бр. 021-01-683/2023-02 датум: 28. 6. 2023.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује предшколској установи
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
У циљу оставривања равноправности и заштите од дискриминације, како би се унапредила превентивно-здравствена заштита, установила интерна правила и процедуре и обезбедио најбољи интерес деце у свим предшколсим установама, Повереник препоручује предшколској установи да :
- измени формулар за упис детета на начин да родитељ већ приликом уписа детета у предшколску установу назначи да дете има ретку, неуротрансмитерску или хроничну незаразну болест;
- унапреди и прилагоди интерна правила тако да, уколико је у установи уписано дете са ретким, неуротрансмитерским и хроничним незаразним болестима, дете борави у предшколској установи и учествује у свим активностима установе уз примену животно потребне терапије у току боравка која им помаже да заштите и унапреде своје здравље, без дискриминације;
- својим општим актима или изменама/допунама већ постојећих аката не захтева поновни упис у предшколску установу сваке радне године зa дeцу кoja су већ раније уписaнa и настављају боравак у предшколској установи, у циљу правне сигурности и остваривања права на квалитетно образовање у континуитету.
Потребно је да о предузетом предшколска установа обавестити Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности су се обратили Удружење за борбу против дијабетеса града Београда „Плави круг“ и Удружење „Храбриша“ из Новог Сада указујући на положај деце са незаразним хроничним болестима у које спада и дијабетес, као и ретким болестима, у образовном систему. Наиме, удружење „Плави круг“ је указало да су у току истраживања спроведеног за студију „Ми и други. Борба против дискриминације и других облика стигме код дијабетеса“, као и из искустава родитеља деце са дијабетесом, дошли до сазнања да се стигматизација деце са дијабетесом дешава и у вртићу и у основној школи, иако је статистички многоструко присутнија у школи. Наводе да се деца са дијабетесом сусрећу са дискриминацијом још приликом уписа у вртиће када васпитачи одбијају да приме дете са дијабетесом у групу, као и да васпитачи и медицинске сестре не желе да детету мере ниво шећера и дају терапију. Према наводима родитеља, и ако упишу дете у вртић, један од родитеља мора стално да буде присутан или на располагању вртићу како би мерио шећер детету, давао инсулин, рачунао оброке и обављао друге потребне радње у циљу одржавања здравља детета и спречавања могућих здравствених компликација. Родитељи наводе да деца са дијабетесом у вртићима не иду на излете осим ако не пође и родитељ који због тога мора да узме слободан дан.
Удружење „Храбриша“ које пружа подршку породицама са децом са неуротрансмитерским обољењима, допа-реактивним дистонијама и другим неурометаболичким обољењима, доставило је Поверенику Иницијативу за унапређење положаја деце са ретким, неуротрансмитерским и хроничним незаразним болестима. У допису је наведено да Иницијативу подносе да се унапреди превентивно-здравствена заштита у предшколским установама, прилагоде интерна правила и процедуре, и на тај начин омогући деци са ретким, неуортрансмитерским и хроничним незаразним болестима једнак положај: услови за упис и боравак у предшколским установама уз примену животно потребне терапије у току боравка која им помаже да заштите и унапреде своје здравље. Даље је указано да свака предшколска установа својим интерним актом, донетим у форми процедура, правила, правилника и слично, регулише питање превентивно-здравствене заштите. У достављеној Иницијативи за унапређење положаја деце ово удружење је предложило три измене: 1) измена формулара за упис детета како би се већ приликом уписа детета у предшколску установу назначило да дете има хроничну незаразну болест; 2) измена статута предшколске установе којом би се дефинисало да приоритет за упис имају и деца са ретким, неуротрансмитерским и хроничним незаразним болестима и 3) да предшколска установа креира формат који ће родитељи попунити и предати одговорној особи у установи о специфичним потребама и здравственим ризицима детета заједно са мишљењем педијатра.
