бр. 07-00-471/2022-02  датум: 18. 11. 2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А.А. против ЦСР …, због дискриминације њеног сина Б. Б. на основу генетске особености, инвалидитета и здравственог стања. У притужби је наведено да је дечак Б.Б. корисник додатка за помоћ и негу другог лица, да похађа припремно предшколски програм, да болује од ретког синдрома са придруженим дијагнозама од којих једна представља хромозомски поремећај и да му је мишљењем интерресорне комисије препоручена подршка личног пратиоца. Даље је наведено да је ЦСР … одбио захтев за услугу личног пратиоца јер дете Б.Б. није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. У изјашњењу директора ЦСР … је наведено да је решење донето на основу Правилника о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услугу лични патилац детета и да је увидом у списе предмета утврђено да дете Б. Б. није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица и да у складу са важећим прописима не испуњава услове за остваривање права на услугу лични пратилац. У току поступка је утврђено да је Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша прописано да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Даље је утврђено да је Правилником о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета које је донело Градско веће Града Ниш, прописано да се услуга лични пратилац детета остварује на основу основних критеријума: мишљење интерресорне комисије да је детету потребан лични пратилац; да дете има мање од 18 година или до завршетка редовног школовања и да дете редовно похађа наставу у васпитно образовној установи. Овим Правилником је даље прописано да је један од посебних критеријума којим се остварује приоритет на услугу, и примање увећаног додатка за туђу негу и помоћ. Из свега наведеног је утврђено да остваривање права на увећани додатак за туђу негу и помоћ није обавезни критеријум на основу којег се остварује право на услугу личног пратиоца, како је наведено у решењу Центра за социјални рад …, као и да Б.Б. има мишљење интерресорне комисије о потреби за услугом лични пратилац, да  редовно похађа припремно предшколски програм, на основу чега има право на услугу лични пратилац детета у складу са Законом о социјалној заштити, Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша и Правилником о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета. Град Ниш се доношењем Одлуке о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша обавезао да ће пружити услугу лични пратилац детету којем је потребна подршка, што је у конкретном случају неспорно утврђено мишљењем интерресорне комисије. Услуга личног пратиоца је намењена деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју којима је ова подршка неопходна у циљу лакшег остваривања основних животних потреба, те у том смислу би погрешан био приступ који би подразумевао било какву селективност у омогућавању ове услуге. С обзиром на све утврђено, Повереник је дао мишљење да је Центар за социјални рад … ставио у неповољнији положај малолетног Б.Б. на основу генетске особености, инвалидитета и здравственог стања, на тај начин што му није пружена услуга личног пратиоца детета у складу са законом, чиме је повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Повереник је Центру за социјални рад … дао препоруке да отклони последице дискриминаторног поступања према малолетном Б.Б. тако што ће без одлагања предузети све мере и активности из своје надлежности како би му у складу са прописима обезбедио пружање услуге личног пратиоца детета, као и да се убудуће у оквиру својих активности придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. против Центра за социјални рад …, због дискриминације њеног детета на основу генетске особености, здравственог стања и инвалидитета.
   • У притужби А. А. је, између осталог, наведено:

• да је Центар за социјални рад … почетком децембра 2023. године објавио да је отворена пријава за услугу лични пратилац и да је 13. децембра 2023. године предала захтев са потребном документацијом за свог сина Б. Б. који је укључену предшколско васпитно-образовни програм;
• да је након истека рока за уручење решења предала жалбу преко адвоката како би добила решење поводом поднетог захтева и да је адвокат обавештен да ће између 14. и 15. марта 2024. године свима који су поднели жалбу бити уручено решење;
• с обзиром да није добила решење, затражила је разговор са директором центра и да јој је 20. марта 2024. године, на заказаном разговору уручено решење у којем је наведено да њено дете не испуњава услове за остваривање права на услугу лични пратилац уз образложење да је један од главних критеријума да је дете корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица;
• да је њено дете неколико година уназад корисник основног додатка за помоћ и негу другог лица, као и да болује од ретког синдрома, дијагностикованог 2018. године, са придруженим дијагнозама F83, Q92.9 и R62;
• да је 20. јуна 2024. године на основу мишљења лекарске комисије донето ново решење којим се детету опет признаје право на основни додатак за помоћ и негу другог лица;
• да је интерресорна комисија 31. маја 2024. године дала мишљење да је детету потребно омогућити право на услугу личног пратиоца.
