191-19 Мишљење по притужби ОЦД против портала због дискр. на основу сексуалне оријентације у области јавног информисања и медија • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-174/2019-02 датум: 29.5.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби организације цивилног друштва против портала… због дискриминације на основу сексуалне оријентације. У притужби је наведено да је на порталу … објављено више коментара на вести, који садрже говор мржње према ЛГБТ особама. У изјашњењу на притужбу, портал… није оспорио да су наведени кометари објављени, али је наведено да привредно друштво… упућује искрено извињење због настале ситуације, да апсолутно не подржава било који вид дискриминације и да је против навођења, подстрекавања или позивања на насиље и противи се сваком узнемиравању и понижавајућем поступању које има за циљ повреду достојанства лица или групе лица на основу било ког личног својства, као и да подржава борбу ЛГБТ популације за заштиту и унапређење права и оснаживање ЛГБТ особа, те да су мишљења у коментарима испод вести приватна мишљења аутора коментара и не представљају ставове редакције портала… У изјашњењу су истакли да је у конкретном случају дошло до ненамерне грешке, зато што је члан редакције запослен у техничкој служби и који врши контролу коментара, био одсутан из здравствених ралога, а да због великог обима посла, остали запослени привремено преузимају део посла одсутних колега, па је тако дошло до наведеног пропуста, као и да су одмах по указивању уклоњени сви непримерени коментари и предузете све мере да се ситуација не понови. У току поступка утврђено је да су на порталу… објављени коментари којима се вређа достојанство ЛГБТ особа, али и они којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против особа другачије сексуалне оријентације. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је објављивањем ових коментара портал… повредио одредбе члана 6. а у вези са чл. 11. и 12. Закона о забрани дискримнације и дао препоруку овом електронском порталу да предузме мере како би се унапредио систем модерације коментара на порталу и спречило објављивање садржаја који су у супротности са антидискриминационим прописима.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила организација цивилног друштва, против привредног друштва… због дискриминације особа другачије сексуалне оријентације.
- У притужби је наведено:

да је на сајту___ објављено више коментара на вести, који садрже говор мржње према ЛГБТ особама;
да се испод вести “Брунеји: Каменовање геј особа до смрти!“ налазе коментари следеће садржине:

Ето видите, 23.03.2019. 16.28

У свету још има нормалних земаља и људи. Ове избеглице само долазе, ми који нисмо геј треба да идемо у Азију, ако не да живимо заувек онда макар на одмор.

Р., 27.03.2019 15.53

За Брунеје ме брига, али овде требамо на то гледати као психички поремећај, није њима лако, они нису бирали да се такви роде, и треба строго кажњавати оне који их угрожавају, али такође и забранити промовисање њихове оријентације као нешто што је кул, то је једна врста психичког инвалидитета и као друштво то морамо прихватити.

Ј. Л. Д., 27.03.2019. 16.53

Ја мислим да се 90% гејева не роди са тим поремећајем него да то стекну кроз живот лошим васпитањем, небригом родитеља, као последица неке фрустрације, утицајем друштва у школи и ван школе, лошег телевизијског програма, а о интернету да и не говоримо. И то може свакако излечити, само је потребна ВОЉА. Значи, не треба да прихватају то своје стање као нормалано него да се лече!

Ј. Л. Д., 23.03.2019. 13.45

Не могу они њима да забране, такви су њихови закони и готово. И још нешто, то није „љубавни“ чин, него блудни чин. Свако ко је настран нека бежи у Америку, тамо је све дозвољено.

М., 27.03.2019. 13.23

Не треба ићи ни у ову крајност. Ја бих био задовољан кад би им се забраниле геј параде, инфо центри и остала болесна пропаганда…

Л., 27.03.2019. 16.43

И када би се вратили тамо где су били пре 1987., на званичну листу болести светске здравствене организације…

да се испод вести „Тузла: Инцидент на квир фесту викали Алаху екбар“, налазе коментари следеће садржине:

м., 16.03.2019. 08.46

Подржавам, ЛГБТ злу се само радикално треба супростављати јер се форсира да је њихов начин нормалан и фенси… забијете се у четири зида или у својим клубовима, не парадирајте! Поносан сам што сам „дивљак“ из Босне, а не као „ботови“ из Србије којима је сад ОК шта се дешава!

Ј., 16.03.2019. 08.38

По први а вероватно и једини пут у животу, подржавам селефије или вехабије (како год да се зову). ЛГБТ је веће зло по човечанство чак и од наркоманије. Такво зло треба спречити, макар на овим просторима. Подржавајући ЛГБТ подржавамо и педофиле а онда нам пуна уста осуда и згражавања кад неко напаствује дете. Болест (или поремећај) је и једно и друго и то треба јасно и гласно изједначити и лечити.

да је Кодексом новинара Србије прописано да се коментари сматрају саставним делом вести која је објављена и медији су одговорни за садржај који објављују;
да пре слања коментара посетиоци сајта_____ могу да прочитају упутство у коме се наводи да коментари који садрже псовке, увредљиве, претеће, расистичке и шовинистичке поруке, вређање, расну и националну мржњу као и нетолеранцију сваке врсте, неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на порталу…;
да из датог упутства произлази да се коментари администрирају, али да администратори нису довољно сензибилисани када је у питању ЛГБТ популација.

1.3. Уз притужбу, достављене су одштампане објаве са коментарима, као и упутство редакције портала…, за слања коментара.

1.4. У складу са одредбама чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка је прибављено изјашњење привредног друштва …

1.5. У изјашњењу је наведено:

да привредно друштво… упућује искрено извињење због настале ситуације;
да портал… апсолутно не подржава било који вид дискриминације и да је против навођења, подстрекавања или позивања на насиље и противи се сваком узнемиравању и понижавајућем поступању које има за циљ повреду достојанства лица или групе лица на основу било ког личног својства;
да портал … подржава борбу ЛГБТ популације за заштиту и унапређење права и оснаживање ЛГБТ особа као и да је увек био “gay friendly“ сајт;
да су мишљења у коментарима испод вести приватна мишљења аутора коментара и не представљају ставове редакције портала …;
да је у конкретном случају дошло до ненамерне грешке, зато што је члан редакције запослен у техничкој служби и који врши контролу коментара, био одсутан из здравствених ралога;
да због великог обима посла, остали запослени привремено преузимају део посла одсутних колега, па је тако дошло до наведеног пропуста;
да су одмах по указивању уклоњени сви непримерени коментари и предузете све мере да се ситуација не понови.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом одштампану страницу са коментарима, која је достављена уз притужбу, утврђује се да је 15. марта 2019. године објављена вест „Тузла: Инцидент на квир фесту, викали „Алаху екбер“. Испод текста се, између осталих, налазе следећи коментари:

М. 16.03.2019.

Подржавам, ЛГБТ злу се само радикално треба супротстваљати јер се форсира да је њихов начин нормалан и фенси… забијте се у четири зида или у својим клубовима, не парадирајте! Поносан сам што сам „дивљак“ из Босне…

Ј. 16.03.2019.

2.2. Увидом у достављену штампану страницу на којој је 27. марта 2019. године, објављен текст: „Брунеји: Каменовање геј особа до смрти!“, утрђено је да се, између осталих, налазе следећи коментари:

Ј. Л. Д., 23.03.2019. 13.45

М., 27.03.2019. 13.23

2.3. Из достављеног текста упутства портала …, за остављање коментара, утврђује се да је наведено да коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне претеће, расистичке или шовинситичке поруке, вређање, расну и националну мржњу као и нетолеранцију сваке врсте, неће бити објављени. Такође наводи се да је говор мржње забрањен на порталу …

2.4. Увидом у евиденцију Агенције за привредне регистре утврђује се да се портал … налази у регистру медија и да има одговорног уредника.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету анализирао је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 50. став 3. Устава Републике Србије прописано је да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је ставом 1. овог члана прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лица или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 21. овог закона, између осталог је прописано да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено. Одредбом члана 11. Забрањен је говор мржње, који представља изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица, због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола или на други начин. Овим Законом, одредбом чклана 12, забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за цињ или преставља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Законом о јавном информисању и медијима^[4], одредбом члана 48. став 1, прописано је да медиј мора имати главног уредника, док је ставом 3. истог члана прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Чланом 75. наведеног закона прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

3.7. Законом о електронским медијима[5] у члану 4. став 1. тачка 19. прописао је да електронско издање јесте уређивачки обликована интернет страница или интернет портал. Чланом 5. став 1. прописано је да је Регулаторно тело за електронске медије, основано овим законом, самостална независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу: делотворног спровођења утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији; Истим законом, у члану 51. прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава. Чланом 54. Закона прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду наводе из притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да утврди да ли су објављивањем коментара на порталу …, повређени прописи којима се забрањује дискриминација.

3.9. Најпре, треба указати да подноситељи притужбе нису документовали све коментаре наведене у притужби писаним доказима, већ само поједине, међутим, пуномоћница привредног друштва …, адвокаткиња Г. Л. није оспоравала наводе из притужбе. Дакле међу странама у поступку је нeспорно да су на порталу …, објављене две вести испод којих се налазе коментари који су предмет овог поступка. У изјашњењу се наводи да је објављивање наведених коментара ненамеран пропуст, условљен великим обимом посла и одсуством запосленог који врши контролу коментара, као и да су сви коментари избрисани и предузете мере да се у будуће сличан пропуст не понови.

3.10. Анализом коментара који су наведени у притужби, а нарочито оних коментара који се налазе у писаним доказима, утвђено је да постоје коментари који вређају достојанство ЛГБТ особа, али и они којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против особа другачије сексуалне оријентације.

3.11. Из коментара који су предмет поступка проистиче да су особе другачије сексуалне оријентације, непожељне у друштву, да их треба протерати, да су девијантне и болесне. Такође, релативизују се застрашујући облици насиља над њима, као што је каменовање и убијање, подржавају се екстремисти и заговара „радикално супротстављање“ грађанима и грађанкама другачије сексуалне оријентације. Наводи се да је у питању „зло веће и од наркоманије“ и ставља се знак једнакости између хомосексуалности и педофилије.

3.12. Оваквим садржајима, на најгрубљи начин се подстиче нетрпељивост према ЛГБТ особама, као и стереотипи и заблуде који неретко доводе до дискриминације и насиља. Најчешће предрасуде се управо односе на то да су ЛГБТ особе болесне, да су њихове емоционалне потребе и начини испољавања емоција другачији у односу на општу популацију, као и да прихватање особа другачије сексуалне оријентације значи и прихватање сексуалних девијација као што је педофилија. Такође се у појединим коментарима на отворен начин подстиче дискриминација, изопштавање и насиље према ЛГБТ особама.

3.13. Овакав говор је узнемиравајући, ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ЛГБТ популације, али такође представља и говор којим се подстиче мржња, дискриминација и насиље према њима. Изражавање оваквих идеја и мишљења не ужива заштиту према домаћим прописима али и међународним стандардима који произлазе из јуриспруденције Европског суда за људска права. Следеће питање на које је потребно дати одговор је, да ли портал …може бити одговоран за коментаре других лица.

3.14. Најпре треба имати у виду да из Закона о јавном иформисању и медијима произлази да се интернет портали сматрају медијима, с обзиром да се се речима, сликом, односно звуком преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и други садржаји намењени јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника.

3.15. Даље, Закон о јавном информисању и медијима прописана је обавеза сваког медија да води рачуна о садржајима које објављује, односно да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Поред тога овим законом је прописано да сваки медиј мора имати одговорног уредника, односно одговорно лице за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује.

3.16. Закон о електронским медијима, одредбом члана 54. изричито прописује да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице.

3.17. Дакле, имајући у виду цитиране прописе, неспорно је да је портал …, као електронски медиј, у потпуности одговоран за сваки садржај који је пласиран на том порталу, па чак и за садржаје које су произвела друга лица. Дакле коментари испод објављених вести, представљају програмски саджај овог медија.

3.18. У изјашњењу портала … се такође наводи да је објављивање наведених коментара производ ненамерне грешке, да је запослени који контролише објављивање коментара био одсутан због болести, као и да је у том периоду био повећан обим послова. У вези са тим Повереник најпре истиче да намера није обавезни елемент акта дискриминације, па самим тим не ослобађа одговорности. Са друге стране, уредник портала је морао знати да ће објављивање вести о теми која је осетљива у друштву, изазвати бројне реакције, па је имао могућности да обрати посебну пажњу на коментаре који се на ту вест односе. Уосталом, из писаних доказа се утврђује да су коментари објављени 15. 16 и 23. марта, а уклоњени су након обавештења о покретању поступка пред Повереником, што значи да је реакција уредника портала изостајала у дужем временском периоду.

Повереник такође указује да се према одредби члана 45. Закона о забрани дискриминације, тужени не може ослободити одговорности доказивањем да није крив, уколико је извршена радња непосредне дискриминације.