Удружење „Храбриша“ је одржало конференцију „Унапређење механизма здравствене заштите деце са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним обољењима у предшколским установама”. На конференцији је између осталог указано да су анкетирали родитеље и на питање да ли је детету омогућено да попије неопходне лекове током боравка у вртићу, 40,4% испитаника је одговорило негативно, док 2% наводи да деци терапију дају код куће. На питање да ли сматрају да би било пожељно да се детету које има хроничну незаразну болест омогући да попије лек током боравка у вртићу, чак 93% испитаника је одговорило потврдно, 84,2% испитаника сматра да би им свакодневицу олакшало уколико би дете добијало терапију током боравка у предшколској установи.
Деца са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним болестима захтевају редовно узимање терапије, некада и на свака 3-4 сата. Суплементација је неопходна, а изостанак терапије у одређено време може витално угрозити дете. Удружење указује да деца са ретким неуротрансмитерским болестима која су на време дијагностикована и укључена у лечење функционишу у складу са својом старосном доби, немају менталних нити моторичких ограничења те им није потребан лични пратилац током боравка у предшколској установи. Ради унапређења квалитета превентивно-здравствене заштите деце са ретким неуротрансмитерским, хроничним незаразним болестима и потешкоћама у развоју у образовном систему, потребно је постићи бољу укљученост деце која свакодневно живе са изазовима хроничних незаразних обољења, будући да су им једнако важни социјализација и време проведено са њиховим вршњацима.
Као једна од хроничних незаразних болести издваја се и дијабетес. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“[2] у Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима и процењује се да око 460.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес, док код приближно 36% оболелих дијабетес још увек није откривен. Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0–19 година) у свету живи са типом 1 дијабетеса. Континуирана едукација здравствених радника и особа са дијабетесом је основни предуслов оптималне здравствене заштите: раног откривања дијабетеса, добре контроле болести и спречавања настанка његових компликација.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је поводом Међународног дана ретких болести објавио да се процењује да у свету око 300 милиона људи живи са неком ретком болешћу, а да Европска комисија процењује да у Србији око 6-8% становника (400.000) живи са неком дијагнозом ретке болести. Анализом података добијених из здравствених установа у Србији са секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, током 2020. године, болнички je лечено 14.913 особа са дијагнозом ретке болести. Ове болести (која укључује групу од преко 6.000 различитих обољења) се јављају код мање од пет особа на 10.000 становника, карактерише их прогресиван ток и често рани смртни исход. Оболели од ретких болести и њихове породице често се сусрећу са различитим тешкоћама, природни ток многих ретких болести je непознат, многе се касно дијагностикују или остају недијагностиковане, што додатно отежава њихову идентификацију и евиденцију, због чега многе ретке болести остају „невидљиве”.
Поред тога што нарушено здравље утиче на квалитет живота оболеле деце, ова деца су изложена и већем ризику од дискриминације, како међу вршњацима тако, потенцијално и од стране наставног и ненаставног особља. Повереник је у својој пракси имао више примера дискриминације деце због здравственог стања у образовним установама, када су била изложена исмевању, омаловажавању, искљичивању од стране вршњака, као и неразумавању наставног особља и неадекватном реаговању. Додатна емоционална и психолошка осетљивост деце школског узраста потешкоће које носи само обољење и тежњу деце и адолесцената да умањују значај и тежину симптома и болести, првенствено како би избегли стигматизацију у школском окружењу, доводе децу и ученике у повећан ризик, као и до дискриминације на основу здравственог стања. И медији су писали о неким од случајева када су ученици називани погрдним именима зато што морају да убризгају инсулин или зато што користе инсулинске пумпе.
Такође, Повереник за заштиту равноправности je поступајући по притужбама родитеља деце која су уписана у предшколску установу и редовно похађају вртић, утврдио да поједине предшколске установе изменом својих општих аката/правилника намећу обавезу родитељима и другим законским заступницима да за сваку наредну радну годину подносе нове захтеве за упис деце, иако су деца већ раније уписана и редовно похађају предшколску установу. По поднетим захтевима, предшколска установа је поново испитивала услове за пријем деце у складу са новим правилником о упису деце, што је за последицу имало да нека од раније уписане деце наредне године више нису могла да наставе боравак у предшколској установи, и налазила су се на листи чекања. Родитељи су истицали да им нико није објаснио на који начин се врши упис деце, тј. пријем деце за наредну радну годину и да су сматрали да су њихова деца уписана као и до тада, а да је било потребно само да се определе и изјасне да ли ће им деца бити у целодневном или полудневном боравку. Такође, у овим поступцима је утврђено и да су родитељи, односно други законски заступници раније уписане деце имали закључене уговоре са предшколском установом на неодређено време, којима је, између осталог било прописано у којим случајевима давалац и прималац услуге могу једнострано да раскину уговор, уз отказни рок од 15 дана. Међутим, у конкретним случајевима уговори нису били једнострано раскинути, било од стране родитеља или предшколске установе, због разлога прописаних одредбом уговора, већ је предшколска установа само обавестила родитеље да наредне школске године деца више не могу да бораве у предшколској установи због ограничених смештајних капацитета.
Конвенција о правима детета[3] у члану 3. прописује да у свим aктивнoстимa кoje сe тичу дeцe, бeз oбзирa дa ли их прeдузимajу jaвнe или привaтнe институциje сoциjaлнoг стaрaњa, судoви, aдминистрaтивни oргaни или зaкoнoдaвнa тeлa, нajбoљи интeрeси дeтeтa бићe oд првeнствeнoг знaчaja. Стрaнe угoвoрницe сe oбaвeзуjу дa дeтeту oбeзбeдe тaкву зaштиту и бригу кoja je нeoпхoднa зa њeгoву дoбрoбит, узимajући у oбзир прaвa и oбaвeзe њeгoвих рoдитeљa, зaкoнских стaрaтeљa или других пojeдинaцa кojи су прaвнo oдгoвoрни зa дeтe и у тoм циљу ћe прeдузeти свe oдгoвaрajућe зaкoнoдaвнe и aдминистрaтивнe мeрe. Стрaнe угoвoрницe ћe oбeзбeдити дa сe институциje, службe и устaнoвe oдгoвoрнe зa бригу или зaштиту дeцe прилaгoдe стaндaрдимa кoje су утврдили нaдлежни oргaни, пoсeбнo у oблaсти сигурнoсти, здрaвљa, у пoглeду брoja и пoдoбнoсти oсoбљa, кao и стручнoг нaдзoрa.
Закон о забрани дискриминације прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Даље прописује да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима (члан 19). Одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице. Истим чланом забрањена је дискриминација деце према здравственом стању.
Законом о основама система образовања и васпитања[4] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање и да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање (члан 3.). Даље, овим законом је прописано да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације (члан 7. став 1. тачка 1).
Одредбом члана 100. овог закона прописано је да Устaнoвa имa стaтут. Стaтут je oснoвни oпшти aкт устaнoвe, кojим сe ближe урeђуje oргaнизaциja, нaчин рaдa, упрaвљaњe и рукoвoђeњe у устaнoви, пoступaњe oргaнa устaнoвe рaди oбeзбeђивaњa oствaривaњa прaвa и oбaвeзa дeтeтa и учeникa, прaвa и oбaвeзa рoдитeљa oднoснo другoг зaкoнскoг зaступникa, зaштитa и бeзбeднoст дeцe, учeникa и зaпoслeних и мeрe зa спрeчaвaњe пoврeдa зaбрaнa утврђeних oвим зaкoнoм, нaчин oбjaвљивaњa oпштих aкaтa и oбaвeштaвaњa свих зaинтeрeсoвaних стрaнa o oдлукaмa oргaнa и другa питaњa, у склaду сa зaкoнoм (став 2). Чланом 119. овог закона прописано је да оргaн упрaвљaњa устaнoвe дoнoси стaтут, прaвилa пoнaшaњa у устaнoви и другe oпштe aктe и дaje сaглaснoст нa aкт o oргaнизaциjи и систeмaтизaциjи пoслoвa.
Закон о предшколском васпитању и образовању[5] прописује да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, ратификованим међународним конвенцијама и овим законом, полазећи од права детета, развојних, образовних, културних, здравствених и социјалних потреба деце и породица са децом предшколског узраста (члан 1.). Један од циљева предшколског васпитања и образовања је подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развије своје капацитете, проширује искуства у изграђује сазнања о себи, другим људима и свету (члан 4. став 1. тачка 1). Истим чланом прописани су и принципи предшколског васпитања и образовања: доступност, демократичност, отвореност, аутентичност и развојност. Доступност као принцип предшколског васпитања и образовања јесте једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама, у складу са законом.
Одредбом члана 13. став 3. овог закона прописано је да је да се упис дeцe у предшколску установу врши у складу са Законом, док се нaчин и пoступaк уписa дeцe у прeдшкoлску устaнoву ближe урeђуjу стaтутoм, уз сaглaснoст oснивaчa.
Правилником о ближим условима и начину остваривања неге и превентивно-здравствене заштите деце у предшколској установи[6] прописани су ближи услови и начини остваривања неге и превентивно-здравствене заштите деце у предшколској установи. Овим правилником је у члану 2. прописано да негу и превентивно-здравствену заштиту у предшколској установи обавља медицинска сестра – сарадник на пословима унапређивања превентивно-здравствене заштите и медицинска сестра – сарадник на пословима неге и превентивне здравствене заштите, у складу са прописима којима се уређује област образовања и васпитања и прописима којима се уређује област здравствене заштите. Ставом 2. истог члана је прописано да предшколска установа, ради остваривања делатности из члана 1. овог правилника мора да обезбеди најмање једну медицинску сестру – сарадника на пословима неге и превентивне здравствене заштите у сваком објекту предшколске установе који има до осам васпитних група целодневног програма, односно шеснаест група полудневног програма, без обзира на узраст деце. Даље ставом 3. је прописано да предшколска установа са 72–80 васпитних група деце узраста од шест месеци до поласка у школу, без обзира на трајање програма предшколског васпитања и образовања, мора да обезбеди најмање једну медицинску сестру – сарадника на пословима унапређивања превентивно-здравствене заштите.
Стручно-методолошким упутством за спровођење неге и превентивно-здравствене заштите деце у предшколским установама, које је саставни део Правилника, прописано је да код детета са хроничном незаразном болести, због које може у току боравка детета у предшколској установи доћи до погоршања здравственог стања, родитељ, односно старатељ медицинској сестри доставља стручно мишљење и упутства изабраног педијатра о мерама које треба спровести у току боравка детета у предшколској установи; као и да приликом уписа детета са хроничним незаразним болестима или са инвалидитетом у предшколску установу, родитељ, односно старатељ упознаје медицинску сестру – сарадника у објекту у коме се врши пријем детета са здравственим стањем детета, ради планирања и припреме простора, спровођења неопходног хигијенско-дијететског режима и неопходне неге детета.
Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу[7] прописују се ближи услови за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу. Чланом 2. овог правилника прописано је да предшколска установа у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица за различитим програмима предшколског васпитања и образовања, на захтев родитеља, односно старатеља, врши упис деце предшколског узраста, према следећим критеријумима за утврђивање приоритета за упис: деца из друштвено осетљивих група, деца жртве насиља у породици, деца из породица која користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања, деца самохраних родитеља, деца из социјално нестимулативних средина, деца са сметњама у психофизичком развоју, деца из породице у којој је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју, деца тешко оболелих родитеља, деца чији су родитељи ратни војни инвалиди или имају статус расељеног или прогнаног лица, деца предложена од стране центра за социјални рад, деца из средина у којима је услед породичних и других животних околности угрожено здравље, безбедност и развој; деца запослених родитеља и редовних студената; деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици; деца чија су браћа или сестре уписани у исту предшколску установу; остала деца.
У складу са прописима, установа образовања доноси своје опште и друге акт поштујући опште принципе образовања и васпитања којима се на најцелисходнији начин обезбеђује остваривање општих исхода образовања и при томе укључује родитеље, односно друге законске заступнике и њихова удружења и локалну заједницу[8].
Основни општи акт установе је статут установе којим се између осталог прописује и доношење општег акта установе о условима за пријем, упис, боравак и испис деце из установе.
