07-00-245/2022-02 датум: 19.8.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је, у име свог сина АА, поднео његов отац ББ, против Физиотерапеутског центра „ГГ“ због дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета. У притужби је, између осталог, наведено да подносилац притужбе има аутизам од друге године живота, да га је 6. јуна 2022. године заболело лево раме, да га је исте вечери прегледао ортопед и да му је констатована упала рамена, преписана терапија и дата препорука да се у лечење укључи и физијатар. Даље је наведено да је 13. јуна 2022. године, отац подносиоца притужбе позвао телефоном Физиотерапеутски центар „ГГ“ (у даљем тексту: ГГ) како би за сина заказао преглед код физијатра, да је том приликом запосленима појаснио о каквом је проблему реч, „а када је рекао да се ради о особи са аутизмом истог момента му је речено да они са таквим пацијентима не раде и да не може да закаже преглед“. Такође, наведено је да је на питање „да ли раде са особама које боли раме“ отац подносиоца притужбе добио потврдан одговор, док је на питање „у чему је онда проблем“ добио одговор да ће „проверити и јавити му да ли може да закаже преглед“, а затим су му „исте вечери јавили и поновили да они са таквим пацијентима не раде и да не може да закаже преглед у том центру“. У изјашњењу „ГГ“, између осталог, наведено је да су „одувек имали професионалан приступ према својим пацијентима и да у конкретном случају није постојала никаква намера за дискриминацију како АА, тако уопштено особа са аутизмом, већ само искрена жеља да се господину ББ укаже да ГГ не поседује неопходно искуство, капацитете и ресурсе за рехабилитацију особа са дијагнозом аутизма“. Даље, наведено је да су „сматрали да ће се пружање здравствене услуге рехабилитације делова тела особе са аутизмом целисходније и боље обавити у здравственим установама за физикалну терапију које поседују кадар са потребном едукацијом“, да ГГ „није специјализована за рехабилитацију особа са дијагнозом аутизам, да запослени немају никаквог искуства и надасве посебну обуку за такву врсту болести“, да им у телефонском разговору није речено да је реч о повреди рамена особе са аутизмом, „међутим и да је била у питању повреда рамена, за пружање такве здравствене услуге неопходни су посебни капацитети, знање и кадар којима ГГ не располаже“. Истакнуто је да „овај центар спроводи свој рад искључиво кроз протоколе који уређују рехабилитацију одређених већ установљених дијагноза и да се ниједан не односи на рехабилитацију особа са аутизмом“. Полазећи од навода из изјашњења неопходно је најпре истаћи да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно за утврђивање да ли је једно лице извршило акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице неоправдано стави у неповољнији положај. Даље, имајући у виду да из изјашњења произлази да је разлог за одбијање пружања услуге подносиоцу притужбе, између осталог, тај да запослени у ГГ немају искуства и да нису обучени за пацијенте са аутизмом, Повереник најпре констатује да је отац подносиоца притужбе позвао како би заказао преглед због проблема које је његов син имао са раменом, а не аутизмом. С тим у вези, нејасно је како су запослени у овом центру претпоставили да неће бити у прилици да пруже неопходну и адекватну помоћ и негу пацијенту, имајући у виду да подносиоцу притужбе није чак ни пружена могућност да закаже преглед, већ је одмах по сазнању да има аутизам одбијен. Повереник истиче да су овакви и слични примери јасни показатељи да неразумевање и страх од непознатог, као и дефицит основног знања о томе шта је аутизам и који су основни проблеми са којима се особе са аутизмом суочавају, изазивају предрасуде и доводе до дискриминације читаве једне групе лица на основу њиховог личног својства – здравствено стање и инвалидитет. Даље, осим што је подносиоцу притужбе одбијено пружање услуге искључиво због чињенице да има аутизам, може се констатовати да је начин на који су запослени у ГГ 13. јуна 2022. године поступили, и то тако што не само да су одбили да пруже услуге које пружају осталим пацијентима, већ су ускратили могућност особи са аутизмом да закаже преглед у овом центру, био нарочито понижавајући како за подносиоца притужбе, тако и за његовог оца. Ово потврђују и изјаве лица која су била присутна у тренутку када је отац подносиоца притужбе 13. јуна 2022. године покушао да за свог сина закаже преглед у ГГ, а који су у својим изјавама између осталог навели да га „никада нису видели тако изреволтираног и узнемиреног“, да је „од тог тренутка занемео, да му се појавио зној на лицу, да је поцрвенео и да му је сведокиња донела воду“, као и да му је ова ситуација „јако тешко пала, а додатно му је као рођеном ДД засметала чињеница да у његовом родном ДД његово дете доживљава овакву дискриминацију“. Имајући у виду све напред наведено, Повереник је након спроведеног поступка и изведених доказа дао мишљење да је одбијањем пружања услуге у оквиру своје делатности због чињенице да подносилац притужбе има аутизам Физиотерапеутски центара „ГГ“ повредио одредбе чл. 6, а у вези са чл 17. ст.1. и чл. 27. Закона о забрани дискриминације. Физиотерапеутском центру „ГГ“ препоручено је да упути писано извињење подносиоцу притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења због догађаја од 13. јуна 2022. године и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши прописе о забрани дискриминације.   

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА из ББ, у име свог сина ВВ, против Физиотерапеутског центра „ГГ“ због дискриминације на основу личног својства – здравствено стање и инвалидитет.

• Подносилац је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навео:

–     да је отац тридесетједногодишњег ВВ који од своје друге године има аутизам;

–    да је његовог сина „без неког видног разлога“ 6. јуна 2022. године заболело лево раме „тако да ту руку није могао да помера у рамену ни на једну страну и да му је сваки покрет изазивао јак бол“;

–   да је подносиоца притужбе о томе обавестила супруга док је био на послу и да му је он заказао преглед код ортопеда у „ЂЂ“ јер је посумњао да му је „искочило раме“;

–   да је његовог сина исте вечери ортопед прегледао, да му је урађен ултра звук и рендген рамена, да је доктор констатовао да је у питању упрала рамена и одређења терапија у наредних седам дана;

–   да је по препоруци ортопеда да се у лечење укључи и физијатар како би одредио даљу терапију и вежбе за његовог сина, подносилац притужбе 13. јуна 2022. године око 13 сати док се налазио на послу, позвао телефоном Физиотерапеутски центар „ГГ“ како би за сина заказао преглед код физијатра;

–   да је том приликом запосленима у овом центру подносилац притужбе појаснио о каквом је проблему реч, „а када је нагласио да се ради о особи са аутизмом истог момента му је речено да они са таквим пацијентима не раде и да не може да закаже преглед“;

–    да је на питање подносиоца притужбе „да ли раде са особама које боли раме“ радница која се јавила рекла „да“, док је на питање: „У чему је онда проблем јер детету треба да се помогне јер га боли раме“, добио одговор да они „не раде са таквим пацијентима али да ће проверити и јавити му“;

–    да га је истог дана око 19:41 „иста особа позвала и поновила да они са таквим пацијентима не раде и да не може да закаже преглед у Физиотерапеутском центру „ГГ“ и да је на њен одговор подносилац притужбе констатовао да „он није хтео код њих да доведе шимпанзу па да га тако одбију, већ људско биће коме је потребна њихова медицинска помоћ“ и питао „како су уопште могли да одбију пацијента кога нису ни видели“.

1.3. Уз притужбу је у виду прилога достављен извештај лекара специјалисте од 6. јуна 2022. године.

1.4. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом одредбе члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације и члана 23. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности у току поступка прибављено je изјашњење против Физиотерапеутског центра „ГГ“.

1.5. У изјашњењу Физиотерапеутског центра „ГГ“, између осталог, наведено је:

