бр. 07-00-329/2021-02   датум: 10.9.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења АА, против Драгољуба Петровића, због дискриминације на основу пола/рода. У притужби је наведено да је 2.6.2021. године, на сајту iskra.co објављен текст под називом „Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије“ од 1.6.2021. године. У притужби се даље наводи да је у овом тексту Драгољуб Петровић изнео низ дискриминаторних ставова према женама. На захтев Повереника да се изјасни на наводе притужбе, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Драгољуб Петровић је доставио електронским путем, 6.9.2021. године, два текста, чији су наслови: 1. Заштита од ишчашене памети и 2. Насиље над српским језиком и народом. Иако се експлицитно не наводи, из анализе тексата произлази, да се обраћање Драгољуба Петровића односи на новоусвојени Закон о родној равноправности и то у делу који се односи на употребу родно осетљивог језика. Утврђено је да је у тексту, између осталог, наведено:  „жена даје, рађа, (из)носи живот и њој није „дато“  да живот убија и само здрава, нормална жена може бити песникиња, а само недовршена – војникиња; само здрава, нормална жена може „родит шеснес комада“, а само несрећна и недовршена – извршити шеснаест абортуса; она прва може бити академик, а оној другој много је и академкиња; она прва сасвим се угодно осећа као офталмолог, социолог, филолог док онима другим много више пристаје намигуша и/ли побегуља; првој сасвим лепо пристаје звање professor emeritus, a она која хоће да је prof. emerita само потврђује да није заслужила ни оно прво звање а камоли ово друго. Закон који све то прописује припремиле су неке недовршене жене и онај наш женски сој (да се даље само на њему задржимо) који је схватио да му је много исплативије да се нађе међу феминисткињама, трилатералкама, билдербергушама и сличним трофртаљкама него међу женама и да, са тих нових позиција, подупиру разарање свих оних вредности на којима су засновани српска историја, традиција, култура, етос.“  Имајући у виду ове наводе, Повереник за заштиту равноправности је истакао да је Драгољуб Петровић у овом тексту изражавао мишљења, ставове и идеје који су понижавајући, увредљиви и деградирајући и којима се подстиче дискриминација и мржња према женама. Такође, његови ставови и изјаве „и то се увек знало и то никад никоме није требало објашњавати: жена је држала три стуба куће (рађала, одгајала децу и „(о)држа(ва)ла кућу“ и отуд народна изрека да „кућа не стоји на земљи него на жени“), а мушкарцу је „било дато да кућу храни и брани… „И никад ником није пало на ум да у томе нешто мења и „поправља“ су супротни одредби члана 20. Закона о забрани дискрииминације. Наиме, овим изјавама Драгољуб Петровић је свој став према женама исказао кроз стереотипне и традиционалне родне улоге, према којима се жена приказује као неко ко „рађа, одгаја децу и одржава кућу“, чиме се истиче стереотипан образац о женама и њиховом положају у друштву. Повереник је истакао да  Драгољуба Петровића  има право да износи своје ставове и мишљења, у конкретном случају право да критикује и коментарише закон (за који предлаже да се повуче из процедуре усвајања), али не на начин којим се подстиче дискриминација према женама или јавно заговарају стереотипне улоге полова. При томе, Повереник је  имао у виду да је Драгољуб Петровић професор, те да својим ставовима и ауторитетом може да утиче на јавност, због чега има додатну одговорност да својим изјавама и ставовима не подстиче дискриминацију и вређа достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Због тога је Повереник донео мишљење да су у тексту који је објављен на сајту iskra.co. 2.6.2021. године, под називом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије, повређене одреде члана 11. у вези члана 20. Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата препорука да Драгољуб Петровић, поводом ставова и изјава изнетих у овом тексту објави јавно извињење свим женама, у електронском или штампаном медију, као и да убудуће води рачина да у изјавама, ставовима и садржајима које износи не подстиче дискриминацију према женама, као ни стереотипе и предрасуде о друштвеним улогама полова.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење АА, против Драгољуба Петровића, због дискриминације на основу пола/рода.

