375-24 Мишљење поводом притужбе против предшколске установе • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-331/2024-02 датум: 20.1.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА из Београда поднела у име свог малолетног сина., против Предшколске установе „ББ“. Подноситељка је у притужби и допуни притужбе између осталог навела да је њен син рођен 2018-те године, да има церебралну парализу и да је корисник додатка за помоћ и негу другог лица. Даље је навела да је 20. априла 2023. године поднела пријаву ПУ „ББ“ за упис свог сина у вртић, да је у складу са протоколом конкурисала за три вртића која су им најближа, да је то трећа пријава за три године и да је поново, као и претходних година, одбијена са образложењем „да за његово годиште није расписан упис“. Даље је навела да је све време користила право на одсуство са рада ради посебне неге на које је имала право до дететове 5-те године живота, да јој је ово право истицало 14. јула 2023. године и да се због обавезе да се врати на посао и немогућности да упише дете у вртић, 4. јула 2023. године обратила Министарству просвете, науке и технолошког равоја и Просветној инспекцији. Истакла је да је „тек након реакције институција“, ПУ „ББ“ позвала на разговор, да су чланови уписне комисије „све време инсистирали да се дете упише у неки од вртића који се налазе у Падинској Скели, Ковилову или Овчи што је веома удаљено од њиховог места становања, да су и она и супруг запослени и да је веома тешко транспортовати дете до удаљеног вртића и на време стићи на посао“. Такође, навела је да је „видевши њихову упорност“ донела одлуку да се дете упише у вртић „ВВ“, јер је од свих понуђених опција „то било иоле прихватљивије“, као и да их је замолила да је обавесте када се стекну услови да дете премести у било који ближи вртић. Даље, навела је да је њен син почео да похађа вртић „ВВ“ 4. септембра 2023. године, да је 21. јануара 2024. године предшколска установа објавила обавештење у коме је позвала родитеље да поднесу захтев уколико имају потребу да преместе дете у други вртић, да је она поднела захтев, али да је поново одбијена са образложењем да „премештај није могуће извршити јер нема техничких капацитета“. Подноситељка је истакла да њен син од 1. септембра 2024. године похађа припремни предшколски програм који је обавезан и да то изискује његов свакодневни боравак у вртићу што му је због даљине вртића од куће и погоршања здравственог стања отежано, о чему је обавестила предшколску установу. У изјашњењу и допуни изјашњења ПУ „ББ“ је, између осталог, наведено да њен син „није одбијен за упис у вртић ни на једном од поменутих конкурса и да се сви нереализовани захтеви преусмеравају на листу чекања и разматрају једном месечно на састанцима уписне комисије“. Даље, наведено је да се приликом разматрања захтева узимају у обзир просторни услови, као и потребе сваког појединачног детета и да је разматрајући захтев за упис Комисија утврдила да „нема слободних капацитета за пријем у вртић деце наведеног годишта“. Такође, наведено је да технички капацитети подразумевају да постоји слободно место у вртићу за конкретно годиште и да када су у питању деца којима је потребна додатна подршка, није могуће извршити нови упис, нити премештај, уколико у тој групи већ постоје деца којима је та подршка потребна. Даље, наведено је да конкурс за 2018-то годиште није био расписан јер су постојећи капацитети у вртићу „ГГ“ већ попуњени, да су за сваки узраст (конкретно годиште) законом прописани нормативи којима се руководе приликом уписа и да „узраст као такав није сметња, већ да се искључиво руководе слободним местима у конкретном вртићу“. Појашњено је да се захтеви за премештај деце разматрају једном годишње, у фебруару месецу, и да се у случају позитивног решења реализују од септембра исте године, да је за наведени период поднето два захтева за упис деце која припадају осетљивим друштвеним групама и да ниједан није реализован због недостатка техничких капацитета. С тим у вези, наведено је да захтев за премештај у жељени вртић није реализован ни након састанка Комисије, „узимајући у обзир све потребе детета и тренутно стање у групи која броји 38-оро деце уз децу којима је потребна додатна подршка“. Повереник најпре констатује да је чланом 13. став 2. Закона о предшколском образовању и васпитању прописано да приликом уписа деце у предшколску установу чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, приоритет имају деца из осетљивих група. Чланом 2. Правилника о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу прописани су критеријуми за одређивање приоритета уписа деце из друштвено осетљивих група у предшколску установу. Имајући у виду да син подноситељке притужбе има церебралну парализу, да је корисник додатка за помоћ и негу другог лица и да су и подноситељка притужбе и њен супруг запослени, неспорно је да у складу са законом и правилником, ужива право на приоритетан упис у предшколску установу на основу више прописаних критеријума. Даље, с обзиром да је у изјашњењу наведено да ДД није одбијен ни на једном конкурсу, из доказа који су достављени уз притужбу произлази да је због одбијања захтева за упис од 20. априла 2023. године подноситељка поднела жалбу уписној комисији ПУ „ББ“ 13. јуна 2023. године, док на претходне одлуке није улагала жалбе јер је користила право на одсуство са рада ради посебне неге детета. Такође, имајући у виду да у изјашњењу није оспорено да је подноситељка три године за редом конкурисала за упис сина у ту предшколску установу, Повереник констатује да у изјашњењу није појашњено због чега после прве пријаве коју је поднела, а на основу које ДД није уписан у вртић, уписна комисија није узела у разматрање његов захтев као приоритетан на наредном састанку, већ се само наводе разлози за одбијање захтева за упис ДД након треће пријаве. Поред тога, из изјашњења се такође не види колико захтева деце која имају право на приоритет приликом уписа је реализовано и колико је било таквих захтева, нити су достављени докази којима је учињено вероватним да у наведеном периоду због недостатка техничких капацитета није уписано ни једно дете које је истог узраста као и син подноситељке притужбе. Такође, поводом навода из изјашњења да вртић „ГГ“ за који је подноситељка притужбе конкурисала у својој пријави, као и вртић „ЂЂ“ у који је ДД накнадно уписан, похађа једно дете коме је потребна додатна подршка, узет је у обзир члан 34. став 4. Закона о предшколском образовању и васпитању којим је између осталог прописано да у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју. С тим у вези, а у смислу даљег појашњења, Повереник је извршио увид у допис Градске управе Града Београда – Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор од 1. августа 2023. године који је достављен уз притужбу. У допису је између осталог наведено да је по пријави коју је поднела подноситељка притужбе у ПУ „ББ“ извршен ванредни инспекцији надзор, којом приликом је утврђено да у објектима које је подноситељка навела у захтеву за упис детета, није било слободних места за 2018. годиште и да је стручни тим предшколске установе позвао на разговор када их је обавестила о потребама свог сина. Такође, наведено је „да је на састанку договорено да дете буде уписано у вртић „ВВ“ који је најближи њиховом месту становања и у коме постоје најоптималнији услови за боравак ДД зато што је то приземни објекат, двориште је равно и пространо, а бројно стање деце у нормативу“. Међутим из притужбе произлази да је уписна комисија позвала подноситељку притужбе на разговор 26. јула 2023. године, тек након што се 4. јула 2023. године обратила Министарству просвете и Просветној инспекцији. Поред тога подноситељка је навела да је „цео разговор са члановима уписне комисије био усмерен на то да се дете упише у неки од вртића који су прихватљивији за управу вртића него за дете“ и да је најповољнија „опција“ која је том приликом понуђена био вртић који је од њиховог места становања удаљен 8,5 километара и који је због чињенице да мора да се врати на посао, а да је и супруг такође запослен, била прунуђена да прихвати. С тим у вези, Повереник указује и на став Европског суда за људска права који је поступајући у једном предмету указао да је проблем био начин на који је у пракси примењена законодавна регулатива, односно констатовао је да није узета у обзир нарочито специфична ситуација у којој се тужилац нашао а која се односи на инвалидитет његовог детета, због чега je утврдио повреду члана 14. Европске конвенције о људским правима. Такође, Повереник је разматрао и наводе из притужбе према којима је предшколска установа одбила захтев за премештај. у други објекат и поред чињенице да вртић „ВВ“ не одговора ни здравственом стању детета. У изјашњењу је наведено да је поднето 95 захтева за премештај, да је од тог броја реализовано укупно 48, а да остали нису реализовани због недостатка техничких капацитета укључујући и два захтева за премештај деце која припадају некој од осетљивих друштвеним група. Приликом анализе ових навода из изјашњења, Повереник је узео у обзир чињеницу да је у захтеву који је поднела 1. фебруара 2024. године, подноситељка као разлог за премештај сина навела да је од поласка у вртић ДД имао честе опструкције плућа због превелике влаге у вртићу „ГГ“ и да ни она ни супруг нису у могућности да у тим ситуацијама брзо дођу по дете због удаљености вртића од њиховог стана и посла. Даље из захтева за премештај је такође неспорно да је подноситељка навела да је од 1. септембра 2024. године од када је ПУ „ББ“ реализовала премештај деце чији су захтеви прихваћени, ДД „предшколац“ односно да је у обавези да похађа припремни предшколски програм. Међутим, како је захтев за премештај ДД и поред свега наведеног одбијен, а он и даље похађа вртић „ВВ“, може се констатовати да предшколска установа није предузела активности у циљу изналажења решења за премештај ДД у било који други ближи објекат, иако је имала сазнања да услови у вртићу „ВВ“ не одговорају његовом здравственом стању. Поред тога, а имајући у виду да је терет доказивања на предшколској установа, уз изјашњење нису достављени докази из којих се види да су капацитети вртића за које је подноситељка тражила премештај били попуњени. С тим у вези Повереник указује да Закон о забрани дискриминације прописује и посебне (афирмативне мере) које се уводе ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, а које се примењују док се не постигне циљ због којег су прописане. Имајући у виду све напред наведено, као и значај инклузивног образовања за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, Повереник је дао мишљење да су поступањем ПУ „ББ“ повређене одредбе члана 7. а у вези са чл.17 и19. Закона о забрани дискриминације. ПУ „ББ“ препоручено је да имајући у виду да се захтеви за премештај деце разматрају у фебруару месецу, поступи по захтеву за премештај који је подноситељка притужбе поднела 1. фебруара 2024. године како би се детету који има инвалидитет омогућило да похађа припремни предшколски програм у вртићу „ЂЂ“ који је локацијски најближи његовом месту становања, као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из Београда у име свог малолетног сина. Подноситељка је у притужби и допуни притужбе, између осталог, навела:

да је њен син рођен 14. јула 2018. године, да је особа са инвалидитетом и да му је успостављена дијагноза „Церебрална парализа Г80.1“, као и да је корисник туђе неге и помоћи;

да је ДД „потпуно ментално очуван“, да она и њен супруг пуно раде на његовом психомоторном развоју (креће се уз намештај, може ходати држећи се за једну руку, да се и у вртићу креће пузећи уколико нема за шта да се придржи) и да му значи да је укључен у колектив;

да је ДД једно веома интелигентно дете које има разумевања и емпатије за све, да је свако ко је разговорао са њим остао под утиском, да је елоквентан и да га занимају различите теме, да воли да истражује и да учи нешто ново и да се бори са својим страховима и да „бије своје битке али да то не утиче на друге“;

да „када га друга деца питају зашто не хода он покушава то веома стручно да објасни и да на крају сваког разговора са сигурношћу тврди да ће ходати јер он у то верује и веома напорно вежба за то“;

да воли да се дружи са децом и да је „сваки његов дан без деце, како он каже, пропао“ и да би од септембра 2024. године требало да постане предшколац;

да су први проблеми кренули код покушаја уписа у вртић (јаслене групе па надаље), да су три пута конкурисали за упис и да је сва три пута одбијен, али да на наведене одлуке подноситељка притужбе није улагала жалбе јер је као мајка имала право на продужену негу до дететове 5. године живота, што је искористила;

да јој је боловање за продужену негу детета истекло 14. јула 2023. године и да је требала да се врати на посао, али да се поставило питање како ће јер је њен син поново одбијен за упис у вртић на редовном конкурсу;

да су 20. априла 2023. године, у редовном конкурсу, електронским путем преко е-управе аплицирали за место у вртићу које је ближе месту становања због лакшег транспорта детета и да су као одговор добили да је дете одбијено и да они тада нису расписали конкурс за његову узрасну групу;

да су 13. јуна 2023. године уложили жалбу уписној комисији ПУ „ББ“, писаним путем и да су добили одговор да су капацитети пуни;

да су 4. јула 2023. године видевши да дете неће уписати у вртић, доставили жалбе Министарству просвете и Просветној инспекцији и да су одговор добили 21. јула 2023. године;

да их је „тек након реакције институција“, ПУ „ББ“ позвала на разговор за уписа у вртић, да је на састанку било пристуно 3 члана уписне комисије, подноситељка притужбе и њен син и да је разговор трајао око сат времена;

да су за време састанка, чланови комисије имали прилику да упознају дете и да виде како реагује у конктакту са другим људима, како се креће „и све што је требало запазити“ и да је цео разговор био усмерен на то „да се дете упише у неки од вртића који су прихватљивији за управу вртића него за дете“;

да су чланови комисије „инсистирали“ да се дете упише у неки од вртића који се налазе у Падинској Скели, Ковилову или Овчи што њима није никако близу и веома је тешко транспортовати дете до удаљеног вртића и на време стићи на посао;

да је након сат времена „видевши њихову упорност“ донела одлуку да се дете упише у вртић „ВВ“ јер је од свих понуђених опција „то било иоле прихватљивије“ и да је нагласила да чим се стекну услови да се дете пребаци у ближи вртић да је о томе обавесте;

да је један од предлога био да се дете упише у специјалну групу са децом која имају развојне поремећаје, али да су доктори специјалисти који прате њено дете сматрали да је дете искључиво за редовну групу, тачније за редовно похађање вртића и касније школе;

да је такође један од услова да дете буде уписано у ближи вртић био тај да доведу асистента који ће свакодневно бити уз малолетног ДД у вртићу, да је тражено да писаним путем доставе пристанак за упис детета у вртић „ВВ“, као и нека врста обећања или обавезе да доведу асистента;

да је њен син почео да похађа вртић 4. септембра 2023. године и да су предали документацију Интерресорној комисији која им је одобрила асистента;

да су обавили разговоре у Центру за социјалну рад, као и у Хуманитарној организацији „Дечје срце“ преко које се додељује асистент, али да им је речено да асистент „није обавезан и да се дете ставља на листу чекања која је подужа“;

да су након 5 месеци од поласка детета у вртић „ВВ“ због отварања нових конкурса за вртиће и издатог обавештења од стране вртића (24. јануара 2024. године) 1. фебруара 2024. године поднели писаним путем молбу ПУ „ББ“ да их „имају у виду за премештај детета ближе месту становања“;

да су вртић ближе месту становања тражили из више разлога, а да је један од разлога тај да је ДД у претходних два месеца имао честе опструкције плућа (у вртићу „ВВ“ има превише влаге током зимских дана) и да су сматрали да је и запосленима у вртићу али и породици олакшавајућа околност да у тим ситуацијама неко од укућана преузме дете;

да је следећи разлог тај да нису сви чланови породице у могућности да транспортују дете у удаљени вртић и да супруг и она не могу на време и да одвезу дете у вртић и да стигну на посао, да њена мајка ради у Борчи и да би она могла да преузме ДД у хитним случајевима;

да је 12. марта 2024. године изашао списак „пребачене“ деце и да се на том списку није налазио њихов син и да су усмено добили одговор да „због једног њиховог детета из групе морају да пребаце чак два здрава детета да би се остварила могућност за пребачај“;

да су 26. марта 2024. године поднели молбу писаним путем у којем су тражили да им се образложи зашто њихово дете не може да буде пребачено у други вртић и да су добили одговор да то „за сада није могуће извршити премештај јер нема техничких капацитета“;

да уколико не постоји могућност да се ДД пребаци у вртић који је ближи њиховом месту становања траже да се обезбеди било какав превоз, мини аутобус или било шта слично, како за њено дете тако и за сву децу са инвалидитетом која се налазе у истој или сличној ситуацији;

да појам инклузије подразумева укључивање деце са сметњама у развоју у редован предшколски и школски систем и прихватање њихових различитости и да инклузивно образовање подразумева да прешколске установе морају бити спремне да одговоре на потребе „потпуно различите деце“;

да свој деци треба да буду омогућени одговарајући образовни програми адаптирани према индивидуалним потребама деце, да „деца са сметњама у развоју треба да буду интегрални део друштва, поштована и прихваћена и да им треба обезбедити подршку и помоћ у погледу успостављања социјалних интеракција са вршњацима и другим људима“.

У допуни притужбе подноситељка је, између осталог, навела:

да „за три конкурса, што значи за три године, није могуће да вртић није стекао услове за упис детета и да није могуће да у три конкурса није уписивана узрасна група њиховог детета (2018. годиште)“;

да је ДД уписан у вртић након трећег покушаја и то након притужби и жалби;

да су конкурисали за три вртића „ЕЕ“, „ЖЖ“ и „ЂЂ“, јер по протоколу у пријави мора да се наведу три вртића, али да су на усменом разговору рекли да им је битно да дете буде уписано у било који вртић у Борчи који је ближи месту становања;

да је чињеница да им до вртића „ВВ“ у једном правцу треба око 8,5 километара, исто толико и назад чак и више јер требају стићи до посла, а затим опет по дете у вртић и да то захтева свакодневну употребу аутомобила јер аутобус до Ковилова иде на сваких сат времеа;

да је њено радно време од 7 часова и да не може да стигне на време на своје радно место уколико води дете у Ковилово, а да је супругово радно време променљиво и да ради најмање по 12 сати;

да је њихов син од септембра 2024. године предшколац и да то захтева његово редовно присуство у вртићу, а да они као родитељи морају да сачувају свој посао због егзистенције;

да уколико не постоје просторне могућности или су капацитети препуњени, захтевају да се нађе решење и обезбеди превоз који ће бити намењен деци из осетљивих друштвених група што ће значити и њиховим родитељима и да тада неће бити проблема да Л.М. настави да похађа вртић „ВВ“.

Уз притужбу и допуну притужбе достављени су следећи докази: 1) жалба од 13. јуна 2023. године; 2) молбе од 21. и 26. јула 2023. године; 3) допис Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда VII-06 број: 614-770/2023 од 1. августа 2023. године; 4) записник Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Палилула од 30. августа 2023. године; 5) обавештење ПУ „ББ“ од 24. јануара 2024. године; 6) електронски дописи од 26. и 27. марта 2024. године; 7) молба од 1. фебруара 2024. године и 8) списак деце премештене из једног објекта у други почев од 1. септембра 2024. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], па је затражио изјашњење од Предшколске установе „ББ“ из Београда.