• да ЕЕ ПР Амбуланта за рехабилитацију „ГГ“ (у даљем тексту: ГГ) „одувек има професионалан приступ према својим пацијентима и никада није дискриминисала било којег пацијента као што то није учинила, нити је имала намеру да учини ни у конкретном случају“;
• да у конкретном случају поступања према сину подносиоца притужбе у погледу пружања здравствене услуге „није постојала никаква намера за дискриминацију како господина ВВ, тако уопштено особа са аутизмом, већ само искрена жеља да се господину укаже да ГГ не поседује неопходно искуство, капацитете и ресурсе за рехабилитацију особа са дијагнозом аутизма“;
• да су „сматрали да ће се пружање здравствене услуге рехабилитације делова тела особе са аутизмом целисходније и боље обавити у здравственим установама за физикалну терапију које поседују кадар са потребном едукацијом и искуством за извођење вежби и стварање целокупног програма рехабилитације, као и за изградњу односа и поверења са особом са аутизмом, а све у циљу успешног опоравка и рехабилитације повређеног дела тела пацијента“;
• да ГГ „није специјализована за рехабилитацију особа са дијагнозом аутизам, да запослени немају никаквог искуства и надасве посебну обуку за такву врсту болести, као ни кадар за извођење вежби и стварање целокупног програма рехабилитације особе са аутизмом“;
• да подносилац притужбе у телефонском разговору није рекао да је реч о повреди рамена особе са аутизмом већ је питање било да ли ГГ спроводи рехабилитацију особа са аутизмом, „међутим и да је била у питању повреда рамена или неког дела тела особе са аутизмом, сматрамо да су за пружање такве здравствене услуге у конкретном случају неопходни посебни капацитети, знање и кадар којима ГГ не располаже“;
• да је у физикалној терапији један од неопходних услова за спровођење терапије „сарадња и слободна воља пацијента“ и да сваки пацијент који дође у ГГ попуњава формулар у коме изричито изјављује да ли болује од неке примарне болести и у односу на то се постављају терапије;
• да у конкретном случају нису знали да ли је повреда рамена „нека последица примарне болести или нечега другог“, да је за спровођење терапије неопходна сарадња пацијента а да је аутизма „таква болест код које кадар који не поседује неопходно знање и искуство не може да предвиди какве реакције може да произведе код особе са аутизмом“;
• да „одбијање овог пацијента у конкретном случају не представља акт дискриминације по било ком основу јер је ГГ приватна амбуланта и никако јој није циљ одбијање пацијената“, као и да овај центар спроводи свој рад искључиво кроз протоколе који уређују рехабилитацију одређених, већ установљених дијагноза и да се ниједан не односи на рехабилитацију особа са аутизмом;
• да је ГГ здравствена установа са дугогодишњим искуством која свој рад заснива на професионалном пружању услуга својим пацијентима „те у конкретном случају не може бити речи о било каквој дискриминацији, нити намери да се било које лице дискриминише, већ управо супротно, намера да се подносиоцу притужбе укаже да у конкретном случају нису били у стању да услед одсуства капацитета и специјализованог кадра и искуства пружимо адекватну здравствену услугу рехабилитације и да потражи помоћ на месту које је специјализовано за пружање услуге рехабилитације особама са аутизмом“.
  • Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације током поступка прибављене су изјаве лица која је подносилац у притужби навео за сведоке.
  • У изјави сведока ЖЖ, између осталог, наведено је:
• да са подносиоцем притужбе седи у истој канцеларији и да је од почетка упознат са проблемом који се његовом сину десио са раменом;
• да „зна“ да је подносилац притужбе прво водио сина код ортопеда у „ЂЂ“ и да је по његовом савету требало да након терапије иду код физијатра ради даље терапије;
• да се подносилац приутжбе „неколико дана распитивао где да одведе Јована и да зна да се одлучио за клинику у ББ јер су близу њиховог стана, а рекао је да имају неки апарат по којем су јединствени и који замењује вежбе и да мисли да би то било било најбоље за ВВ“;
• да је „тог дана АА позвао клинику, после нам је рекао да се зове „ГГ“, да је чуо како има објашњава проблем који ВВ има са упаљеним раменом и да је сведок схватио да нешто није како треба и да је дошло до неког проблема“;
• да је „добро запамтио када је подносилац притужбе питао да ли раде са особама које боли раме“ и да им је након разговора рекао да је покушао да за сина закаже преглед код физијатра „али да неће да му закажу јер је аутистичан“;
• да је подносиоцу притужбе ово „јако тешко пало, а додатно му је као рођеном Земунцу засметала чињеница да у његовом родном ББ његово дете доживљава овакву дискриминацију“.
  • У изјави сведока ЗЗ, између осталог, наведено је:
• да је 13. јуна 2022. године током краћег састанка подносилац притужбе на моменат прекинуо разговор и позвао „неког телефоном“, да је чуо „како некоме објашњава да је сина водио код ортопеда јер није могао да помера руку у рамену и да хоће да закаже преглед, као и да је напоменуо да је дете аутистично“;
• да је поред сведока у канцеларији било још двоје колега и да је чуо када је подносилац притужбе изјавио: „У чему је проблем, јер дете боли раме“;
• да је након завршеног разговора присутнима изјавио: „Покушао сам да ВВ закажем преглед, али неће да закажу јер не раде са аутистичним пацијентима“;
• да са подносиоцем притужбе ради више од 20 година „и да га никада није видео тако изреволтираног и узнемиреног“.
  • У изјави сведокиње ИИ, између осталог, наведено је:
• да је била присутна у канцеларији управника АА заједно са још двојицом својих колега, ЖЖ и ЗЗ, да је састанак био завршен и да је подносилац притужбе „некога позвао телефоном“;
•     да је чула како подносилац притужбе „некоме објашњава да његов син има бол у рамену, да не може да помера раме и да жели да за њега закаже преглед, уз напомену да му је син аутистичан“;
• да је „од тог тренутка занемео, да му се појавио зној на лицу, да је поцрвенео и да му је сведокиња донела воду“, као и да је присутнима појаснио да је добио информацију да „не заказују преглед аутистичним особама“;
• да је, као родитељ, с једне стране „осетила бол беспомоћног родитеља који покушава да свом болесном детету помогне и са друге стране нехуманост и неправду где се заказује преглед“, да је дужност лекара да се „безусловно брине о болеснику и да му помогне без икаквих предрасуда да ли је аутистичан, друге расе, сексуалне оријентације итд“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у извештај лекара специјалисте др ЂЂ, ортопеда, од 6. јуна 2022. године утврђено је да је констатовано да се „болесник ВВ јавља на преглед због бола и отежаних покрета у левом рамену, да болује од аутизма и да податке даје отац“. Даљим увидом, утврђено је да је у делу терапија, лекар навео: „Молим преглед физијатра“, као и да је „оцу болесника усмено објашњено о типу болести, начину лечења и могућим компликацијама“.

3. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган, установљен Законом о забрани дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].
• Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[3] у члану 25. прописује да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег здравственог стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету. Државе стране уговорнице ће предузети све одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле приступ здравственим услугама, водећи рачуна о полу, укључујући рехабилитацију у вези са здрављем. Државе стране уговорнице посебно ће: (а) обезбедити особама са инвалидитетом исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите и програме који се нуде другим лицима; (б) обезбедити оне здравствене услуге које су конкретно потребне особама са инвалидитетом због њиховог инвалидитета, укључујући рано откривање и интервенцију, по потреби, и услуге намењене свођењу на најмању меру и спречавању даљег инвалидитета, укључујући међу децом и старијим особама; (д) затражити од професионалних здравствених радника да обезбеде исти квалитет лечења особама са инвалидитетом као и другима, укључујући на основу слободне и информисане сагласности, између осталог, ширењем сазнања о људским правима, достојанству, аутономији и потребама особа са инвалидитетом путем обуке и усвајањем етичких стандарда за јавну и приватну здравствену заштиту; (е) забранити дискриминацију према особама са инвалидитетом приликом обезбеђења здравственог осигурања и животног осигурања уколико је такво осигурање дозвољено националним законодавством, које ће се обезбедити на праведан и разуман начин; (ф) спречити дискриминаторско ускраћивање здравствене заштите или здравствених услуга или хране или течности на основу инвалидитета. Чланом 26. прописано је да ће државе стране уговорнице предузети ефикасне и одговарајуће мере, укључујући путем подршке особа са сличним тегобама, како би се особама са инвалидитетом омогућило да постигну и очувају максималну независност, пуну физичку, менталну, социјалну и стручну способност, као и пуно укључивање и учешће у свим аспектима живота. У том циљу, државе стране уговорнице ће организовати, ојачати и пружити свеобухватне услуге и програме одржавања и рехабилитације, посебно у области здравља, запошљавања, образовања и социјалних услуга, тако да ове услуге и програми:(а) отпочну у најранијој могућој фази и да се заснивају на мултидисциплинарној процени индивидуалних потреба и способности;(б) подрже учешће и укључивање у заједницу као и у све аспекте друштва на добровољној основи и да буду доступни особама са инвалидитетом на местима најближим њиховим заједницама, укључујући сеоску средину. Државе стране уговорнице ће подстицати развој почетне и континуиране обуке за професионалце и друго особље које ради на пружању услуга одржавања и рехабилитације. Државе стране уговорнице ће се залагати за расположивост, познавање и употребу помоћних средстава и технологија, осмишљених за особе са инвалидитетом, које се односе на одржавање и рехабилитацију.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Дискриминација из става 1. овог члана постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] у члану 13. став 5. прописује да дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга нарочито обухвата: одбијање пружања услуга особи са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица; пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица. Одредбама члана 17. прописано је да посебно тежак случај дискриминације због инвалидности јесте свака дискриминација особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се дискриминацијом особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга сматра: одбијање да се пружи здравствена услуга особи са инвалидитетом због њене инвалидности; постављање посебних услова за пружање здравствених услуга особама са инвалидитетом ако ти услови нису оправдани медицинским разлозима; одбијање постављања дијагнозе и ускраћивање одговарајућих информација о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења и рехабилитације особи са инвалидитетом због њене инвалидности; свако узнемиравање, вређање или омаловажавање особе са инвалидитетом у току боравка у здравственој установи због њене инвалидности.
• Закон о здравственој заштити[6] у члану став 1. прописује да начело правичности здравствене заштите подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације. Одредбама члана 23. овог закона прописано је да начело приступачности здравствене заштите подразумева обезбеђивање одговарајуће здравствене заштите грађанима, која је физички, комуникацијски, географски и економски доступна, односно културолошки прихватљива, а посебно особама са инвалидитетом.
• Закон о правима пацијената^[7] у члану 6. став 2. прописује да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли је Физиотерапеутски центар „ГГ“ повредио прописе о забрани дискриминације, тиме што је 13. јуна 2022. године одбио да закаже преглед ВВ, сину подносиоца притужбе, који има аутизам.
• Најпре, важно је истаћи да према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, основ дискриминације особа које имају аутизам је инвалидитет као лично својство. Такође, у складу са Законом о забрани дискриминације основ дискриминације особа које имају сметње у развоју (аутизам) поред инвалидитета представља и лично својство- здравствено стање. С тим у вези, у конкретном случају Повереник је анализирао да ли је онемогућавањем прегледа и ускраћивањем пружања здравствених услуга лицу које има аутизам, Физиотерапеутски центар дискриминисао сина подносиоца притужбе на основу његових личних својстава – здравствено стање и инвалидитет.
