бр. 07-00-484/2025-02  датум: 15.10.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, против Стамбене заједнице ББ са Новог Београда, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби и допуни притужбе је наведено да подноситељка притужбе станује у згради у ул. … на Новом Београду, да је особа са инвалидитетом којој је утврђено телесно оштећење у висини од 100%, да јој је онемогућен приступ згради иако у згради постоји улаз у нивоу површине земље али да његово коришћење станарима није дозвољено, да је више пута молила управника зграде да јој омогући коришћење наведеног улаза, ради одласка код лекара, али да је управник то увек одбијао. Подноситељка притужбе је даље навела да се управнику зграде последњи пут обратила писаним путем 30.11.2024. године, те да је он након тога „напрасно обновио забрану коришћења прилаза згради у нивоу земље, а да на спољном степеништу испред главног улаза постоји стрмина чији је нагиб три пута већи од прописаног, што је чини опасном како за особе које је за кретање користе колица тако и за друге особе које се отежано крећу. Управник стамбене заједнице је у изјашњењу и допуни изјашњења навео да је поводом захтева подноситељке притужбе одржана скупштина станара, да је донета одлука о прикупљању понуда за изградњу косо помичне равни поред спољног степеништа код главног улаза, да се тим поводом обратио и Војној установи …, која обавља послове одржавања зграде, да је ова установа обавестила управника да не може пружити услуге у вези уградње косо – помичне раввни, као и да ниједна понуда за уградњу косо помичне равни није прихваћена од стране станара због високе цене набавке и уградње. Управник је у изјашњењу навео да код спољног степеништа испред главног улаза постоји коса рампа, али која је у нагибу већем од проиписаног, као и да други улаз у зграду не може бити коришћен од стране станара за приступ згради „из хигијенских разлога“, односно зато што је тај простор пре више од тридесет година коришћен за одлагање смећа, а да се сада издаје у закуп. Након спроведеног поступка, односно анализе навода из притужбе, допуне притужбе, изјашњења и допуне изјашњења, као и достављених доказа у виду фоографија, Повереник је констатовао да  је улаз у стамбену зграду у ул. …, у нивоу површине земље, те да може бити коришћен за улаз или излаз из зграде, будући да је подноситељка притужбе истакла да је овај улаз користила претходно, а што управник стамбене заједнице није оспорио. Даље, Повереник за заштиту равноправности је констатовао да управник стамбене заједнице није предузео све радње из своје надлежности, како би овај улаз био доступан подноситељки притужбе као особи са инвалидитетом и другим лицима која за кретање користе колица или се отежано крећу. Наиме, неспорно је да стамбена зграда у ул. … поседује више од десет спратова те да, на основу важећих прописа има обавезу обезбеђивања приступачног улаза. Такође, Повереник није могао уважити наводе управника стамбене заједнице да се улаз који је у равни са земљом не може користити за улаз и излаз из зграде због „хигијенских разлога“, као и због тога што је простор у оквиру овог улаза издат у закуп, из разлога што је подноситељка притужбе навела да је раније овај улаз користила без икаквих потешкоћа, те да је на основу тога несумњиво да се овај улаз може користити за приступ згради. Управник стамбене заједнице је, у оквиру својих надлежности, а узимајући у обзир да скупштина станара није прихватила понуде за изградњу косо – помичне равни испред главног улаза, био у обавези да предузме адекватне радње, како би овај улаз који је у равни са земљом био доведен у функцију несметаног коришћења од стране подноситељке притужбе, а све како би се испоштовали важећи прописи у погледу обезбеђивања приступачности. Због свега наведеног, Повереник је донео мишљење да стамбена заједница у ул. …, као и управник ове стамбене заједнице, нису предузели све радње из своје надлежности, како би се подноситељки притужбе као особи са инвалидитетом омогућио несметан приступ згради, те да су на тај начин повредили одредбе члана 6. а у вези члана 26. Закона о забрани дискриминације. Стамбеној заједници је препоручено да предузме све радње из своје надлежности у циљу обезбеђивања приступачног улаза у стамбену зграду у ул. … било изградњом косо помичне равни на главном улазу или на други законом прописан начин, било чињењем доступним улаза који је раније користила подноситељка притужбе, а који је у равни са површином земље, али који тренутно није у функцији.  

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из Београда, против Стамбене заједнице ББ, због дискриминације на основу инвалидитета.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да подноситељка притужбе станује у згради у ул. … на Новом Београду, да је особа са инвалидитетом којој је утврђено телесно оштећење у висини од 100% због чега се креће уз помоћ помагала;
• да је подноситељки притужбе онемогућен приступ згради, да су јој на тај начин угрожена основна људска права, почев од права на слободу кретања, права на одлазак код лекара, зубара и др. права;
• да у згради постоји улаз у нивоу површине земље али да његово коришћење станарима није дозвољено, да је више пута молила управника зграде да јој омогући коришћење наведеног излаза, ради одласка код лекара, али да је управник то увек одбијао;
• да се управнику зграде последњи пут овим поводом обратила писаним путем 30.11.2024. године, те да је након тога „напрасно обновио забрану коришћења прилаза згради у нивоу земље;
• да на спољном степеништу постоји стрмина чији је нагиб три пута већи од прописаног, што је чини опасном како за особе које је за кретање користе колица тако и за пролазнике у подножју, односно не постоји могућност да особе са инвалидитетом користе спољно степениште;
• да подноситељка притужбе није прва ни једина особа са инвалидитетом у згради и да су особе са инвалидитетом које живе у згради већ више од десет година дискриминисане на овај начин;
• да моли Повереника за помоћ у спречавању оваквог вида дискриминације јер су на овај начин особама са инвалидитетом ускраћена сва људска права, почев од права на слободу кретања, па на даље.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) Фотографије приступа згради и 2) Копија захтева за омогућавање несметаног и безбедног приступа згради особама са инвалидитетом, деци и старим особама који је подноситељка притужбе поднела управнику 30.11.2024. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење од управника стамбене заједнице.
  • У изјашњењу управника стамбене заједнице, између осталог, наведено је:
• да је подноситељка притужбе власница стана бр. 1. у згради на наведеној адреси, да живи у заједници са супругом и сином, као и да се први пут обратила управнику зграде поводом проблема приступачности улаза у зграду 28.11.2024. године, достављањем на мејл адресу Захтева за омогућавање несметаног и безбедног приступа згради особама са инвалидитетом;
• да је управник, након пријема захтева, предложио допуну дневног реда седнице скупштине станара заказане за 30.11.2024. године, уврштавајући и захтев подноситељке притужбе у дневни ред, да су присутни чланови скупштине станара прихватили допуну, да је седница одржана иако није било кворума, као и да је на седници скупштине станара одлучено „да се мора помоћи у обиму колико се то објективно може“;
• да је управник непосредно пре одржавања поменуте седнице скупштине станара пронашао на интернету неколико специјализованих фирми које се баве уградњом косо – помичних платформи за особе са инвалидитетом, као и да су се „све цене кретале око 20.000 евра;
• да је на седници скупштине станара један од комшија рекао да постоји једна фирма из … која може такве рампе да угради за 10.000 евра, те да је управник затражио контакт са том фирмом, ради добијања понуде и прикупљања сагласности власника станова за наведену инвестицију;
• да косо – помична раван представља једну врсту лифта и подразумева одржавање и редован сервис од стране независних стручних органа, јер због техничке неисправности, као и лифтови, може изазвати незгоде и повреде;
• да се управник у међувремену обратио и Војној установи … да учествују у извођењу радова, сервисирања или техничког надзора, у вези са уградњом косо – помичне равни, будући да са наведеном установом имају закључен уговор о одржавању зграде, али да је 9.12.2024. године добио одговор од установе да се не баве „оваквим системима“ и да не могу да буду ни стручни надзор уколико се пронађе извођач за постављање косо – помичне равни;
• да је једина понуда која је приспела за изградњу косо помичне равни била понуда фирме из …, која је предвиђала цену за уградњу косо помичне равни у износу од 1.769.550,00 динара са гарантним роком на исправност опреме од две године, те да је та понуда одбијена због висине цене на скупштини станара 24.2.2025. године;
• да је након тога разматрана могућност тражења субвенција од стране Града Београда, али да је услов био „да пре тражења било какве субвенције стамбена заједница пређе у систем одржавања код ЈКП „Градско стамбено“, што управник није учинио будући да стамбена заједница, како наводи, „има уговор о одржавању“ са Војном установом … „и да су за сада врло задовољни њиховим радом“;
• да је код улаза у зграду направљена „коса раван за инвалиде“, да је наведена раван направљена „према техничким могућностима“, односно да не испуњава техничке стандарде у погледу појединих прописаних димензија, односно нагиба, коју је претходно користио „инвалид који је становао у згради и који је користио инвалидска колица“;
• да на задњој страни зграде, односно на страни из правца ул. …, постоји улаз у зграду, односно „метална врата, да је ту до пре 40 година била смећара коју су власници затворили из безбедносних и хигијенских разлога, да је било пуно провала, крађа, уништавања и паљења подрума“, да се кроз „смећару“ могло улазити у зграду у ниво подрума, да је тај простор од 15 метара квадратних још пре 35 година изнајмљен као магацински простор од чега стамбена заједница приходује 200 евра месечно, да само власници подрума поседују кључеве од врата „смећаре“, као и да се од нивоа подрума може доћи лифтом или степеницама;
• да у „смећари постоји на плафону „отвор и тунел пречника један метар, као и да је тунел био елеватор за смеће са врха зграде“;
• да је стамбена зграда пројектована 1968. године, а усељена у фебруару 1972. године, да по грађевинској структури има техничку етажу, етажу подрумских просторија власника станова, приземље и 16 спратова за укупним бројем од 119 станова у једном улазу, као и да зграда има пројектован само један улаз.
  • У прилогу изјашњења достављено је: 1) Фотографије улаза у зграду и прилаза згради са степеништем и косом рампом; 2) скица постојеће косе равни; 3) фотографија улаза у зграду са задње стране; 4) електронски и писани допис подноситељке притужбе од 28.11.2024. и 30.11.2024. године, којим од управника захтева омогућавање несметаног приступа згради за особе са инвалидитетом; 5) Копија дописа управника зграде Војној установи … од 4.12.2024. године, са одговором Војне установе …; 6) Копија обавештења о пристиглим понудама за уградњу косо – помичне равни од 24.2.2025. године; 7) допис Градском зеленилу Београд; 8) снимци екрана преписке са Инфо центром и 9) одговор ЈП „Градско стамбено“ Београд број 00-30619/2 од 22. маја 2024. године.
  • Повереник за заштиту равноправности је након пријема изјашњења, управнику стамбене заједнице упутио допис бр. 07-00-484/2025-02 од 21.7.2025. године, у којем му је указано да је подноситељка притужбе у притужби навела да на спољном степеништу постоји стрмина чији је нагиб три пута већи од прописаног, те да не постоји могућност да особе са инвалидитетом користе спољно степениште, као и да је навела да у згради постоји излаз у нивоу површине земље али да његово коришћење станарима није дозвољено, те да је више пута молила управника зграде да јој омогући коришћење наведеног излаза, ради одласка код лекара, али да је управник то увек одбијао. Због наведеног, Повереник је предметним дописом затражио од управника стамбене заједнице да своје изјашњење допуни тако што ће: 1) прецизирати из којих разлога се одлучио за уградњу косо – помичне равни на нагибу на спољном степеништу као виду решења проблема приступачности за особе са инвалидитетом, а није, примера ради, захтевао од Војне установе … да „заравна“ нагиб, односно да предузме радове ради довођења нагиба до задовољавајућег степена стрмине; 2) прецизирати да ли тзв. „смећара“ како је описано у изјашњењу, представља улаз у нивоу површине земље, који је подноситељка притужбе навела, и из којих разлога подноситељки притужбе није дозвољено да користи наведени улаз; 3) прецизирати да ли са Војном установом …, стамбена заједница има уговор о одржавању само у вези са одржавањем лифтова у згради, или се одржавање односи и на друге послове одржавања зграде, будући да Повереник није могао да закључи из навода из изјашњења о каквом виду одржавања зграде је реч.