У вези уписа деце у предшколску установу, неспорно је да предшколске установе на основу статута и закона доносе опште акте којима уређују области из делокруга свог рада, међу којима је и акт, односно Правилник о упису деце у предшколску установу. Неспорно је и да овај правилник мора бити у сагласности са статутом предшколске установе, законима, као и цитираним Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу. С тим у вези, приликом уписа деце предшколска установа проверава испуњеност услова у складу са законом и општим актима установе и одлучује о сваком конкретном захтеву родитеља и другог законског заступника за упис деце. Дакле, у ситуацијама када предшколска установа по поднетом захтеву и конкурсу једном изврши упис деце у предшколску установу, и закључи уговоре (као давалац услуге) са родитељима или другим законским заступницима, нема оправдања да се за сваку наредну радну годину подноси нови захтев за упис деце која су већ раније уписана. Уколико је разлог/циљ поновног захтева за упис деце у нередну радну годину да се не приме деца чији родитељи не измирују своје обавезе, или деца која нередовно долазе у вртић, или евентуална промена радноправног статуса родитеља, или промена места пребивалишта детета и родитеља, Повереник указује да је и поред тога неоправдана одлука да се упис врши сваке године, не водећи рачуна о континуитету и најбољем интересу детета (социјализацији, стицању радних навика, потреба за васпитним утицајем и др). Наиме, евентуално неизмиривање обавеза према прешколској установи је већ прописано (као и санкција) уговором који се закључује након првог уписа деце између корисника услуга (родитеља или других законских заступника) и даваоца услуга (предшколске установе). Такође, уколико је циљ да се накнадно сагледа евентуална промена радноправног статуса родитеља, или промена места пребивалишта, нема оправдања да се деци која редовно похађају установу одједном ускрати ово право, јер су им сада родитељи (или један од њих) незапослени, или је дошло до промене пребивалишта детета, јер ове околности не могу бити од утицаја на одлуку о даљем боравку деце у предшколској установи. Према томе, све док деца редовно похађају установу, док родитељи редовно измирују обавезе, у складу са уговором и правилником, нема оправдања да се деци која су већ уписана и редовно похађају предшколску установу ускрати право да наставе боравак у установи. Имајући у виду циљеве, доступност предшколског образовања и васпитања, Повереник истиче да је родитељима и деци која су већ уписана у предшколску установу неопходно обезведити правну сигурност, односно деци право на образовање у континуитету (до поласка у школу), без обавезе да се уписују сваке године. Изменом општег акта установе/правилника, којим се намеће обавеза родитељима и другим законским заступницима да поново подносе захтеве и конкуришу за упис деце сваке наредне радне године, иако деца већ редовно похађају предшколску установу, не води се рачуна о континуитету и најбољем интересу детета.
С обзиром на загарантовано право на здравствену заштиту, као и право на образовање деце, без дискриминације, Повереник је у складу са чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, Министарству здравља упутио иницијативу да утврди процедуре о поступању са децом и ученицима са незаразним хроничним болестима, ретким болестима у предшколском установама, као и у установама основног и средњег образовања у циљу подршке, добре контроле болести и спречавања настанка њених компликација, што утиче и на унапређење њиховог положаја, као и заштиту од стигматизације и дискриминације. Такође, Повереник се обратио и Министарству просвете, уз чију сагласност, као и подршку и сарадњу, ове процедуре треба дистрибуирати предшколским установама, као и основним и средњим школама у Републици Србији. С тим у вези Министарство је својим дописом број 500-01-5/2023-16 од 22. марта 2023. године обавестило Повереника да је дало мишљење о Протоколу о поступању у школи са ученицима који имају шећерну болест који је сачинило Министарство здравља. Министарство сматра да је израда стручних упутстава и смерница за предшколске установе и школе, утемељених на одговарајућим стручним доктринама у области здравља, познавање специфичних изазова на терену, примера добре праксе сарадње васпитно-образовних установа и здравствених установа, уз консултовање удружења родитеља деце оболеле од хроничних незаразних и ретких болести и струковних удружења, важан корак у унапређивању квалитета, доступности и праведности у образовном систему. Министарство указује да је посебно важно спровести стручне анализе и стећи целовите увиде у досадашња искуства, успостављене механизме и начине сарадње између васпитно-образовних и установа у области здравља, као и остварене резултате и могућности даљег јачања компетенција васпитног/наставног кадра у овој специфичној области. Министарство указује да подржава иницијативе којима се додатно обезбеђује сигурни и подстицајни услови за развој и учење деце и ученика са специфичним здравственим проблемима у систему образовања.
Из обраћања грађана Поверенику, као и искустава изнетих на конференцији Удружења „Храбриша“, указано је на примере добре праксе када су се запослени у предшколским установама ангажовали да се додатно едукују и информишу о конкретним обољењима, као и да се организују тако да детету и родитељима пруже сву потребну подршку на начин да ни детету ни родитељу не буде ускраћено или отежано остваривање других права. Тако је предшколска установа на територији Београда организовала предавање о дијабетесу типа 1 за васпитаче, где су информисали васпитаче о симптомима хипогликемије и хипергликемије, и како особље вртића треба да реагује у тим ситуацијама, што је врло охрабрило васпитаче и родитеље. Постигнут је договор поводом исхране детета, давања терапије и поступања у одређеним ситуацијама. Медицинска сестра у вртићу мери ниво шећера у крви у време које је договорено, као и по потреби и даје инсулин пре оброка, а васпитачица прати понашање и стање детета док је у установи. У другом случају, добрим планирањем и организацијом једна медицинска сестра која је задужена за више објеката предшколске установе, пружа подршку свој деци са незаразним хроничним болестима у установи којој је додатна помоћ и/или превентивна заштита потребна.
С тим у вези указујемо да су у пракси институције постојали слични случајеви који су након донетих мишљења и препорука успешно решени. Пракса потврђује спремност предшколских установа када се ради о сличним ситуацијама да прихвате и имплементирају препоруке Повереника. Примера ради, Поверенику су се обраћали родитељи деце који су похађали предшколску установу, а који су имала одређене здравствене проблеме, алергије на одређене намирнице, због чега деца нису добијала адекватне оброке. Такође, родитељи су се жалили да је деци због оваквих и других здравствених проблема било онемогућено да похађају рекреативну наставу, излете екскурзије. Након донете препоруке Повереника предшколске установе предузеле су мере на обезбеђивању услова за припрему хране деци са специфичним захтевима.
Повереник посебно указује да оба удружења наводе да су кроз искуства родитеља дошли до сазнања да се у предшколским установама за децу са хроничним незаразним болестима сазнаје тек уколико иста буду уписана у предшколску установу у моменту када започне боравак детета у предшколској установи те у већини случајева, не уважавајући мишљења педијатра и интерресорне комисије, од родитеља се захтева да лично дају детету неопходну терапију у току боравка у предшколској установи са оправдањем недовољног кадровског капацитета. Све наведено представља велике проблеме родитељима који нису у могућности да напуштају своје радно место да би се њиховом детету дала терапија у тачно одређено време. Удружење Храбриша закључује да у области превентивно здравствене заштите деце у предшколској установи не постоји довољна информисаност нити родитеља о њиховим правима и правима њихове деце нити запослених у предшколској установи о њиховим обавезама.
Када би се благовремено имала сазнања о броју деце са ретким, неуротрансмитерским и хроничним незаразним болестима, као и информације о врсти терапије коју примају и начину на који се терапија даје, предшколска установа би, са службом превентивно здравствене заштите и у сарадњи са родитељима, могла благовремено да изнађе решење и модел поступања у оваквим ситуацијама. Стручно-методолошко упутство за спровођење неге и превентивно здравствене заштите у предшколској установи прописује да родитељ приликом уписа детета у установу информише медицинску сестру-сарадника о здравственом стању и специфичним потребама и здравственим ризицима детета, те да се доставља медицинској сестри стручно мишљење и упутство изабраног педијатра о мерама које треба спровести у току боравка детета у предшколској установи. Наведено је прописано као обавеза, међутим, у пракси не постоји јасно упутство за родитеље како се обавештавају запослени службе превентивно здравствене заштите приликом уписа детета у предшколску установу.