• У притужби је, између осталог, наведено:
• да је 2.6.2021. године, на сајту iskra.co објављен текст под називом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије, од дана 1.6.2021. године;
• да се након уводног обраћања председнику и потписа Драгољуба Петровића налази поднаслов Закон за заштиту недовршених жена у коме је наведен низ дискриминаторних ставова усмерен према женама. Иако се експлицитно не наводи, из самог текста произлази да се обраћање односи на новоусвојени Закон о родној равноправности и то у делу који се односи на употребу родно сензитивног језика;
• да иако признаје да не зна шта је родна равноправност, у тексту, као релевантне чињенице, наводи низ дискриминаторних сесксистичких стереотипа према женама и њиховом положају у друштву;
• да, између осталог, наводи да су закони који све то прописују припремиле неке недовршене жене… као и …онај наш женски сој (да се даље само на њему задржимо) који је схватио да му је много исплативије да се нађе међу феминисткињама, трилатералкама, билдербергушама и сличним трофртаљкама него међу женама и да, са тих нових позиција, подупиру разарање свих оних вредности на којима су засновани српска историја, традиција, култура, етос.
• да, за Хрвате наводи да су бивши фрустрирани Срби и бивше фрустриране Српкиње, за које уједно наводи да су се досетили употребе родно осетљивог језика;
• да због начина на који пише о министаркама у Влади Републике Србије, додатно понижава и узнемирава жене у Србији;
• да у писму, надаље наводи „жeнa дaje, рaђa, (из)нoси живoт и њoj ниje ,,дaтo“ дa живoт убиja и сaмo здрaвa, нoрмaлнa жeнa мoжe бити пeсникињa, a сaмo нeдoвршeнa – вojникињa; сaмo здрaвa, нoрмaлнa жeнa мoжe „рoдит шeснeс кoмaдa“, a сaмo нeсрeћнa и нeдoвршeнa – извршити шeснaeст aбoртусa; oнa првa мoжe бити aкaдeмик, a oнoj другoj мнoгo je и aкaдeмкињa; oнa првa сaсвим сe угoднo oсeћa кao oфтaлмoлoг, сoциoлoг, филoлoг дoк oнимa другим мнoгo вишe пристaje нaмигушa и/ли пoбeгуљa; првoj сaсвим лeпo пристaje звaњe professor emeritus, a oнa кoja хoћe дa je prof. emerita сaмo пoтврђуje дa ниje зaслужилa ни oнo првo звaњe a кaмoли oвo другo.
• да је овом изјавом Драгољуб Петровић прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.
  • Уз притужбу je, као доказ, наведен линк на коме је објављен текст Драгољуба Петровића.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка затражио изјашњење Драгољуба Петровића.
  • Драгољуб Петровић је као одговор на захтев за изјашњење Повереника, електрнским дописом од 6.9.2021. године доставио два текста, и то: 1. Заштита од ишчашене памети и 2. Насиље над српским језиком и народом – Саопштење Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да је Драгољуб Петровић аутор текста чији је наслов: Закон за заштиту недовршених жена, а који је објављен 2.6.2021. године на сајту iskra.co под називом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије. Повереник констатује да је Драгољуб Петровић на захтева овог органа од 20.8.2021. године, да се изјасни на наводе притужбе, у складу са чланом 37.став 1. Закона о забрани дискриминације, доставио два текста, у прилогу ектронског дописа од  6.9.2021. године, и то: 1. Заштита од ишчашене памети и 2. Насиље над српским језиком и народом. Такође, Повереник констатује да у допису од 6.9.2021. године, Драгољуб Петровић није спорио да је аутор наведеног текста, који је предмет притужбе, као и да се није изјаснио на наводе притужбе и спорни текст који је објављен на сајту iskra.co.

