бр. 07-00-298/2019-02  датум: 29. 11. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела невладина организација АА, у име и уз сагласност ББ, против Градске управе града, Одељења за опште послове, Одсек за општу управу, због дискриминације ББ на основу националне припадности и језика. У притужби је наведено да је ББ Ромкиња која са породицом живи у … и да је поднела Градској управи града захтеве за накнадни упис у матичну књигу рођених за своју малолетну децу. Даље је наведено да је на усменој расправи пред ограном управе 2. новембра 2018. године утврђено да подноситељка захтева не говори и не разуме српски језик, већ албански и да јој је наложено да за следећу усмену расправу обезбеди овлашћеног тумача за албански језик. Даље је наведено да су поступци накнадног уписа у матичну књигу рођених обустављени јер подноситељка захтева није обезбедила овлашћеног преводиоца за албански језик. У изјашњењу градске управе је наведено да на усменим расправама није било могуће узети изјаву од подноситељке захтева јер она не разуме и не говори српски језик, већ албански, и да у захтеву то није навела, као и да није навела да има статус националне мањине. Даље је наведено да је подноситељки захтева наложено да обезбеди овлашћеног тумача за албански језик, што она није учинила, као и да подноситељка захтева није неука странка јер има пуномоћника, који није поднео захтев за ослобађање трошкова поступка. У току поступка је утврђено да је Законом о службеној употреби језика и писма прописано да је орган пред којим се води управни поступак дужан да обезбеди припадницима националних мањина који код њих остварују своја права и обавезе да у поступку употребљавају свој језик и писмо, да се поступак води уз помоћ тумача, као и да трошкове превођења сноси орган код којег се води поступак. Даље је утврђено да је Градској управи града било познато да ББ не разуме и не говори српски језик, већ само албански, да њен пуномоћник не долази на усмене расправе. Градска управа није доставила доказе да је, с обзиром на све околности конкретног случаја, предузела све процесне радње у складу са прописим како би ББ подучила о праву да у поступку употребљава свој језик и којим би јој омогућила да то право искористи. Даље је утврђено да је 31. јула 2019. године Градска управа града донела решења о упису у матичну књигу рођених деце ББ. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је пропуштањем да на усменим расправама у поступку за накнадни упис у матичну књигу рођених малолетне деце у новембру 2018. године, предузме радње у оквиру својих законских надлежности којим би ББ подучила о праву и којим би јој омогућила да оствари право да у поступку употребљава свој језик, Градска управа града повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. Градској управи града дата је препорука да упути писано извињење ББ преко пуномоћника ВВ, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила невладина организација АА, у име и уз сагласност ББ, против Градске управе града, Одељења за општу управу, Одсек за општу управу, због дискриминације на основу националне припадности и језика.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је подноситељка притужбе Ромкиња која живи са породицом у … и да се 3. августа 2018. године обратила Градској управи града захтевима за накнадни упис чињенице рођења њено троје малолетне деце. Након што је првостепени орган одбио захтеве, подноситељка притужбе је поднела жалбе, које је другостепени орган усвојио и вратио предмете Градској управи на поновни поступак и одлучивање;
• да је у поновљеним поступцима, по позиву Градске управе, подноситељка притужбе 2. новембра 2018. године приступила усменој расправи, на којој је првостепени орган констатовао да она не разуме, нити говори српски, већ албански језик. Том приликом првостепени орган није могао да узме изјаву, те је подноситељки притужбе наложио да на следећу расправу, заказану за 7. новембар 2018. године дође са овлашћеним судским преводиоцем за албански језик.