  • У допуни изјашњења управника стамбене заједнице наведено је:
• „да се стамбена заједница није одлучила за уградњу косо помичне равни“, да се користи коса раван направљена на спољашњем степеништу и да је користе „сви, старе особе, мајке са децом и особе са инвалидитетом, као и да техничке могућности не дозвољавају да се направи рампа која би задовољавала услове прописане Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама;
• да тзв. „смећара“ представља просторију у којој су држани контејнери за смеће, да су приступ тој просторији имали радници ЈКП „Градска чистоћа“ приликом одношења смећа, да је та просторија затворена пре више од 30 година и да је тада дата у закуп, као и да то „није био улаз у зграду“;
• да са Војном установом … стамбена заједница има закључен уговор о одржавању зграде од 1994. године, те да наведена војна установа одржава лифтове, водовод, канализацију, хидрофор и све радње хитних интервенција и наведених активности;
  • У прилогу допуне изјашњења достављена је копија уговора о одржавању зграде, закљученог са Војном установом …
  • Подноситељка притужбе доставила је допуну притужбе Поверенику електронским путем у којем је, између осталог навела да је управник зграде у Вибер групи станара 16.8.2025. године, послао увредљиву поруку свим станарима у којој је навео да „није надлежан за проблеме приступа згради особа са инвалидитетом“, да скупштину станара чини неколицина управникових пријатеља, као и да се станари зграде не обавештавају ни о каквим активностима скупштине станара. Даље, подноситељка притужбе је још једном напоменула да излаз/улаз у зграду у нивоу површине земље постоји, али да је закључан и да се издаје за новац „под разним изговорима“ да је тај новац потребан згради, иако се одређени део новца, по другом основу, такође издваја за редовно и инвестиционо одржавање зграде „преко Инфостана“. Подноситељка притужбе је посебно напоменула да се безбедност зграде „лако решава“, тако што би се увео кључ на том улазу, као и код главног улаза. На крају, подноситељка притужбе је навела да се у више наврата обраћала управнику стамбене заједнице са питањем на основу чега и коме је „тај излаз издат“, уз достављање финансијских извештаја стамбене заједнице, али да јој управник никада ни на једно обраћање није одговорио. Уз допуну притужбе, достављена је фотографија спољног улаза у равни површине земље, копија Вибер поруке управника стамбене заједнице, као и копија рачуна ЈКП „Инфостан“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у фотографију стамбене зграде у ул. … утврђено је да зграда има улаз, односно излаз из граде у нивоу површине земље, као и да су врата на овом улазу закључана са два катанца.
   • Увидом у копију захтева подноситељке притужбе од 30.11.2024. године, утврђено је да је подноситељка притужбе наведеног датума писмено захтевала од управника стамбене заједнице да омогући несметан и безбедан приступ згради особама са инвалидитетом, као и да је навела да се то може остварити постављањем адекватне рампе, постављањем косе степенишне платформе за особе са инвалидитетом, или ослобађањем за бесплатну употребу већ постојећег улаза/излаза у нивоу земље. Такође, у захтеву је подноситељка притужбе предложила да се, у случају избора постављања рампе или косе степенишне платформе финансијска средства обезбеде из буџета стамбене заједнице, а да, уколико нема финансијских средстава, буде омогућено бесплатно коришћење излаза односно улаза у у зграду који је у нивоу земље.
   • Увидом у електронски допис подноситељке притужбе од 28.11.2024. године, утврђено је да је подноситељка притужбе претходно поднела захтев за омогућавање несметаног приступа згради са особе са инвалидитетом управнику стамбене заједнице и елктронским путем.
   • Увидом у фотографију главног улаза у зграду, утврђено је да се непосредно испред главног улаза у зграду налазе два степеника као и коса раван.
   • Увидом у фотографије простора непосредно испред главног улаза у зграду, утврђено је да се до главног улаза у зграду долази преко степеништа, поред којег се непосредно налази и коса рампа.
   • Увидом у електронски допис од 9.12.2024. године, утврђено је да се управник стамбене заједнице обратио Војној установи …, коју је обавестио да је стамбена заједница донела одлуку да изврши прилагођавање спољашњег степеништа за потребе особа са инвалидитетом, да се на спољашњем степеништу које је дужине десет метара налази коса раван нагиба већег од дозвољеног, као и да због техничких могућности, стамбена заједница не може да направи косу раван са прописаним нагибом од пет до осам степени. Даље, утврђено је да је управник стамбене заједнице питао Војну установу … да ли ова установа може да приступи реализацији набавке и уградње косо помичне рампе, као и да ли може да одреди стручњаке да буду технички надзор у реализацији наведеног прпјекта уколико се нађе други извођач и да након тога преузме раван на одржавање.