2.2. У поступку је утврђено да је на сајту iskra.co[2], дана 2.6.2021. годин, објављен текст под насловом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије од 1.6.2021. године. У уводном делу текста, наведено је: „Поштовани гоподине председниче, шаљем Вам овај текст са молбом да опозовете Закон о коме овде говорим. Њега је припремила (и изгласала) она памет коју су Срби, док их је било, водили на краткој узици јер им је то било лакше него ићи да је траже кад је изгубе. Драгољуб Петровић, проф (у пензији). Нови Сад/Прањани(Леушићи) 1. јун 2021. године. Након уводног дела, текст почиње насловом: „Закон за заштиту недовршених жена“. У тексту је, између осталог, неведено: „ И то се увек знало и то никад никоме није требало објашњавати: жена је држала три стуба куће (рађала, одгајала децу и „(о)држа(ва)ла кућу“ и отуд народна изрека да „кућа не стоји на земљи него на жени“), а мушкарцу је „било дато да кућу храни и брани“. Данас је тешко рећи колика је таква „подела надлежности била правична“, али је неспорно да је на таквим основама уобличен и номинациони однос између „мушких“ и „женских“ носилаца својстава и занимања:док је жена била „трудница“ и „породиља“, муж је био „ловац“ и „војник“ и те се „надлежности“ нису могле мешати ни у реалност ни у језику. И зато у српском језику још нема ни женског војника и ловца нити мушке труднице и породиље; ти су односи успостављени давно, кад се почео успостављати српски језик, и брушени миленијима, заједно са брушењем језика који их је носио. И никад ником није пало на ум да у томе нешто мења и „поправља“.  

Први су се тога „досетили“ бивши фрустрирани Срби и бивше фрустриране Српкиње: они први били су Хрвати-који више нису хтели да буду Срби (па су почели „ковати“ речи по којима би се од Срба разликовали), а оне друге биле су Српкиње-које више нису хтеле да буду жене (па кренуле у „исте ковачнице“ – да отуд међу ногама изнесу оно што им је „на почетној деоби“ било ускраћено).

Оне прве предводиле су Вилсон, Черчил, Броз, Павелић (и неки други који се од њих нису разликовали) и они су Србе скратили за, макар, три и по милиона (бољих) глава; ове друге истурили су наследници они претходних с циљем да доврше оно што су сами пропустили. И овластили Чомићку и Зорану да (уз помоћ Трилатерале и Билдербершког клуба)  дефинитивно осрамоте и српски језик и његове носиоце. И њихову Скупштину. Која је, по муњевитој процедури, 20. маја 2021. године, донела закон који прописује да мора постојати и женски војник и мушка трудница и, ако се то не буде поштовало, Гордана и Зорана овлашћене су да од сваког нeпoслушникa нaплaћуjу кaзну oд 50 хиљaдa дo двa милиoнa динaрa. (И при тoм ћe њихoви „фaвoрити и штићeници“ имaти и пoпуст и привилeгиjу: кaд пoчну дa рaђajу и дa Србимa пoпрaвљajу нaтaлитeт, oни ћe стeћи и прaвo нa oрдeнe, aли и нa рaспoдeлу зaрaдe oд oнoгa штo су Oнe Двe oд нeпoслушникa нaплaтилe, тj. „зaрaдилe“).

Оне су, даље, наредиле да се и у војничкој терминологији успоставе „женске творбене мустре“ па смо добили војникињу, али и десетарку, и мајорку, и генералку, и адмиралку, и артиљерку, и топовњачу, и многе варијације – вишецевки.. Оне наређују да женски режисер треба да буде режисерка, a нe oбjaшњaвajу зaштo нe би мoглa бити и рeжисeруљa; зaдoвoљнe су штo je мoдeл и „мушкo“ и „жeнскo“ звaњe, a шeрeти дoдajу дa би тaj „жeнски“ мoждa биo eлeгaнтниjи кao мoдлa. Оне изjeднaчуjу aкaдeмцa и aкaдeмикa пa сe нe знa дa ли тo чинe пo стaтусу у вojнoj шкoли или у нajвишoj нaучнoj институциjи, aли пo лoгици дa je aкaдeмкињa ‘жeнa aкaдeмик’ трeбa рaзумeти дa aкaдeмикa трeбa прeимeнoвaти у aкaдeмкa (или мaкaр у aкaдeмцa). Њима се много допадаa “твoрбeни oбрaзaц“ – шкињa (пoлитикoлoшкињa, aстрoлoшкињa), a нe oбjaшњaвajу зaштo нeћe дa буду, рeцимo, пoлитикoлoгуљe или aстрoлoгушe aкo им сe дoпaдa дa буду пoбeгуљe или нaмигушe. Оне тврде дa je и лaтински jeзик хoмoфoбичaн jeр у њeму нeмa ,,professor-a жeнскoг рoдa“ пa нe знajу дa ли дa сe рaдуjу кaд дoбиjу („мушкo“) звaњe professor emeritus или дa плaчу штo тo ниje “profestrix emerita пa сe jeднaкo успeшнo ругajу и лaтинскoм jeзику пoтписуjући сe скрaћeнo (и сa скрaћeнoм пaмeћу) кao „prof. emerita“. И тaкo дaљe – дo aпсурдa.

