бр. 07-00-246/2019-02  датум: 22. 7. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Н.о.о.с.и.с, у име и уз сагласност И. Ј, против привредног друштва „V.“ доо Б, због дискриминације И. Ј. на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је И. Ј. са … 15. априла 2019. године имала лет за Тирану и да јој је услуга укрцавања у авион пружена на небезбедан и понижавајући начин – уношењем у авион уз уске стрме степенице на уској столици (кабинска колица) на којој сигурносни каиш није радио. Даље је наведено да је први разлог подношења притужбе то што аеродром нема амбу лифт. У изјашњењу привредног друштва „V.“ доо Б. је наведено да разумеју непријатну ситуацију у којој се нашла И. Ј. приликом укрцавања у авион АТР на лету за Тирану, а која је проузрокована кваром на копчи на кабинским колицима. Наведено је да располажу адекватном опремом која је потребна за несметан улаз особама са инвалидитетом у ваздухоплов, и да кабинска колица која је И. Ј. користила припадају привредном друштву. Даље је наведено да је начин уласка у авион одређен техничким карактеристикама самог авиона који је у власништву авио компанија. У конкретном случају улазак у авион АТР није могућ преко авио моста, већ искључиво уз степенице, које су код конкретног типа авиона АТР, саставни део опреме ваздухоплова и из тог разлога су коришћене приликом укрцавања И. Ј. у ваздухоплов. У току поступка је утврђено да је међу странама неспорно да је 15. априла 2019. године, приликом укрцавања И. Ј. у авион, копча на кабинским колицима била неисправна. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је привредно друштво „V.“ доо Б, пропуштањем да 15. априла 2019. године за укрцавање у авион типа АТР путнице И. Ј, особе са инвалидитетом, обезбеди исправна и безбедна кабинска колица, повредило одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Због тога је привредном друштву „V.“ доо Б, дата препорука да обезбеди исправну аеродромску опрему коју ће користити за укрцавање путника који се отежано крећу и особа са инвалидитетом у авионе у које, због типа авиона није могуће ући преко авио моста; да преко Н. о. о. с. и. С, упути писано извињење И. Ј. због догађаја који се одиграо 15. априла 2019. године приликом укрцавања у авион на релацији … – Тирана, као и да размотри могућност набављања амбу лифта у оквиру аеродромске опреме.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила, у име и уз сагласност И. Ј., Н. о. о. с. и. с.(у даљем тексту: НООИС) против … због дискриминације на основу инвалидитета.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је И. Ј. 15. априла 2019. године у 00,25 часова са … имала лет авионом типа АТР за Тирану, као и да је путовала у присуству своје персоналне асистенкиње Б. Д, с обзиром да је И. Ј. особа са инвалидитетом и корисница електромоторних колица;
• да се приликом укрцавања у авион, поновила ситуација која се увек дешава када лети авионом типа АТР, као и да је овог пута било посебно рискантно;
• да је због уласка у авион помоћу кабинских колица (јер аеродром нема амбу-лифт, што је први разлог подношења ове притужбе) директно угрожена безбедност путника са инвалидитетом;
• да И. Ј. болује од прогресивне мишићне дистрофије од рођења, њене физичке могућности су веома мале и сваки улазак у мали авион (као и излазак из њега) представља ризик по њену безбедност и сигурност;
• да те ноћи кабинска колица нису имала исправан појас (копча није радила), због чега је њен улазак у авион био доведен у питање, услуга уласка у авион пружена је на небезбедан и понижавајући начин – уношење у авион уз уске стрме степенице на уској столици на којој сигурносни каиш није радио, мимо свих међународних стандарда безбедности;
• да су запослени који су требали да обезбеде њен улазак у авион звали супервизора да би указали на проблем са небезбедношћу кабинских колица, као и да је супервизор предложио импровизацију – ручно држање појаса и употребу њеног личног појаса који је И. Ј. имала код себе;
• да је у авион ушла користећи свој лични појас, под огромним стресом, као и да је ово типична ситуација која се редовно понавља и питање је како још увек нико није настрадао;
• да је приликом лоших временских услова више пута покисла или стајала на снегу и великом минусу, довољно дуго да њено здравље буде угрожено док траје улазак у авион – пребацивање на кабинска колица, „покушаје“ намештања појаса, улазак/излазак у/из авиона, степеник по степеник итд;
• да је догађај од 15. априла 2019. године био довољно ризичан и дискриминаторан, да се И. Ј, и као физичко лице и као извршна директорка НООИС-а одлучи да поднесе притужбу, имајући у виду да ово драстично кршење члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом;
• да су бројне особе са инвалидитетом имале идентичан проблем, на пример Д. Т. је на сличан начин изнет из авиона Луфтхансе којим је у Београд допутовао из Минхена 27. марта 2019. године;
• да би проблем био решен набавком амбу-лифта, као и новим адекватним кабинским колицима (више комада);
• да ће НООИС подићи тужбу уколико … не реши проблем у што краћем року.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) сагласност И. Ј. да НООСИ поднесе притужбу у њено име Поверенику за заштиту равноправности; 2) изјава И. Ј. поводом догађаја који је предмет притужбе и 3) изјава Б. Д., персоналне асистенткиње И. Ј, поводом догађаја који је предмет притужбе.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је затражио изјашњење Аеродрома … о основаности навода притужбе.
  • Дана 10. јула 2019. године, НООИС је прецизирао да, на основу сазнања да је од 22. децембра 2018. године друштво са ограниченом одговорношћу „V.“ доо Београд оператер Аеродрома, притужбу подноси против овог привредног друштва.
  • У изјашњењу привредног друштва „“ доо Б. – С, између осталог, наведено је:
• да је захтев за изјашњење упућен привредном друштву АД Аеродром …, које није оператер аеродрома од 22. децембра 2018. године, а у складу са одредбама Уговора о концесији, као и да је из наведеног разлога, компанији „“ доо Б. накнадно прослеђен допис;
• да у потпуности разумеју непријатну ситуацију у којој се нашла И. Ј. приликом укрцавања у авион АТР на лету за Тирану, а која је проузрокована кваром на копчи на кабинским колицима;
• да као друштвено одговорна компанија „“ доо Б. улаже константне напоре да свим корисницима услуга, а посебно особама са инвалидитетом, учини боравак на аеродрому што пријатнијим, па је тако особама са инвалидитетом омогућено независно кретање по читавом комплексу аеродрома, као и приступ свим заједничким просторијама на београдском аеродрому;
• особље аеродрома је увек на располагању свим путницима, а нарочито особама са инвалидитетом у случајевима када се као путници декларишу да им је помоћ особља потребна;
• „V.“ доо Б. располаже адекватном опремом, која је потребна како би се омогућио несметан улаз лицима са инвалидитетом у ваздухоплов, као и да је у самој притужби наведено да је И. Ј. користила кабинска колица која припадају „“ доо Б. Наведена опрема се, по правилу прегледа свакодневно;
• да је начин уласка у авион одређен техничким карактеристикама самог авиона који је у власништву авио компанија. У конкретном случају улазак у авион АТР није могућ преко авио моста, већ искључиво уз степенице, које су код конкретног типа авиона АТР, саставни део опреме ваздухоплова и из тог разлога су исте коришћене приликом укрцавања И. Ј. у ваздухоплов;
• да сматрају да у конкретном случају није дошло до дискриминације с обзиром да је оперативно особље предузело мере предвиђене процедурама и праксом доброг пословања;
• да им је жао што је и поред наведеног дошло до одређених непријатности за путницу;