  • Уз притужбу је достављено решење Центра за социјални рад … број … од 20. марта 2024. године.
  • У допуни притужбе од 20. августа 2024. године, А. А. је доставила мишљење интерресорне комисије.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење од директора Центра за социјални рад ….
  • У изјашњењу Центра за социјални рад … је наведено:
• да је Центар за социјални рад … као првостепени орган донео решење бр. … од 20. марта 2024. године за Б. Б. којим се одбија захтева за остваривање права на услугу лични пратилац;
• да је решење донето на основу Правилника о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета, где Градско веће утврђује критеријуме који морају бити испуњени да би се остварило право на услугу лични пратилац детета;
• да је увидом у списе предмета утврђено да Б. Б. није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица и у складу са важећим прописима утврђено је да странка не испуњава услове за остваривање права на услугу лични пратилац.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у решење Центар за социјални рад … бр. … од 20. марта 2024. године, утврђено је да је одбијен захтев Б. Б. на остваривање права на услугу лични пратилац, док је у образложењу наведено да је Центар за социјални рад …, на основу увида у списе предмета, утврдио да Б. Б. „није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица и у складу са важећим прописима, утврдио да странка не испуњава услове за остваривање права на услугу лични пратилац па је сходно томе решено као у диспозитиву решења“.
• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету Б.Б. број … од 31. маја 2024. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком да се, између осталог, омогући дечаку право на одлагање поласка у први разред основне школе, уз обавезно поновно похађање ППП и да се обезбеди правно на услугу лични пратилац детета.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе, изјашњења, прилога достављених уз притужбу, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6.). Даље одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.
• Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета^[3], која у члану 23. прописује да државе чланице признају да дете са инвалидитетом треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници, као и да државе чланице треба да уважавају право детета са инвалидитетом на посебну негу, те да ће подстицати и обезбеђивати помоћ детету које за то испуњава услове и онима који су одговорни за старање о њему, а за коју је поднет захтев, зависно од расположивих средстава и која одговара стању детета и условима родитеља или других лица која се старају о детету. Ставом 3. овог члана прописано је да уважавајући посебне потребе детета са инвалидитетом, помоћ се у складу са тачком 2. пружа бесплатно увек када је то могуће, имајући у виду финансијска средства родитеља или других лица која се старају о детету и која је тако осмишљена да дете са инвалидитетом има ефикасан приступ и добија образовање, обуку, услуге здравствене заштите и рехабилитације, припрему за запошљавање и могућност рекреације на начин који доприноси остваривању што потпуније друштвене интеграције и личног развоја детета укључујући културни и духовни развој. Чланом 26. Конвенције је прописано да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту, укључујући социјално осигурање и да је потребно да предузимају све мере неопходне за пуно остваривање тог права у складу са националним законима.
• Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[4] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе.
• Одредбом члана 20. став 1. тачка 4. Закона о локалној самоуправи^[5] прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група. Чланом 24. овог закона прописано је да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени.
• Законом о социјалној заштити^[6] прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене дневне услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 14. Закона о социјалној заштити прописано је да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права, као и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона. Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе.
• Чланом 44. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, те да ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. Поред тога чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.
• Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите^[7] прописује ближе услове и стандарде за пружање свих услуга социјалне заштите. У овом правилнику у оквиру дневних услуга у заједници прописана је услуга лични пратилац. Наиме, чланом 83. овог правилника прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности (члан 84). Одредбама члана 87. став 4. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите прописано да лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника.
• Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша^[8] прописана је услуга лични пратилац детета. Одредбама члана 47б прописано је да сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности. Ставом 2. овог члана прописано је да услугу непосредно пружа лични пратилац детета кроз активности које се планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета, у области кретања, одржавања личне хигијене, облачења, храњења и комуникације са другима. Даље је одредбом става 3. и 4. овог члана прописано да се услуга може користити до краја редовног школовања укључујући завршетак средње школе и да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.
