305-21 Притужба због дискриминације на основу брачног и породичног статуса • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-297/2021-02 датум: 27.8.2021. године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA поднела против ББ, генералног директора фирме „ВВ“ и ГГ, директорке финансија и рачуноводства фирме „ВВ“, због дискриминације на основу брачног и породичног статуса. Подноситељка је у притужби између осталог навела да се пријавила на конкурис за посао у фирми ВВ, за радно место на позицији „Accountant“, да је почетком марта позвана на тестирање и да јој је 14. априла 2021. године упућен мејл са предлогом уговора о раду у којем је наведен 17. мај 2021. године као датум заснивања радног односа. Даље је навела да је заказаног дана дошла на потписивање уговора о раду, да јој је том приликом предочен нови датум заснивања радног односа 12. мај 2021. године због чега је директорки ГГ саопштила „да није сигурна да ће моћи да почне са радом наведеног дана јер је у том термину планирала одмор“, односно да чека туристичку визу ради путовања у Велику Британију у којој живи њен партнер. Даље, наведено је да је диреторка ову информацију саопштила генералном директору фирме који се сагласио са мишљењем да је подноситељка притужбе „ризичан радник“, због чега са њом није закључен уговор о раду. У изјашњењу ББ и ГГ, између осталог, наведено је да је на заказаном састанку на којем је било планирано да потпише уговор о раду, подноситељка притужбе „значајно променила понашање и први пут изнела чињеницу да је поднела захтев за добијање визе ради путовања на одмор у Велику Британију и да би кренула са радом након повратка из те државе“. Даље, наведено је да овакав предлог подноситељке није био „прихватљив за послодавца“, имајући у виду да је требало да се започне са процесом обуке, као и чињеницу да би планирани пут у Велику Британију по свим тадашњим епидемиолошким мерама подразумевао њен боравак у изолацији најмање 14 дана, „што би значајно омело планиране активности, а могло би и негативно да утиче на здравље свих осталих запослених за шта послодавац није желео да преузме ризик“. Анализом навода притужбе и изјашњења, као и оценом достаљвених доказа може се констатовати да је подноситељка притужбе присуствовала већем броју састанака у фирми ВВ, између осталог и са лицима против којих је поднета притужба и да јој ни на једном од њих није било постављено питање које се односило на њен брачни и породични статус, већ јој је након одржаних интерјуа са представницима фирме, послат предлог уговора о раду са позивом да, уколико је сагласна са његовим одредбама, дође у просторије фирме да га потпише. Даље, утврђено је да је „проблем“ наступио на дан закључења уговора о раду, односно да уговорне стране нису постигле споразум у погледу датума почетка рада и заснивања радног односа подноситељке притужбе. С обзиром да уговор представља сагласност воља уговорних страна и да се сматра закљученим оног тренутка када су се уговорне стране сагласиле око битних елемената уговора, очигледно је да у конкретном случају разлог због којег са подноситељком притужбе није закључен уговор о раду, није њен брачни и породични статус, већ чињеница да између подноситељке притужбе и руководства фирме ВВ није постигнута сагласност око датума њеног ступања на пробни рад код послодавца, који је у конкретном случају битан елемент уговора с обзиром да од њега почиње да тече рок од 6 месеци на који се закључује. Сагласно свему наведеном, Повереник је дао мишљење да руководство привредног друштва ВВ није повредило одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА, против ББ, генералног директора фирме „ВВ“ и ГГ, директорке финансија и рачуноводства фирме „ВВ“, због дискриминације на основу брачног и породичног статуса.

1.2. Подноситељка је у притужби, између осталог, навела:

да се на конкурс за посао на позицији „Accountant“, у фирми ВВ пријавила преко сајта за запошљавање „Инфостуд“ и била позвана на тестирање почетком марта које је „успешно савладала“;
да јој је 14. априла 2021. године упућен мејл са предлогом уговора о раду на који се „позитивно изјаснила“ и о томе обавестила послодавца, а да је у предлогу уговора, као датум почетка рада, наведен датум 17. мај 2021. године;
да је 19. априла 2021. године добила мејл од директорке ГГ у којем је позвана да дође у 17 сати на потписивање уговора, а када је дошла, предочен јој је нови датум почетка рада 12. мај 2021. године;
да је том приликом директорки рекла „да није сигурна да ће моћи да почне са радом наведеног дана јер је уговором предвиђени рок био 17. мај 2021. године, а да је у предложеном термину планирала одмор“ и саопштила јој да чека туристичку визу са чим се директорка сложила и рекла јој да дође сутрадан да потпише уговор о раду;
да је 20. априла 2021. године поново дошла на потписивање уговора о раду, са чијим одштампаним примерцима је сачекала директорка ГГ и да је том приликом питала „да ли је добила визу и о разлозима због којих путује“;
да јој „искрено рекла“ да има партнера који живи у Великој Британији и да једино може да отпутује уколико добије визу, а када је видела да је ово признање изазвало „шок“ код директорке, рекла јој је да „уопште неће да путује уколико то њу толико узрујава и представља проблем“;
да је директорка изјавила да „планирани пут није проблем, али да је она ризичан и нестабилан радник који може да напусти фирму, с обзиром да није удата и да је по њеном мишљењу сасвим извесно да ће у наредном периоду ова околност бити промењена“, као и да је генералном директору такође предочила чињеницу да подноситељка притужбе није удата и да има партнера који живи у иностранству;
да се директор сагласио са мишљењем да је она „ризичан радник“, да је том приликом госпођа ГГ изјавила да не може да потпише уговор о раду са подноситељком притужбе и да је „чека непријатност јер ће морати да контактира неког од других кандидата које је њеним избором претходно обавестила о негативном исходу конкурса по њих“.

1.3. Уз притужбу је као доказ достављена електронска коресподенција између подноситељке притужбе и привредног друштва „ВВ“ и предлог уговора о раду.

1.4. Имајући у виду да је притужба поднета пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама закона о забрани дискриминације^[1], Повереник за заштиту равноправности наставио је и спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[2], па је од ББ, генералног директора фирме „ВВ“ и ГГ, директорке финансија и рачуноводства фирме „ВВ“, затражено изјашњење о наводима и основаности притужбе.

1.5. У изјашњењу ББ, генералног директора фирме „ВВ“ и ГГ, директорке финансија и рачуноводства фирме „ВВ“, између осталог, наведено је:

да су наводи подноситељке притужбе „у којима истиче да је дискриминисана приликом разговора за заснивање радног односа у привредном дрштву „ВВ“ нетачни и неосновани“;

да је „у потпуности нетачно“ да су представници привредног друштва против којих је поднета притужба на било који начин дискриминаторски поступали према подноситељки притужбе, „а нарочито су нетачни наводи из притужбе да уговор о раду није закључен због пола, односно брачног и породичног статуса подноситељке притужбе“;

да ни у једном од неколико разговора који су обављени са подноситељком притужбе као кандидаткињом за посао, нису постављана питања у вези са породичним статусом или брачним стањем, већ је она сама на последњем разговору „потенцирала ту тему“, што представницим фирме „није од значаја“;

да је привредно друштво „ВВ“ део интернационалне групације која води рачуна и поштује законе Републике Србије, као и интерна правила која се односе на кодексе понашања запослених, а све у циљу поштовања највиших светских стандарда, како у пословању, тако и у међуљудским односима запослених;

да су сви запослени упознати са релевантним прописима и интерним правилима, „а све у циљу спречавања било каквог облика дискриминације“ и да „управо захваљујући томе привредно друштво „ВВ“ важи за поузданог пословног партнера и послодавца од угледа, јер међу запосленима никада није прављена разлика која би се заснивала на личним својствима појединца“;

да је кандидаткиња АА позвана на разговор по конкурсу који је спроведен у априлу 2021. године, „а који је обављен са намером да се у што краћем року пронађе замена за колегиницу која је требало да отпочне одсуство због трудноће и порођаја“;

да је на заказаном састанку на којем је било планирано да потпише уговор о раду, подноситељка притужбе „значајно променила понашање и то након што је први пут изнела чињеницу да је поднела захтев за добијање визе ради путовања на одмор у Велику Британију и да би кренула са радом након повратка из те државе“;

да „с обзиром на потребе послодавца, такав предлог кандидаткиње није био прихватљив и то искључиво из пословних разлога“, јер је требало да се започне са процесом обуке новозапосленог, а у случају да кандидаткиња отпутује у Велику Британију, по свим тадашњим епидемиолошким мерама она би морала да проведе у изолацији најмање 14 дана „што би значајно омело планирани процес њене обуке“;

да је на поменутом састанку кандидаткиња својим „арогантним понашањем показала да се руководи искључиво својим сопственим интересима и да је не занимају рокови послодавца, нити чињеница да би њен повратак са путовања из Велике Британије и долазак на посао, могао „негативно да утиче на здравље свих осталих запослених“ за шта послодавац није желео да преузме ризик;

да је околност на коју је подноситељка притужбе указала приликом разговора, а то је да је 6 месеци пре конкурисања на посао била незапослена и да за све то време није отпутовала на одмор, већ да жели да путује након потписивања уговора о раду, чиме би довела у питање сам почетак рада или здравље других запослених, послодавцу је указивало на неодговоран однос према раду и послодавцу“;

да су „ценећи однос кандидаткиње према обавезама које јој се предочавају у вези са радом и почетком обуке, а поготово њено исказано понашање на последњем састанку“, представници фирме „недвосмислено саопштили кандидаткињи да са њом не могу наставити разговор јер се показало да она ипак није кандидат у складу са потребама и стандардима послодавца“;

да је нако тога, подноситељка притужбе почела да износи бројне увреде на рачун представника фирме „што је само потврдило став да она не испуњава захтеване критеријуме, после чега је сваки разговор са њом прекинут“.

1.6. Уз изјашњење је у виду прилога достављен „Кодекс понашања групе ДД“.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у мејл преписку од 12. марта 2021. године, утврђено је да је са мејла m на мејл jm послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „Поштована АА, овом приликом желимо да Вас позовемо на тестирање и интервју за позицију Accountant за коју сте се пријавили. Замолила бих да потврдите Ваш долазак“, као и одговор: „Поштована, потврђујем долазак. Да ли ми можете рећи нешто више о тестирању?“ на који је уследио повратан одговор: „Захваљујемо се на потврди. Очекујемо Вас сутра. Тестирање се односи на рачуноводствена правила“.

2.2. Увидом у мејл преписку од 22. марта 2021. године, утврђено је да је са мејла m на мејл m послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „Поштована, да ли Вам одговора да дођете сутра, 23. 03. 2021. на интервју ради даље селекције у 16:30?“, као и одговор: „Поштована, може, видимо се сутра“.

2.3. Увидом у мејл преписку од 1. априла 2021. године, утврђено је да је са мејла om на мејл cm послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „Поштована, Везано за отворену позицију Accountant позивамо Вас на финални интервју у среду 7. априла 2021. године. Место интервјуа је у нашем officu као и до сада. На овом интервјуу ће бити директор и ја“.

2.4. Увидом у мејл преписку од 14. априла 2021. године, утврђено је да је са мејла om на мејл m послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „Поштована, у складу са нашим разговором у вези регрутације на позицији Рачуновође/Accountant-а у компанији ВВ шаљем ти у прилогу предлог уговора о раду. Молим те да погледаш које су одредбе уговора о раду, опис радног места/задаци, датум почетка рада и друге детаље. Зарада је дефинисана у бруто износу што преведено на нето износи 90.000,00 динара како је и речено у разговору. Након што погледаш уговор молим те да пошаљеш мејл да ли си сагласна са предлогом уговора и да након тога дођеш да заједнички верификујемо. Можемо то да урадимо почетком следеће недеље“, као и одговор са мејла мејл m од 15. априла 2021. године: „Поштована ГГ, хвала што сте се определили за мене. Погледала сам одредбе уговора о раду и све делује у реду. Сагласна сам и са почетком рада који сте ставили. Видимо се на потписивању када кажете“.

2.5. Увидом у мејл преписку од 15. априла 2021. године, утврђено је да је са мејла m на мејл jm послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „ Хвала АА на Вашем позитивном feedback-u. Потврдићу ти или сутра или у понедељак када ћемо се видети око потписивања уговора“.

2.6. Увидом у мејл преписку од 19. априла 2021. године, утврђено је да је са мејла m на мејл m послат тексту у којем је, између осталог, наведено: „Драга АА, позивам Вас да у термину око 17:00 часова дођете до нас око потписивања уговора. Понесите личну карту“.