   • Увидом у електронски допис Војне установе …, утврђено је да је ова установа упутила одговор управнику стамбене заједнице 9.12.2024. године, у којем је навела да Војна установа … није у могућности да изведе тражене радове услед недостатка стручног особља за одржавање такве врсте електронског система и техничког надзора који би могао да контролише радове уколико се ангажује други извођач.
   • Увидом у копију обавештења управника стамбене заједнице од 24.2.2025. године, утврђено је да су станари стамбене заједнице обавештени да су прикупљене две валидне понуде за уградњу косо помичне равни на спољашњем степеништу и то у износу од 1.769.550,00 динара и 2.332.000,00 динара, те да су станари позвани да заједнички размотре понуде уз напомену да би се најјефтинија понуда могла финансирати из буџета стамбене заједнице, али да при том не би остала финансијска средства ни за једну другу намену у току текуће године.
   • Увидом у копију уговора закљученог између стамбене заједнице и Војне установе …, утврђено је да је предметни уговор закључен 1994. године, као и да се на основу уговора, Војна установа … обавезала да на стамбеној згради врши редовно одржавање а према усвојеној понуди.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
   • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуне притужбе, изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен је Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета^[4].
• Повереник за заштиту равноправности затим констатује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Члан 2. став 1. тачка 3. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима  (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације  (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.  Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану 2. став 1. тачка. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, роду, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, полним карактеристикама, нивоом прихода, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 26. овог закона прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Законом о планирању и изградњи^[5] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. став 2. прописао је да се стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају пројектовати и градити тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад. Даље је одредбама члана 135. став 10 овог закона прописано да се, у случају извођења радова на уклањању препрека за особе са инвалидитетом, деци и старим особама, не доставља оверена сагласност сувласника, односно власника посебних делова зграде, већ се као доказ доставља одлука стамбене заједнице у складу са прописом којим се уређује становање и одржавање зграда.
• Законом о становању и одржавању зграда[6] прописано је да су заједнички делови зграде делови који служе за коришћење посебних или самосталних делова зграде и да над њима власници посебних делова имају право заједничке недељиве својине у складу са законом којим се уређују својинско-правни односи (члан 8). Даље је прописано да стамбена заједница има управника којег бира скупштина стамбене заједнице из редова чланова скупштине стамбене заједнице (члан 49). Управник, између осталог, заступа и представља стамбену заједницу и извршава одлуке стамбене заједнице (члан 40). Чланови скупштине стамбене заједнице су сви власници посебних делова (члан 41) и скупштина стамбене заједнице, између осталог, доноси одлуку о предузимању радова на заједничким деловима зграде (члан 42. став 1 тачка 8)). Скупштина стамбене заједнице доноси одлуке обичном већином гласова присутних чланова који имају право гласа по одређеном питању, осим ако овим законом није другачије прописано, док о располагању заједничким деловима зграде, поверавању управљања професионалном управнику и кредитним задуживању стамбене заједнице скупштина стамбене заједнице одлучује већином коју чине 2/3 укупног броја гласова.
• Одредбом члана 3. став 1. тачка 7. Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[7] прописано је да приступачност представља резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак или рад. Такође, одредбама члана 1. став 2. овог правилника прописано је да се приступачност, у смислу овог правилника, односи на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају потребно је размотрити да ли је подноситељка притужбе стављена у неоправдано неповољнији положај на основу инвалидитета као личног својства у погледу приступачности стамбене зграде у ул. …
• С тим у вези, Повереник најпре констатује да међу странама није спорно да је подноситељка притужбе особа са инвалидитетом која има утврђено телесно оштећење у висини од 100% и која се креће уз помоћ ортопедског помагала; да станује у стамбеној згради у ул. …, да главни улаз у зграду није приступачан за особе са инвалидитетом будући да степениште испред главног улаза има косу рампу која је под нагибом већим од дозвољеног; да стамбена зграда има врата односно други улаз у зграду који је у нивоу земље и који нема степениште које за подноситељку приитужбе представљају препреку да самостално уђе у зграду. Са друге стране међу странама је спорно да ли је стамбена заједница предузела све радње из своје надлежности како би се омогућио несметан приступ згради подноситељки притужбе као особи са инвалидитетом која за кретање користи помагало.