Закон који све то прописује припремиле су неке недовршене жене, а за њега гласали – недовршени посланици. Ни једни ни други нису знали ни шта раде ни да је све што су чинили било уперено против српскога језика.

И против памети. Која је, рецимо, формулисала „измудрицу“ да језик може бити „хомофобичан и дискриминаторан“. Тако нешто може рећи само неко ко о језику не зна ништа и коме језик служи једино за брбљање. Да је друкчије, такви његови носиоци знали би да језик неће да буде ни храбар ни страшљив, он једино хоће да именује својство, појам, да то уради по својим правилима и својим механизмима не осврћући се на то како ће гордане и зоране на његову творевину реаговати…

Рецимо: жена даје, рађа, (из)носи живот и њој није „дато“ да живот убија и само здрава, нормална жена може бити песникиња, а само недовршена – војникиња; само здрава, нормална жена може „родит шеснес комада“, а само несрећна и недовршена – извршити шеснаест абортуса; она прва може бити академик, а оној другој много је и академкиња; она прва сасвим се угодно осећа као офталмолог, социолог, филолог док онима другим много више пристаје намигуша и/ли побегуља; првој сасвим лепо пристаје звање professor emeritus, a она која хоће да је prof. emerita само потврђује да није заслужила ни оно прво звање а камоли ово друго.

И тако смо стигли до суштине проблема о коме говоримо и ја морам признати да не знам шта је то родна равноправност (тј. како се могу изједначити шароња и шаруља), нити како она може бити угрожена, нити како се од такве опасности могу спасавати они који се пред њом осећају угроженима. Знам, међутим, да је у речницима српскога језика записано да су пол и род синоними, а да нека нова памет „прописује“ да се оно прво носи „међу ногама“, а оно друго „у глави“ и да се таква схватања „разрађују“ тамо где је, половином прошлог века, најављено да ће омладина бити уништавана и да ће то претходити уништењу модерне цивилизације, да су у тим пројектима највиша места резервисана за свакоруко недовршене примерке људске врсте (какви су, рецимо, носиоци Бајденове »ЛГБТНЗ-демократије«, али и онај наш женски сој (да се даље само на њему задржимо) који је схватио да му је много исплативије да се нађе међу феминисткињама, трилатералкама, билдербергушама и сличним трофртаљкама него међу женама и да, са тих нових позиција, подупиру разарање свих оних вредности на којима су засновани српска историја, традиција, култура, етос. 

И у свему томе могао би се осмотрити још покоји аспект проблема о којима говоримо, а ја бирам један који ми је, морам признати, најмање јасан: ако оних „Бајденових демократа“ има тек 1-3 процента људске популације, не знам колико се наших „феминисткиња и оних других“ заверило против српскога језика и кренуло у његово ружење, али и без увида у те односе, ја сам ипак склон да верујем да ни њих нема (много) више него оних првих и сад закључујем да су Закон о коме говоримо припремиле такве жене, а усвојила га парламентарна већина која се од њих не разликује. Говорим тако искључиво са становишта сопственог искуства: током много деценија свога дугог живота никад нисам срео жену која би се осећала „угроженом“ због тога што се уз њено име није нашао „женски идентификатор“ занимања или професионалне позиције, сретао сам многе које су такве „идентификаторе“ енергично одбијале, а сасвим су ретке биле оне за које сам накнадно сазнавао да без такве ознаке нису могле ни спавати. Та ме појединост наводи на закључак да су се и поменуте министарке и Скупштина наругале и нормалним Српкињама, и српском језику, и елементарној памети, а то потврдила и једна озбиљна адвокатска канцеларија захтевом да највиша судска инстанца потврди да је закон „неприменљив и неуставан“ и да се обустави његова примена или у целини или макар у неким деловима. 