2.7. Увидом у предлог уговора о раду утврђено је да су као уговорне стране означене ВВ и АА. Даљим увидом, утврђено је да је је тачком 1.3 уговора предвиђено да се радни однос заснива на неодређено време и да је запослена дужна да ступи на рад 17. маја 2021. године.Такође, тачком 1.4 предвиђено је да послодавац и запослени уговорају пробни рад запосленог у трајању од шест месеци, а у случају незадовољавајућег пробног рада послодавац може да откаже овај уговор уз отказни рок од пет радних дана.

2.8. Увидом у Кодекс понашања групе утврђено је да је у делу „Наше вредности и посвећеност“ прописано да се у фирми поштује приватност појединца, без обзира да ли се ради о клијенту, партнеру или запосленом.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена^[4], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа.

Устав Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[7] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
Закон о родној радноправности[8] у члану 4. став 1. прописује да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Одредбом чл. 29. ст. и ст 2. прописано је да је послодавац и орган јавне власти дужан да запосленима, односно другим радно ангажованим лицима, без обзира на пол, односно род и породични статус, обезбеди једнаке могућности у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, односно других видова радног ангажовања, у складу са законом којим се уређује рад код послодавца, односно органа јавне власти.Послодавац у јавном и приватном сектору и орган јавне власти дужан да, без обзира на пол, род и породични статус, лицима која траже запослење обезбеди једнаке могућности у вези са заснивањем радног односа, другог вида радног ангажовања, односно обављања одређеног посла, у складу са законом којим се уређује рад код послодавца, односно органа јавне власти.
Закон о раду[9] у члану 15. став 1. тачка 2. прописује да је запослени дужан да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа, као и да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду. Такође, одредбом члана 17. овог закона прописано је да су послодавац и запослени дужни да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду. Закон о раду у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 26. став 2. овог закона прописано је да послодавац не може од кандидата да захтева податке о породичном, односно брачном статусу и планирању породице, односно достављању исправа и других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос, док је чланом 27. овог закона прописано да је послодавац дужан да пре закључења уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа и правилима из члана 15. тачка 2) овог закона. Чланом 34. став 1. истог закона прописано је да запослени остварује права и обавезе даном ступања на рад, док је ставом 2. исте одредбе закона прописано да ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматраће се да није засновао радни однос, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени друкчије договоре.
Закон о облигационим односима[10] у члану 26. став 1. прописује да је уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора, односно одредбом члана 31. став 1. прописано је да је уговор закључен оног часа кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду. Одредбом члана 63. овог закона прописано је да кад стране верују да су сагласне, а у ствари међу њима постоји неспоразум о природи уговора или о основу или о предмету обавезе, уговор не настаје.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је подноситељка притужбе дискримисана на основу свог брачног и породичног статуса у поступку запошљавања у привредном друштву „ВВ“.
Повереник најпре указује да је од тренутка подношења притужбе до доношења овог мишљења на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[11] који у члану 28. прописује да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
Међу странама у пострупку није спорно да је подноситељка притужбе конкурисала за посао у фирми ВВ, за радно место на позицији „Accountant“, да је почетком марта позвана на тестирање и да јој је 14. априла 2021. године упућен мејл са предлогом уговора о раду у којем је наведен 17. мај 2021. године као датум заснивања радног односа. Даље, неспорно је да се подноситељка притужбе сагласила са свим одредбама предлога уговора и да је 19. априла 2021. године дошла у фирму ВВ како би потписала уговор о раду, као и да је том приликом саопштила директорки финансија и рачуноводства ГГ да чека туристичку визу ради путовања у Велику Британију у којој живи њен партнер. Такође, неспорно је да са подноситељком притужбе наведеног дана није закључен уговор о раду. Стога, имајући у виду наводе притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли су разлози због којих са подноситељком притужбе није закључен уговор о раду у вези са њеним личним својствима – брачни и породични статус.