• Даље је Одлуком град Ниша прописано да се поступак за остваривање права из ове одлуке покреће на захтев странке, односно њеног законског заступника или стараоца и по службеној дужности и води се по одредбама Закона о општем управном поступку и Закона о социјалној заштити (члан 85.). Одредбама члана 86. је прописано да о захтевима за остваривање права из ове одлуке одлучује Центар за социјални рад, осим о праву на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу о коме одлучује Градска управа за друштвене делатности, и права на дневни боравак о коме одлучује установа у којој се пружа услуга дневног боравка. По жалбама на решења Центра за социјални рад одлучује Градска управа за друштвене делатности. По жалбама на решења Градске управе за друштвене делатности одлучује Градско веће Града Ниша.
• Правилником о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета[9] прописано је да право на услугу лични пратилац детета корисници остварују на основу Закона о социјалној заштити, а сходно одредбама Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите (члан 14. став 1). Даље је прописано да се услуга лични пратилац детета као право из области социјалне заштите остварује на основу следећих основних критеријума: препорука интерресорне комисије (Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику као информација родитељу кога упућује на додатне институције) где је као мера подршке предложен лични пратилац детета; да дете има мање од 18 година или до завршетка редовног школовања и да дете редовно похађа наставу у васпитно образовној институцију чији је оснивач Република Србија на територији Града Ниша (члан 15).
• Одредбама члана 16 Правилника о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета прописано је да су додатни критеријуми: базични, породично стање и процена индивидуалних потреба корисника. У ставу 2 овог члана дефинисан је додатни критеријум „Базични“: висина и тежина обољења, односно могућност самосталног задовољења базичних потреба детета из области одржавања личне хигијене, кретања уз помоћ помагала, тежег степена менталне ретардације, слепила, немогућности дисања без потпоре медицинских апарата и др. У ставу 3 овог члана је наведено да дете које остварује право на увећани додатак за туђу негу и помоћ (сходно Закону о социјалној заштити, члан 94) има право првенства.
• Даље је одредбама члана 17 Правилника о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета прописано да приоритет при остваривању права на услугу имају потенцијални корисници који кумулативно испуњавају највише од следећих посебних критеријума који произилазе из додатних критеријума: деца која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ (сходно Закону о социјалној заштити, члан 94); деца која остварују право на додатак за туђу негу и помоћ; деца која живе да једним родитељем; деца из породичног домаћинства са више деце са инвалидитетом и сметњама у развоју; родитељи ратни војни инвалиди од I до VII групе као и родитељи којима је признато право на увећани додатак за негу и туђу помоћ, као и да близанци са инвалидитетом остварују право на личног пратиоца без обзира на критеријуме. У ставу 2 овог члана прописано је да стручни тим Центра за социјални рад може, уколико то налажу разлози превазилажења одређене новонастале хитне тешке породичне ситуације због изненадне погоршања одређене болести, несреће или других непредвиђених изненадних околности, а по извршеној стручној процени, омогућити пружање ове услуге и на основу наведене процене која се кумулативно примењује као посебан критеријум.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је малолетни Б. Б. стављен у неповољнији положај на основу инвалидитета решењем Центра за социјални рад … којим се одбија захтев за остваривање права на услугу лични пратилац из разлога што није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица.
• Анализом утврђеног чињеничног стања на основу увида у наводе притужбе, изјашњења и достављене прилога, неспорно је да малолетни Б. Б. има потребу за услугом лични пратилац (на основу мишљења интерресорне комисије), као и да је Центар за социјални рад … одбио захтев његове мајке за овом услугом (решење број … од 20. марта 2024. године) из разлога што малолетни Б. Б. није корисник увећаног додатка за помоћ и негу дугог лица.
• У изјашњењу директора Центра за социјални рад … број … од 26. августа 2024. године је наведено да је увидом у списе предмета утврђено да малолетни Б. Б. није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица и да не испуњава услове за остваривање права на услугу лични пратилац.