3.19. Имајући у виду улогу медија, али и на основу увида стечених у поступку по притужбама, Повереник истиче да посебну пажњу треба посветити одговорном извештавању које не сме да карактерише говор мржње, сензационализам, сексизам, мизогинија, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање. Медији дају значајан допринос дискусијама о многим питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Према истраживању јавног мњења Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији^[6] које је спровео Повереник, грађани и грађанке су као једног од најзначајних актера који може да допринесе унапређењу равноправности у друштву, али и повећању дискриминације, управо навели медије.

3.20. Такође, и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

3.21. Приликом објављивања сваког садржаја треба водити рачуна да такав садржај не подстиче дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица на основу неког личног својства. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да се провера садржаја може вршити на неколико начина, а нарочито провера садржаја који креирају сами корисници, попут коментара, а који објављивањем постају саставни део садржаја објављеног на интернет порталу. У Смерницама за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, препоручује се да онлајн медији и онлајн издања, без обзира на врсту модерације коју користе, израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како функционише систем модерације. У зависности од техничких могућности, интернет портали могу развити систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).[7]

Поједине земље Европске уније су усвојиле законска решења према којима се друштвене мреже обавезују да уклањају садржаје који представљају говор мржње или друге незаконите садржаје са својих платформи, а у случају да то не учине биће санкционисане^[8]. Такође, Кодексом о поступању за борбу против незаконитог говора мржње на интернету којим је предвиђено да се инетрнет предузећа ( Facebook, Twitter, Youtube), која су укључена у интернет форум Европске уније, заједно са другим платформама сносе колективну одговорност за промовисање и омогућавање слободе изражавања на интернету. Према овом Кодексу наведена интернет предузећа и државе Европске уније, прихватају обавезу сузбијања незаконитог говора на интернету, при чему интернет предузећа наглашавају да је овај Кодекс намењен усмеравању њихових активности и предузимању вођства у сузбијању ширења незаконитог говора мржње на интернету. Овим Кодексом се утврђују обавезе попут тога да интернет предузећа треба да успоставе јасне и делотворне поступке за испитивање обавештења о незаконитом говору мржње у оквиру својих услуга, како би се онемогућио приступ таквом садржају или да такав садржај уклоне. Уколико интернет предузеће оцени да је такав садржај незаконит, уклониће га у року од 24 часа од пријема обавештења о томе.^[9]

3.22. Повереник указује да упркос одређеним помацима последњих година, дискриминација и насиље према ЛГБТ особама су и даље присутни. Резултати истраживања „Однос медија у Србији према дискриминацији“ које је Повереник спровео у току 2018. године, показали су да новинари, иако препознају да према ЛГБТ популацији постоји изражена дискриминација, и сами имају одређени степен социјалне дистанце према овој мањинској групи. Тако се са тврдњом „Немам ништа против ЛГБТ особа, али нека они то буду код своје куће, а не у јавности“ слаже 21% испитаних, док је 15% неодлучно. Такође, анализа другог истраживања које је у току године спровео Повереник о ставовима представника органа јавне власти према дискриминацији у Србији, показали су да једна четвртина испитаних сматра да би се запослени у институцијама сложили са тврдњом „Хомосексуализам је болест коју треба лечити“.

МИШЉЕЊЕ

Објављивањем коментара којима се вређа достојанство ЛГБТ особа, али и оних којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље према ЛГБТ особама, портал … је повредио одредбе члана 6. а у вези са чл. 11. и 12. Закона о забрани дискримнације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје препоруку порталу …:

5.1. Да предузме мере како би се унапредио систем модерације коментара на порталу … и спречило објављивање садржаја који су у супротности са антидискриминационим прописима.

Потребно је да портал …, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[2] „Службени гласник РС”, број 98/06

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[4] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[5] Закон о електронским медијима „Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 6/16

[6] Истраживање је доступно на: https://drive.google.com/file/d/0B1QaDisvv7K3c19yTVd3Z1ZuQ0U/view

[7] Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, Савет за штампу, 2016. Београд, садржај доступан на www.savetzastampu.rs/doc/smernice-za-primenu-kodeksa-novinara-srbije-u-onlajn-okruzenju.pdf

[8] Немачка (Germany’s Network Enforcement Law, тзв. NetzDG садржај доступан на: http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/130/1813013.pdf

[9] садржај доступан на: https://edri.org/files/privatisedenf/euhatespeechcodeofconduct_20160531.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

191-19 Мишљење по притужби ОЦД против портала због дискр. на основу сексуалне оријентације у области јавног информисања и медија