• да је подноситељка притужбе незапослена и без прихода и имовине, те да није имала материјалних могућности за плаћање услуге превођења и доласка на расправу овлашћеног судског тумача за албански језик, због чега је приступила расправи без судског тумача. Том приликом јој опет није узета изјава, због чега је Градска управа, 13. децембра 2018. године донела решење о обустављању поступка;
• да је Градска управа града починила акт дискриминације јер припадници националне мањине није омогућено равноправно учешће у поступцима у којима се одлучује о њеним правима и обавезама;
• да поступање Градске управе града представља тежак облик дискриминације јер је учињено у поступку и од органа јавне власти. Градска управа није упознала подноситељку притужбе о праву да користи свој језик и писмо у поступку;
• да се подноситељка притужбе обратила са захтевом за упис чињенице рођења деце, те је својим поступањем орган извршио и акт дискриминиције деце.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) сагласност ББ да АА поднесе притужбу у њено име Поверенику за заштиту равноправности; 2) фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града о обустављању поступка уписа чињенице рођења ГГ број … од 6. децембра 2018. године; 3) фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града о обустављању поступка уписа чињенице рођења ДД број … од 6. децембра 2018. године; 4) фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града о обустављању поступка уписа чињенице рођења ЂЂ број … од 6. децембра 2018. године; 5) фотокопију записника Одељења за општу управу Градске управе града број …, … и … од 2. новембра 2018. године; 6) фотокопију записника Одељења за општу управу Градске управе града број …, … и … од 7. новембра 2018. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је затражио изјашњење Градске управе града о основаности навода притужбе.
  • У изјашњењу начелнице Градске управе града између осталог, наведено је:
• да су малодобни ГГ, ДД. и ЂЂ. које заступа законска заступница мајка ББ из …, поднели преко пуномоћника ВВ представника домаће невладине и непрофитне организације АА, 3. августа 2018. године захтеве за накнадни упис у матичне књиге рођених, уз које су приложили неоверену фотокопију картона новорођенчета на албанском језику, фотокопије личне карте мајке и оца, сведока ЕЕ и ЖЖ и фотокопију овлашћења;
• да је увидом у записнике о усменој расправи од 2. и 7. новембра 2018. године, утрђено да подноситељка захтева ББ не разуме нити говори српски језик, већ албански;
• да јој је 2. новембра 2018. године на усменој расправи, преко родитеља оца деце, који разумеју и говоре српски и албански језик, указано да је дужна да на следећу расправу која је заказана за 7. новембар 2018. године дође са овлашћеним судским преводиоцем за албански језик, предложеним сведоцима са захтева и са пуномоћником, и да достави на увид оригинал картоне о вакцинацији за сва три детета;
• да на расправу заказану за 7. новембар 2018. године подноситељка захтева није поступила по налогу са претходне расправе, нити су приступили сведоци, пуномоћник и преводилац;
• да због наведеног орган управљања није могао да узме изјаву и да се на основу изнетог може закључити да је орган поступио у оквиру својих законских овлашћења;
• да подноситељка захтева, с обзиром да има пуномоћника није правно неука странка, у захтеву није навела да не разуме српски језик и да има статус националне мањине, тако да „орган до саслушања подносиоца ту чињеницу није знао, па није могао да примени законску одредбу члана 16. Закона о службеној употреби језика и писма“, као и да пуномоћник подноситељке захтева није приступио ни на једну усмену расправу да на то укаже, и да је то био дужан;
• имајући у виду да је првостепени поступак покренут захтевом странке, сходно члану 85. став 3. Закона о општем управном поступку, странка сноси трошкове поступка, па је подноситељка захтева дужна да обезбеди овлашћеног судског тумача за албански језик;
• подноситељка захтева се није обратила органу управљања захтевом за ослобађање од плаћања трошкова поступка у којем би образложила да би плаћање трошкова поступка довело до штете по њено нужно издржавање или нужно издржавање њене породице, како би орган донео одлуку у складу са чланом 89. став Закона о општем управном поступку;
• да је пуномоћје број УОП – II: … од 24. јула 2018. године оверено на српском језику без приложеног превода овлашћеног тумача, као и да у садржини пуномоћја нигде не стоји да је ВВ овлашћен од организације АА да заступа интересе странке при надлежним органима, нити стоји назив организације АА, иако је за пријем обавештења дата адреса на којој је седиште организације АА, као и да АА не може заступати странке пред надлежним органима јер на тај начин крши Устав Републике Србије (члан 67. став 2).
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) фотокопије захтева за накнадни упис за децу ГГ, ДД и ЂЂ; 2) фотокопија пуномоћја УОП – II: … од 24. јула 2018. године.
  • На захтев Повереника за заштиту равноправности, подносилац притужбе је 17. септембра 2019. године доставио допуну притужбе у којој је, између осталог наведено:
• да је притужба поднета због дискриминације на основу језика, али и на основу националне припадности;
• да Закон о службеној употреби језика и писма прописује дужност органа да припадницима националних мањина у поступцима у којима остварују права и обавезе, омогући да употребљавају свој језик и писмо, да им обезбеди тумача и да сноси трошкове превођења. Ова афирмативна мера управо има за циљ да припаднике националних мањина, који не говоре језик на коме се поступак води, учини равноправним и омогући им учешће у поступцима у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама;
• да је 27. децембра 2018. године подноситељка захтева поднела жалбе другостепеном органу на решења Градске управе града …, … и … од 6. децембра 2018. године;
• да су 11. марта 2019. године примљена решења Министарства државне управе и локалне самоуправе којим су поништене одлуке првостепеног органа и предмети враћени на поновни поступак и одлучивање;
• да је 19. априла 2019. године Одсек за општу управу града доставио решења којим се прекидају управни поступци уписа и налаже подноситељки захтева да од основног суда затражи покретање поступка решења претходног питања утврђивања родитељства у року од 8 дана;
• да је, поводом наведених решења, 25. априла 2019. године подноситељка захтева поднела жалбе другостепеном органу;
• да су 5. јуна 2019. године примљена решења Министарства државне управе и локалне самоуправе којим су поништене одлуке првостепеног органа и предмети враћени на поновни поступак и одлучивање;
• да је 31. јула 2019. године у поновним поступцима Одсек за општу управу Града донео решења којим се усвајају захтеви за упис чињеница рођења деце као основани.
  • У прилогу допуне притужбе достављени су: 1) фотокопије жалби на решење Одсека за општу управу града број …, … и … од 6. децембра 2018. године, поднете другостепеном органу 27. децембра 2018. године; 2) фотокопије решења Министарства државне управе и локалне самоуправе број …, … и … од 25. јануара 2019. године; 3) фотокопије решења Одсека за општу управу града број …, … и … од 16. априла 2019. године; 4) фотокопије жалби на решење Одсека за општу управу града број …, … и … од 16. априла 2019. године, поднете другостепеном органу 25. априла 2019. године; 5) фотокопије решења Министарства државне управе и локалне самоуправе број …, … и … од 17. маја 2019. године; 6) фотокопије решења Одсека за општу управу града број …, … и … од 31. јула 2019. године; и 7) фотокопију овлашћења број ОУП-II: … од 24. јула 2018. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града број … од 6. децембра 2018. године, утврђено је да је обустављен поступка уписа чињенице рођења у матичу књигу рођених по истеку законског рока за малолетног ГГ, кога заступа законски заступник мајка ББ из …, који је поднет преко пуномоћника ВВ из представника домаће, невладине и непрофитне организације АА, јер „нема услова да се даље води, а закон не налаже да се поступак настави“. Даље је утврђено да је наведено да је 3. августа 2018. године поднет захтев за накнадни упис у матичне књиге рођених на латиничном писму, уз који су приложене неоверена фотокопија картона новорођенчета на албанском језику, фотокопија личне карте мајке ББ, оца ЗЗ, сведока ЕЕ и ЖЖ и фотокопија овлашћења. Такође, у решењу је наведено да је „увидом у записнике о усменој расправи“ од 2. и 7. новембра 2018. године орган управљања утврдио да подноситељка захтева ББ не разуме нити говори српски језик, већ албански, као и да орган није могао да узме изјаву, јер „иако јој је 2. новембра 2018. године указао преко родитеља ЗЗ који разумеју и причају српски и албански језик да је дужна да на следећу распораву која је заказана за 7. новембар 2018. године дође са овлашћеним судским преводиоцем на албански језик“, подноситељка притужбе то није урадила. Даље је утврђено да је орган управе констатовао да је овлашћени преводилац на албански језик битан за вођење поступка уписа чињенице рођења, јер подносилац захтева не разуме, нити говори српски језик, већ албански и да на основу захтева и приложене документације која нема својство јавне исправе, не може се доказати време и место рођења за малолетног ГГ, па је одлучено да се поступак обустави.