Ја мислим да тај закон треба повући у целини јер обавезује Србе и на насиље над језиком. И на удар на Највиши Природни Поредак. И на то да ће морати имати и трећу ногу. По узору, вероватно, на ону моју давнашњу – троцевку.“

2.3. У тексту, чији је наслов: Заштита од ишчашене памети, а који је Драгољуб Петровић доставио овом органу електронским путем, 6.9.2021. године, између осталог, наведено  је: „Па ће те наше „ АА грађанке“ у свему што их окружује видети „дискриминацију“, али неће приметити колико је њихова памет безнадежно осмуђена и колико су саме хендикепиране тиме што ништа не разумеју од онога о чему говоре, нити знају шта преписују нити за шта се залажу. Оне ће оптужити грешника за „дискриминацију по основу »полa/родa«“, али кад им се каже да су у српском језику ти појмови синонимни, оне то „не чују“ и даље „гуслају своју музику“ не схватајући да све што тврде говори управо против онога што желе доказати. Ако им се, рецимо, каже да припадају оном женском соју „који је схватио да му је много исплативије да се нађе међу феминисткињама, трилатералкама, билдербергушама и сличним трофртаљкама него међу женама“, оне неће схватити да се управо на томе ломи сва њихова памет, тј. оне признају да нису жене: жена по природи не може бити феминисткиња по професији будући да су у том случају оштећени и жена и феминисткиња, а у процепу између та два оштећења пол/род неће им послужити као основа да она оштећења учине макар мање видљивим…“

2.4. У тексту под насловом: Насиље над српским језиком и народом – Саопштење матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, који је Драгуљуб Петровић, доставио овом органу електронским путем, 6.9.2021. године, између осталог, наведено  је: Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године, скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено хуманитарних наука. На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.2. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.3. Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена[7] обавезане су државе потписнице да предузму одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.[8]

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом  члана 11. овог закона забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на друге начине. Одредбом члана 12. овог Закона забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Ставом 2. овог члана прописано је да је полно узнемиравање, свако вербално, невербално или физичко нежељено понашање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или њиховог личног интегритета, а које изазива страх или ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће или увредљиво окружење. Одредбама члана 20. овог Закона прописано је да дискриминација на основу пола, рода и родног идентитета постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Забрањено је ускраћивање права или јавно или приривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавање пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање, с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.5.      Одредбама члана 4. став 5. Закона о родној равноправности[9] прописано је да се дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, сматра и узнемиравање, понижавајуће поступање, претње и условљавање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно заснован говор мржње, насиље засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду или промени пола, насиље према женама, неједнако поступање на основу трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета у својству очинства и материнства (родитељства), усвојења, хранитељства, старатељства и подстицање на дискриминацију као и сваки неповољнији третман који лице има због одбијања или трпљења таквог понашања.

Анализа текста аутора Драгољуба Петровића са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли је Драгољуб Петровић својим изјавама и ставовима које је изнео у тексту објављеном на сајту iskra.co 2.6. 2021. године под називом: „Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије од 1.6.2021. године, повредио антидискриминационе прописе.

3.7. Повереник најпре констатује да Устав Републике Србије, у члану 46, јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Са друге стране, Законом о забрани дискриминације забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на друге начине (чл.11). Такође, важно је напоменути да је одредбом члана 20. став 2. овог закона забрањено, између осталог, јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.8. Повереник указује и да је Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[10], чланом 10, регулисана слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.9. Дакле, право на слободу изражавања, односно изношење сопственог става о одређеном питању, није неограничено. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Стога, Повереник за заштиту равноправности је анализирао текст који је предмет ове притужбе, ценећи да ли су изјаве и поруке које је послао Драгољуб Петровић, супротне антидискриминационим прописима.

3.10. Повереник најпре констатује да текст почиње уводним обраћањем Председнику Републике и потписом Драгољуба Петровића, проф. (у пензији), након чега се налази поднаслов: Закон за заштиту недовршених жена. На основу садржине текста, може се закључити да се обраћање Драгољуба Петровића председнику односи на новоусвојени Закон о родној равноправности и то у делу који се односи на употребу родно осетљивог  језика. Такође, може се закључити да је Драгољуб Петровић, против усвајања овог Закона, као и да од председника републике захтева повлачење овог закона у целини. Даље, у тексту он, између осталог, наводи да „песникиња може бити само здрава, нормална жена, док војникиња може бити само недовршена жена, да само несрећна и недовршена жена може извршити шеснаест абортуса, она прва може бити академик, а оној другој много је и академкиња, она прва сасвим се угодно осећа као офталмолог, социолог, филолог док онима другим много више пристаје намигуша и/ли побегуља“. У тексту, такође наводи „Закон који све то прописује припремиле су неке недовршене жене и онај наш женски сој (да се даље само на њему задржимо) који је схватио да му је много исплативије да се нађе међу феминисткињама, трилатералкама, билдербергушама и сличним трофртаљкама него међу женама и да, са тих нових позиција, подупиру разарање свих оних вредности на којима су засновани српска историја, традиција, култура, етос.“ Анализом ових навода може се закључити да Драгољуб Петровић своје критике и неслагање поводом доношења овог закона износи на деградирајући, понижавајући, увредљив начин којим се подстиче дискриминација према женама. Такође, његови ставови и изјаве „и то се увек знало и то никад никоме није требало објашњавати: жена је држала три стуба куће (рађала, одгајала децу и „(о)држа(ва)ла кућу“ и отуд народна изрека да „кућа не стоји на земљи него на жени“), а мушкарцу је „било дато да кућу храни и брани… „И никад ником није пало на ум да у томе нешто мења и „поправља“.. су супротне одредби члана 20. Закона о забрани дискрииминације, којим је, између осталог, забрањено јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Оваквим изјавама Драгољуб  Петровић свој став према женама исказао је кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола, према којима се жена приказује као неко ко „рађа, одгаја децу и одржава кућу“, чиме се истиче стереотипан образац о женама и њиховом положају у друштву.

3.11. Поред Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности, Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена обавезане су државе потписнице да предузму одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена. Општом препоруком бр. 3, CEDAW Комитет је позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорени садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена.

3.12. Пракса Повереника потврђује да је дискриминација на основу пола један од најраширенијих видова дискриминације у Србији, упркос томе што је равноправност полова зајамчена Уставом и законом. Један од кључних узрока дискриминације на основу пола јесу чвсто укорењени, традиционални, патријахални стереотипи о родним улогама жена и мушкараца у породици и широј заједници. Изнети ставови којима се понижавају и вређају жене и којима се подржавају стереотипи и предрасуде и подстиче дискриминација могу само негативно да се одразе на стање у друштву у којем је, већ годинама уназад, велики број случајева пријављеног роднозаснованог насиља, и фемицида као његовог најтежег облика.

3.13. Даље, Поводом текста који је Драгољуб Петровић доставио овом органу електронским путем, 6.9.2021. године, чији је наслов: “Заштита од ишчашене памети“, Повереник указује да је Драгољуб Петровић у овом тексту изнео своје мишљење и ставове због притужбе коју је против њега поднело Удружење АА. С тим у вези, Повереник најпре констатује да поводом овог текста није поднета притужба, већ је он достављен поводом захтева за изјашњење који је Повереник упутио др Драгољубу Петровићу, међутим, имајући у виду садржину овог текста, Повереник истиче да је Драгољуб Петровић и у овом тексту изнео низ непримерених, увредљивих и дискриминаторних изјава према Удружењу АА.

3.14.  У вези текста под насловом: Насиље над српским језиком и народом – Саопштење матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, који је Драгуљуб Петровић, доставио овом органу електронским путем, 6.9.2021. године, Повереник констатује, имајући у виду садржину овог текста да су у њему изнети аргументи и ставови истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманитарних наука (међу којим потписницима је и проф. др Драгољуб Петровић)  против појединих одредаба које су садржане у Закону о родној равноправности и употребе родно осетљивог језика. Тако је, у делу овог текста, под називом „закључак“, између осталог, наведено: „Граматички род као лингвистички конструкт, далеко сложенији него како се то у банализованој интерпретацији Закона предочава, због одсуства чврсте и доследне корелације с полом у ванјезичкој стварности, није ни могао бити предметом правне обраде, а нарочито не законских прописа. Због свега реченог, може се закључити да се Законом уводи нејезик: то не може бити ни српски нити један до сада постојећи језик у Републици Србији. Уколико се пак Закон односи на српски језик – не мења се само његова лексичка структура оним речима које углавном не постоје у речницима, него и његово иманентно граматичко устројство. Пре свега, мења се природа именичког граматичког рода, који ће (применом Закона) од инхерентне категорије прећи у формалну. Затим, утиче се на радикалне измене у конгруенцији – на плану појединачних слагања (ширење броја комбинација с несагледивим последицама) и на плану комбинованих слагања уколико се граматичком мушком роду „укида“ статус неутралног рода. Стварна борба за права жена подразумева делање на плану друштвених односа и борбе против дискриминације жена у свим сферама где она постоји. Језик треба да се развија природним путем, без присиле и притиска идеологије, а сваком говорнику, уз крајње уважавање ставова других, треба оставити слободу избора за лично декларисање у домену јавне употребе, тј. могућност одабира оних језичких форми које су у складу с нормом стандардног језика. Имајући све наведено у виду, сматрамо да овај закон треба укинути и донети нов – усмерен ка истинском циљу заштите равноправности, независан од било које идеологије, а уз сагласност читавог друштва, језичке струке и других позваних струка, целокупне културне јавности, Српске православне цркве и представника осталих традиционалних верских заједница“. Дакле, на основу садржине овог текста, може се закључити да су аутори/потписници текста, укључујући и др Драгољуба Петровића, изнели своја запажања, примедбе и мишљења у вези појединих одредаба Закона о родној равноправности и употребе родно осетљивог језика, а који при том нису увредљиви и понижавајући према женама.

3.16. На крају, а имајући у виду предмет притужбе, Повереник констатује да родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу.[11] Повереник указује и да су одредбом члана 10. Закона о родној равноправности прописане посебне мере за остваривање и унапређивање родне равноправности  а које представљају активности, мере, критеријуме и праксе у складу са начелом једнаких могућности којима се обезбеђује равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца, посебно припадника осетљивих друштвених група, у свим сферама друштвеног живота и једнаке могућности за остваривање права и слобода. Овим чланом у ставу 3. тачка 6) је прописано да приликом одређивања посебних мера се морају уважити различити интереси, потребе и приоритети жена и мушкараца, а посебним мерама мора се обезбедити употреба родно сензитивног језика како би се утицало на уклањање родних стереотипа при остваривању права и обавеза жена и мушкараца.

4. МИШЉЕЊЕ

У тексту који је објављен на сајту iskra.co. 2.6.2021. године, под називом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије, повређене су одредбе члана 11. у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Драгољубу Петровићу:

5.1. Да  поводом изјава у тексту под називом: Молба да опозовете закон: Писмо чувеног српског лингвисте професора Драгољуба Петровића председнику Србије, који је објављен на сајсту iskra.co 2.6.2021. године, објави јавно извињење свим женама, у  електронском или штампаном медију.

5.2. Да убудуће води рачина да у изјавама, ставовима и садржајима које износи не подстиче дискриминацију према женама, као ни стереотипе и предрасуде о друштвеним улогама полова.

Потребно је да Драгољуб Петровић обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Драгољуб Петровић не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] https://iskra.co/reagovanja/molba-da-opozovete-zakon-pismo-cuvenog-srpskog-lingviste-profesora-dragoljuba-petrovica-predsedniku-srbije/

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[6] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ“, број 11/81)

[8] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, члан 5.

[9]  „Службени гласник РС“, број 52/21

[10] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 12/10)

[11] Закон о равноправности поова, чл.6.став1. тачка 17.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

483-21 Мишљење поводом притужбе Удружења АА, против Драгољуба Петровића, због дискриминације на основу пола/рода