бр. 07-00-272/2022-02 датум: 8.7.2022
АДВОКАТСКА КОМОРА БЕОГРАДА
Момчило М. Булатовић, адвокат
11000 Београд
Дечанска 13
Предмет: Иницијатива за стављање ван снаге Одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Београда, дел. бр. 4235/2022 од 7. јуна 2022. године
Поштовани господине Булатовићу,
Поверенику за заштиту равноправности обратила се Адвокатска комора Србије наводећи да је Управни одбор Адвокатске коморе Београда доднео Одлуку бр. 4235/2022 од 7. јуна 2022. године, којом је уведен додатни критеријум за упис у Именик адвоката те Коморе. Поред осталог наведено је да је одредбом члана 65. Закона о адвокатури[1], адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије поверено вршење јавних овлашћења у првом степену међу којима је и јавно овлашћење: одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, уписник А и уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера. Адвокатска комора Србије указује да је наведеном одлуком Управни одбор Адвокатске коморе Београда без икаквог правног основа увео додатни услов за упис у именик адвоката те Коморе, мимо услова прописаних чланом 6. став 1. Закона о адвокатури. Даље се наводи да се одлуком Управог одбора Адвокатске коморе Београда спроводи посредна дискриминација кандидата за упис у именик адвоката који су адвокатски испит положили пред Комисијом за адвокатски испит Адвокатске коморе Србије и других адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије. Сматрају да је на овај начин Адвокатска комора Београда повредила одредбе чл. 5, 7, 8 и члана 13. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације[2].
С тим у вези Повереник је са аспекта своје надлежности анализирао Одлуку дел. бр. 4235/2022 коју је Адвокатска комора Београда донела 7. јуна 2022. године (у даљем тексту: Одлука).
Увидом у Одлуку утврдио да је Управни одбор Адвокатске коморе Београда на 13. седници одржаној дана 7. јуна 2022. године, на основу члана 23. Статута Адвокатске коморе Београда донео Одлуку која гласи: „УВОДИ СЕ обавезно полагање адвокатског испита пред Адвокатском комором Београда, као услов за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Београда.“
Пoвeрeник нajпрe укaзуje да је Устaвом Рeпубликe Србиje[3] утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1 и 3.); да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима; да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права; да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење (члан 18.); да свако има право на слободан избор рада и да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места (члан 60. ст. 2. и 3.); да правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом (члан 67. став 2.); да сви имају једнак правни положај на тржишту, да су забрањени акти којима се супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја члан 84. ст. 1 и 2.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана, систем обављања појединих привредних и других делатности, као и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 2, 6. и 17.); да се у интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад, законом може поверити обављање одређених послова из надлежности Републике Србије аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, да се поједина јавна овлашћења могу законом поверити и предузећима, установама, организацијама и појединцима, да се јавна овлашћења могу законом поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима или делатностима (члан 137. ст. 1. до 3.).
Чланом 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода утврђено је да се уживање права и слобода предвиђених у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 1. Протокола број 12 уз ову конвенцију, утврђено је да ће се свако право које закон предвиђа остварити без дискриминације по било ком основу као нпр. полу, раси, боји коже, језику, вероисповести, политичком и другом уверењу, националном или друштвеном пореклу, повезаности с националном мањином, имовини, рођењу или другом статусу, а да јавне власти неће ни према коме вршити дискриминацију по поменутим основима.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Законом о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Одредбом члана 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Такође, одребом члана 8. овог закона прописано је да поврeдa нaчeлa jeднaких прaвa и oбaвeзa пoстojи aкo сe лицу или групи лицa, збoг њeгoвoг oднoснo њихoвoг личнoг свojствa, ускрaћуjу прaвa и слoбoдe или нaмeћу oбaвeзe кoje сe у истoj или сличнoj ситуaциjи нe ускрaћуjу или нe нaмeћу другoм лицу или групи лицa, oсим aкo je тo oпрaвдaнo лeгитимним циљeм, a срeдствa зa пoстизaњe тoг циљa су примeрeнa и нужнa. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. истог закона прописано је да је дискриминација забрањена у области рада, односно нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа или уживања под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
Законом о адвокатури уређена је адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром и облици рада адвоката, права, обавезе и одговорности адвоката и адвокатских приправника и организација и рад адвокатских комора. Одредбом члана 2. овог закона прописано је да је адвокатура независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, те да се самосталност и независност адвокатуре остварује поред осталог, организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, као самосталне и независне организације адвоката, доношењем општих аката од стране адвокатских комора, одлучивањем о пријему у адвокатуру и о престанку права на бављење адвокатуром (члан 2. став 1. и став 2. тач. 3) до 5)). Према члану 4. тач. 2), 3) и 10), Закона, „адвокат“ је лице које је уписано у именик адвоката, положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром, „кандидат“ је лице које је поднело захтев за упис у именик адвоката, све док није уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву, „именик адвоката“ је именик адвоката држављана Републике Србије.
Према одредбама члана 5. Закона, право на бављење адвокатуром стиче се доношењем одлуке о упису у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве, а поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата.
Одредбом члана 6. Закона о адвокатури прописани су услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако овим законом није другачије одређено, и то:
1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања;
2) положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији;
3) држављанство Републике Србије;
4) општа здравствена и потпуна пословна способност;
5) непостојање радног односа;
6) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром;
7) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције;
8) достојност за бављење адвокатуром;
9) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије;
10) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен.
Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед.
Испуњеност услова за упис у именик адвоката из става 1. тач. 6) и 8) овог члана адвокатска комора цени по слободној оцени.
Кандидат који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 година, не полаже адвокатски испит.
Одредбом члана 8. став 2. истог закона прописано је да ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката.
Одредбом члана 13. став 1. прописано је да адвокат који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, уписује се у именик адвоката друге адвокатске коморе без испитивања услова за упис, осим услова из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона.
Даље, одредбом члана 63. став 1. овог закона прописано је да су Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу самосталне и независне професионалне организације адвоката, основане у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе Србије, које су надлежне за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са овим законом и својим статутом.
Према члану 65. став 1. тач. 1), и 9) Закона, Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, поред осталих имају следећа јавна овлашћења – одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, уписник А и уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера (тачка 1)), вођење именика из тачке 1. овог става (тачка 9)), с тим што према члану 65. ст. 2. и 3. Закона, Адвокатска комора Србије као другостепени орган врши јавно овлашћење из става 1. тач. 1) и 9), док адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у првом степену врше јавна овлашћења из става 1. тач. 1) и 9).
Даље Повереник указује и на одредбе члана 73. Статута адвокатске коморе Београда[5] која прописује идентичне услове за доношење oдлукe o упису у имeник aдвoкaтa, aкo Зaкoнoм o aдвoкaтури ниje другaчиje oдрeђeнo, и то:
- диплoмa прaвнoг фaкултeтa стeчeнa у Рeпублици Србиjи или диплoмa прaвнoг фaкултeтa стeчeнa у стрaнoj држaви и признaтa у склaду сa прoписимa кojи урeђуjу oблaст висoкoг oбрaзoвaњa;
- пoлoжeн прaвoсудни и aдвoкaтски испит у Рeпублици Србиjи;
- држaвљaнствo Рeпубликe Србиje;
- oпштa здрaвствeнa и пoтпунa пoслoвнa спoсoбнoст;
- нeпoстojaњe рaднoг oднoсa;
- нeoсуђивaнoст зa кривичнo дeлo кoje би кaндидaтa чинилo нeдoстojним пoвeрeњa зa бaвљeњe aдвoкaтурoм;
- нeпoстojaњe другe рeгистрoвaнe сaмoстaлнe дeлaтнoсти или стaтусa стaтутaрнoг зaступникa, дирeктoрa или прeдсeдникa упрaвнoг oдбoрa у прaвнoм лицу, члaнa или прeдсeдникa извршнoг oдбoрa бaнкe, зaступникa држaвнoг кaпитaлa, стeчajнoг упрaвникa, прoкуристe и лицa кoje угoвoрoм o рaду имa утврђeну зaбрaну кoнкурeнциje;
- дoстojнoст зa бaвљeњe aдвoкaтурoм;
- oбeзбeђeн рaдни прoстoр пoгoдaн зa бaвљeњe aдвoкaтурoм и испуњeнoст тeхничких услoвa, у склaду сa aктoм AКС;
- прoтeк нajмaњe три гoдинe oд дoнoшeњa кoнaчнe oдлукe o oдбиjaњу зaхтeвa зa упис у имeник aдвoкaтa билo кoje oд aдвoкaтских кoмoрa у сaстaву AКС, aкo je кaндидaт прeтхoднo пoднoсиo зaхтeв кojи je oдбиjeн.
Даље, Правилник о адвокатском испиту у члану 4. став 1. прописује да се испит полаже пред Комисијом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије на чијој територији надлежности кандидат има пребивалиште, или пред Комисијом Адвокатске коморе Србије.
Повереник констатује да из наведених одредаба следи да сe aдвокатура, као самостална и независна служба, која се бави пружањем правне помоћи физичким и правним лицима, може обављати само уколико је лице члан Адвокатске коморе Србије и адвокатске коморе у њеном саставу. Ове коморе су по својој правној природи обавезна самостална и независна удружења адвоката надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са законом и њиховим статутом, које одлучују о пријему у адвокатуру на основу повереног јавног овлашћења.
Такође, следи да су законске претпоставке за стицање права на упис у именик адвоката таксативно набројане Законом и постављене као услови које лице које захтева упис мора да испуни, што значи да сви кандидати који поднесу захтев за упис у именик адвоката морају испуњавати исте услове прописане чланом 6. овог закона, а један од услова је и положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији. Законодавац прави изузетак када је реч о кандидату који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 година, који у том случају не морају да полажу адвокатски испит. Такође, Закон о адвокатури регулише и упис без испитивања услова када је реч о кандидату који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Даље, Статут адвокатске коморе Београд, као општи правни акт којим се уређују циљеви, задаци и послови Адвокатске коморе Београда, њена организација и делокруг њених органа, поступак избора и опозива органа коморе, начин вршења јавних овлашћења и друга питања од значаја за организацију и рад, не предвиђа нити поставља као услов за упис у именик адвоката, положен адвокатски испит пред Адвокатском комором Београда, из чега се закључује да Статут у складу са законом не прави разлику где је адвокатски испит положен, пред којом адвокатском комором, већ само као услов поставља да је овај испит положен у Републици Србији.
Имајући у виду све наведено Повереник указује да се прописивањем додатног обавезујућег услова којим се уводи обавезно полагање адвокатског испита пред Адвокатском комором Београда, као услов за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Београда, мимо Устава и Закона, у неоправдано неповољнији положај стављају сва она лица која испуњавају све услове прописане Законом о адвокатури а која су адвокатски испит положили пред другим адвокатским коморама с обзиром на своје место пребивалишта у датом тренутку, као и да се поставља питање на који начин се дати услов поставља у случају премештаја адвокатских канцеларија и уписа у Именик адвоката лица за која закон не прописује као обавезан услов полагање адвокатског испита.
Поред тога, Повереник посебно указује и на одредбе члана 60. Устава којима се утврђује да свако има право на слободан избор рада и да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места, а потом и члана 84. који регулише једнак правни положај на тржишту.
Имајући у виду све наведено, а у складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да Повереник прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа, подносимо ову иницијативу за стављање ван снаге Одлуке бр. 4235/2022 од 7. јуна 2022. године.
Адвокатска комора Београда обавестиће у року од 15 дана Повереника за заштиту равноправности о предузетом. У случају да Поверенику не буде достављено обавештење, Повереник ће размотрити предузимање других мера из своје надлежности у складу са чланом 33. Закона о забрани дискриминације.
[1] „Службени глоасник РС“, бр. 31/11 и 24/12 – ОУС
[2] „Службени глоасник РС“, бр.22/09 и 52/21
[3] „Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21 и 16/22
[4]„Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21
[5] „Службени гласник РС“, број 37/18
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
437-22 Иницијатива за стављање ван снаге Одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Београда 
