бр. 110-00-3/2026-02  датум: 23. 4. 2026.

МИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Снежана Пауновић, министарка

11000 БЕОГРАД

Бирчанинова 6

Предмет: Иницијатива за измену члана 6 Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола („Службени гласник РС“, број 103/2018)

Поштована госпођо Пауновић,

Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације.

Поверенику за заштиту равноправности обратио се транс мушкарац притужбом против градске управе, односно матичне службе, указујући на дужи временски период који је протекао од тренутка када је здравствена установа послала надлежној матичној служби потврду о промени пола до тренутка када је остварио право на промену имена. У току поступка, матична служба је у изјашњењу на наводе притужбе указала да је сагласно члану 2. Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола („Службени гласник“ РС, број 103/2018), потврда о промени пола јавна исправа на основу које општинска односно градска управа, као надлежни орган, доноси решење на основу којег се уписује чињеница о промени пола у матичну књигу рођених у коју је уписана чињеница рођења лица које је променило пол. Указано је да члан 6. став 1. овог правилника прописује да се у потврду о промени пола уписују: име и презиме, датум, место, општина/град рођења, јединствени матични број грађана, име и презиме родитеља лица коме је промењен пол, податке о промени пола за то лице, име и презиме лекара који је издао потврду и његов потпис. У изјашњењу је посебно указано да се од доношења наведеног Правилника 2018. године, у пракси овог органа није десило да потврда о промени пола надлежне здравствене установе буде достављена у електронској форми, већ увек путем редовне поште, врло нечитко ручно исписане и попуњене од надлежног лекара, без навођења контакт података (број телефона, адреса) или било каквих података који би овом органу омогућили да обавесте лица која су извршила промену пола, о промени података у матичним књигама и даљим корацима за остваривање права на промену личног имена и личних докумената.

Даље је указано да је матична служба по службеној дужности донела решење о промени ознаке пола одмах након пријема потврде о промени пола од надлежне здравствене установе, али да није могла да ступи у контакт са особом о чијим личним стањима је реч јер није имала контакт податке, те су били приморани да чекају да се особа њима обрати.

Устав Републике Србије[2] у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки (став 1.); да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације (став 2.); да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (став 3.); да се не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (став 4.).

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3] коју је Република Србија ратификовала, у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Даље је чланом 12. став 1 забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама члана 20. је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота и забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Истим чланом је забрањено и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Одредбама члана 45б Закон о матичним књигама^[5] прописано је да се у матичну књигу рођених уписује податак о промени пола на основу решења органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе. Даље је прописано да здравствена установа доставља потврду надлежном органу у року од 15 дана од дана промене пола и то доставља електронским путем, а без одлагања и путем поште. У потврду из става 1. овог члана уписује се: име и презиме; датум; место; општина/град рођења; јединствени матични број грађана; име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол; податак о промени пола за то лице, као и име и презиме лекара који је издао потврду.

Одредбама члана 6. Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола прописано је да се у потврду о промени пола уписују: име и презиме, датум, место, општина/град рођења, јединствени матични број грађана, име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол, податак о промени пола за то лице, име и презиме лекара који је издао потврду и његов потпис.

Увидом у образац Потврде о промени пола која је саставни део Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола, утврђено је да није предвиђена рубрика за упис било каквих контакт података особе која је променила пол а на основу којих би матична служба ступила у контакт са особом да је обавести о даљем поступку за остваривање права.