• Увидом у фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града број … од 6. децембра 2018. године, утврђено је да је обустављен поступка уписа чињенице рођења у матичу књигу рођених по истеку законског рока за малолетну ДД, коју заступа законски заступник мајка ББ из …, који је поднет преко пуномоћника ВВ представника домаће, невладине и непрофитне организације АА, јер „нема услова да се даље води, а закон не налаже да се поступак настави“. Такође је утврђено да је образложење идентично образложењу решења број … од 6. децембра 2018. године.
• Увидом у фотокопију решења Одељења за општу управу Градске управе града број … од 6. децембра 2018. године, утврђено је да је обустављен поступка уписа чињенице рођења у матичу књигу рођених по истеку законског рока за малолетну ЂЂ, коју заступа законски заступник мајка ББ из …, који је поднет преко пуномоћника ВВ представника домаће, невладине и непрофитне организације АА, јер „нема услова да се даље води, а закон не налаже да се поступак настави“. Такође је утврђено да је образложење идентично образложењу решења број …1 од 6. децембра 2018. године.
• Увидом у записнике број …, … и … од 2. новембра 2018. године, утврђено је, између осталог, да је на усменој расправи констатовано да пуномоћник није присутан и да ББ не говори српски језик што су потврдили њени свекар и свекрва. Утврђено је да је орган управљања ББ преко свекра и свекрве који говоре албански, непосредно постављао питања, као и да јој је на исти начин саопштено да на следеће усмено саслушање 7. новембра 2018. године, дође у присуству овлашћеног судског преводиоца за албански језик и да позив неће добити. Такође је утврђено да је записник са расправе ББ прочитала свекрва и превела садржину на албански.
• Увидом у записнике број …, … и … од 7. новембра 2018. године, између осталог, утврђено је да је ББ приступила усменој расправи без пуномоћника и овлашћеног судског тумача за албански језик, да сведоци у поступку нису присутни, да је овлашћени судски тумач битан за вођење поступка уписа чињенице рођења за малолетну децу због чега орган управљања није даље улазио у поступак усмене распаве јер странка не разуме српски језик. Утврђено је да је подноситељки захтева саопштено, преко свекрве, да без овлашћеног судског тумача орган не може спроводити поступак права уписа чињенице рођења малолетног ГГ и ЂЂ. Записник је дат свекрви да прочита и преведе садржину записника подноситељки захтева на албански језик.
• Увидом у три захтева за накнадни упис од 3. августа 2018. године, утврђено је да је предлагачица захтева мајка ББ, са пребивалиштем у …, и да је захтеве поднела преко пуномоћника ВВ. Даље је утврђено да су поднети одвојени захтеви за свако од троје деце: ЂЂ рођене 21. децембра 2015. године, ДД рођене 9. новембра 2017. године и ГГ рођеног 18. новембра 2014. године. У сваком захтеву је наведено да су деца рођена у ванбрачној заједници мајке ББ и оца ЗЗ, да нису уписани у матичну евиденцију рођених матичног подручја …, и да ради утврђивања чињеница и околности рођења деце предлажу саслушање родитеља и предложених сведока, као и да би отац дао изјаву о признању очинства и мајка се изјаснила о датој изјави. У захтеву је наведено да се за помоћ у контактирању родитеља и сведока и за додатне информације, орган управљања може обратити пуномоћнику на адресу наведену у захтеву.
• Увидом у фотокопију пуномоћја УОП – II: … од 24. јула 2018. године, утврђено је да је ББ овластила ВВ да у њено име и за њен рачун поднесе захтев и заступа је у управном поступку накнадног уписа чињенице рођења деце, поднесе захтев и преузме извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству, као и да прима сва писмена на адреси … Даље је утврђено да је пуномоћје оверено код јавне бележнице …, 24. јула 2018. године.
• Увидом у решење Минстарства државне управе и локалне самоуправе број: … од 25. јануара 2019. године, утврђено је да је поништено решење Градске управе града, Одељење за општу управу, број … од 6. децембра 2018. године и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање. У образложењу решења је, између осталог, првостепеном органу наложено да ће у поновном поступку поступити по члану 106. став 2. Закона о општем управном поступку, имајући у виду одредбе члана 4. истог закона, којим је прописано да је у управном поступку у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен законом и да се подручјима у којим је у употреби и језик националне мањине, поступак води и на језику и уз употребу писма те националне мањине, у складу са законом и одредбе Закон о службеној употреби језика и писма. Даље је наведено да је у поновном поступку потребно утврдити којој националној мањини припада ББ, односно који језик разуме, као и да је пропуштање да се странци омогући било која од наведених радњи, представља битну повреду правила поступка, односно Закона о општем управном поступку.
• Увидом у решења Градске управе града, Одељење за општу управу број: …, број: … и број: … од 31. јула 2019. године, утврђено је да су одобрени уписи чињенице рођења у матичној књизи рођених која се води за општину … на име ЂЂ, ДД и ГГ.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[4] којом се државе чланице обавезују да осуде расну дискриминацију и обавезују да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроведу политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и помажу разумевању између свих раса. Конвенција у члану 1. дефинише „расну дискриминацију“ као свако разликовање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који има за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 24. је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[5] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини. Даље, одредбама члана 4. овог закона, прописано је да органи власти у Републици Србији у складу са Уставом и законом доносе прописе, појединачне правне акте и предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефикасне равноправности између припадника националних мањина и грађана који припадају већини. Органи власти ће доносити правне акте и предизимати мере из става 1. овог члана у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.
• Закон о службеној употреби језика и писма[6] прописује у члану 6. да свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику. Одредбама члана 16. је приписано да на подручјима на којима језици националних мањина нису у службеној употреби, органи, односно организације који воде поступак дужни су да припадницима националних мањина који код њих остварују своја права и обавезе обезбеде: 1) да у поступку код ових органа и организација употребљавају свој језик и писмо; 2) да на свом језику подносе молбе, жалбе, тужбе, предлоге, представке и друге поднеске; 3) да им се на њихов захтев достављају на њиховом језику отправци решења, пресуда и других аката којима се решава о њиховим правима и обавезама, као и сведочанства, уверења, потврде, и друга писмена. Даље, одредбама члана 17. овог закона је прописано да се поступак води уз помоћ тумача ако службено лице које води поступак не познаје у довољној мери језик националне мањине, као и да трошкове превођења сноси орган, односно организација код које се води поступак.
• Закон о општем управном поступку[7] у члану 4. прописује да је у управном поступку у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а латинично писмо на начин утврђен законом, као и да се на подручјима у којима је у употреби службени језик националних мањина, поступак води и на језику и уз употребу писма те националне мањине, у складу са законом. Међу прописаним основним начелима општег управног поступка су и начело заштите права странака и остваривање јавног интереса (члан 7.), начело помоћи странци (члан 8) и начело права странке на изјашњавање (члан 11). Одредбама ових чланова прописано је да је орган дужан да омогући странци да што лакше заштити и оствари своја права и правне интересе, али не на штету права и правних интереса трећих лица, нити јавног интереса; да орган по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету права која им припадају; да кад орган, с обзиром на чињенично стање, сазна или оцени да странка и други учесник у поступку има основа за остваривање неког права или правног интереса, упозорава их на то; да странци мора да се пружи прилика да се изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари. Одредбама члана 55. прописано је да ако се поступак не води на језику странке или другог учесника у поступку, а они не разумеју српски језик, преводи им се, на њихов захтев, ток поступка и омогућава обавештавање на њиховом језику и писму, односно језику и писму који разумеју.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[8] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Градска управа града, Одељење за општу управу, Одсек за општу управу својим поступањем или пропуштањем ставила ББ у неповољнији положај на основу личног својства – национална припадност и језик.
• Предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације ББ и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док евентуалне повреде неких других права нису у надлежности Повереника. Повереник не улази у анализу да ли је у конкретном случају било довољно чињеница да орган управе изврши накнадни упис у матичну књигу рођених, као ни да ли су прекршени прописи који регулишу заступање странке пред надлежним органом.

Предмет анализе у конкретном случају је да ли је, с обзиром на све околности конкретног случаја, Градска управа ставила ББ у неповољнији положај на основу националне припадности и језика, тако што је на усменим расправама 2. и 7. новембра 2018. године инсистирала да ББ сама обезбеди тумача за албански језик, односно тако што је пропустила да подучи ББ о свом праву да у току поступка употребљава свој језик, што је довело до доношења решења о обустави поступка.

• У конкретном случају важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је орган управе извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Градској управи града против које је поднета притужба. Наиме, према наводима из притужбе и приложеним доказима неспорно је да је Градска управа града донела решења о обустави поступака по захтевима ББ за накнадни упис у матичну књигу рођених њене малолетне деце. У решењима градске управе је наведено да је орган управе констатовао да је овлашћени преводилац на албански језик битан за вођење поступка уписа чињенице рођења, јер подносилац захтева не разуме, нити говори српски језик, већ албански и да на основу захтева и приложене документације која нема својство јавне исправе, не може се доказати време и место рођења малолетника, па је одлучено да се поступци обуставе. С обзиром на наводе притужбе и прилоге, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Градска управа града, Одељење за општу управу, Одсек за општу управу. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је градска управа понудила пружају довољно основа за закључак да њихово поступање није довело ББ у неоправдано неповољнији положај због њеног националне припадности и језика.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да међу странама није спорно да је ББ Ромкиња из …, да не разуме и не говори српски језик већ албански, као и да је преко пуномоћника поднела захтеве Градској управи града за накнадни упис у матичну књигу рођених за своје троје деце. Даље је неспорно да је Градска управа града на усменој расправи одржаној 2. новембра 2018. године утврдила да ББ не разуме и не говори српски језик већ албански, и тражила од ње да за усмену расправу заказану за 7. новембар 2018. године, обезбеди овлашћеног преводиоца за албански језик, и да је, након што подноситељка притужбе није обезбедила преводиоца, донела решења којим обуставља поступке уписа чињеница рођења у матичну књигу рођених за троје малолетне деце ББ.
• Повереник је анализирао наводе из изјашњења да подноситељка притужбе у захтевима за покретање поступка није навела да не разуме српски језик и да има статус националне мањине, тако да орган управе до саслушања подноситељке притужбе није знао да она не говори и не разуме српски, већ албански језик. Због тога, како се наводи у изјашњењу, орган управе није могао да примени законску одредбу члана 16. Закона о службеној употреби језика и писма. Из навода изјашњења и приложеног записника је неспорно да је орган управе на усменој расправи 2. новембра 2018. године утврдио да подноситељка захтева ББ не разуме нити говори српски језик, већ албански и да због тога не може од ње да узме изјаву. Из тог разлога, како орган наводи у изјашњењу, њој је преко свекра и свекрве (који говоре и српски и албански) указано да је дужна да на следећу расправу дође са овлашћеним преводиоцем за албански језик.
• Одредбама члана 7. Статута града[9], прописано је да је на територији Града у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. У складу са одредбама чл. 16. и 17. Закона о службеној употреби језика и писма, органа који води поступак обавезан је да припадницима националних мањина који код органа остварују своја права и обавезе, обезбеди да у поступку употребљавају свој језик и писмо, односно да поступак води помоћу тумача ако службено лице које води поступак не познаје у довољној мери језик националне мањине, као и да трошкове превођења сноси орган који води поступак. С обзиром да су Законом о матичним књигама граду поверени послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига за подручје општине …, орган је могао знати и очекивати да му се обрате и грађани албанске националности и они који не разумеју и не говоре српски, због чега је након сазнања на усменој расправи да подноситељка захтева не разуме и не говори српски, већ албански, био дужан да јој омогући да у поступку користи албански језик. Увидом у записнике са усмених расправа одржаних 2. и 7. новембра 2018. године, неспорно је да је орган управе захтевао од подноситељке захтева да она обезбеди овлашћеног тумача за албански језик, као и да је у току две усмене расправе са њом комуницирао преко неовлашћених преводиоца (свекра и свекрве) путем којих јој је издавао налоге чије неиспуњење је узео за основ за обустављање поступака. Циљ који се жели постићи применом одредби Закона о службеној употреби језика и писма јесте да припадници националних мањина у поступцима пред државним органима у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, користе свој језик, односно језик који разумеју и говоре. У конкретном случају, захтеве за накнадни упис у матичну књигу рођених поднела је Ромкиња која не говори и не разуме српски језик, већ албански и орган управе је то сазнао на првој усменој расправи. У тренутку када је сазнао да подноситељка захтева не разуме и не говори језик на којем се води поступак, као и да њен пуномоћник очигледно не долази на расправе, орган управе је био дужан да омогући подноситељки захтева да се изјасни на свом језику, као и да се о току поступка упознаје на свом језику.
• Повереник је анализирао и наводе из изјашњења да је првостепени поступак покренут захтевом странке и да, у складу са одредбом члана 85. Закона о општем управном поступку, странка сноси трошкове поступка, због чега је подноситељка захтева дужна да обезбеди овлашћеног тумача за албански језик. С тим у вези Повереник констатује да су у конкретном случају поднети захтеви за накнадни упис малолетне деце у матичну књигу рођених, што представља не само лични интерес подноситељке захтева или њене деце, већ и јавни интерес. Тек уписом у матичну књигу рођених физичка лица постају правни субјекти и могу да уживају и врше сва субјективна права која припадају грађанима, односно која су им гарантована Уставом Републике Србије и законима. У конкретном случају реч је о малолетним лицима, о деци, које Устав препознаје као лица која уживају посебну заштиту. Деца подноситељке захтева не могу остварити права на здравствену и социјалну заштиту уколико нису препозната у систему, односно уколико нису стекла својство правног субјекта. Правно невидљива лица су најмаргинализованија и најугроженија друштвена група, изложена различитим облицима дискриминације. Република Србија је неколико година уназад интензивно радила на смањењу броја правно невидљивих лица, како изменом и допуном прописа ради постизања бржег и једноставнијег поступка уписа у матичне књиге, тако и конкретним заједничким деловањем државних органа, међународних организација и цивилног сектора на терену. У извештају о напретку Србије у процесу приступања Европској унији за 2019. годину[10], Европска комисија је констатовала да сада већина Рома поседује личне документе, али је истакла да је потребно посебно пратити поступак уписа рођења детета чији родитељи не поседују лична документа и изменити одговарајуће подзаконске акте. У конкретном случају, подноситељка притужбе, као и отац деце имају лична документа, међутим поступак за накнадни упис деце у матичну књигу рођених, у поступку пред Градском управом града, обустављен је у новембру 2018. године јер органа управе није саслушао подноситељку захтева и није јој омогућио овлашћеног тумача.
