бр. 07-00-259/2022-02  датум: 6.10.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је А.А. поднело против Б.Б..  У притужби је, између осталог, наведено да је 24. јуна 2022. године на свом Твитер налогу, Б.Б., коментаришући одлуку Врховног суда Сједињених америчких држава дискриминисао активисткиње, феминискиње и све жене које се боре за женска права. Даље је у притужби наведено да је постављајући фотографију крава са пратећим текстом Б.Б. дискриминисао и дехуманизовао све жене. У изјашњењу Б.Б., између осталог, наведено је да се не осећа кривим ни по једном основу који је у притужби наведен. Такође, истакнуто је да подржава одлуку Врховног суда Сједињених америчких држава о забрани абортуса јер, како наводи, зачето дете је жив организам и свако залагање за насилно уклањање детета из мајчине утробе, осим уколико није повезано са медицинским разлозима, може се сматрати убиством. Повереник је спровео поступак по притужби при чему је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и ограничење ове слободе, које, између осталог, постоји и ради заштите права и угледа других, како то, прописују Устав и Закон о забрани дискриминације. Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Б.Б., на свом Твитер налогу, изнео ставове и идеје који представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према групи лица на основу личних својстава – пол и чланство у политичким синдикалним и другим организацијама. Повереник је у поступку најпре констатовао да у конкретном случају Б.Б., као народни посланик, није заштићен имунитетом неодговорности, с обзиром да наведену изјаву није дао током вршења своје посланичке функције. Такође, Б.Б. се у свом изјашњењу није позивао на посланички имунитет. Став Б.Б. о абортусу, иако је у супротности са уставним гаранцијама права на слободно планирање породице, представља израз његове слободе мишљења и изражавања тог мишљења. Повереник је констатује да предмет овог поступка није његово мишљење о праву на прекид трудноће, већ став који је изнео о женама, феминисткињама односно чланицама организација које се залажу за права жена. Европски суд за људска права је заузео став у вези са слободом изражавања и ограничењима ове слободе, да се сваки од случајева мора посматрати засебно и изоловано, уз анализиу поруке који текст шаље читаоцима, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате. Поводом временског контекста, Повереник најпре констатује да је наведена изјава дата у тренутку појачане друштвене напетости због одлуке Уставног суда САД-а у вези са абортусом, као и иницијатива за забрану абортуса које су се појавиле у јавном простору и организованих протеста како у иностранству тако и у Републици Србији против такве иницијативе. Што се тиче поруке коју текст шаље, током поступка је неспорно утврђено да је Б.Б., на свом Твитер налогу, дакле на месту доступном јавности, коментаришући одлуку Врховног суда у САД, феминистичка удружења (односно удружења која се боре за једнака права мушкараца и жена) назвао идиотским, а затим да је поставио фотографију три краве, изнад које је написао – „феминисткиње у неверици због забране абортуса у САД“. Анализом текста и фотографије која прати текст може се закључити да је наведеним текстом и фотографијом Б.Б. чланице удружења која се баве заштитом права жена омаловажио и узнемирио. Објављивање текста и фотографије на месту које је јавно доступно великом броју људи, поред омаловажавања, створено је увредљиво и деградирајуће окружење према женама феминисткињама, односно свим женама које се залажу за заштиту права жена. Поред тога, овакво поређење жена са домаћом животињом (кравом) представља и понижавајуће поступање на основу пола као личног својства. Дакле, поређење било које жене са кравом има негативну конотацију и представља стварање понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснованог на полу као личном својству. Имајући у виду да је Б.Б. народни посланик који је изабран вољом грађана и грађанки на функцију коју обавља, његова одговорност за изговорену реч је додатно појачана. Наиме, чињеница да је у питању објава народног посланика повлачи већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама и ставовима не вређа, омаловажава и понижава било коју групу лица на основу одређеног/их личног/их својстава као и да не подржава и подстиче стреотипе и предрасуде. Повереник је дао мишљење да је Б.Б., на овај начин повредио одредбе члана 12. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације. С тим у вези, Б.Б. је препоручено да на свом Твитер уклони објаву која је предмет ове притужбе као и да убудуће води рачуна да се у својим јавним обраћањима придржава прописа који забрањују дискриминацију лица или групе лица на основу било ког личног својства.

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило А.А. против Б.Б., због дискриминације на основу пола.
• У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је народни посланик, Б.Б., на свом твитер налогу, 24. јуна 2022. године, дискриминисао активисткиње, феминискиње и све жене које се боре за женска права;

–  да је у свом посту, коментаришући одлуку Врховног суда Сједињених Америчких држава, све жене које се боре за женска права назвао идиотима;

– да је другим постом, користећи фотографију крава које леже, ширио мизогинију према женама Србије;

– да је својим иступима дискриминисао жене по полу промовишући одлуку Суда друге државе која ја у супротности са позитивним прописима у Србији;

– да  Повереник за заштиту равноправности треба да реагује и да своје мишљење о несвакидашњем говору мржње према женама;

Уз притужбу су као доказ достављене две фотографије са твитер налога Б.Б..

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од Б.Б., затражено да се изјасни на наводе из притужбе.
• У изјашњењу Б.Б., између осталог, наведено је :

• да је чудно да притужбу „извесне“ организације А.А. није потписала ниједна жене из те организације већ мушкарац „што само по себи већ довољно говори“;
• да се апсолутно не осећа кривим ни по једном основу;
• да је тачно да је подржао одлуку Врховног суда САД о забрани абортуса, јер, како наводи, као верник има право да изнесе свој став заснован на учењу Свете цркве да је абортус убиство;
• да је још из периода старог Рима дефинисан појам „Nasciturus“ што значи „живо“, а нерођено дете, као и да живо а нерођено дете има бројна права пре него се роди ако је то у његовом најбољем интересу, што се посебно односило на област наслеђивања;
• да се зачето дете сматра живим организном и да свако залагање за насилно уклањање детета из мајчине утробе уколико посматрамо као верујући људи, али и строго правно, сматра убиством осим ако није повезано са медицинским разлозима;
• да сматра да се забраном абортуса спречавају даља убиства, и да свако ко се залаже за абортус, што неретко чине феминистичка удружења, заправо промовише убиство;
• да поставља питање „која је разлика између убиства из пиштоља некога на улици или убиства детета у мајчиној утроби, живог организма коме куца срце?“;
• да сматра да је абортус тежи облик убиства јер се убија неко ко не може да се брани и нема никакву шансу да преживи;
• да сматра да удружења врше најгору дискриминацију према женама јер их терају да промовишу насиље и убиство и он се против њиховог деловања бори на сваком кораку;
• да сматра да је у конкретној ситуацији најстрашнија „њихова“ примитивна себичност, јер удружење сматра да је убиство живог нерођеног детета нешто што је сасвим нормална појава, те да мајка која носи дете има право да ради са својим телом, како удружење промовише, шта хоће.
• да нико не може некоме да ускрати право да живи;
• да поред пада наталитета са којим се суочавамо као друштво, промовисање абортуса као нечег нормалног само доводи до даље ерозије демографске слике;
• да они који то промовишу, поред тога што мрзе жене, мрзе и друштво у коме живе, јер су себични и сами себи довољни, и није их брига за заједницу;
• да би притужбу требало у потпуности одбацити и покренути поступак против удружења због лажног пријављивања и промовисања дискриминације према женама, и навођења жена на насилан прекид трудноће.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у објаву Б.Б. од 24. јуна 2022. године, на Твитер налогу, утврђено је да објаву прати текст следеће садржине: „Сада ће припаднице разних идиотских феминистичких удружења морати на апарате. НВО сектор у хаосу и очају. Браво за став Врховног суда у САД!“. Потом у следећој објави поред текста „феминисткиње у неверици због забране абортуса у САД“ постављена је фотографија крава које леже на трави.

3. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3.  Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Уставом^[3] се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена^[4], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се  обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа. Чланом 5. ове Конвенције државе пoтписнице су, између осталог, обавезане дa прeдузму подесне мeрe ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито акосе тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20.  овог закона забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавање пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета или посебне неге детета. Даље, забрањено је изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6.  Законон о родној равноправности^[6] чланом 4. став 1. прописује да је дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање, на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области, области запошљавања, здравственом осигурању, области културе, спорту и рекреацији, као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Даље, одредбом члана 6. став 1. тачка 13. овог закона прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7.  Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Б.Б., на свом Твитер налогу, изнео ставове и идеје који представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према групи лица на основу личних својстава – пол и чланство у политичким синдикалним и другим организацијама.

3.8. Пре разматрања самог предмета поступка, Повереник указује да у конкретном случају Б.Б., као народни посланик, није заштићен имунитетом неодговорности, с обзиром да наведену изјаву није дао током вршења своје посланичке функције. Такође, Б.Б. се у свом изјашњењу није позивао на посланички имунитет.

3.9. У вези са процесним примедбама из изјашњења да притужбу није потписала ниједна жена из А.А., већ мушкарац, Повереник указује да је претрагом у регистру АПР,  утврђено је да је М.Ђ. означен као законски заступник удружења А.А, а да је област остваривања циљева ове организације цивилног друштва заштита женских права и родна равноправност. Увидом у статут удружења које је поднело притужбу Поверенику утврђено је да су  основни циљеви удружења достизање равноправног учешћа жена у јавном и политичком животу, заговарање за посебне мере којима се отклања неравноправност полова у јавној сфери, афирмисање женских људских права и родне равноправности као предуслова за изградњу демократског друштва, као и за залагање искорењивања дискриминације на основу пола и рода у свим сферама живота. Даље, Пословник о раду Повереника за заштиту равноправности, изричито прописује да организацији, односно удружењу није потребна сагласност за подношење притужбе у случају дискриминације групе лица^[7]. Закон о забрани дискриминације, групу лица дефинише као неодређени број лица друштвене групе које повезује неко лично својство.[8] Имајући у виду све напред наведено, Повереник констатује да су у конкретном случају испуњени формални услови за вођење поступка пред овим државним органом, односно да је М.Ђ. као законски заступник Удружења активно легитимисан за подношење конкретне притужбе.

3.10. У вези са личним својством које представља основ дискриминације, Повереник указује да дискриминација лица по основу два или више личних својстава, постоји без обзира на то да ли се утицај појединих личних својстава може разграничити (вишеструка дискриминација) или се не може разграничити (интерсекцијска дискриминација). Како су у притужби наведена два лична свјства, пол и чланство у организацијама, Повереник је анализирао њихов међусобни утицај у конкретном случају, и утврдио да се предметна изјава односи на жене, и то на жене које су чланице организација које се залажу за права жена.

3.11. Имајући у виду наводе из изјашњења Б.Б да као „верник има право да изнесе свој став и мишљење засновано на учењу Свете цркве“, важно је истаћи неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Такође, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. С обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оне се могу подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, уколико је такво ограничење у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, као и уколико је такво ограничење потребно ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.12. С тим у вези, потребно је разграничити шта представља слободу мишљења и изражавања, а шта је, са друге стране, недозвољен говор, односно говор који не ужива заштиту. У конкретном случају, став Б.Б. о абортусу, иако је у супротности са уставним гаранцијама права на слободно планирање породице, представља израз његове слободе мишљења и изражавања тог мишљења. Повереник подсећа да је право на абортус цивилизацијско достигнуће, а репродуктивна права и слободе спадају у корпус људских права која не смеју бити доведена у питање, јер је абортус у Републици Србији легалан и дозвољен. Уставом Републике Србије^[9] чланом 63. прописано је да свако има право да слободно одлучи о рађању деце. Међутим, предмет овог поступка није његово мишљење о праву на прекид трудноће, већ став који је изнео о женама, феминисткињама односно чланицама организација које се залажу за права жена.

3.13. Европски суд за људска права је заузео став у вези са слободом изражавања и ограничењима ове слободе, да се сваки од случајева мора посматрати засебно и изоловано, уз анализиу поруке који текст шаље читаоцима, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате.

3.14.  Поводом временског контекста, Повереник најпре констатује да је наведена изјава дата у тренутку појачане друштвене напетости због одлуке Уставног суда САД-а у вези са абортусом, као и иницијатива за забрану абортуса које су се појавиле у јавном простору и организованих протеста како у иностранству тако и у Републици Србији против такве иницијативе.

3.15. Што се тиче поруке коју текст шаље, током поступка је неспорно утврђено да је Б.Б., на свом Твитер налогу, коментаришући одлуку Врховног суда у САД, феминистичка удружења (односно удружења која се боре за једнака права мушкараца и жена) назвао идиотским, а затим да је поставио фотографију три краве, изнад које је написао – феминисткиње у неверици због забране абортуса у САД. С тим у вези, Повереник указује на одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито акосе тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. овог закона, између осталог, забрањено је изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.16. Полазећи од наведених законских одредаба, Повереник најпре констатује да је на основу изведених доказа неспорно да је ова објава Б.Б. учињена на месту које је доступно јавности и коју може видети велики број лица. Анализом текста и фотографије која прати текст може се закључити да је наведеним текстом и фотографијом Б.Б. чланице удружења која се баве заштитом права жена омаловажио и узнемирио на начин да је ова удружења назвао идиотским, а затим путем објављивања фотографије на којој су приказане три краве уз наслов фотографије „Феминисткиње у неверици због забране абортуса у САД“, додатно узнемирио и омаловажио све жене које се залажу за заштиту права жена на индиректан начин назвајући их кравама. Објављивање текста и фотографије на месту које је јавно доступно великом броју људи, поред омаловажавања, створено је увредљиво и деградирајуће окружење према женама феминисткињама, односно женама које се залажу за заштиту права жена. Поред тога, овакво поређење жена са домаћом животињом (кравом) представља и понижавајуће поступање на основу пола као личног својства. Наведено поређење је увредљиво и понижавајуће за све жене и представља повреду антидискриминационих прописа. Повереник подсећа да је поред одредаба Закона о забрани дискриминације које забрањују овакав говор и Законом о родној равноправности прописана забрана, при чему је одредбом члана 6. став 1. тачка 13. овог закона прописано да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу. Дакле, поређење било које жене са кравом има негативну конотацију и представља стварање понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснованог на полу као личном својству. Жене су чешће дискриминисане оваквим поређењима у односу на мушкарце и није редак случај да их у јавном и приватном простору називају кравама, краветинама, гускама, кокошкама и сл.

3.17. Имајући у виду да је Б.Б. народни посланик који је изабран вољом грађана и грађанки на функцију коју обавља, његова одговорност за изговорену реч је додатно појачана. Наиме, чињеница да је у питању објава народног посланика повлачи већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама и ставовима не вређа, омаловажава и понижава било коју групу лица на основу одређеног/их личног/их својстава као и да не подржава и подстиче стреотипе и предрасуде. Јавне личности, због утицаја на јавно мњење, имају и појачану одговорност да својим деловањем не крше прописе о забрани дискриминације. Овакав став заузео је Апелациони суд у Београду^[10], који је изнео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком појединачном случају. У конкретном случају суд је истакао „да тужени као угледна политичка личност има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује да пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се преносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву, као и на развој друштва у целини“.

3.18. С обзиром да је рађање женска полна карактеристика, разумљива је појачана осетљивост жена на питање слободе одлучивања о рађању, с обзиром да је то питање повезано са правом на неповредивост физичког интегритета. Повереник подсећа да је право на абортус цивилизацијско достигнуће, а репродуктивна права и слободе спадају у корпус људских права која су као таква заштићена Уставом и не смеју бити доведена у питање, јер је абортус у Републици Србији легалан и дозвољен. Уставом Републике Србије чланом 63. прописано је да свако има право да слободно одлучи о рађању деце, док Породични закон чланом 5. прописује да жена слободно одлучује о рађању. Међутим, пракса Повереника и бројна истраживања указују да су родни стереотипи и концепт у коме су рађање и мајчинствоо „мерило вредности“ жене и даље изузетно јаки.

3.19. Повереник је сагласан са Б.Б. око констатације да је наталитет у нашој земљи годинама у опадању. С тим у вези Повереник годинама указује да је популациона политика једна је од најзначајних политика и да приликом креирања мера и активности једнако треба укључити и жене и мушкарце. Неспорно је да Република Србија спада у групу земаља у којој је присутан тренд демографског старења и висока просечна старост становништва као резултат крупних промена које су се дешавале у старосној структури током 20. века. Пројекције Републичког завода за статистику^[11] које су урађене за период 2011-2041. године указују да ће у наредних тридесет година становништво Републике Србије и даље бити изложено деловању процеса демографског старења, без обзира на варијанте пројекција. Овај тренд и оваква демографска ситуација разлог је за посебну фокусираност и посвећеност питањима популационе политике, али не на начин да се за такву ситуацију окривљују жене, да им се ускраћује право избора и одлучивања, а посебно не да се због својих Уставом загарантованих права називају кравама.

3.20. На крају, Повереник подсећа да је Република Србија, међу првим државама, ратификовала Конвенцију о спречавању и борби против насиља над женама, чиме смо се обавезали да се свим средствима боримо против насиља и дискриминације жена, при чему, уз поштовање свих гаранција слободе говора, ово право не сме бити злоупотребљено на тај начин што ће се неко ко не размишља на исти начин вређати, понижавати и омаловажавати. Ово се посебно мора имати у виду када велики број корисника прати одређени налог на друштвеној мрежи, јер се у том случају дискриминаторан садржај чини видљивим и доступним великом броју грађана и грађанки.

4. МИШЉЕЊЕ

Објавом Б.Б., на Твитер налогу 24. јуна 2022. године повређене су одредбе члана 12. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б.Б. да:

5.1. На свом Твитер налогу уклони објаву која је предмет притужбе.

5.2. Да се убудуће у својим јавним обраћањима, придржава прописа који забрањују дискриминацију лица или групе лица на основу неког личног својства.

Потребно је да Б.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б.Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21 и 9/22)

[3] члан 46. ст.1 и 2. Устава Републике Србије

[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 5.

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[6] Закон о родној равноправности ( „Службени гласник РС“, бр. 52/21) .

[7] Члан 15. став 3. Пословника о раду („Службени гласник РС“, бр. 34/11)

[8] Закон о забрани дискриминације, чл. 35 став 3.

[9] „Службени гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021 i 9/2022

[10] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

[11]Пројекције становништва Републике Србије 2011-2041, Републички завод за статистику, доступно на интернет страници: https://popis2011.stat.rs/?p=3403

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

417-22 Дискриминација на основу пола у области јавна сфера