Бројна истраживања показују да су трансродне особе изложене узнемиравању и нападима како у јавном простору (на улици, у јавним установама, у превозу), тако и у свом дому, од примарне породице или партнера^[6]. Резултати Истраживања о односу грађана и грађанки према дискриминацији^[7] из 2024. године Повереника за заштиту равноправности, показују да када је реч о перцепцији заступљености дискриминације у односу на лична својства, 59% испитаника сматра да је дискриминација најзаступљенија у односу на сексуалну оријентацију, родни идентитет или полне карактеристике. Истраживање о потребама транс заједнице које је 2019. године спровео Гетен^[8] показује да свега половина испитаника изјављује да се осећа безбедно у јавном простору, док се једна четвртина због трансродности не осећа безбедно у јавном простору, никада, ретко или повремено ни у свом дому. Половина испитаника (46%) је изјавила да се у току школовања никада нису осећали безбедно да саопште свој родни идентитет, а на радном месту већина испитаника тај део свог идентитета не дели ни са ким (36%). Даље, четири од десет испитаника (39,4%) изјављује да су имали потешкоћа у свакодневном животу због докумената који не одговарају њиховом родном идентитету, а једна четвртина (25,4%) изјављује да је због тога претрпела неку врсту дискриминације и/или насиља. У питању су непријатности које су испитаници категорисали као мале (нпр. да службеници не верују да је у питању особа са слике, „загледају, питају, коментаришу“), али је додатни проблем то што неодговарајућа документа, управо због очекивања негативних реакција, воде избегавању ситуација у којима се захтева њихово показивање („Већи проблем је донекле што ме страх од непријатности и лошег третмана због докумената наводи да избегавам ситуације где морам да их користим”), што утиче и на приступ различитим услугама, укључујући и оне из области здравствене заштите. У Водичу кроз транзицију за транс особе у Србији^[9] који је 2020. године издао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије наведено је да због неодговарајућих личних докумената, транс особе наилазе на озбиљне изазове при остваривању права из области рада и запошљавања, образовања, социјалне и здравствене заштите, породичног живота и других области. Различите активности, попут социјализације и путовања, значајно су отежане или у потпуности онемогућене све до завршетка дуготрајног, компликованог процеса промене личних докумената. Промена личних докумената условљена је медицинским интервенцијама којима не могу или не желе да се подвргну све транс особе, услед чега губе могућност да добију одговарајућа лична документа, што додатно отежава њихов свакодневни живот.

Могућност матичне службе да одмах након пријема потврде о промени пола од надлежне здравствене установе и доношења решења о промени ознаке пола, контактира особу која је извршила промену пола, скраћује период у којем лична документа транс особе нису у складу са његовим/њеним родним идентитетом. Транс особа је изложена већем ризику од увредљивог и понижавајућег поступања у току остваривања загарантованих права, као и ризику по безбедност јер се његов родни идентитет разликује од податак и фотографија у документима. Због неодговарајућих личних докумената транс особе наилазе на озбиљне изазове при остваривању права из области рада и запошљавања, образовања, социјалне и здравствене заштите, породичног живота и других области јер се њихов родни идентитет разликује од податак и фотографија у документима.

Имајући у виду све наведено, Повереник упућује Министарству државне управе и локалне самоуправе, иницијативу за измену члана 6. Правилника на начин да се пропише да потврда о промени пола, поред већ наведених података у ставу 1 овог члана, садржи и контакт податке (број телефона, адреса, електронска адреса) који би матичној служби омогућили да обавесте лице које је извршило промену пола, о промени података у матичним књигама и даљим корацима за остваривање права на промену личног имена и личних докумената.

С обзиром да су Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола споразумно донели Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство здравља, Повереник је исту иницијативу упутио и Министарству здравља.

Потребно је да нас обавестите о предузетом.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[5] „Службени гласник РС“, бр. 20/09, 145/14 и 47/18

[6] Положај и потребе трансродних и родно небинарних особа у Србији, Јелена Видић, Гетен, центар за права ЛГБТИКА особа и Центар за shema терапију Београд, Психолошка истраживања, Вол. XXIV (1) 2021.

[7]Извештај о перцепцији грађана и грађанки о дискриминацији у Србији, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

[8] Доступно на: https://www.transserbia.org/resursi/biblioteka/1704-istrazivanje-o-potrebama-trans-zajednice

[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Vodic_kroz_tranziciju_za_trans_osobe_u_Srbiji.pdf

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

362-26 Иницијатива Министарству државне управе и локалне самоуправе за измену Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола