011-00-3/2023-02 датум: 19.1.2023.

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА

Даница Грујичић, министарка

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

Иницијативе за измене и допуне члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима

Поштована госпођо Грујичић,

Поверенику за заштиту равноправности обратили су се грађани и грађанке указујући на проблем у вези са трансплатацијом органа. Наиме, у њиховом обраћању је наведено да је поражавајућа чињеница да је у 2021. години у Србији урађено само пет трансплантација, док је на листи чекања велики број људи. Поред тога је наведено да је примера ради у 2013. години урађено 46 трансплантација док је осам година касније тај број једноцифрен. Даље је наведено да је покренута петиција Донаторство је херојство коју је у рекордном року потписао велики број људи.

У својим обраћањима грађани су указали да проблем превасходно представља чињеница да су одређене одредбе Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима проглашене неуставним због чега су од 25. новембра 2021. године, од када је одлука Уставног суда објављена у Службеном гласнику „све трансплантације обустављене“. Такође, у обраћањима је наведено да се „сви са листе чекања за трансплатацију осећају дискриминисано и одбачено, као да њихов живот није вредан“, уз истицање податка да „само 10% особа са листе доживи трансплатацију“.

Након првог обраћања грађана, Повереник се одмах обратио Министарству здравља овим поводом имајући у виду да се у конкретном случају ради о примени прописа и поступању у складу са одлукама Уставног суда, а полазећи од чињенице да је Министарство здравља надлежно за израду нацрта измена и допуна спорних закона. Повереник је тражио од Министарства да нас обавести о предузетом. Дописом Министарства здравља – Управе за биомедицину, број 500-01-343/2022-21 од 6.4.2022. године обавештени смо да је Управа за биомедицину припремила нацрт измена члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима.

Како спорни закони још увек нису измењени, полазећи од својих надлежности прописаних чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације и имајући у виду да је као што знате трансплантација цивилизацијско достигнуће које за велики број људи представља уједно и последњу наду за преживљавање или квалитетније живљење, користимо прилику да се обратимо Министарству здравља и укажемо на одређене одредбе Устава и закона.

Устав Републике Србије[1] у члану 2. прописује да свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом (став 2.). Одредбама члана 18. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују. Ставом 2. исте одредбе, прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 21. забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. истог члана прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Одредбама члана 23. Устава прописано је да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите. Чланом 25. Устава прописано је да је физички и психички интегритет неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (став 2.).

Конвенција о људским правима и биомедицини^[2] у члану 1. прописује да стране ове Конвенције штите достојанство и идентитет свих људских бића и гарантују свима, без дискриминације, поштовање њиховог интегритета и других права и основних слобода у погледу примене биологије и медицине. Чланом 2. Конвенције прописано је да интереси и добробит људског бића имају предност над самим интересом друштва или науке. Стране, узимајући у обзир здравствене потребе и доступна средства, предузимају одговарајуће мере како би на подручју своје надлежности осигурале правичан приступ здравственој заштити одговарајућег квалитета (члан 3).

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.

Одлукама Уставног суда ИУз-69/20 и ИУз-223/18 од 20.5.2021. године проглашене су неуставне одредбе члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима које су прописивале услове за даривање људских органа и ткива са умрлих лица и предвиђале претпостављену и опозиву сагласност умрлог за донирање.У одлукама Уставног суда је наглашено да је „претпостављена сагласност умрлог за донирање органа и ткива, коју познаје већина европских законодавстава, сагласна са Уставом и међународним стандардима заштите људских права, али да одредбе наведених чланова које су утврђивале услове и поступак за донирање после смрти даваоца нису у складу са начелом о владавини права, због њихове недовољне јасности, прецизности и предвидљивости“. Објављивање одлука Уставног суда било је одложено за шест месеци, до краја новембра 2021. године, како би се државним органима оставило довољно времена да пре престанка важења оспорених одредаба буду извршене измене и допуне поменутих закона, како би се спречило настајање правних празнина у делу који је уређивао пресађивање људских органа и ткива са умрлих давалаца. С обзиром да до данас нису усвојене неопходне измене закона, од новембра 2021. године у Србији не постоји правни оквир који уређује услове и поступак за пресађивање људских органа и ткива са умрлих лица, због чега су, све трансплатације у обустаљене.

Полазећи од надлежности Повереника за заштиту равноправности прописаних чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, а уважавајући чињеницу да је у међувремену фомирана нова Влада и да је требало преузети све започете активности по овом али и другим важним питањима, обраћамо Вам се иницијативом за што хитније стављање у процедуру измена и допуна Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима којима би се уредили услови и поступак пресађивања људских органа и ткива са умрлих лица, с обзиром да протек времена директно утиче на квалитет па и саму дужину живота лица којима је трансплатација једини начин за преживљање.

[1] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2. став 1. тачка 1.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

33-23 Иницијатива за измене и допуне члана 23. Закона о пресађивању људских органа и члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима