бр. 07-00-/2021-02   датум: 10.9.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења AA, изјављене против Шаховског савеза Србије, због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да је Шаховски савез Србије објавио распис поводом међународног отвореног првенства Србије у шаху „Србија опен 2021“, у коме су услови  дискриминаторни за жене, због нижих награда које су предвиђене за жене у „мастер“ групи. Наведено је такође, да распис одликује делимична употреба родно осетљивог језика, као и да у оквиру „уписнине“, у оквиру „мастерс“ групе, није предвиђена другачија/нижа упоисанина за жене, као што је прописана у „аматерској“ групи. У изјашњењу на притужбу Шаховског савеза Србије наведено је, између осталог, да такмичење није подељено на мушку и женску категорију у оквуру две групе „мастерс“ и „аматерска“, те да се у обе ове групе такмиче и мушкарци и жене, а да једина подела која постоји у такмичењу јесте подела на две групе: „мастерс“ и „аматерска“. Наведено је, такође, да награде за жене, представљају додатне награде за такмичарке, поред редовних награда, а да је разлог предвиђања додатних награда за жене стимулација жена за бављење шахом и њихова афирмација у овом спорту. У изјашњењу се истиче и  да су различита правила о износима уписнине заснована на међународном шаховским правилима и устаљеној међународној пракси у шаховском спорту. У току поступка је утврђено да разликовање које је нaправио Шаховски савез Србије, прописивањем у распису поводом међународносг орвореног првенстрта Србије у шаху „Србија опен 2021“ које је одржано у Београду од 2. до 8. јула 2021. године, посебних награда за жене у оквиру „мастерс“ групе, представља посебну (афирмативну) меру за жене/шахисткиње на овом турниру. Наиме, Повереник је констатовао да на овај начин  Шаховски савез Србије није прописао ниже награде за шахисткиње у односу на шахисте у оквиру мастерс групе такмичења, већ је одредио посебне/додатне награде за одређене категорије такмичара на овом турниру, за које је сматрао да се налазе у неповољном положају и да им је потребна посебна подршка. Такође, Повереник је, ценећи навод из изјашњења, закључио да је Шаховски савез Србије приликом прописивања додатних награда за жене, у оквиру „мастерс“ групе такмичења желео да стимулише жене за бављење шахом и да подстакне њихову афирмацију у овом спорту. Даље, поводом употребе родно осетљивог језика, Статутом Шаховског савеза Србије прописана је посебна одредба која се односи на употребу родно осетљивог језика, док је на почетку објављеног расписа наведено да право учешћа имају сви шахисти и шахисткиње. Повереник налази да Шаховски савез Србије препознаје важност употребе родно осетљивог језика, иако је изостала употреба женског рода у једном делу расписа за категорију/назив (ветеранка, поред ветеран). Због тога је Повереник донео мишљење да објављивањем расписа поводом међународног отвореног првенства Србије у шаху „Србија опен 2021“ које је одржано у Београду од 2. до 8. јула 2021. године, Шаховски савез Србије ниje повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења AA, изјављену против Шаховског савеза Србије.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Шаховски савез Србије објавио распис за учеснике са рејтинг листе Србије, поводом међународног отвореног првенства Србије у шаху „Србија опен 2021“, које се одржава у Београду, у периоду од 2. до 8. јула 2021. године;
• да су у објављеном распису услови дискриминаторни за жене, посебно због знатно нижих награда које су предвиђене за жене у „мастерс“ групи;
• да je наведено да право учешћа на турниру имају сви шахисти и шахисткиње, без обзира на титулу и рејтинг и да се турнир игра у две групе: „мастерс“ и „аматерска“,
• да је у местерс групи предвиђено 15 редовних награда у износу од 17.200 Евра, пет женских награда у износу од 2.750,00 Евра и три ветеранске награде у укупном износу од 600 Евра, док је у табели даље прецизирано на који начин су награде подељене;
• да је недовољно јасно прецизирано да ли је такмичење подељено на мушку и женску категорију, као и на који начин се жене награђују, односно да ли могу да добију редовну награду, ако је већа од 1.000 Евра, а ако је пласирана ниже од шестог места у редовном такмичењу да ли могу да добију прву награду за жене;
• да проистиче да су награде за жене знатно мање него награде за места у оквиру редовне награде. Поред тога, распис одликује делимична употреба родно сензитивног језика, па је наведено да је позив намењен за шахисте и шахисткиње, а затим да се под ветеранима сматрају учесници рођени 31.12.1956. и старији. Ветеранке, односно жене рођене 31.12.1956. године и старије се не спомињу;
• да у оквиру уписнине предвиђене за „аматерску групу“, ветерани, кадети, рођени 2003. године и млађи, жене, плаћају 3.000 динара, а остали учесници 4.000. динара. У складу са тим, једино се може закључити да се под осталим учесницима сматрају мушкарци који су у овој групи. Иако је афирмација жена у овом спорту неопходна, у односу на „мастерс“ уписнину за жене није предвиђена другачија, нижа уписнина, као што је то наведено у „аматерској“ групи. Дакле, уколико се посебна мера прописује за жене, требало би да важи за све жене, без обзира да ли припадају „мастерс“ или „аматерској групи“;
• да је поступање Шаховског савеза Србије у супротности са промовисањем женског спорта, повећањем броја жена у спорту, посебно имајући у виду да су жене/девојчице слабо заступљене у шаху.
  • Уз притужбу је достављен линк Шаховског савеза Србије где је објевљен распис: https://serbiachess.org/wp-content/uploads/2021/03/Srbija-open-2021_srb.pdf.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Шаховског савеза Србије.
  • У изјашњењу Шаховског савеза Србије, између осталог, наведено је:
• да оспоравају наводе подноситељке притужбе, јер Шаховски савез Србије објављивањем спорног расписа није учинио било коју радњу која се може сматрати актом дискриминације;
• да такмичење није подељено на мушку и женску категорију у оквуру две групе „мастерс“ и „аматерска“, те да се у обе ове групе такмиче и мушкарци и жене, без раздвајања у посебне категорије. Једина подела која постоји у такмичењу јесте подела на две групе: „мастерс“ и „аматерска“. Мастерс група је предвиђена за такмичаре/ке са минималним стандард рејтингом 2100, а „аматерска“ група за такмичаре/ке са максималним стандард рејтингом 2200, док рејтинг сваког такмичара/ке зависи од снаге, способности и искуства самог такмичара/ке;
• да награде за жене, представљају додатне награде за такмичарке, поред редовних награда. У „мастерс“ категорији укупан износ који такмичар, био он мушкарац или жена, добија за освојено прво место јесте 5.000 Евра, док минимални износ награде износи 200 Евра, што је и предвиђено редовним наградама;
• да разлог предвиђања додатне награде за такмичарке у оквиру „мастерс категорије“ поред редовних, јесте стимулација жена за бављење шахом и њихова афирмација у овом спорту. Смисао предвиђања посебне награде за жене, јесте управо у томе да такмичарке поред освојеног износа у оквиру редовне награде добију и додатни износ у оквиру „награде за жене“, односно за сваки пласман испод 6. места који оствари, такмичарка добије износ предвиђен у оквиру „награде за жене“, а који је виши од било ког износа „редовне награде“ , за било који пласман испод 6. места;
• да су правила о износима уписнине заснована на међународним шаховским правилима;
• да износ уписнине за такмичаре у оквиру „мастерс“ категорије, у складу са ФИДЕ стандардима, зависе од снаге сваког такмичара у оквиру ове категорије, односно њиховог стандардног рејтинга у шаховском спорту. Са друге стране, с обзиром на генерално већи број такмичара у оквиру „аматерске“ категорије, предвиђена је погодност у виду нижих уписнина за одређене категорије такмичара-ветеране и ветеранке, кадете, рођене 2003. године и млађе, као и за жене. Суштина ове одредбе јесте да се пруже одређене погодности у оквиру ниже цене уписнине што већем броју за учешће на такмичењу;
• да је Шаховски савез Србије приликом састављања расписа управо употребом родно сензитивног језика, настојао да избегне било коју могућност да код ове старосне категорије такмичарки изазове осећање непријатности потенцирањем година старости које исте сврставају у категорију „ветерана“, без намере да приступ турниру ускрати женама било које старосне доби;
• да Шаховски савез Србије спорним расписом није учинио нити један акт дискриминације, због чега предлаже да Повереник за заштиту равноправности да мишљење да није дошло до повред одредби Закона о забрани дискриминације.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама је неспорно да је Шаховски савез Србије објавио распис за  учеснике са рејтинг листе Србије, поводом међународног отвореног првенства  Србије у шаху „Србија опен 2021“, које је одржано у Београду, у периоду од 2. до 8. јула 2021. године.

• Увидом у објављени распис Шаховског савеза Србије[2] утврђено је да је њиме одређен: организатор, датум и место игре, право учешћа, систем такмичења, темпо игре, норме и рејтинг; распоред, награде, уписнина и смештај. Утврђено је, такође, да право учешћа на турниру имају сви шахисти и шахисткиње без обзира на титулу и рејтинг, да се турнир игра у две групе: „мастерс“ група за иргаче са минималним стандард рејтингом 2100 и „аматерска“ група са максималним стандард рејтингом 2200.

• Утврђено је да је у делу – Награде, наведено да је организатор (Шаховски савез Србије) предвидео наградни фонд у укупном изосу од 25.000 Евра, у нето износу, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате и распоређен у 46. награда које ће бити подељене учесницима. У „мастерс“ групи предвиђено је 15. редовних награда у износу од 17.200 Евра, затим пет женских награда у износу од 2.750 Евра и три ветеранске награде у укупном износу од 600 Евра. У оквиру награде за жене прописано је да прва награда износи 1.000 Евра, друга награда 750 Евра, трећа награда 500 Евра, четврта награда 300 Евра, пета награда 200 Евра. У „аматерској“ групи предвиђено је 12 редовних награда у износу од 3.250 Евра, као и по три специјалне награде код ветерана. Прописано је да се ветеранима сматрају учесници рођени 31.12.1956. године и касније.

• Утвђено је, такође, да су под редним бројем 6. дефинисане уписнине, па је у групи „аматерска“ одређена посебна категорија учесника коју чине: ветерани, кадети рођени 2003. и млађи, жене, и где је одређен износ од 3.000 динара, као и остали учесници -износ од 4.000 динара.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.[5]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола, рода и родног идентитета постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Забрањено је ускраћивање права или јавно или приривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавање пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање, с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Даље, одредбом члана 14. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности лица или групе лице која се налазе у неједнаком положају.
• Одредбом члана 45. Закона о родној равноправности[6] прописано је да родна равноправност у области спорта обухвата:1) промовисање спорта, рекреације и здравих стилова живота који одржавају и унапређују здравље жена и мушкараца, девојчица и дечака; 2) обезбеђење уравнотежене заступљености полова и једнаких могућности за бављење спортским активностима, као и спровођење поступка уродњавања приликом финансирања ових активности. Одредбом члана 4. став 8. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, посебне мере донете ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривање једнаких могућности за жене и мушкарце.

Анализа навода из притужбе и изјашњења  са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Шаховски савез Србије, обављивањем расписа поводом међународног отвореног првенства  Србије у шаху „Србија опен 2021“, које је одржано у Београду, у периоду од 2. до 8. јула 2021. године, извршио дискриминацију учесника/ца овог турнира на основу пола.

• Наиме, из утврђеног чињеничног стања произлази да право учешћа на овом турниру имају сви шахисти и шахисткиње, без обзира на титулу и рејтинг, На основу објављеног расписа Шаховског савеза Србије, као и изјашњења, неспорно је и да се турнир игра у две групе, и то: „мастерс“ група (за играче/це са минималним стандард рејтингом 2100) и „аматерска“ групе ( за играче/це са максималним стандард рејтингом 2200). Такође, на основу навода из изјашњења утврђено је да такмичење није подељено на мушку и женску категорију, те да се се у обе групе „мастерс“ и „аматерске“ такмиче и мушкарци и жене, без раздвајања у посебне категорије.

• У притужби се наводи да су, према објављеном распису Шаховског савеза Србије, услови дискриминаторни за жене, посебно због знатно нижих награда, које су прописане за жене у „мастерс“ групи. С тим у вези Повереник најпре указује да је у објављеном распису, под редним бројем 5. прописано да је организатор предвидео наградни фонд од 25.000 Евра, у нето износу, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате и распоређен у 46. награда које ће бити подељене учесницима. У „мастерс“ групи предвиђено је 15. редовних награда у износу од 17.200 Евра, затим пет женских награда у износу од 2.750 Евра и три ветеранске награде у укупном износу од 600 Евра. С тим у вези, Шаховски савез Србије, у изјашњењу истиче да награде за жене, представљају додатне награде за такмичарке, поред редовних награда, те да такмичарке, поред освојеног износа у оквиру редовне награде, добију и додатни износ у оквиру „награде за жене“, односно за сваки пласман испод 6. места који оствари, такмичарка добија износ предвиђен у оквиру „награде за жене“, а који је виши од било ког износа „редовне награде“, за било који пласман испод 6. места.
• Такође, према наводима из изјашњења Шаховског савеза Србије „награде за жене“ представљају додатне награде за такмичарке у циљу подржавања жена за бављење шахом и њихове афирмације у овом спорту. С тим у вези, Повереник најпре истиче да је према одредбама Статута Шаховског савеза Србије[7], Шаховски савез Србије самосталан, добровољан невладин, неполитичан и непрофитни национални грански спортски савез за Републику Србију у области шаха као гране спорта. Шаховски савез Србије јесте највиши облик удруживања у Републици Србији у шаху, као грани спорта и имаа статус надлежног националног гранског спортског савеза у погледу остваривања својих надлежности утврђених Законом о спорту.
• Имајући у виду наведено, као и обављени распис у делу који се односи на награде, а који је и предмет притужбе, као и изјашњење Шаховског савеза Србије, може се закључити да је Шаховски савез Србије, за жене/шахисткиње на турниру „Србија опен 2021“, омогућио додатне награде, из чега произлази да је Шаховски савез Србије одредио посебну меру подршке у виду додатне награде за жене/шахистињама на овом турниру.
• С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да према законским прописима у области заштите од дискриминације није свако прављење разлике истовремено и дискриминаторно поступање. У конкретном случају, Шаховски савез Србије је, као организатор турнира „Србија опен 2021“,које је одржано у Београду, у периоду од 2. до 8. јула, прописао додатне награде за жене, на који начин је за жене на овом турниру установио посебне (афирмативне) мере. Овакве мере се не сматрају дискриминацијом, јер на овај начин Шаховски савез Србије није прописао ниже награде за шахисткиње у односу на шахисте у оквиру мастерс групе такмичења, већ је одредио посебне/додатне награде за такмичарке на овом турниру, за које је сматрао да се налазе у неповољном положају и да им је потребна посебна подршка. Ценећи навод из изјашњења, може се закључити да је Шаховски савез Србије приликом прописивања награда за жене, у оквиру „мастерс“ групе такмичења желео да подстакне жене за бављење шахом, као и њихову афирмацију у овом спорту.
• Приликом заузимања става у овом предмету, Повереник је посебно имао у виду да је у Стратегији развоја спорта у Републици Србији за период 2014-2018[8] наведено да је потребно радити на повећању броја жена које се баве спортским активностима, док је као општи циљ под 7.2. препозната потреба за повећањем обухвата бављења спортом у свим сегментима становништва, посебно жена, особа са инвалидитетом и старих. Законом о спорту прописано је да ће Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и организације у области спорта нарочито предузимати активности на повећању учешћа деце, младих, жена и особа са инвалидитетом у спортским активностима, омасовљавању женских спортских организација и давању равноправног значаја женама и особама са инвалидитетом у спорту. Чланом 112. овог закона прописани су општи интереси које је потребно остварити у области спорта, међу којима је наведено и унапређење спортске рекреације, промоција и подстицање бављења спортом свих грађана Републике Србије, а нарочито деце, жена, младих и особа са инвалидитетом. Повереник користи прилику да укаже да се према доступним истраживањима девојчице и жене мање баве спортом, што се одражава и на мањи број регистрованих спортискиња и женских клубова, а неспорно је да у области шаха учешће жена у овом спорту неупоредиво мање у односу на мушкарце. Тако је у истраживању „Положај жена у спорту у Војводини“[9]  констатовано да је мали број жена у спорту те да је потребно радити на подстицању већег учешћа жена.у спорту.
• С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је Уставом Републике Србије прописано да су пред уставом и законом сви једнаки, да је дискриминација забрањена, док је Законом о забрани дискриминације забрањено искључивање, ограничавање и давање првенства у односу на неко лично својство. Потребно је напоменути да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком положају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато Устав Републике Србије, Закон о забрани дискриминације прописују могућност увођења посебних (афирмативних) мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом. Дакле, суштина посебних (афирмативних) мера је да су усмерене само на одређене категорије лица којима је друштвени положај неповољнији и којима се применом ових мера омогућава достизање пуне равноправности. Неспорно је да је број жена у многим спортовима па и у овом далеко мањи у односу на мушкарце. Према доступним статистичким подацима поред мањег броја жена, оне и раније напуштају спорт, или иако наставе бављење спортом њихови услови и накнаде су мање у односу на накнаде које остварују мушкарци, мањи је број стипендија које се додељују женама у односу на мушкарце, најчешће нису у управним и надзорним одборима клубова и савеза и др. У циљу афирмације и већег учешћа жена, одређивањем додатне награде за жене на турниру „Србија опен 2021“, Шаховски савез Србије је спровео посебну (афирмативну) меру за шахисткиње на овом турниру.
• Поводом навода из притужбе да објављени распис одликује делимична употреба родно осетљивог језика, Повереник најпре констатује да родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу.[10]Такође, Повереник констатује и да статут Шахвског савеза Србије саджи клаузулу која се тиче родно осетљивог језика, с обзиром да је чланом 1. став 3. прописано да термини којима су у овом статуту означени положаји, професје, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на која се односе. Имајући у виду прописану одредбу статута која се односи на родно осетљув језик, као и садржину објављеног расписа( где је на почетку означено да право учешћа имају сви шахисти и шахисткиње), може се закључити да Шаховски савез Србије препознаје важност употребе родно осетљивог језика, иако је изостала употреба женског рода у једном делу расписа за категорију/назив (ветеранке, поред „ветеран).

4. МИШЉЕЊЕ

Објављивањем расписа поводом међународног отвореног првенства Србије у шаху „Србија опен 2021“ које је одржано у Београду од 2. до 8. јула 2021. године, Шаховски савез Србије ниje повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] доступно на: https://serbiachess.org/wp-content/uploads/2021/03/Srbija-open-2021_srb.pdf

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[5] Устав Рeпублике Србије, члан 21. ст. 2. и 3.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[7] доступно на: http://www.serbiachess.net/akta/Statut_SSS_2017.pdf

[8] Сл.гласник РС, бр. 1/15

[9] https://www.researchgate.net/profile/Visnja-Djordjic/publication/321110808_Polozaj_zena_u_sportu_u_Vojvodini/links/5a0e0fb1a6fdcc2b5b5def18/Polozaj-zena-u-sportu-u-Vojvodini.pdf

[10] Закон о родној равноправности, члан 6. став 1. тачка 17.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

506-21 Притужба због дискриминације на основу пола