен. Из изјашњења послодавца, утврђено је да је септембра 2015. године, стекла услов за одлазак у пуну старосну пензију.

• Такође, неспорно је да је ББ (рођена … године) запослена у ЈКП „Водовод и канализација“. Послодавац није прихватио њен захтев за одлазак из предузећа уз исплату стимулативне отпремнине, током реализације програма рационализације броја запослених. Из изјашњења послодавца, утврђено је да је 15. маја 2015. године, стекла је услов за одлазак у пуну старосну пензију.

• Из изјашњења ЈКП „Водовод и канализација“ утврђено је да се 85 запослених пријавило за добровољни одлазак из предузећа уз исплату стимулативне отпремнине. Технолошким вишком проглашено је 75 запослених, од којих је 12 женског и 63 мушког пола. Такође, технолошким вишком је проглашено 14 запослених који су стекли услов за одлазак у превремену пензију, међу којима је једна жена и 13 мушкараца. Укупно 10 запослених није проглашено технолошким вишком, а у полној структури међу њима је 5 жена и 5 мушкараца.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценио је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уставом Републике Србије[3], одредбом чл. 21. прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу. Чланом 16. Устава Републике Србије држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 20. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, еконосмком, културном и другом и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом члана 23. забрањено је дискриминисати лица на основу старосног доба.

3.5. Законом о равноправности полова[5] у члану 4. прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области

3.6. Закон о раду[6] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo. У складу са одредбом члана 175. тачка 2. овог закона радни однос престаје када запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не споразумеју.

3.7. Закон о пензијском и инвалидском осигурању[7], прописује услове за одлазак у старосну пензију и превремену старосну пензију. У складу са одредбама члана 19. осигураник стиче право на старосну пензију када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, или када наврши 45 година стажа осигурања. Чланом 19а прописано је да изузетно од члана 19. овог закона жена осигураник која је стекла најмање 15 година радног стажа стиче право на старосну пензију када наврши у 2015. години 60 година и 6 месеци живота. Одредбом члана 19б прописанио су услови за одлазак у превремену пензију, на коју осигураник стиче право када наврши најмање 40 година стажа осигурања и 60 година живота. У складу са одредбом члана 70а, висина превремене старосне пензије одређује се на исти начин као и висина старосне пензије, стим што се износ тако одређене пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступању према АА и ББ у погледу остваривања права на стимулативну отпремнину добровољним прекидом радног односа, а на основу пола и старосног доба.

3.9. Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења ЈКП „Водовод и канализација“, у коме су дати разлози због којих подноситељкама притужби није омогућен добровољни одлазак уз исплату стимулативне отпремнине. Према наводима из изјашњења, током спровођења процеса рационализације броја запослених, пријавило се 85 запослених. Технолошким вишком је проглашено 75 запослених од којих је 63 мушког пола и 12 запослених женског пола. Међу овим лицима, налазе се и 14 запослених који су стекли услов за преверемену пензију, али са трајним умањењем, од којих је 13 мушкараца и једна жена. Разлог исплаћивања стимулативне отпремнине је обезбеђивање материјалне и социјалне сигурности запослених. Са друге стране, разлог због кога подноситељкама притужбе није одобрена исплата стимулативне отпремнине лежи у чињеници да су 2015. године стекле право на пуну старосну пензију. У складу са критеријумима за спровођење рационализације у овом јавном предузећу, право на исплату стимулативне отпремнине за добровољни одлазак, немају запослени којима недостаје једна година до стицања услова за одлазак у пензију, као ни заполене жене које су стекле право на пуну пензију у складу са чланом 19а Закона о пензијском и инвалидксом осигурању. Укупно 10 запослених није проглашено технолошким вишком, а међу њима су и подноситељке притужби. У полној структури запослених који нису проглашени технолошким вишком се налази 5 мушкараца и 5 жена.

3.10. Повереник је анализирао прописе који регулишу пензијско осигурање запослених, како би се утврдило да ли је у конкретном случају прављена разлика у односу на пол и старосно доба подноситељки притужби.

Наиме, у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, мушкарци стичу услов за одлазак у старосну пензију када наврше најмање 15 година радног стажа и 65 година живота. То је уједно и услов за престанак радног односа по сили закона, а у складу са Законом о раду. Са друге стране, запослена жена стиче право на одлазак у старосну пензију када наврши 15 година стажа осигурања и 60 година и 6 месеци живота у 2015. години, што је случај са подноситељкама притужбе. Услов у погледу година живота се сваке наредне године увећава, тако да ће у 2031. години износити 64 године и 10 месеци. Тренутак остваривања права на старосну пензију, или како то послодавац назива „пуну пензију“, не поклапа се још увек са тренутком престанка радног односа по сили закона, када су у питању запослене жене. Дакле запослена жена, након испуњења услова за одлазак у пензију, може се определити за останак на раду код послодавца све до навршене 65. године живота. Поред старосне пензије, Закон прописује и могућност остваривања преверемене старосне пензије и то за запослене мушкарце уколико наврше 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота. Критеријуми у погледу година стажа и година старости се разликују када су у питању запослене жене и запослени мушкарци почев од 2015. године са тенденцијом изједначавања све до 2023. године. Међутим, у складу са одредбом чклана 70а Закона о пензијском и социјалном осигурању, висина превремене старосне пензије трајно се умањује за 0,34% у односу на старосну пензију за сваки месец пре навршене 65. године живота.

3.11. Према наводима из изјашњења, произлази да се послодавац у процесу рационализације броја запослених руководио тиме да је искључио све запослене који су стекли услов за старосну пензију или им за остваривање услова за одлазак у старосну пензију недостаје једна година. Међутим, запослени који су стекли услов за превремену старосну пензију, могли су да остваре право на добровољни одлазак уз исплату стимулативне отпремнине. У складу са тим, послодавац је одобрио стимулативну отпремнину и прогласио технолошким вишком 14 запослених који су остварили право на превремену старосну пензију, а међу њима је било 13 мушкараца и једна жена.

3.12. Имајући у виду да је послодавац одобрио право на стимулативну отпремнину за добровољни одлазак једној жени која је стекла услов за одлазак у превремену старосну пензију, као и чињеницу да је укупно 12 жена добило стимулативну отпремнину за превремени одлазак, очигледно је да пол запослених није од утицаја за остваривање права на исплату отпремнине за превремени одлазак.

3.13. Када су у питању године старости, прављење разлике у погледу услова за стицање права на превремену старосну пензију или старосну пензију, засновано је на закону, имајући у виду да закон прописује минимум година за одлазак у старосну и превремену старосну пензију и те године живота ће бити различите за жене и мушкарце све до 2023. године. Самим тим, мушкарац који је навршио 60 или 62 године живота, како се истиче у притужби, и има најмање 40 година радног стажа (а у притужби се наводи да је запослени имао 42 године стажа), још увек нема услова за одлазак у пензију, с обзиром да није навршио 65 година живота, али има услова за одлазак у превремену старосну пензију, која се обрачунава са трајним умањењем. До коначног изједначења у погледу година радног стажа које су потребне за одлазак у старосну пензију, запослене жене ће оставривати право на старосну пензију раније од мушкараца. Имајући то у виду, запослена жена и запослени мушкарац истих година могу бити у различитој ситуацији у погледу остваривања права на старосну пензију. Такав је случај са запосленим мушкарцима од 60 или 62 године живота, којима је одобрено право на исплату отпремнине за добровољни одлазак, с обзиром да још увек нису стекли услов за старосну пензију, док жена у тим годинама може да стекне услов за одлазак у старосну пензију, што је искључује од права на стимулативну отпремнину за добровољни одлазак.

3.14. Дакле, разлика у погледу остваривања права на добровољни одлазак уз исплату стимулативне отпремнине између подноситељки притужби и лица која су остварила право на исплату отпремнине, је у томе што су подноситељке притужбе оствариле право на старосну пензију, а друга лица на превремену старосну пензију која се обрачунава са трајним умањењем или још увек нису стекла услов за одлазак у пензију. Самим тим, подноситељке притужбе се фактички не налазе у истој ситуацији као и лица која су остварила право на одлазак уз исплату стимулативне отпремнине.

3.15. Другим речима, прављење разлике између подноситељки притужби и запослених који су проглашени технолошким вишком уз исплату стимулативне отпремнине, није засновано на неком личном својству подноситељки притужби, већ на оствареном степену социјалне сигурности.

3.16. Повереник за заштиту равноправности, имао је у виду и да је Уставни суд у одлуци IУз-293/2016, одбио предлог за утврђивање неуставности одредбе Закона о платама државних службеника, којом је прописано да функционер има право на накнаду плате три месеца од кад му је функција престала, али да ту накнаду губи уколико заснује радни однос или стекне услов за пензију. Наиме, Уставни суд је нашао да нема дискриминације жена у ситуацији када, због стицања права на пензију, губе право на накнаду за разлику од мушкараца истог старосног доба или старијих који још увек нису остварили ово право.

4. МИШЉЕЊЕ

ЈКП „Водовод и канализација“ није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације у поступку спровођења рационализације броја запослених када није прихватило захтев АА и ББ за добровољни одлазак уз исплату стимулативне отпремнине.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3]„Службени гласник РС“, број  98/06

[4]„Службени гласник РС“, број  22/09

[5] „Службени гласник  РС“, број 104/09

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09

[7] „Службенигласник РС“, бр. 34/03, 64/04 – Одлука Уставног суда, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 –др. закон, 63/06 – Одлука Уставног суда, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 и 73/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

56-19 Није утврђена дискриминација по основу старосног доба у области рада и запошљавања