Повереник најпре истиче да је одредбом члана 26. став 2. Закона о раду прописано да послодавац не може од кандидата да захтева податке о породичном, односно брачном статусу и планирању породице, односно достављању исправа и других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос. Даље, приликом доношења овог мишљења, Повереник је поред навода притужбе и изјашњења, имао у виду и достављене доказе. Оценом достављених доказа утврђено је да је након извршеног тестирања за рад у фирми ВВ на позицији „Accountant“, подноситељка притужбе позвана да 23. марта 2021. године дође на интервју ради даље селекције. Даље, утврђено је да је након овог интерјуа, 1. априла 2021. године, директорке финансија и рачуноводства фирме „ВВ“, ГГ, позвала подноситељку притужбе на финални интерју 7. априла 2021. године. Из садржине наведеног мејла неспорно произлази да је финални интервју обављен са генералним директором фирме, ББ и ГГ. Такође, из достављених доказа произлази да је након одржаног састанка и разговора са лицима против којих је поднета притужба, ГГ априла 2021. године, подноситељки притужбе послала предлог уговора о раду и позвала је да, уколико је сагласна са његовим одредбама, дође на званично потписивање, као и да се подноситељка притужбе сагласила са свим његовим одредбама, па је позвана да 19. априла 2021. године дође у просторије како би заједнички потписали уговор. Дакле, анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа може се констатовати да је неспорно да је подноситељка притужбе присуствовала већем броју састанака у фирми ВВ, између осталог и са лицима против којих је поднета притужба и да јој ни на једном од њих није било постављено питање које се односило на њен брачни и породични статус, већ јој је након одржаних интерјуа са представницима фирме, послат предлог уговора о раду са позивом да, уколико је сагласна са његовим одредбама, дође у просторије фирме да га потпише.
Даљом анализом навода притужбе и изјашњења, може се констатовати да је проблем наступио на дан самог закључења уговора о раду, приликом прецизирања датума почетка рада. Увидом у предлог уговора о раду који је достављен подноситељки притужбе 14. априла 2021. године, а са којим се она сагласила, утврђено је да тачком 1.3 уговора предвиђено да се радни однос заснива на неодређено време и да је запослена дужна да ступи на рад 17. маја 2021. године. С друге стране, подноситељка је у притужби навела да јој је предложено да почне са радом 12. маја 2021. године, и да је том приликом изјавила да „није сигурна да ће моћи да почне са радом наведеног дана јер је у предложеном термину планирала да, уколико добије визу, туристички отпутује у Велику Британију у којој јој живи партнер“, док је у изјашњењу наведено да је подноситељка притужбе тражила да почне са радом након повратка са туристичког путовања и да је овај предлог био „неприхватљив за послодавца“, јер је требало да се започне са процесом њене обуке, а планирани пут у Велику Британију по свим тадашњим епидемиолошким мерама подразумевао би њен боравак у изолацији најмање 14 дана, „што би значајно омело планирани процес рада и могао би негативно да утиче на здравље свих осталих запослених“. Анализом разлога који су дати у изјашњењу, може се закључити да главни разлог због којег није закључен уговор о раду са подноситељком притужбе није њен брачни и породични статус већ процена послодавца да се не ради о кандидаткињи која може да задовољи њихова очекивања, у погледу поузданости, почетка рада и трајања радног односа.
С обзиром да уговор представља представља сагласност воља уговорних страна и да се сматра закљученим оног тренутка када су се уговорне стране сагласиле око битних елемената уговора, очигледно је да у конкретном случају разлог није брачни и породични статус подноситељке притужбе, већ чињеница да између подноситељке притужбе и руководства фирме ВВ није постигнута сагласност око датума њеног ступања на пробни рад код послодавца, који је у конкретном случају битан елемент уговора с обзиром да од њега почиње да тече рок од 6 месеци на који се закључује. Наиме, уколико је подноситељки притужбе предложен нови датум почетка рада 12. мај 2021. године то значи да се она није сагласила са предлогом уговора и тиме је одбила понуду за његово закључење, односно уколико је, како је наведено у изјашњењу, тражила да са радом почне након повратка са путовања такође се није сагласила са предлогом уговора већ је послодавцу упутила нову понуду који је за њега била неприхватљива. Сагласно свему наведеном, Повереник је дао мишљење да руководство привредног друштва ВВ није повредило одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА против руководства привредног друштва ВВ, и то генералног директора ББ и директорке финасија и рачуноводства ГГ, нису повређене одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21), члан 28.

[2] „Службени гласник РСˮ, број 22/09

[3] Закон о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33.

[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 5.

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06

[6] „Службени гласник РС“, број 22/09

[7] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[8] „Службени гласник РС“, број 52/2021

[9] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 и 95/18

[10] „Службени гласник РС“, бр. 9/78, 39/85, 45/89, 57/89, 31/93, 1/ и 18/20

[11] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

305-21 Притужба због дискриминације на основу брачног и породичног статуса