• да ће компанија у наредном периоду истражити тржиште и размотрити набавку додатних транспортних средстава и опреме за лица са инвалидитетом како би непријатне ситуације избегли у потпуности.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у изјаву И. Ј. од 25. априла 2019. године, приложену уз притужбу, утврђено је да је И. Ј. изјавила да је 15. априла 2019. године путовала у Тирану, са својом персоналном асистенткињом Б. Д, и да је укрцавање у авион типа АТР на Аеродрому … било врло рискантно. Даље је наведено да се приликом укрцавања у авион помоћу кабинских колица (јер аеродром нема амбу-лифт што је први разлог за подношење ове притужбе) директно угрожава безбедност путника са инвалидитетом, нарочито соба са најтежим облицима физичког оштећења. Наведено је да И. Ј. болује од прогресивне мишићне дистрофије од рођења, да је цео живот у колицима, као и да су њене физичке могућности веома мале и сваки улазак и излазак из малог авиона представља ризик по њено здравље. У изјави је наведено да 15. априла 2019. године кабинска колица нису имала исправан појас (копча није радила), због чега је њен улазак у авион био доведен у питање. Особље аеродрома је позвало супервизора који је препоручио импровизацију – ручно држање појаса, као и употребу њеног личног појаса који је имала код себе. Наведено је да је ово типична ситуација која се редовно понавља, као и да се приликом лоших временских услова, догодило да више пута покисне или стоји на снегу и великом минусу, довољно дуго да јој здравље буде угрожено. У изјави је наведено да се ово дешава и другим особама са инвалидитетом које путују са Аеродрома …. Даље је наведено да би проблем био превазиђен набавком амбу-лифта, као и новим адекватним кабинским колицима (више комада).
   • Увидом у изјаву Б. Д. од 25. априла 2019. године, утврђено је да наводи да је као персонална асистенткиња И. Ј. путовала са њом 15. априла 2019. године за Тирану са аеродрома …. Даље је наведено да се дискриминација догодила услед чињенице да аеродром нема амбу-лифт за безбедан и достојанствен улазак особа које не могу да се крећу, у АТР-ове авионе, као и због чињенице да су том прилокм коришћена потпуно небезбедна кабинска колица која нису имала сигурносни појас (тачније, био је неисправан и неупотребљив). Даље је наведено да је И. Ј. пристала да уђе у авион јер је користила свој лични појас, као и да је била изузетно узнемирена због ситуације која је била веома рискантна и могла је да има кобне последице. Наведено је и да се ова ситуација редовно понавља када путују АТР-овим авионима, а проблем би био решен набавком амбу-лифта, као и новим адекватним кабинским колицима.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, изјаве сведокиња, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4], под дискриминацијом по основу инвалидитета, подразумева сваку разлику, искључивање или ограничавање по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Она обухвата и све облике дискриминације, укључујући ускраћивање разумног прилагођавања. Државе стране уговорнице ће забранити сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантоваће особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности, као и да ће предузети одговарајуће мере како би осигурале да приватна лица и предузетници који пружају услуге и држе објекте отворене за јавност, или намењене јавности, узму у обзир све аспекте приступачности за особе са инвалидитетом.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. ст. 1. и 2. забрањена је дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, а под услугом, у смислу овог закона, сматра се свака услуга коју, уз наканду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности. Одредбама става 5. истог члана прописано је да дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга нарочито обухвата и пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којим се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидититетом или другог лица. Даље, одредбама члана 27. став 1. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у превозу у свим гранама саобраћаја. Одредбама члана 28. прописано је да се дискриминацијом због инвалидитета не сматра организовање превоза путника са инвалидитетом превозним средствима прилагођеним потребама тих путника и организовање превоза путника са инвалидитетом уз повластице за превоз тих путника.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је привредно друштво „“ доо Б. ставило у неповољнији положај И. Ј. на основу инвалидитета, тако што јој није обезбедило безбедно укрцавање у авион на лету за Тирану 15. априла 2019. године, као и да ли привредно друштво ставља у неоправдано неповољнији положај особе са инвалидитетом тиме што за улазак у авионе типа АТР нема обезбеђен амбу лифт.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да међу странама није спорно да да је И. Ј. путовала 15. априла 2019. године за Тирану и да су за улазак у авион коришћена кабинска колица са неисправном копчом на појасу. Повереник је анализирао наводе привредног друштва да је „непријатна ситуација у којој се нашла И. Ј.“ узрокована кваром на копчи на кабинским колицима, као и да сматрају да у конкретном случају није дошло до дискриминације с обзиром да је „оперативно особље предузело мере предвиђене процедуром и праксом доброг пословања“. Неспорно је да је И. Ј. 15. априла 2019. године, укрцана у авион уз коришћење кабинских колица која су имала неисправну копчу. Изјаве И. Ј. и Б. Д. се поклапају у свим наводима па и у наводу да је особље које је обезбеђивало укрцавање И. Ј. позвало супервизора због насталог проблема око неисправне копче и безбедног укрцавања у авион, као и да је укрцавање И. Ј. обављено коришћењем њеног кајиша за колица. У притужби је наведено да је услуга уласка у авион пружена на небезбедан и понижавајући начин – уношењем у авион уз уске стрме степенице на уској столици на којој сигурносни каиш није радио. Ови наводи притужбе нису оспорени у изјашњењу. С обзиром да је привредно друштво оператер аеродрома, као и да је у изјашњењу потврђено да је приликом укрцавања И. Ј. коришћена кабинска колица овог привредног друштва, неспорна је одговорност привредног друштва за исправност опреме и безбедно укрцавање путника у авион.
• У складу са законом, дискриминација постоји у случају када се особа са инвалидитетом, због свог личног својства, актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављене или би могле бити стављене у неповољнији положај. У конкретном случају, И. Ј. је стављена у неповољнији, небезбедан и ризичан положај у односу на остале путнике који немају инвалидитет пропуштањем привредног друштва „“ доо Б. да јој обезбеди безбедно укрцавање у авион. Наиме, пропуштањем да обезбеди исправна кабинска колица, привредно друштво је довело И. Ј. у ситуацију повећаног ризика приликом уласка у ваздухоплов, што је код ње изазвало осећање небезбедности, страха и стрес. С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је привредно друштво „V.“ доо Б. коришћењем неисправне опреме 15. априла 2019. године, ставило И. Ј. у неповољнији положај на основу инвалидитета и тиме повредило одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације и члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
• Поводом навода притужбе да је први разлог подношења притужбе чињеница да Аеродром … нема амбу лифт за укрцавање путника у ваздухоплове, Повереник је анализирао наводе изјашњења да „“ доо Б. располаже адекватном опремом, да је начин уласка у авион одређен техничким карактеристикама самог авиона који је у власништву авио компаније, односно да је улазак у авион АТР могућ само уз степенице које су код конкретног типа авиона део опреме авиона. Тачни су наводи притужбе да код појединих типова ваздухоплова код којих није могуће укрцавање путника преко авио моста, путници излазе на платформу за авионе и бивају изложени различитим временским приликама (падавинама, ниским или високим температурама). Особе са инвалидитетом су у тим ситуацијама изложене временским приликама нешто више времена с обзиром да је за њихово укрцавање у авион потребно више времена него путнику који самостално користи степенице.

С аспекта забране дискриминације и обавезе омогућавања особама са инвалидитетом да користе услуге авио компанија и аеродрома на равноправан начин са осталим путницима, Повереник констатује да је оператер аеродрома обавезан да омогући свим путницима независно кретање по комплексу аеродрома и заједничким просторијама, као и укрцавање у ваздухоплове. У изјашњењу привредног друштва није наведено да ли у оквиру аеродромске опреме поседује и амбу лифт као посебну врсту опреме којом се савладавају висинске разлике. Такође, Поверенику није познато да ли у конкретном случају амбу лифт није коришћен јер привредно друштво не располаже овом опремом или искључиво због типа ваздухоплова. Неспорно је да је оператер аеродрома као и авио превозник у обавези да свим путницима услугу учини доступном на начин који је безбедан и који није под неповољнијим условима од оних под којим се услуга пружа другим корисницима. Укрцавање путника у ваздухоплов помоћу кабинских колица је препознат начин укрцавања особа које се отежано крећу и особа са инвалидитетом, на међународном нивоу (Wheelchair – cabin (WCHC) и Wheelchair – stairs (WCHS)). Уколико постоји комфорнији, безбеднији и бржи начин пружања услуге, привредно друштво може наћи пословни интерес да својим корисницима обезбеди и такав начин, ипак и кабинска колица су опрема којом се испуњава законска обавеза доступности услуге. Свакако, свако привредно друштво има пословни интерес да се корисници осећају пријатно и безбедно приликом коришћења његових услуга и то их мотивише да унапређују своје услуге.

• С обзиром на све наведено, Повереник констатује да је привредно друштво „“ доо Б, 15. априла 2019. године пружило И. Ј. услугу под другачијим и неповољнијим условима од оних под којим је услугу пружило другим путницима, јер су за укрцавање у авион коришћена неисправна кабинска колица што је повећало ризик од повреде и код И. Ј. изазвало осећање страха и небезбедности.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди исправна и безбедна кабинска колица за укрцавање путнице И. Ј., у авион типа АТР, дана 15. априла 2019. године, привредно друштво „V.“ доо Б. повредило је одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 27. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „V.“ доо Б:

5.1. Да обезбеди исправну аеродромску опрему коју ће користити за укрцавање путника који се отежано крећу и особа са инвалидитетом у авионе у које, због типа авиона није могуће ући преко авио моста.

5.2. Да преко Н. о. о. с. и. С, упути писано извињење И. Ј. због догађаја који се одиграо 15. априла 2019. године приликом укрцавања у авион на релацији … – Тиран.

5.3. Да размотри могућност набављања амбу лифта у оквиру аеродромске опреме.

Потребно је да привредно друштво „V.“ доо Б, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво „V.“ доо Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Закон о потврђивању конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

314-19 притужба НООСИС против В. доо Б. због дискриминације И.Ј. на основу инвалидитета у области пружања услуга