У изјашњењу Предшколске установе „ББ“ је, између осталог, наведено:

да малолетни ДД није одбијен за упис у вртић ни на једном од поменутих конкурса, да се сви нереализовани захтеви преусмеравају на листу чекања и разматрају једном месечно на састанцима уписне комисије и да је на поменутим састанцима разматран и захтев за упис малолетног ДД;

да се приликом разматрања захтева узимају у обзир просторни услови за боравак у вртићу, као и потребе сваког појединачног детета и да је разматрајући захтев сина подноситељке притужбе Комисија утврдила да „нема слободних капацитета за пријем у вртић деце наведеног годишта“;

да технички капацитети подразумевају да постоји слободно место у вртићу за конкретно годиште и да, када су у питању деца којима је потребна додатна подршка није могуће извршити нови упис као ни премештај уколико у групи постоје деца којима је потребна додатна подршка у складу са чланом 34. став 4. Закона о предшколском образовању и васпитању;

да је у наведеном периоду поднето 95 захтева за премештај, а да је реализовано укупно 48 и да због недостатка техничких капацитета остали захтеви нису реализовани;

да вртић „ВВ“ похађа једно дете коме је потребна додатна подршка, вртић „ЕЕ“ десеторо деце, вртић „ЂЂ“ једно и вртић „ЖЖ“ седморо деце којима је потребна додатна подршка;

да „из свега наведеног произлази да захтев за премештај за жељени вртић није реализован ни након састанка Комисије узимајући у обзир све потребе детета ДД и тренутно стање у групи која броји 38-оро деце уз децу којима је потребна додатна подршка“.

У допуни изјашњења директорке Предшколске установе „ББ“ је, између осталог, наведено:

да у ПУ „ББ“ на територији општине постоје 4 вртића и да укупно имају 33 вртића на целој територији;

да конкурс за 2018-то годиште није био расписан јер су постојећи капацитети у вртићу „ЖЖ“ већ попуњени и да узраст „као такав“ није сметња за упис детета у вртић већ да се искључиво руководе слободним местима у конкретном вртићу;

да су за сваки узраст (конкретно годиште) законом прописани нормативи којима се руководе приликом уписа деце;

да се захтеви за премештај деце разматрају једном годишње, у фебруару месецу, и да се у случају позитивног решења реализују од септембра исте године, да је за наведени период поднето два захтева за упис деце која припадају осетљивим друштвеним групама и да ниједан није реализован због недостатка техничких капацитета јер је у тој групи већ био попуњен број деце;

да деца која припадају некој од осетљивих група као и деца којима је потребна додатна подршка имају предност приликом уписа у конкретан вртић уколико у датом моменту има слободних техничких капацитета;

да што се тиче броја уписане деце са сметњама у психофизичком развоју по приоритету није могуће дати прецизан одговор јер се дешавају развојне промене у одрастању детета и родитељи накнадно достављају мишљење Интерресорне комисије;

да се из тог разлога број уписане деце са сметњама у развоју „константно мења“ и да није могуће извршити нови упис уколико у групи већ постоје деца којима је потребна додатна подршка;

да је прешколска установа буџетски корисник, да су сва средства за рад у надлежности града Београда и да установа нема могућност да обезбеди превоз деце од места становања до вртића.