• С тим у вези, подноситељка притужбе је у притужби и допуни притужбе навела да зграда поседује споредни улаз у нивоу површине земље који може да се користи ради улаза и излаза у зграду, да безбедност може да се оствари уградњом браве на вратима овог улаза уз доделу кључева свим станарима, док управник стамбене заједнице у изјашњењу и допуни изјашњења наводи да се овај улаз у зграду, са заједничким простором издаје у закуп, као и да је претходно коришћен за одвоз смећа из зграде (пре више од тридесет година), те да не може бити коришћен „из хигијенских разлога“.
• Узимајући у обзир достављене доказе у виду фотографија, Повереник је констатовао да је споредни улаз у стамбену зграду у ул. …, у нивоу површине земље, те да на овом улазу не постоји степениште које би за подноситељку притужбе представљало препреку да се самостално креће, односно да као особа са инвалидитетом која за кретање користи помагала самостално приступи згради у којој станује. Повереник даље констатује да је подноситељка притужбе истакла да је овај улаз користила претходно, а што управник стамбене заједнице није оспорио.
• Повереник даље констатује да је неспорно да стамбена зграда у ул. … поседује више од десет спратова те да на основу важећих прописа мора бити приступачна особама са инвалидитетом. Имајући у виду законску обавезу Повереник за заштиту равноправности није могао уважити наводе управника стамбене заједнице да се споредни улаз не може користити за улаз и излаз из зграде због „хигијенских разлога“, те да је овај простор издат у закуп.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. Повереник за заштиту равноправности наглашава да поштовање личности и достојанства особе са инвалидитетом захтева обезбеђивање услова за самосталност особе са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Неопходно је нагласити да се неприступачношћу објеката, особе са инвалидитетом доводе у ситуацију у којој им је онемогућено или отежано остваривање основних људских права, која су доступна свим другим грађанима и грађанкама.
• У редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2024. годину[8] наведено је да је током 2024. године Поверенику упућен већи број притужби због неприступачности различитих објеката. У извештају је указано да приступачност, како архитектонска тако и информациона и комуникациона један је од основних предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Повереник више година указује на неопходност интензивирања рада на примени универзалног дизајна у свим областима са циљем омогућавања несметаног приступа јавним објектима и површинама, јавном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама за све грађане.
• Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије, међународни уговори и законски оквир у овој области несумњиво намећу дужност надлежним органима да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступачности објеката и површина, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. С тим у вези одредбама члана 5. Закона о планирању и изградњипрописано је да се зграде јавне и пословне намене морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Имајући у виду антидискриминационе прописе, као и прописе који се односе на стамбене објекте, након спроведеног поступка и увида у достављене доказе, Повереник је донео мишљење да стамбена заједница у ул. …, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је поднела АА, због дискриминације на основу инвалидитета, утврђено је да стамбена заједница у ул. …, као и управник ове стамбене заједнице, нису предузели све радње из своје надлежности, како би се подноситељки притужбе као особи са инвалидитетом омогућио несметан приступ згради, те да су на тај начин повредили одредбе члана 6. а у вези члана 26. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује стамбеној заједници и управнику:

5.1. Да предузме све радње из своје надлежности у циљу обезбеђивања приступачног улаза у стамбену зграду у ул. … било изградњом косо помичне равни на главном улазу или на други законом прописан начин, било чињењем доступним улаза који је раније користила подноситељка притужбе, а који је у равни са површином земље, али који тренутно није у функцији.

Потребно је да Стамбена заједница у ул. …, односно управник обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Стамбена заједница у ул. … не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС”, број  98/06 и 115/21

[4] Устав Републике Србије, члан  21.

[5] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 , 145/14 и 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21 и 62/23

[6] „Службени гласник РС“, бр. 104/16 и 9/20 – др. закон

[7] „Службени гласник РС“, број  22/15

[8] Доступно на линку: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

513-25 Дискриминација по основу инвалидитета