• Даље су анализирани и наводи из изјашњења да подноситељка захтева није неука странка јер је имала пуномоћника и да није поднела ни захтев за тумачем, ни захтев за ослобађање од трошкова. Повереник истиче да је у складу са начелима добре управе и Закона о општем управном поступку, орган управе дужан да омогући странци да што лакше заштити и оствари своја права и правне интересе, уколико нису на штету права и интереса трећих лица или јавног интереса, као и да по службеној дужности пази да незнање и неукост странке не буде на штету права која има припадају. У конкретном случају, с обзиром да се, с једне стране ради о заштити права деце, а с друге стране о јавном интересу да се реши проблем и смањи број лица без личних докумената тј. правно невидљивих лица, Повереник за заштиту равноправности сматра да је Градска управа града, Одељење за општу управу, Одсек за општу управу, морала да покаже додатну пажњу како би омогућила странци да оствари право деце на упис у матичну књигу рођених. У складу са прописаним начелима управног поступка, орган управе је дужан да се стара о остваривању јавног интереса и заштите права странака, те је дужан да се пази да незнање странке да има право на употребу свог језика у управном поступку, као и право да трошкове поступка сноси орган управе, не утиче на остваривање права странке. Чињеница да ли је у ББ имала пуномићника, односно да ли је неука странка или не, није релевантна у конкретном случају јер њено право да у управном поступку употребљава свој језик, на основу Закона о службеној употреби језика и писма, није условљено чињеницом да ли има пуномоћника, односно да ли је неука или не. Такође, с обзиром да се у току две усмене расправе пуномоћник ни једном није појавио, а да је орган управе комуницирао са подноситељком захтева преко неовлашћених преводиоца (свекра и свекрве подноситељке захтева) није могуће утврдити да ли је подностељка захтева у току усмене расправе, на албанском језику изнела захтев да буде ослобођена трошкова поступка, односно трошкова ангажовања овлашћеног преводиоца за албански језик. Такође, Градска управа града у свом изјашњењу није навела, нити доставила доказе, да је предузела радње којим би упознала подноситељку захтева да употребљава свој језик у току поступка пред органом управе, као ни која права по овом питању имају припадници националних мањина. Наиме, Градска управа има законску обавезу да странку поучи о њеним правима, а с обзиром да је странка имала пуномоћника, који је у њено име поднео захтеве и није се појављивао на усменим расправама, орган управе је могао да га писаним путем упозна са правима странке и упозори на евентуалне последице његове пасивности као пуномоћника.
• Имајући у виду све наведено, Градска управа града, Одељење за општу управу, није доставила доказе да је, с обзиром на све околности конкретног случаја, предузела све процесне радње у складу са прописим како би подучила ББ о праву да у поступку употребљава свој језик и којим би јој омогућила да то право искористи. На основу тога, Повереник за заштиту равноправности констатује да је Градска управа града, првобитно решавајући по захтевима странке у поступцима у којима је донела решење о обустави поступка, ставила ББ у неоправдано неповољнији положај на основу њене националне припадности и језика.
• Увидом у прилоге достављене уз притужбу и изјашњење, Повереник је утврдио да је Градска управа града 31. јула 2019. године донела коначна решења којим су одобрени уписи чињенице рођења у матичној књизи рођених која се води за општину … на име ЂЂ, ДД и ГГ, односно деце подноситељке захтева. С обзиром на наведено, Повереник је Градској управи града дао препоруке које се односе на будуће обављање послова из надлежности овог органа.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да на усменим расправама 2. и 7. новембра 2018. године, у поступцима у којима је првобитно решавала по захтевима за накнадни упис у матичну књигу рођених малолетне деце, предузме радње у оквиру својих законских надлежности којим би ББ подучила о праву и којим би јој омогућила да оствари право да у поступку употребљава свој језик, Градска управа града је повредила одредбе члана 6, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској управи града, Одељење за општу управу, Одсек за општу управу да:

• ББ, преко пуномоћника ВВ, упути писано извињење због извршеног акта дискриминације.
• Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Градска управа града, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Градска управа града не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Закон о ратификацији међународне Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, „Службени лист СФРЈ, број 31/67

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/2018

[6] „Службени гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018- испр.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“, број 26/16

[9] „Службени лист града “, бр. 7/18-пречишћен текст и 5/19

[10] http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

365 2019 Притужбa OЦД прoтив ГУ збoг дискриминaциje нa oснoву нaциoнaлнe припaднoсти у пoступку прeд oргaнимa jaвнe влaсти