• Повереник је анализирао одредбе Одлуке о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша и Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Неспорно је да је Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша прописано да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу. Основни критеријуми на основу којих се остварује право на услугу лични пратилац (у складу са Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите) јесу да дете има мишљење интерресорне комисије којим се препоручује ова мера подршке, да је дете до 18 година односно да је на редовном школовању и да редовно похађа наставу. Додатни критеријуми за остваривања права на ову услугу су подељени у три групе: базичне, породично стање и процена индивидуалних потреба корисника. Базични се односе на висину и тежину обољења односно могућности самосталног задовољења базичних потреба детета из области одржавања личне хигијене, кретања, менталног развоја и др. Прописано је да дете које остварује право на увећани додатак за туђу негу и помоћ има право првенства. Дакле, остваривање права на увећани додатак за туђу негу и помоћ није ни основни и додатни критеријум за остваривање права на услугу лични пратилац детета, већ је чињеница на основу које се детету даје првенство у случају прављења ранг листе корисника услуге.
• Који потенцијални корисници услуге лични пратилац имају приоритет при остваривању ове услуге уређено је одредбама члана 17 Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Овим чланом је прописано да приоритет имају потенцијални корисници који кумулативно испуњавају највише од таксативно наведених посебних критеријума који произилазе из додатних критеријума, а то су 1) деца која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ (сходно Закону о социјалној заштити, члан 94); 2) деца која остварују право на додатак за туђу негу и помоћ; 3) деца која живе да једним родитељем; 4) деца из породичног домаћинства са више деце са инвалидитетом и сметњама у развоју; 5) родитељи ратни војни инвалиди од I до VII групе као и родитељи којима је признато право на увећани додатак за негу и туђу помоћ, као и да 6) деца близанци са инвалидитетом остварују право на личног пратиоца без обзира на критеријуме.
• Из свега наведеног је неспорно да остваривање права на увећани додатак за туђу негу и помоћ није обавезни критеријум на основу којег се остварује право на услугу личног пратиоца, како је наведено у решењу Центра за социјални рад …. Овај критеријум је један од посебних критеријума који може обезбедити приоритет у остваривању услуге, једнако као и остваривање права на додатак за туђу негу и помоћ. Наиме, да би имало приоритет у остваривању права на услугу, дете треба кумулативно да испуни што више од критеријума међу којима су једнако вредновани остваривање права на увећани додатак за туђу негу и помоћ и остваривање права на додатак за туђу негу и помоћ. Ова два права искључују један другог јер особа која остварује право на увећани додатак не може уједно остваривати и право додатак за туђу негу и помоћ. Законом о социјалној заштити је прописано да право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољило своје основне животне потребе (члан 92 став 1), док право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има лице из члана 92. став 1. овог закона за које је, на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, утврђено да има телесно оштећење од 100 % по једном основу или да има органски трајни поремећај неуролошког и психичког типа и лице из члана 92. став 1. овог закона које има више оштећења, с тим да ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа. Постојање телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању због којих је неопходна помоћ и нега другог лица су свакако услов за остваривање права на додатак за туђу негу и помоћ, али и за остваривање права на услугу лични пратилац детета.
• С тим у вези, малолетни Б. Б. који на основу мишљења интерресорне комисије има потребу за услугом лични пратилац и, по наводима притужбе редовно похађа припремно предшколски програм, остварује право на услугу лични пратилац детета у складу са Законом о социјалној заштити, Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша и Правилником о утврђивању критеријума за избор корисника услуге персоналне асистенције и услуге лични пратилац детета. Поред тога малолетни Б. Б. је и, по наводима притужбе, корисник додатак за туђу негу и помоћ.
• Центар за социјални рад … је решењем број … од 20. марта 2024. године одбио захтев малолетног Б. Б. на остваривање права на услугу лични пратилац уз образложење да не испуњава услове за остваривање овог права из разлога што није корисник увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. На овај начин је Центар за социјални рад … ставио Б. Б. у неоправдано неповољнији положај на основу његовог здравственог стања, генетске особености и инвалидитета.
• У складу са Законом о социјалној заштити услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Ангажовање личног пратиоца има за циљ да се детету и ученику пружи одговарајућа индивидуална подршка ради школовања и активности у заједници и ради постизања што већег нивоа самосталности детета. Стога, подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању могу да отежају деци са инвалидитетом и сметњама у развоју напредовање у школовању и укључивање у заједницу. У конкретним случајевима, интерресорна комисија је утврдила да је малолетном Б. Б. потребна додатна подршка у виду услуге личног пратиоца како би био укључен у редовну наставу. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету спада у услуге из домена социјалне заштите, о чијем обезбеђивању се, у складу са Законом о социјалној заштити, стара локална самоуправа, те је из тог разлога и обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање ове услуге свој деци којој је ова услуга неопходна.
• Град Ниш се доношењем Одлуке о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша обавезао да ће пружити услугу лични пратилац детету којем је потребна подршка, што је у конкретном случају неспорно утврђено мишљењем чланова интерресорне комисије.
• Услуга личног пратиоца је намењена деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју којима је ова подршка неопходна у циљу лакшег остваривања основних животних потреба, те у том смислу би погрешан био приступ који би подразумевао било какву селективност у омогућавању ове услуге. Пружање услуге личног пратиоца треба да буде једнако доступна сваком детету код кога је надлежни орган установио потребу за овом додатном подршком. Није довољно само прописати одлуком локалне самоуправе овај вид подршке, већ је поред тога неопходно обезбедити средства за реализацију услуге, лиценцираног пружаоца услуге као и довољан обухват и континуитет у пружању услуге на начин да свако дете коме је ова подршка потребна буде обухваћено датом услугом те да једном достигнут ниво стандарда временом не буде дерогиран. Само на тај начин, јединица локалне самоуправе испуњава законску обавезу у погледу пружања ове услуге.
• Имајући у виду значај услуге личног пратиоца као подршке деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, а у циљу њиховог укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности, Повереник указује и на пресуду Апелационог суда у Новом Саду број ГЖ 3827/2014 од 1. јула 2015. године којим је потврђена пресуда Основног суда у Суботици број П 1102/2013 од 9. јула 2014. године за накнаду штете. Апелациони суд је потврдио одговорност тужених, предшколске установе и јединице локалне самоуправе, за насталу материјалну штету у имовини тужиоца, родитеља детета са аутизмом. Суд је утврдио да су предшколска установа и локална самоуправа узроковале материјалну штету у имовини тужиоца која је настала ангажовањем логопеда, реедукатора и персоналног асистента за малолетно дете, као и на име путних трошкова. Суд је указао да се одговорност предшколске установе за накнаду материјалне штете заснива на чињеници да није обезбедила неопходан кадар, док је одговорност локалне самоуправе заснован на чињеници да није обезбедила неопходна средства за ангажовање потребне подршке.

4. МИШЉЕЊЕ

Центар за социјални рад … ставио је у неповољнији положај малолетног Б. Б. на основу генетске особености, инвалидитета и здравственог стања, на тај начин што му није пружена услуга личног пратиоца детета у складу са законом, чиме је повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје Центру за социјални рад … препоруку да:

• отклони последице дискриминаторног поступања према малолетном Б. Б. тако што ће без одлагања предузети све мере и активности из своје надлежности како би му у складу са прописима обезбедио пружање услуге личног пратиоца детета;
• се убудуће у оквиру својих активности придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Центар за социјални рад … обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Центар за социјални рад … не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[6] „Службени гласник РС”, број 24/11 i 117/2022 – одлука УС, члан 40. став 1. тачка 3. у вези са чланом 44.

[7] „Службени гласник РС”, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[8] „Службени лист града Ниша“, бр. 101/12, 96/13, 44/14, 118/18, 18/19, 63/19, 92/20, 131/22, 87/2023 и 116/2023

[9] „Службени лист града Ниша“, бр. 22/2024

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

542-24 Притужба против ЦСР због дискриминације детета на основу инвалидитета