бр. 07-01-1002/2025-02  датум: 16.6.2025.

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ

Проф. Др Дејан Вук Станковић, министар

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

Поштовани господине Станковићу,

Примили смо Ваш допис број 611-00-150/2025-03 од 9. јуна 2025. године, са захтевом да дамо мишљење и инструкције на који начин да поступају средње школе у случају издавања диплома о стеченом образовању лицима која су извршила „промену пола“.

Као што Вам је познато, Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

Повод Вашег обраћања сматрамо изузезтно важним, имајући у виду да питање издавања диплома особама које су у поступку медицинске и правне транзиције промениле ознаку пола и имена након завршене средње школе или факултета, није регулисано прописима. Са друге стране, од оснивања институције Повереника, грађани и грађанке нам се у континуитету обраћају притужбама против образовних установа са захтевом да им се издају дипломе о стеченом образовању које су усаглашене са новим подацима о идентитету.

У поступцима за заштиту од дискриминације пред Повереником, образовне установе су поступале по датим препорукама и особама које су промениле ознаку пола (и имена у складу са полним идентитетом) издавале дипломе са новим личним подацима. Образовне установе су често указивале на постојање правне празнине, али су налазиле начин да у постојећем нормативном оквиру пронађу основ за измену података у овим јавним исправама.

Треба имати у виду да у поступку правне транзиције, надлежни државни органи доносе решење о свакој евидентираној промени[2] (ознаке пола, имена, јединственог матичног броја) у јавним исправама, чиме се обезбеђује правни континуитет и недвосмислено доказује да се ради о особи која је стекла дато образовање у установи која издаје исправу. На тај начин искључена је свака могућност злоупотребе а актелни прописи не искључују могућност издавања нових диплома и других исправа[3].

Повереник најпре констатује да Устав Републике Србије[4] у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу, а у члaну 18. стaв 3. прoписуje дa сe oдрeдбe o људским и мaњинским прaвимa тумaчe у кoрист унaпрeђeњa врeднoсти дeмoкрaтскoг друштвa, сaглaснo вaжeћим мeђунaрoдним стaндaрдимa људских и мaњинских прaвa, кao и прaкси мeђунaрoдних институциja кoje нaдзиру њихoвo спрoвoђeњe.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је у члану 4. прописано начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 20. изричито је забрањена дискриминација на основу пола, рода и родног идентитета. Конкретно, забрањено је ускраћивање права у односу на пол и родни идентитет или због промене пола односно прилагођавања пола родном идентитету.

Лица која су ускладила пол са родним идентитетом (трансполне особе) имају оправдан интерес да јавне исправе које користе у правном саобраћају, укључујући и дипломе о стеченом образовању, гласе на њихово ново име, усклађено са њиховим полним идентитетом јер се тиме обезбеђује да „промену пола“ потпуно интегришу у свој лични и професионални живот. При томе треба имати у виду да само име редовно носи обележје пола, тако да неподударност у имену које је означено у дипломи и у јавној исправи којом се у правном саобраћају доказује идентитет објективно може да доведе до кршење права на приватност и дискриминације у свим оним ситуацијама у којима лице подноси диплому као доказ свог образовања, као што је запошљавање, наставак школовања и сл.

Повереник указује на потребу да се проблем издавања нових докумената сагледава у контексту укупног друштвеног  положаја трансполних особа, јер је поштовање људских права ове групе људи дуго било игнорисано и занемаривано, иако су проблеми са којима се они суочавају озбиљни и специфични. Трансполне особе су изложене веома високом степену дискриминације, нетолеранције и отвореног насиља. Ускраћено им је или отежано остваривање неких основних људских права, укључујући и право на неповредивост психичког и физичког интегритета и право на здравствену заштиту. Иако је у питању веома мала и разнолика заједница, Повереник за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би трансполне особе у Србији уживале сва права која су грађанима и грађанкама гарантована, без дискриминације. Такође, важно је имати у виду да је за трансполне особе од изузетне важности да, након промене пола, имају могућност да промене и свој правни и социјални статус и ускладе га са својим родним идентитетом.

На потребу отклањања сваког вида дискриминације трансполних особа указано је и у бројним обавезујућим и необавезујућим документима међународних организација у којима је и Република Србија чланица, као што су: Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), Универзални периодични преглед Савета за људска права УН (Извештај о Републици Србији усвојен 3. октобра 2023. године у Женеви), Резолуција Савета за људска права УН о људским правима, сексуалној оријентацији и родном идентитету (2011), Препорука Комитета министара Савета Европе о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета CM/rec(2010)5, Извештај Високог комесара Савета Европе о људским правима и родном идентитету (2009), Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе 1728(2010)1 о дискриминацији на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и Препорука Парламентарне скупштине Савета Европе 1117 (1989) о ситуацији трансполних особа. Надаље, Европски суд за људска права је донео бројне одлуке у којима је наглашена потреба да се боље разумеју проблеми са којима се трансполне особе суочавају, како би таквих проблема било мање и како би се временом потпуно елиминисали, нпр. видети одлуке Европског суда за људска права у предметима B. v. France Application no. 13343/87, X, Y, Z v. the UK Application no. 21830/93, Kara v. the UK Application no. 36528/97, Goodwin and I. v. the UK Application no. 28957/95 and 25680/94, Van Kuck v. Germany Application no. 35968/97, Grant v. the UK Application no. 32570/03, L. v. Lithuania Application no. 27527/03, Schlumpf v. Switzerland Application no. 29002/06 i P.V. v. Spain Application no. 35159/09.

Повереник указује и на документа која су усвојена на нивоу ЕУ – Директива 2004/113/EC (2004) о примени принципа једнаког третмана мушкараца и жена у области приступа добрима и услугама, као и Директива 2006/54/ EC (2006) о примени принципа једнаких могућности за мушкарце и жене у области рада и запошљавања.

Препорука Комитета министара Савета Европе о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета 2010(5), прописује да земље чланице треба да предузму адекватне мере које ће гарантовати пуноправно признање промене пола особе у свим областима живота, посебно да омогуће промену имена и пола у званичним документима на брз, транспарентан и приступачан начин, као и да  земље чланице треба такође да обезбеде, где год је то прихватљиво, одговарајућа признања промене од стране не-државних актера када се она тичу кључних докумената, попут образовних или радних диплома и потврда.

Извештај Високог комесара Савета Европе о људским правима и родном идентитету (2009), прописује, између осталог,  да  државе чланице Савета Европе треба да развију брзе и транспарентне процедуре за промену имена и пола у матичним књигама, личним картама, пасошу, образовним сертификатима и другим сличним документима.

С тим у вези, а поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације (чл. 33. т.  9. Закона о забрани дискриминације), Повереник за заштиту равноправности даје Министарству просвете препоруку да предузме мере из своје надлежности, како би се омогућило издавање диплома о стеченом образовању и других јавних исправа чије је издавање у надлежности образовних установа, на захтев особа које су након завршеног школовања извршиле прилагођавање пола (промену ознаке пола), тако да лични подаци (име презиме, матични број, ознака пола) у исправама о стеченом образовању одговарају подацима у идетификационим документима и другим јавним исправама.

Молимо Вас да нас у року од 30 дана обавестите о мерама које ћете предузети у циљу поступања по препоруци Повереника за заштиту равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС” бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Опширније у Водичу кроз транзицију за транс особе у Србији који је 2020. године издао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

[3] Закон о средњем образовању и васпитању, одредбом члана 82. став 1. тачка 5. прописује да школа поништава јавну исправу ако утврди да подаци у исправи не одговарају подацима у евиденцији

[4] Службени гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

520-25 Препоруке мера Министарству просвете у вези са издаваљнем дипломе након прилагођавања пола