Уз изјашњење нису достављени докази.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у жалбу од 13. јуна 2023. године утврђено је да је подноситељка притужбе уложила жалбу уписној комисији Пу „ББ“, да је навела да је 20. априла 2023. године поднела захтев за упис у вртић „ЕЕ“, „ЖЖ“ или „ЂЂ“ и да је њен син већ трећи пут одбијен за упис, односно да се не налази на списку уписане деце. Даљим увидом утврђено је да је између осталог, навела да је уредно достављена документација путем мејла која показује да је дете прималац туђе неге и помоћи, као и да има дијагнозу Г80. церебрална парализа, да су и она и супруг запослени и да њено боловање за продужену негу детета истиче 14. јула 2023. године и да о детету нема ко да брине у периоду радног времена оба родитеља. Такође, подноситељка је навела да се вртићи које је у свом захтеву навела налазе у близини њиховог места становања и да је због специфичности стања детета и лакшег одласка у вртић наведен баш тај редослед.
- Увидом у електронски допис од 26. јула 2023. године утврђено је да је наведени допис подноситељка притужбе упутила ПУ „ББ“. Даљим увидом, утврђено је да је између осталог навела да су након разговора и консултација са уписном комисијом донели одлуку да свог сина упишу у вртић „ВВ“ јер су остали капацитети попуњени, као и да ће се извршити „пребацивање“ у неки ближи вртић када се за то стекну услови. Такође, навела је да ће они као родитељи детета са церебралном парализом поднети захтев Интерресорној комисији и омогућити персоналнох асистента.
- Увидом у допис Градске управе Града Београда – Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-770/2023 од 1. августа 2023. године утврђено је да је између осталог, подноситељка притужбе обавештена да је на основу њене представке просветни инспектор извршио ванредни инспекцијски надзор над радом ПУ „ББ“. Даљим увидом, утврђено је да је између осталог констатовано да су Централна уписна комисија и Тим за инклузивно образовање поступили у складу са Статутом и Правилником о критеријумима за упис деце и распосложивим слободним местима у вртићима сходно годиштима. Даљим увидом утврђено је да су на састанку поред подноситељке притужбе биле присутне и координаторка Тима за инклузију, сарадница за превентивну здравствену заштиту и председница уписне комисије пронађено „најбоље решење за боравак њеног детета у вртићу сходно његовим потребама“. Даље, наведено је да се у службеној белешци са састанка наводи да је подноситељка притужбе упућена на Интерресорну комисију у циљу обезбеђивања личног пратиоца. Даље, констатовано је да се подноситељка притужбе сагласила са тиме и да је навела да ће ангажовати лице од септембра да буде са дететом у групи и да је договор био да ће „због дететових потреба и ближег места становања“ ДД од 1. септембра 2023. године бити уписан у вртић „ВВ“.
- Увидом у допис Градске управе Града Београда – Секретаријат за образовање и дечју заштиту VII-01-07-3/2023 од 1. августа 2023. године утврђено је да је између осталог, подноситељка притужбе обавештена да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту затражио од ПУ „ББ“ да се хитно изјасни о наводима из њеног дописа и да је добијен одговор да у објектима које сте навели у захтеву за упис детета није било слободних места за 2018. годиште по Конкурсу за упис деце у предшколске установе чији је оснивач Град Београд за радну 2023/24. годину. Даљим увидом утврђено је да је наведено да је подноситељку притужбе стручни тим ПУ „ББ“ позвао на разговор 26. јула 2023. године када их је обавестила о потребама њеног сина и да су се договорили да дете буде уписано у вртић „ВВ“ који је најближи њиховом месту становања и у коме постоје најоптималнији услови за боравак ДД зато што је то приземни објекат, двориште је равно и пространо, а бројно стање деце „у нормативу“. Даље, наведено је да је установа обавестила Секретаријат да је подноситељка притужбе са стручним тимом постигла договор да се обрати интерресорној комисији за добијање мишљења у вези са ангажовањем личног пратиоца јер се сагласила да је детету ова услуга неопходна за боравак у групи и да ће је ПУ „ББ“ у августу позвати да потпише уговор о дневном боравку њеног сина у вртићу „ВВ“ и да се од септембра планира његово привикавање на боравак у групи.
- Увидом у записник о асслушање странке Градског центра за социјални рад у Београду, број 551-140-1171/2023 од 30. августа 2023. године утврђено је да је констатовано да је наведени записник састављен у поступку остваривања права на личног пратиоца за малолетног ДД.
- Увидом у обавештење ПУ „ББ“ за родитеље у вези премештаја деце од 24. јануара 2024. године утврђено је да је у обавештењу измеђи осталог наведено да родитељи који имају потребе да преместе дете у други објекат могу поднети захтев у периоду од 29. јануара до 9. фебруара 2024. године, као и да је неопходно да родитељи који су већ подели раније захтев поново поднесу захтев. Такође, наведено да је да ће списак деце која су премештена бити послат сваком објекту, најкасније до марта 2024. године и да ће „премештена деца моћи да крену у жељени објекат од 1. септембра 2024. године“.
- Увидом у молбу подноситељке притужбе за премештај детета у други објекат, утврђено је да је наведену молбу упутила електронским путем ПУ „ББ“ 1. фебруара 2024. године. Даљим увидом утврђено је да је између осталог, молбу упутила како би се њен син ДД који тренутно иде у објекат „ВВ“ преместио у неки ближи објекат попут вртића „ЕЕ“, „ЖЖ“ и „ЂЂ“. Даље, утврђено је да је подноситељка навела да њен син има церебралну парализу и честе опструкције плућа и да објекат „ВВ“ није адекватан за његово здравствено стање, да је у објекту заступљена влага у већој мери и да то погоршава његово здравствено стање и доприносу чешћем одсуствовању. Такође, подноситељка је навела да је вртић „ВВ“ превише удаљен од места становања, због чега је транспорт њеног детета отежан и да је ДД од септембра 2024. године предшколац и да то захтева његово редовно присуство. Даље, утврђено је да је подноситељка навела да је Интерресорна комисија одобрила личног пратиоца, да су прошли и процедуру Центра за социјални рад и да се тренутно чека процедура и процена „ОО“. На крају утврђено је да је подноситељка притужбе навела: „Молим Вас да размотрите све чињенице и помозите мени и мом детету да лакше одраста са својим вршњацима“.
- Увидом у електронски допис од 2. фебруара 2024. године утврђено је да је са мејл адресе подноситељка притужне обавештена да је деловодни број њене молбе 134/36.
- Увидом у Списак премештене деце из једног објекта у други почев од 1. септембра 2024. године, који је ПУ „ББ“ објавила 12. марта 2024. године утврђено је да се на списку не налази име малолетног ДД сина подноситељке притужбе, као и да је из вртића „ВВ“ премештено двоје деце и то у вртић „ЗЗ“ и вртић „ЈЈ“.
- Увидом у молбу подноситељке притужбе за премештај детета у други објекат, утврђено је да је наведену молбу упутила електронским путем ПУ „ББ“ 26. марта 2024. године. Даљим увидом утврђено је да је између осталог навела да је 1. фебруара 2024. године упутила молбу за премештај њеног сина у други објекат, да су испоштовали све процедуре и да с обзиром да њен син има инвалидитет значило би им да дете због транспорта похађа вртић који се налази ближе њиховом месту становања. Такође, даљим увидом је утврђено да је подноситељка затражила да јој се образложи због чега њихова молба није усвојена док су „нека деца премештена из вртића у вртић“.
- Увидом у електронски допис од 27. марта 2024. године утврђено је да је са мејл адресе подноситељка притужне обавештена да „за сада није могуће да се премештај изврши јер нема техничких капацитета“.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације^[2] прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 66. став 1. Устава прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја, док је ставом 3. исте одредбе прописано да се посебна заштита пружа деци о којој се родитељи не старају и деци која су ометена у психичком и физичком развоју.
Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета^[4], која у члану прописује да државе чланице признају да дете са инвалидитетом треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници, као и државе чланице треба да уважавају право инвалидног детета на посебну негу, те да ће подстицати и обезбеђивати помоћ детету које за то испуњава услове и онима који су одговорни за старање о њему, а за коју је поднет захтев, зависно од расположивих средстава и која одговара стању детета и условима родитеља или других лица коај се старају о детету. Уважавајући посебне потребе инвалидног детета, помоћ у складу с тачком 2. пружа се бесплатно увек кад је то могуће, имајући у виду финансијска средства родитеља или других лица која се старају о детету, и која је тако осмишљена да инвалидно дете има ефикасан приступ и добија образовање, обуку, услуге здравствене заштите и рехабилитације, припрему за запошљавање и могућност рекреације на начин који доприноси остваривању што потпуније друштвене интеграције и личног развоја детета, укључујући културни и духовни развој.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 7. овог закона прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.се Чланом 14. став 1. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Посебне мере из става 1. овог члана примењују се док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано (став 2.).Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Чланом 66. став 1. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице. Ставом 2. исте одредбе закона, између осталог, прописано је да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању и инвалидитету.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[6] у члану 3. став 1. тачка 1. прописује да израз „особе са инвалидитетом“ означава особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке. Одредбом члана 18. овог закона прописано је да је забрањена је дискриминација због инвалидности на свим нивоима васпитања и образовања, док је ставом 2. ове одредбе између осталог прописано да дискриминација из става 1. овог члана обухвата ускраћивање пријема детета предшколског узраста, ученика, односно студента са инвалидитетом у васпитну односно образовну установу која одговара његовом претходно стеченом знању, односно образовним могућностима.

Закон о предшколском образовању и васпитању^[7] у члану 4. став 2. тачка 1. прописује да су принципи предшколског васпитања и образовања једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама, у складу са законом. Чланом 13. став 2. овог закона прописано је да приликом уписа деце у предшколску установу, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, приоритет за упис имају деца из осетљивих група. Такође, одредбама члана 34. став 1. овог закона између осталог прописано је да детету коме је услед сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у васпитању и образовању, предшколска установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, односно врши прилагођавање и, уколико је потребно, обезбеђује израду, доношење и реализацију индивидуалног образовног плана (ИОП1), у складу са законом. Ставом 2. исте одредбе закона прописано је да предшколска установа у коју је уписано дете из осетљиве друштвене групе може да утврди потребу за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету. Иницијативу за покретање поступка процене потреба детета за додатном подршком коју врши интерресорна комисија може да покрене родитељ, односно други законски заступник детета и/или предшколска установа уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника. Такође, ставом 3. ове одредбе прописано је да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на додатну подршку у предшколском васпитању и образовању у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана, док је ставом 4. прописано да у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Број деце у васпитној групи, утврђен овим законом, умањује се за три по детету из става 3. овог члана које остварује право на додатну подршку у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план. Ставом 5. исте одредбе прописано је да се дете уписује у развојну групу само уз мишљење интерресорне комисије уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника. За дете уписано у развојну групу планира се и реализује свакодневна интеракција и укљученост у активности осталих васпитних група. У току похађања предшколског програма прати се развој детета и на основу предлога тима за инклузивно образовање, дете са сметњама у развоју и инвалидитетом може прећи из развојне у васпитну групу, у складу са законом. Приликом преласка детета из става 1. овог члана у другу предшколску установу или основну школу, у партнерству са родитељем, односно другим законским заступником детета, остварује се сарадња са установом у коју дете прелази и планирају се заједничке активности установа које треба да допринесу успешном преласку и остваривању континуитета у васпитању и образовању (став 6.).

Закон о основама система образовања и васпитања^[8] у члану 3. став 3. прописује да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Чланом 7. став 2. овог закона прописано је да се у остваривању принципа образовања и васпитања посебна пажња посвећује смањењу стопе напуштања система образовања и васпитања, посебно лица из социјално угрожених категорија становништва и неразвијених подручја, лица са сметњама у развоју и инвалидитетом и других лица са специфичним тешкоћама у учењу и подршци њиховом поновном укључењу у систем, у складу са принципима инклузивног и интеркултуралног образовања и васпитања. Одредбама члана 89. став 4. истог закона између осталог прописано је да је установа која има децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, дужна да у складу са расположивим капацитетима пружа додатну подршку у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици, у складу с критеријумима и стандардима које прописује министар. Чланом 189. став 5. овог закона између осталог, прописано је да се у буџету једнице локалне самоуправе обезбеђују средства за превоз деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра.

Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу^[9] у члану 2. између осталог прописано је да предшколска установа у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица за различитим програмима предшколског васпитања и образовања, на захтев родитеља, односно старатеља, врши упис деце предшколског узраста, према следећим критеријумима за утврђивање приоритета за упис: 1) деца из друштвено осетљивих група: (1) деца жртве насиља у породици, (2) деца из породица која користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања, (3) деца самохраних родитеља, (4) деца из социјално нестимулативних средина, (5) деца са сметњама у психофизичком развоју, (6) деца из породице у којој је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју, 2) деца запослених родитеља и редовних студената.

Анализа навода из притужбе и изјашњења, као и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је поступањем, односно пропуштањем ПУ „ББ“, малолетном ДД, сину подноситељке притужбе, отежан приступ предшколском васпитању и образовању из разлога који су у вези са његовим инвалидитетом, односно чињеницом да има сметње у развоју.

Међу странама у поступку није спорно да је син подноситељке притужбе рођен 2018-те године и да има сметње у развоју (Церебрална парализа Г80.1). Даље, неспорно је да је подноситељка 20. априла 2023. године поднела пријаву за упис сина у ПУ „ББ“, да је према наводима притужбе ово трећа пријава за три године и да је поново, као и претходних година одбијена са образложењем да за „годиште њеног сина није расписан упис“. Неспорно је да подноситељка притужбе није улагала жалбе на одлуке ПУ „ББ“ којима су њени захтеви за упис сина одбијени, да је све време користила право на одсуство са рада ради посебне неге детета на које је имала право до дететове 5-те године живота, да јој је ово право истекло 14. јула 2023. године и да се због целокупне ситуације 4. јула обратила Министарству просвете, науке и технолошког равоја и Просветној инспекцији. Неспорно је да је 26. јула 2023. године, уписна комисија ПУ „ББ“ позвала на разговор, као и да јој је понуђено да њен син буде уписан у вртић „ВВ“ који је удаљен 8,5 километара од њиховог места становања. Такође, неспорно је да се подноситељка сагласила са овим предлогом, али да је замолила да када се стекну за то услови, њеног сина пребаце у неки од вртића који је ближи њиховом месту становања. Даље, из достављених доказа је неспорно да је 24. јануара 2024. године ПУ „ББ“ објавила обавештење за родитеље у коме их је позвала да поднесу захтев уколико имају потребе да преместе дете у други објекат, да се наведени премештај деце реализовао од 1. септембра 2024. године, да је подноситељка притужбе поднела захтев за премештај свог сина 1. фебруара 2024. године, али да малолетни ДД није премештен у други објекат. Такође, неспорно је да је од 1. септембра 2024. године ДД у обавези да похађа предшколски припремни програм што подразмева његов обавезан боравак у вртићу, као и да су родитељи малолетног ДД запослени.

Приликом доношења одлуке у овом предмету од кључног значаја је примена правила о прерасподели терета доказивања које је прописано одредбом члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је притужба поднета. Имајући у виду да је акт дискриминације учињен вероватним, сагласно наведеном правило терет доказивања сноси предшколска установа.

У изјашњењу ПУ „ББ“ је између осталог, наведено да малолетни ДД „није одбијен за упис у вртић ни на једном од поменутих конкурса“, већ да се сви нереализовани захтеви преусмеравају на листу чекања и разматрају једном месечно на састанцима уписне комисије. Даље, наведено је да је разматрајући његов захтев, Комисија утврдила да „нема слободних капацитета за пријем у вртић деце наведеног годишта“, да технички капацитети подразумевају да постоји слободно место у вртићу за конкретно годиште и да, када су у питању деца којима је потребна додатна подршка, није могуће извршити нови упис уколико у групи постоје деца којима је већ потребна додатна подршка. Имајући у виду наведено, Повереник најпре указује да је одредбом члана став 2. Закона о предшколском образовању и васпитању прописано да приликом уписа деце у предшколску установу, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, приоритет за упис имају деца из осетљивих група. Такође, одредбама члана 2. Правилника о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу поред осталог прописано је да деца из друштвено осетљивих група као што су: (1) деца жртве насиља у породици, (2) деца из породица која користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања, (3) деца самохраних родитеља, (4) деца из социјално нестимулативних средина, (5) деца са сметњама у психофизичком развоју, (6) деца из породице у којој је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју, 2) деца запослених родитеља и редовних студената, спадају у прву групу приоритета за упис у предшколску установу. С тим у вези, а имајући у виду да син подноситељке притужбе има церебралну парализу, да је корисник туђе неге и помоћи и да су и подноситељка притужбе и њен супруг запослени, неспорно је да у складу са законом и правилником ДД ужива право на приоритетан упис на основу више од једног утврђеног критеријума.