Уколико би се омогућило да се већ у формулару за пријаву детета у предшколску установу наведе да је у питању “дете са ретким, неуротрансмитерским или хроничним незаразним болестима”, предшколска установа би у моменту пријаве на конкурс имала увид у укупан број деце са ретким, неуротрансмитерским и хроничним незаразним обољењима те евентуалну повећану потребу за додатним ангажовањем службе превентивно-здравствене заштите као и за евентуално проширењем постојећих људских капацитета, све са циљем да се наведеној категорији деце омогући да добију своју терапију у вртићу, на време, од стране именованог кадра у вртићу. Такође, на овај начин би се омогућило да предшколска установа на време буде информисана о потребама детета и да има довољно времена да припреми кадар, простор и потребну подршку. Изузетно је важна перманентна сарадња између домова здравља, запослених здравствених радника и запослених у образовним установама, како по питању превентивног деловања тако и неопходне едукације у циљу пружања подршке и реаговања у случају потребе.
У складу са прописима, а имајући у виду циљеве и принципе предшколског васпитања и образовања, пре свега подршку целовитом развоју и добробити детета и доступност свих облика образовања, Повереник упућује ову препоруку мера свим предшколским установама за остваривање равноправности и заштите од дискриминације да би се унапредила превентивно-здравствена заштита, установила интерна правила и процедуре и обезбедила правна сигурност, односно остваривање права на образовање у континуитету у свим предшколским установама. Прописаном процедуром би се омогућило деци са хроничним незаразним болестима (међу које спада и дијабетес) и деци са ретким болестима једнак положај када су у питању услови за упис и боравак у предшколским установама уз примену животно потребне терапије у току боравка која им помаже да заштите и унапреде своје здравље, што се такође одражава и на унапређење њиховог положаја и заштиту од стигматизације и дискриминације. Повереник упућује и препоруку да се измени формулар за упис детета на начин да родитељ већ приликом уписа детета у предшколску установу назначи да дете има ретку, неуортрансмитерску или хроничну незаразну болест чиме би се омогућило да предшколска установа на време буду информисана о потребама детета и да има довољно времена да припреми кадар, простор и потребну подршку. Изузетно је важна перманентна сарадња између домова здравља, запослених здравствених радника и запослених у образовним установама, како по питању превентивног деловања тако и неопходне едукације у циљу пружања подршке и реаговања у случају потребе. На крају, Поверник упућује препоруку у циљу остваривања правне сигурности, односно права на образовање у континуитету (до поласка у школу) за децу која су већ уписана и похађају предшколску установу, без обавезе да се уписују сваке године.
Сва деца имају право да одрастају у средини која стимулише њихов психомоторни развој и припрема их за полазак у школу, у складу са Конвенцијом УН о правима детета. Сва деца су једнака, па им треба омогућити услове за равноправан развој. Решавање наведених изазова је важно пре свега ради пружања квалитетне здравствене заштите и укључивања деце у свакодневне активности са својим вршњацима, а затим и због родитеља којима је потребна подршка, посебно за давање терапије деци, док су они на својим радним обавезама. Инклузија деце са здравственим тешкоћама или одређеним здравственим стањима изискује повећан напор на свим нивоима – породице, запослених у предшколским установама, школама и заједнице у целини. Стога је на сваком од ових нивоа неопходно обезбедити адекватну подршку како би здравље и сигурност деце били осигурани.
Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује предшколској установи препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] https://www.batut.org.rs/index.php?content=2470
[3] Закон о ратификацији конвенције Уједињених нација о правима детета („Сл.лист СФРЈ- Међународни уговори“, бр. 15/19 и „Сл. лист СРЈ- Међународни уговори“, бр.4/96 и 2/97
[4] „Службени гласник РС“, број 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020 и 129/2021
[5] „Сл.гласник РС“, бр. 18/10, 101/17, 113/17- др.закон, 95/18- др.закон, 10/19, 86/19- др.закон, 157/20- др.закон, 123/21- др.закон и 129/21, члан 3. став 4.
[6] „Службени гласник РС“, број 112/2017
[7] “Службени гласник РС“, бр.44/11
[8] члан 99. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
356-23 Препорука мера свим предшколским установама 