• Међу странама у поступку није спорно да син подносиоца притужбе има аутизам од своје друге године. Даље, неспорно је да је због здравствених тегоба узрокованих болом у левом рамену подносилац притужбе 6. јуна 2022. године одвео сина на преглед у Општу болницу „ЂЂ“, да је његовог сина прегледао ортопед, да му је преписана терапија и да је у циљу даљег наставка лечења ортопед констатовао да је потребан преглед физијатра. Међу странама у поступку није спорно да је подносилац притужбе 13. јуна 2022. године у преподневним сатима позвао телефоном Физиотерапеутски центар „ГГ“ како би за свог сина заказао прегледао физијатра, да је у разговору рекао да његов син има аутизам и да му је том приликом речено да они „не раде са таквим пацијентима“. Неспорно је да сину подносиоца притужбе није пружена услуга физијатра у Физиотерапеутском центру „ГГ“.
• Полазећи од навода из изјашњења да „у конкретном случају није постојала никаква намера за дискриминацију како господина ВВ, тако уопштено особа са аутизмом“, Повереник указује да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан. Стога, приликом испитивања да ли је одређени акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна.
• Даље, анализом навода из изјашњења утврђено је да је као разлоге за одбијање пружања услуге подносиоцу притужбе, између осталог, наведено да „ГГ није специјализована за рехабилитацију особа са дијагнозом аутизам, да запослени немају никаквог искуства и надасве посебну обуку за такву врсту болести, као ни кадар за извођење вежби и стварање целокупног програма рехабилитације особе са аутизмом, због чега су сматрали да ће се пружање здравствене услуге рехабилитације особе са аутизмом целисходније и боље обавити у здравственим установама за физикалну терапију које поседују потребно искуство за рад са овим пацијентима“. Полазећи од ових навода, Повереник најпре констатује да је отац подносиоца притужбе позвао физиотерапеутски центар ГГ како би заказао преглед због проблема које је његов син имао са раменом, а не аутизмом. Даље, с обзиром да подносиоцу притужбе није чак ни пружена могућност да закаже преглед, већ је одмах по сазнању да има аутизам одбијен, нејасно је како су запослени у овом центру знали да неће бити у прилици да пруже неопходну и адекватну помоћ и негу пацијенту, с обзиром да до наведеног закључка нису дошли након обављеног прегледа и процене његовог свеукупног стања. Да ли је овај центар имао кадар који је стручан да обави преглед пацијента са аутизмом свакако није могуће утврдити телефоном већ прегледом пацијента. С тим у вези, а нарочито имајући у виду наводе из изјашњења да су за „пружање здравствене услуге таквим пацијентима у конкретном случају неопходни посебни капацитети, знање и кадар којима ГГ не располаже“, Повереник истиче да су овакви и слични примери јасни показатељи да неразумевање и страх од непознатог, као и дефицит основног знања о томе шта је аутизам и који су основни проблеми са којима се особе са аутизмом суочавају, изазивају предрасуде и доводе до дискриминације читаве једне групе лица на основу њиховог личног својства – здравствено стање и инвалидитет. Даље, осим што је подносиоцу притужбе одбијено пружање услуге искључиво због чињенице да има аутизам, може се констатовати да је начин на који су запослени у ГГ 13. јуна 2022. године поступили, и то тако што не само да су одбили да пруже услуге које пружају осталим пацијентима, већ су ускратили могућност особи са аутизмом да уопште закаже преглед у овом центру, био нарочито понижавајући како за подносиоца притужбе, тако и за његовог оца. Ово потврђују и изјаве лица која су била присутна у тренутку када је отац подносиоца притужбе 13. јуна 2022. године покушао да за свог сина закаже преглед у ГГ, а који су у својим изјавама између осталог навели да га „никада нису видели тако изреволтираног и узнемиреног“, да је „од тог тренутка занемео, да му се појавио зној на лицу, да је поцрвенео и да му је сведокиња донела воду“, као и да му је ова ситуација „јако тешко пала, а додатно му је као рођеном ББ засметала чињеница да у његовом родном ББ његово дете доживљава овакву дискриминацију“.
• Приликом давања мишљења у овом предмету Повереник је имао у виду и положај особа са аутизмом. Према најновијим истраживањима аутизам се јавља код 1 детета на 100 рођених. Учесталост аутизма је иста у свим срединама без обзира на расну, националну или етничку припадност, социјални или економски статус. Постоји много програма за помоћ и рад са особама са аутизмом али ниједан није подједнако добар и довољан за свакога. Због тога у креирању индивидуалних програма морају да учествују сви непосредно заинтересовани: особе са аутизмом колико год је то могуће, родитељи, чланови породице, терапеути и ангажовани стручњаци. Научно је доказано да се раним препознавањем, те циљаном раном интервенцијом значајно може побољшати животни исход особа с аутизмом. Све је више примера из света о особама са аутизмом који завршавају школе, факултете и оспособљавају се за разна занимања, но како би то постало правило и код нас потребна је подршка друштва.Уз различите терапије, стручан рад, учењем прихватања околине, те пуно љубави, пажње и стрпљења од најранијег узраста, могуће је постићи јако пуно^[8]. Из тих разлога, а у циљу развијања инклузивног друштва заснованог на принципима једнакости, пружаоци услуга такође треба да преузму део одговорности тако што ће свако у својој области деловања особама са аутизмом олакшати приступ својим услугама.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби коју је АА у име свог сина ВВ, поднео против Физиотерапеутског центра „ГГ“ утврђено је да су повређене одредбе чл. 6, а у вези са чл 17. ст.1. и чл. 27.Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Физиотерапеутском центру „ГГ“ да:

5.1.  Упути писано извињење АА и ВВ у року од 15 дана од дана пријема мишљења због догађаја од 13. јуна 2022. године.

5.2.  Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Физиотерапеутски центар „ГГ“ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Физиотерапеутски центар „ГГ“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21 члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Службени гласник РС“, бр. 25/19

[7] „Службени гласник РС“, бр. 45/13 и 25/19-др.закон

[8] http://autizam.org.rs/sta-je-autizam/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

404-22 Дискриминација на основу здравственог стања у области пружања услуге