Даље, у конкретном случају Повереник је такође имао у виду да је подноситељка у притужби навела да је проблем са уписом сина у ову предшколску установу имала од његовог најранијег периода (јаслица), да је увек добијала образложење да за његов узраст није расписан конкурс и да је „немогуће да за три године установа ниједном није расписала конкурс за децу 2018. годиште“. Предшколска установа се није изјаснила на ове наводе из притужбе, нити их је оспорила, док је с друге стране подноситељка навела да је због немогућности да упише сина у вртић била принуђена да искористи максимално трајање одсуства са рада ради посебне неге детета до његове 5-те године живота. Даље, у изјашњењу предшколска установа није навела колико захтева је реализовано, односно није достављен нити један доказ из којег се може видети да је поступајући у складу са чланом 13. став 2. Закона о предшколском образовању и васпитању у наведеном периоду било ком детету које у складу са законом припада некој од осетљивих друштвених група, омогућено право на приоритетан упис. У изјашњењу се једино наводи да „није могуће дати прецизан одговор колико деце која имају психофизичке сметње је уписано јер се дешавају развојне промене у одрастању детета и родитељи накнадно достављају мишљење Интерресорне комисије“. Поред осталог, а имајући у виду да је терет доказивања на предшколској установи у конкретном случају уз изјашњење нису достављени докази којима је учињено вероватним да у наведеном периоду због недостатка техничких капацитета, а што је наведено као разлог за одбијање уписа ДД, није уписано ни једно дете које је његовог узраста, нити се предшколска установа изјаснила на ову околност.

Даље, у изјашњењу је наведено да „конкурс за 2018-то годиште није био расписан јер су постојећи капацитети у вртићу „ЂЂ“ већ попуњени, и да узраст као такав није сметња већ да се искључиво руководе слободним местима у конкретном вртићу“. Међутим из навода притужбе произлази да је подноситељка у пријави од 20. априла 2023. године конкурисала за три вртића која су најближа њиховом месту становања и то: „ЕЕ“, „ЖЖ“ и „ЗЗ“, „јер по протоколу у пријави мора да се наведу три вртића“. С тим у вези Повереник констатује да је у изјашњењу даље наведено да вртић „ВВ“ похађа једно дете, вртић „ЕЕ“ десеторо деце, вртић „ЖЖ“ једно и вртић „ЗЗ“ седморо деце којима је потребна додатна подршка. С тим у вези, неопходно је имати у виду и одредбу члана 34. став 4. Закона о предшколском образовању и васпитању којом је између осталог прописано да у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и да се број деце у васпитној групи, утврђен овим законом, умањује за три по детету које остварује право на додатну подршку у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план. Имајући у виду да према наводима изјашњења и вртић „ЂЂ“ за који је подноситељка притужбе поднела захтев, као и вртић „ВВ“ у који је ДД накнадно уписан похађа једно дете коме је потребна додатна подршка, као и члан став 4. Закона о предшколском образовању и васпитању, Повереник је у циљу бољег појашњења имао у виду допис Градске управе Града Београда – Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-770/2023 од 1. августа 2023. године који је у виду доказа достављен уз притужбу. У наведеном допису констатовано је да је на основу представке подноситељке притужбе просветни инспектор извршио ванредни инспекцијски надзор над радом ПУ „ББ“ и да је у том поступку утврђено да су Централна уписна комисија и Тим за инклузивно образовање поступили у складу са Статутом и Правилником о критеријумима за упис деце и расположивим слободним местима у вртићима сходно годиштима. Даље, констатовано је да у објектима које је подноситељка притужбе навела у захтеву за упис детета није било слободних места за 2018. годиште по Конкурсу за упис деце у предшколске установе чији је оснивач Град Београд за радну 2023/24. годину, да је позвана на разговор 26. јула 2023. године од стране стручног тима предшколске установе када их је обавестила о потребама њеног сина и да су се договорили да дете буде уписано у вртић „ВВ“ који је најближи њиховом месту становања. Такође, констатовано је да у овом вртићу постоје најоптималнији услови за боравак ДД зато што је то приземни објекат, двориште је равно и пространо, а бројно стање деце „у нормативу“. Узимајући у обзир наведено, Повереник најпре констатује да из навода притужбе произлази да је подноситељка три пута подносила захтев за упис сина у ПУ „ББ“, последњи пут 20. априла 2023. године, да је 13. јуна 2023. године уложила жалбу уписној комисији ПУ „ББ“ због одбијања захтева за упис, да се поводом наведене ситуације 4. јула 2023. године обратила Министарству просвете и Просветној инспекцији и да је тек након ових обраћања 26. јула 2023. године, уписна комисија позвала на разговор ради уписа њеног сина у ту предшколску установу.

Поред тога, Повереник је у конкретном случају узео у обзир и наводе из притужбе који су се односили на приступ уписне комисије на састанку на који је позвана заједно са својим сином, а према којима је „цео разговор са члановима уписне комисије био усмерен на то да се дете упише у неки од вртића који су прихватљивији за управу вртића него за дете“, да су „инсистирали“ да се дете упише у неки од вртића који се налазе у Падинској Скели, Ковилову или Овчи „што њима није никако близу“ и да им је указала да је веома тешко транспортовати дете до удаљеног вртића и на време стићи на посао. Такође, навела је да је „видевши њихову упорност“ донела одлуку да се дете упише у вртић „ВВ“ јер је од свих понуђених опција „то било иоле прихватљивије“, да је овај вртић од њиховог стана удаљен 8,5 километара, да су и она и супруг запослени и да је није немогуће дете довести у вртић на време и на време стићи на посао. Истакла је да је из свих наведених разлога замолила уписну комисију да је обавесте када се стекну услови да дете преместе у неки од вртића који су ближи њиховом стану. Иако је из свега наведеног неспорно да је предшколска установа предузела накнадно одређене кораке у правцу укључивања малолетног ДД у систем предшколског образовања, очигледно је да уписна комисија није на најбољи начин сагледала специфичну ситуацију родитеља детета са инвалидитетом које има церебралну парализу. С тим у вези, Повереник указује и на досадашњу праксу Европског суда за људска права. У пресуди Европског суда за људска права[10] суд је нашао да приликом одлучивања о захтеву тужиоца, нису узете у обзир специфичне околности у којима се тужилац налазио имајући у виду инвалидитет његовог детета. Наиме, суд је у образложењу своје одлуке навео да иако државе уговорнице имају одређену слободу у процени да ли и до које мере разлике у сличним ситуацијама оправдавају другачије поступање, ширина ове слободе ће варирати у зависности од околности случаја, теме која је у питању као и позадине случаја. Суд је нашао да је у конкретном случају проблем био начин на који је у пракси примењена законодавна регулатива, односно да није узета у обзир нарочито специфична ситуација у којој се тужилац нашао а која се односи на инвалидитет његовог детета, због чега је утврдио повреду члана 14. Европске конвенције о људским правима.

Такође, у поступку су анализирани и наводи из притужбе да је ПУ „ББ“ 24. јануара 2024. године објавила обавештење за родитеље у коме их је позвала да поднесу захтев уколико имају потребе да преместе дете у други објекат, да је подноситељка притужбе поднела захтев за премештај свог сина у неки од ближих вртића, али да је одбијена. У изјашњењу предшколске установе је између осталог, наведено да је укупно поднето 95 захтева родитеља који су имали потребу да преместе своју децу од којих је реализовано 48, а да преостали нису релазивани због недостатка техничких капацитета. Приликом анализе ових навода притужбе и изјашњења Повереник је имао у виду достављене доказе. Увидом у захтев за премештај утврђено је да је подноситељка поред осталог, навела да њен син има церебралну парализу и честе опструкције плућа и да објекат „ВВ“ није адекватан за његово здравствено стање, да је у објекту заступљена влага у већој мери и да то погоршава његово здравствено стање и доприноси чешћем одсуствовању. Такође, навела је да је вртић „ВВ“ превише удаљен од њиховог места становања, због чега ни она ни супруг нису у прилици да брзо дођу по дете када му се погорша здравствено стање, да је транспорт детета због удаљености вртића отежан и да је ДД од септембра 2024. године „предшколац“ што захтева његово редовно присуство у вртићу. Предложила је да се њен син премести у неки ближи објекат попут вртића „ЕЕ“, „ЖЖ“ и „ЗЗ“. У изјашњењу предшколска је навела да је укупно поднето два захтева за премештај деце која припадају осетљивим друштвеним групама и да ниједан није реализован јер је у тој групи већ био попуњен број деце. Уз изјашњење предшколска установа није доставила доказе којима би учинила вероватним ове своје наводе. С друге стране, Увидом у списак који је ПУ „ББ“ објавила 12. марта 2024. године утврђено је да се на њему не налази име сина подноситељке притужбе, као и да је двоје деце из вртића „ВВ“ који он похађа премештено у вртиће „ИИ“ и „ЈЈ“. Иако из списка не произлази да је предшколска установа вршила премештај деце у објекте које је подноситељка навела у свом захтеву, у конкретном случају је непознато да ли је осим ње било још родитеља који су имали исти захтев, односно да ли је постојало још деце која су одбијена за премештај у исте објекте за које је конкурисала и подноситељка притужбе. Оно што је свакако неспорно јесте да је предшколска установа имала сазнања да вртић „ВВ“ не одговора здравственом стању детета и да удаљеност овог вртића отежава његово свакодневно присуство и дружење са вршњацима, као и да додатно компликује свакодневни живот његових родитеља који су обоје запослени, као и да је поред свега наведеног он од 1. септембра 2024. године у обавези да похађа припремни предшколски програм.

Повереник указује на важност и значај инклузивног образовања чији је циљ да сваком детету омогући да оствари свој пуни потенцијал, и поред осталог спречи дискриминацију и нетолеранцију с једне стране и подстакне развој емпатије и солидарности међу свом децом без обзира на разлике. Када одрастају и образују се у инклузивним срединама, у групи разноврсних вршњака, у атмосфери која негује различитости, деца којој је потребна додатна подршка постају прилагодљивија, постижу боље резултате, док се истовремено смањује њихова стигматизација. Иако је инклузивно образовање у наш систем уведено пре 15 година, и даље у пракси постоје бројни проблеми, од сагледавања стања и капацитета деце, до њиховог адекватног укључивања у образовни процес. Такође, пракса Повереника показује да када је реч о положају деце са инвалидитетом и сметњама у развоју препреке постоје на свим нивоима образовања, укључујући и предшколско васпитање. У овој области нису ретки примери да тзв. „државне“ предшколске установе имају велике вртићке групе и број деце који је већи од законом прописаног броја, што је последица недовољног броја предшколских установа и васпитача. Овај проблем се одражава на реализацију додатне подршке деци са инвалидитетом и сметњама у развоју, због чега је Повереник често указивао у својим редовним годишњим извештајима и посебним извештајима да је неопходно повећати број предшколских установа или васпитних група у предшколском установама, као и број запослених васпитача и медицинских техничара како би се деци са инвалидитетом и сметњама у развоју могла пружити потребна додатна подршка укључујући и обавезно похађање припремног предшколског програма.

Имајући у виду све напред наведено, као и значај инклузивног образовања за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, може се констатовати да ПУ „ББ“ није доказала да је имајући у виду инвалидитет ДД предузела посебне мере и активности како би му омогућила да се без потешкоћа интегрише у окружење са својим вршњацима и приступи предшколском образовном процесу. Анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа може се закључити да је поступање према ДД на исти начин као и према осталим дечацима и девојчицама без инвалидитета у истој ситуацији, имало за последицу његов несразмерно тежи положај који је узрокован његовим инвалидитетом, као и да су пропуштањем да сагледа специфичну ситуацију родитеља детета са инвалидитетом они доведени у тежи положај у односу на родитеље деце без инвалидитета у истој или сличној ситуацији. Због тога је Повереник дао мишљење да су поступањем ПУ „ББ“ повређене одредбе члана 7. а у вези са чл.17 и чл.19.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је АА из Београда поднела у име свог малолетног сина против Предшколске установе „ББ“ повређене су одредбе чл. 7. а у вези са чл.17 и19. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Предшколској установи „ББ“ да:

5.1. Поступи по захтеву за премештај који је подноситељка притужбе поднела 1. фебруара 2024. године како би се детету које има инвалидитет омогућило да похађа припремни предшколски програм у вртићу „ЂЂ“ који је локацијски најближи његовом месту становања;

5.2. Да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Предшколска установа „ББ“ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Предшколска установа „ББ“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације „Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21

[3] Устав Републике Србије „Службени гласник РС”, бр. 98/06 и 115/21 члан 21.

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[6] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник РС”, бр. 18/10, 101/17, 113/17, 95/18, 10/19, 86/19, 157/20, 123/21 и 129/21

[8] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18, 1019, 27/18, 6/20, 129/21 и 92/23

[9] „Службени гласник РС”, број 44/2011

[10] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

375-24 Мишљење поводом притужбе против предшколске установе