302-19 притужба мајке против ОШ због дискриминације Л.П. на основу здравственог стања у области образовања

12. сеп 2019.

бр. 07-00-233/2019-02 датум: 12. 9. 2019.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Т. Д. из Б, у име малолетне ћерке Л. П, против ОШ „М” Н. Б, директорке В. Ј, учитељице Н. Д, педагошкиње А. С. и психолошкиње Ј. В. У притужби је, између осталог, наведено да је Л. П. дете са бројним здравственим проблемима, да је њена психо-физичка и социо-емоционална зрелост испод просечне и да је била изложена вршњачком насиљу. Подноситељка притужбе сматра да су директорка, учитељица и психолошко-педагошки тим пропустили да предузму потребне мере када је Л. П. први пут била изложена насиљу. У изјашњењима је наведено да је са Л. П. спроведена индивидуализација у циљу адаптације на школску средину, да је по свим пријавама о вршњачком насиљу поступано, да су предузете мере појачаног васпитног рада у оквиру одељењске заједнице и обављени индивидуални разговори са ученицима. Даље је наведено да се састајао Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања и Тим за појачан васпитни рад, да је донет План појачаног васпитног рада, као и да педагошки профил за Л. П. није израђен јер наставни процес прати без већих потешкоћа и да се „план мера индивидуализације и начин њиховог спровођења предлажу тек на крају првог разреда за други разред“. Предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације ученице Л. П. и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док евентуалне повреде неких других права, укључујући и постојање вршњачког насиља и евентуалних пропуста у вођењу васпитно-дисциплинског поступка нису у надлежности Повереника, већ Министарства просвете, науке и технолошког развоја кроз стручан надзор и надзор просветне инспекције, због чега ће се Повереник обратити овим органима како би предузели законом прописане мере. У току поступка је утврђено да су уз изјашњења достављени докази који поткрепљују наводе о предузети мерама и активностима, као и да, на основу утврђеног чињеничног стања, у конкретном случају нема узрочно-последичне везе између вршњачких сукоба између Л. П. и других ученика у одељењу и здравственог стања или било ког другог личног својства Л. П. Даље, није утврђено да су школа или запослени, начинили такве пропусте у свом поступању којима би Л. П. могла бити стављена у неједнак положај на основу свог здравственог стања. Са друге стране, утврђено је да школа нема израђен Програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. С тим у вези Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да у поступку који је спроведен по притужби Т. Д. из Београда против ОШ „М.” Н. Б, директорке В. Ј, учитељице Н. Д, педагошкиње А. С. и психолошкиње Ј. В, није утврђено да је Л. П. дискриминисана на основу здравственог стања. Међутим, Повереник за заштиту равноправности, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручио је Основној школи „М.“ Н. Б. да донесе Програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, као и да у овој школској години планира и предузима мере и активности на подстицању и очувању основних вредности попут другарства, хуманости и солидарности, међусобног уважавања и толеранције у циљу стварања безбедног окружења, развијања ненасилног понашања и успостављања нулте толеранције према насиљу.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности обратила се 24. априла 2019. године Т. Д. из Београда, у име своје малолетне кћерке Л. П, притужбом против ОШ „М.” Н. Б, учитељице Н. Д, психолошко-педагошке службе и директорке, због дискриминације на основу здравственог стања.
    • У притужби Т. Д, између осталог, наведено је:
  • да је Л. П. дете са бројним здравственим проблемима од рођења, да је њена психо-физичка и социо-емоционална зрелост била испод просечне и да је од поласка у школу „обележена као мета за насиље“;
  • да је Л. П. због здравствених проблема кренула годину дана касније у школу. Директорка, психолошкиња и педагошкиња су биле упознате са њеним случајем;
  • Л. П. је започела школску годину у одељењу I3 код учитељице Н. Д, која је од самог старта заузела негативан став према детету и на све сугестије мајке и доношење писмених смерница издатих од стручног медицинског особља како треба радити са Л. П. како не би била угрожена, учитељичин одговор је био негативан (смернице су се односиле на писање у свескама са линијама а не са квадратићима, начин комуникације, врсту сарадње у смислу побољшања пажње и сл.);
  • да је Л. П. у почетку радила и покушавала да испрати све што се од ње захтевало, а касније како су се односи према њој погоршавали, почела је да одбија да сарађује тако што није хтела да ради на часу, устајала је, шетала се, гледала кроз прозор и сл;
  • да учитељица Н. Д. није показивала никакву емпатију према детету и није пружала никакву подршку у смислу индивидуализације наставног процеса;
  • да је Л. П. почела да губи самопоуздање и веру у себе и да су деца почела да се понашају лоше према њој. Такво понашање је започело свакодневним бацањем ствари (пернице, свеске и сл.), вређањем (називали су је ружним именом почев од „безобразнице“ до много тежих речи), затварали су је у тоалету не дозвољавајући јој да изађе и гасећи јој светло, нису јој дозвољавали да се игра са њима, просипали су јој воду из флашице, бацали су јој ужину у корпу за смеће и терали је да је вади из корпе и говорили јој да једе траву јер је то за њу). Л. П. је најтеже пало игнорисање и шиканирање деце које је предводила девојчица Н. Б;
  • да је мајка покушала да разговара са учитељицом, да јој каже да је дете жртва социјалног насиља и да је учитељица све негирала и подржала девојчицу која је малтретирала;
  • да су педагошко-психолошка служба (С. и В.) на пријаву мајке реаговале тако што су Л. П. „почеле да малтретирају и испитују тражећи наводно доказе“ и тако вршиле „замену теза и улога кривца и окривљени“;
  • да је, након непријатног разговора подноситељке притужбе са родитељима девојчице Н. Б, на њен захтев, уз сагласност директорке, Л. П. променила одељење и учитеља. Нови учитељ је покушао да јој помогне да се уклопи у ново одељење (I4), међутим Л. П. је дочекана са негативним ставом код деце, а касније и код родитеља. У почетку један дечак и девојчица узнемиравају Л. П, а касније и група деце. Бацају јој ствари и говоре ружне речи („ти си чудовиште, ти ништа не знаш, понављаћеш разред, ти си болесна и ружна“ и сл.), гуркају је, шутирају, беже од ње и сл.;
  • да су се догодила два инцидента у врло кратком временском периоду: прво су јој нестале патике, а затим и ранац са комплетним стварима када су се вратили из позоришта. У оба случаја је учитељ реаговао и пронашао ствари;
  • да је Л. П. од 31. марта до 5. априла 2019. године била на Дивчибарама на рекреативној настави где је девојчица В. М. предводила групу која је малтретирала Л. П, као и да је „тукла Л. по глави и леђима, гасила јој светло у купатилу и соби, поставила ногу да Л. падне. Том приликом је Л. ударила главом о зид и повредила се. Тукла је песницама чак и ноћу, тако да Л. није спавала, није ништа јела, била је видно исцрпљена и није могла да прати групу у дужим шетњама, болела је глава и стомак од удараца. Некада су насиљу присуствовала и друга деца која су подржавала В. М. која је претила Л. да ће је претући ако било коме каже“, узимала је Л. П. телефон и драла се на мајку о чему је обавештен и учитељ, уводила је дечаке у тоалет када га Л. П. користи, наговарала другу децу да се не друже са њом;
  • да је након четири дана, вођена интуицијом да нешто није у реду, донела одлуку да оде по Л. П. и врати је кући. Када је хтела да се поздрави са неком децом, „девојчица јој је залупила врата преко десне руке и покушала да поломи прстиће“ (повреде су биле видљиве и рука је снимљена чим су стигле у Београд – није дошло до прелома). Л. П. је затекла у лошем стању, на путу ка Београду јој је испричала шта је доживела, као и да је В. М. извукла на терасу и покушала да је гурне;
  • да је обавестила учитеља о свему и да је његова прва реакција била да не зна ништа, а да је каснијим испитивањем и разговором са децом „добио потврду моје приче“ и да деца нису хтела да помогну Л. П. и обавесте учитеља шта се дешава јер„нису хтели да буду издајице“;
  • да је Л. П. доживела тешку трауму, не иде у школу, била је на ивици нервног слома и налази се у акутној фази посттрауматског стреса и на медикаментозној терапији;
  • да сматра да су директорка, учитељица, као и психолошко-педагошки тим и тим за превенцију насиља у школи крајње непрофесионално поступили непредузимајући ништа када је Л. П. први пут била изложена насиљу и да је потпуно одсуство казнених мера и директна подршка социјалног и психичког насиља довела до физичког насиља.
    • Повереник за заштиту равноправности доставио је подноситељки притужбе 1. јула 2019. године захтев за допуну притужбе на који подноситељка притужбе није одговорила иако је захтев примила 3. јула 2019. године. Чињеница да подноситељка није у остављеном року и до израде мишљења доставила тражене информације није од значаја за одлучивање по притужби. Поступајући по захтеву Повереника за допуну притужбе, подноситељка притужбе је путем телефона, 26. августа 2019. године обавестила запоселне у стручно служби Повереника да је девојчицу Л. П. исписала из ОШ „М.“ Н. Б, као и да није задовољна одговором Министарства просвете, науке и технолошког развоја који ће доставити Поверенику. До дана давања овог мишљења подноситељка притужбе није доставила наведено.
    • У прилогу притужбе је достављена следећа документација: 1) четири дописа подноситељке притужбе Основној школи „М.“ Н. Б. у априлу 2019. године; 2) позив за Л. П. за усмену расправу, број 342-19 од 10. априла 2019. године; 3) извештај лекара специјалисте Института за здравствену заштиту мајке и детета Србија од 5. априла 2019. године; 4) извештај лекара специјалисте КЦ – Клиника за неурохирургију од 5. марта 2019. године; 5) налаз психолога Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију Београд од 12. априла 2019. године; 6) мишљење логопеда Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију Београд од 20. марта 2018. године; 7) извештај лекара специјалисте Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију Београд од 9. априла 2019. године; 8) извештај лекара специјалисте Института за здравствену заштиту мајке и детета Србија, пулмолошка амбуланта од 11. априла 2019. године; 9) извештај лекара специјалисте Института за здравствену заштиту мајке и детета Србија, офтамолошка амбуланта од 11. априла 2019. године; 10) извештај дечијег психијатра Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину Београд од 8. маја 2019. године; 11) извештај лекара специјалисте Института за ментално здравље, Клиника за децу и омладину од 9. априла 2019. године; 12) извештај лекара специјалисте Института за ментално здравље, Клиника за децу и омладину од 8. маја 2019. године; 13) извештај психолога Института за здравствену заштиту мајке и детета Београд од 8. априла 2019. године; 14) одлука ОШ „М.“ Н. Б. од 30. октобра 2018. године; 15) извештај лекара специјалисте психологије ДЗ Нови Београд од 25. априла 2019. године; 16) потврда Спортског удружења „Bushido kids“ Београд; 17) мишљење логопеда Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију Београд од 20. марта 2018. године; 18) фотокопије смс порука подноситељке притужбе и учитељице Н. Д. у октобру и новембру 2018. године.
    • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење учитељице Н. Д, директорке В. Ј, педагошкиње А. С. и психолошкиње Ј. В.
    • У изјашњењу и допуни изјашњења Н. Д, учитељице, између осталог је наведено:
  • да је притужба неоснована и да није била учесница, нити је подстицала и један облик насиља, занемаривања и дискриминације;
  • да је ученица Л. П. била уписана у одељење I3 које похађа 31 ученик у продуженом боравку. Да је подноситељка притужбе одмах по почетку школске године указала на специфичности физиолошког, психолошког и интелектуалног развоја Л. П. Учитељица је уважила све сугестије и била је спремна на сваку врсту подршке установа са којима је сарађивала подноситељка притужбе;
  • да је Л. П. понашање и адаптација на структуру наставе и боравка у школи текла у складу са њеним могућностима; на часовима је устајала, шетала се учионицом, додиривала ствари других ученика, резала оловке, бојице, бацала и слагала ствари. Некада би јој се обратила, а некада игнорисала такво понашање у циљу да не скреће пажњу на њу. Л. П. је учествовала у школским активностима онолико колико је сама желела;
  • да је индивидуализација у овом периоду реализована, под чиме се мисли на индивидуализован приступ ђаку у циљу адаптације на школску средину, с обзиром да је у питању почетак школске године. Индивидуализација ученице Л. П. је спровођена у односу на њено понашање, али и праћење њеног рада, напретка и уклапања без притисака како би прихватила школу и обавезе. За успех и напредак је била похваљена, али је то ишло полако и постепено, тако да је почетком октобра Л. П. седела у клупи без шетње на сваком часу. Индивидуализација се односи на понашање, испред учења из разлога што је у питању период адаптације на школску средину;
  • да је у току првог месеца била задовољна Л. П. напретком. Почетком октобра Л. П. је почела да седи на часовима на свом месту, али је радила задатке онолико колико је желела. Није Л. П. притискала ни на који начин јер није желела да створи отпор према школи и школским обавезама. У боравку се Л. П. углавном играла, шетала и није учествовала у заједничким активностима;
  • да се понашање ученика снима цело прво полугодиште, па и цео први разред да би се, евентуално, дао предлог за индивидуални образовни план „за који постоји законом утврђена процедура која почиње у другом разреду“;
  • да је мајка Л. П. у почетку била задовољна сарадњом. Очекивала је од Л. П. више у раду на часу и у боравку и то је у неколико наврата јасно исказала. Желела је бољи резултат;
  • мајци је сугерисано да је за Л. П. боравак у школи од 8 до 16 часова напоран и да је, с обзиром да постиже жељене резултате у индивидуалном раду на које је навикла у раду са логопедом, корисније да крене кући након ручка или после наставе, да се одмори у познатом окружењу и уради домаћи задатак. Оно што Л. П. није урадила у школи или боравку, касније је радила и код куће и за њу је изгледало као да је цео дан у школи, што је за дете са њеним специфичностима много и напорно. Мајка ову сугестију није прихватила јер је сматрала да ће се Л. П. боље уклопити уколико дуже борави у школи;
  • да су на почетку школске године ученици лепо прихватили Л. П. Говорили су да је добра другарица, али како је време пролазило и како је игра прелазила у активан рад и како је Л. П. скретала пажњу на себе „облицима понашања која деци нису прихватљива“ (да руши деци ствари, пљује по клупи, узима флашицу коју пуни водом и песком баца је и прска, жврља по свескама, покрива руком пројектор док гледају цртани филм, шета по учионици, „а једном приликом је пре часа физичког васпитања изашла у ходник у доњем вешу“…). Почели су да говоре да им то смета, а мајка Л. П. је свакодневно била упозната са њеним понашањем;
  • да је подноситељка притужбе често долазила после часова на индивидуалне разговоре у циљу Л. П. боље адаптације и напредовања иако је учитељичин званични пријем родитеља средом од 18,30 часова;
  • да је Л. П. свакодневно каснила и на час долазила углавном око 8,05 часова, чак и када је први час био час физичког васпитања због чега су је остала деца чекала да се пресвуче и на тај начин се време боравка у физичкој сали скраћивало. Да се подноситељка притужбе увредила и наљутила када јој је учитељица указала да је потребно да Л. П. доведе десет минута пре почетка часа, као и да не може да остави 30 деце саме у учионици да би изашла да разговара са њом. Подноситељка притужбе се понекад обраћала директно деци, иако то није дозвољено;
  • да је почетком октобра почео сукоб са девојчицом Н. Б. у боравку када је Н. Б. рекла Л. П. да је безобразница. Истог дана је обављен разговор са Н. Б. и њеним оцем у присуству учитељице из боравка и подноситељке притужбе. Девојчица је „признала шта је рекла, али није навела разлог, јер јој се мама Л. П. директно обратила“. Л. П. је деци срушила кулу од песка, а Н. Б. јој је рекла са је безобразна што је то урадила. Н. Б. се извинила, а Л. П. је прихватила извињење. Појачан је васпитни рад у оквиру одељењске заједнице и индивидуалним разговорима. Девојчице су физички раздвојене на часу и праћено је њихово понашање на одморима. Након тога Л. П. се жалила да јој је Н. Б. поцепала свеску, а заправо је Л. П. сама себи поцепала свеску брисањем гумицом, као и да јој је Н. Б. узела гумицу која је заправо била испод књиге;
  • након ових дешавања подноситељка притужбе захтева ванредни родитељски састанак и у договору са ПП службом одржава се ванредна одељенска заједница и обављају разговори са децом у одељењу који би могли бити сведоци. Такође, Л. П. и Н. Б. имају индивидуалне разговоре са психологом и педагогом. Девојчица Н. Б. се након овог дистанцирала, није прилазила Л. П. и није јој се обраћала;
  • следеће седмице Л. П. није дошла у школу до 22. октобра 2018. године. Тог дана поподне подноситељка притужбе позива учитељицу боравка и пријављује да је Н. Б. гурала Л. П. земљу у уста. О томе је обавештена директорка школе и заказан је састанак на којем су присуствовали педагошкиња, директорка, родитељи Н. Б, подноситељка притужбе, учитељица боравка и учитељица Наташа Д.. Прегледају снимак са великог одмора из школског дворишта на којем се јасно види да се девојчице нису приближавале једна другој. У конкретном случају није било материјалних доказа да се покрене дисциплински поступак против девојчице Н. Б;
  • да њен труд да се ситуација смири и да се настави са адаптацијом није дао већи помак јер мајка Л. П. није била спремна на сарадњу. Ни њој (учитељици) ни колегиници са којом ради у боравку се Л. П. никада није пожалила ни на кога;
  • подноситељка притужбе је иницирала премештај Л. у друго одељење;
  • да је у другом полугодишту са психолошкињом урадила социометријско истраживање и клима у одељењу I3 је позитивна, а ученица Н. Б. до дана писања изјашњења није испољавала било какве облике агресивног понашања;
  • да су наводи притужбе да је дискриминисала, подстрекивала, ширила или наговарала децу или родитеље одељења I4 да имају негативан став према Л. П. неосновани;
  • да сматра да је она и цео тим ОШ „М.“ поступали у складу са законским одредбама и Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама;
  • допуна изјашњења садржи и део под насловом „Запажања о ученику, белешке учитеља“ у којем су запажања учитељице о ученици Л. П. разврстана по насловима: породица, социјализација, однос према својим и туђим стварима, настава и учење, сарадња родитеља са школом. У делу обележеном поднасловом Социјализација наведено је: Л. П. има потребу да буде у центру пажње, али није припремљена да се за своје место у колективу избори позитивним особинама. По поласку у школу почела је да показује одређене облике неструктуираног понашања, одбија да учествује у заједничким активностима и ради оно што би она у том тренутку желела. Већ током друге недеље почела је да скреће пажњу тако што: баца ствари или жврља по туђим свескама, шета се, узима гумицу без питања, тражи оловку коју је изгубила по учионици, шета се до ормарића, па успут закачи и чачне понеко дете, отвара им пернице тражи бојице или узима без питања. Изражава жељу да буде део тима, али није у стању да прихвати правила игре. Окренута је себи и својим потребама. Када није по њеном, скреће пажњу на себе, тако што одбија да учествује у заједничким активностима, тражи нешто испод клупе, излази у доњем вешу у ходник, ради оно што она жели. Није адекватно припремљена за сарадњу у групи и није спремна да поштује правила понашања која јој не одговоарају, тако да их се нерадо придржава;
  • у делу који је обележен као Однос према својим и туђим стварима, између осталог је наведено: успорена, дезоријентисана, навикнута да неко други води рачуна о њеним стварима (…) Заборавила би да књигу, свеску донесе из ормарића, или да их у исти врати. Губи ствари. Тешко јој је да уочи разлику између свезака које су потребне за рад. Неуредно реже оловку и резач празни под клупом, или на клупи, а не у канти за ђубре. Након разговора са мајком ситуација се мало поправила на боље, тако да сада мало боље води рачуна о свескама и књигама. Оловке и бојице је обележила тако да их сада мање губи. Редовно пере руке пре великог одмора и узима своју ужину. Стаје у ред за физичко, али редовно касни и очекује да је позовем, тражи пажњу;
  • у делу који је обележен као Настава и учење, између осталог је наведено: Интелектуално очувана, у вербалној комуникацији јасна и прецизна, одговара на питања. У школу је кренула са скромним предзнањем, препознаје слова, уме да напише реч и разуме делимично просту реченицу. Моторика руке је слаба (…) Пажња јој је усмерена највише око један час и толико је, максимално, спремна на рад.(…) Ради по свом и тако омета рад у групи и игри. У раду у пару се боље сналази, али наљути и пара у клупи, јер га чачка или лупка, узима ствари. Разуме шта су правила понашања у школи, али није заинтересована да их поштује. У сваком тренутку жели да скрене пажњу на себе.
    • У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављени су: 1) фотокопије дневника рада и дневника рада у боравку одељења I3; 2) портфолио ученице Л. П; 3) фотографије школског живота из периода када је Л. П. била ученица I3 и 4) фотокопија смс преписке са подноситељком притужбе од 1. септембра до 31. октобра 2019. године.
    • У изјашњењу и допуни изјашњења В. Ј, директорке, између осталог је наведено:
  • да у потпуности оспорава све наводе притужбе као неосноване;
  • да је Л. П. ученица првог разреда и наставни процес прати без већих потешкоћа, те за њу није израђен педагошки профил. Учитељ предлаже да се за почетак следеће године уради педагошки профил, а због промена у понашању и потребе за евентуалним радом уз неопходне мере прилагођавања;
  • да је након сазнања да је у првом полугодишту дошло до сукоба између ученица Л. П. и Н. Б. обављен разговор са обе ученице, организован је састанак са њиховим родитељима на којем су анализирана дешавања и односи у одељењу. Постигнут је договор да обе учитељице у сваком тренутку имају увид где се ученице налазе и како се опходе једна према другој. У циљу јачања другарских односа, толеранције, прихватања различитости, као и индивидуалности других одржавани су часови одељенског старешине и радионице са целим одељењем;
  • да је након извесног времена мајка Л. П. поново имала приговоре на понашање неколицине ученика према Л. П. и да су ови наводи испитани кроз разговоре са ученицима из одељења и прегледањем видео надзора, као и да ни за један од наведених догађаја није утврђено да се догодио. Након тога, мајка износи захтев за премештањем Л. П. у друго одељење. Сагледавајући најбољи интерес детета и у циљу бољег одговора на потребе ученице и захтеве школске средине, донета је одлука да се то и уради;
  • поводом пријаве насилне ситуације на настави у природи одржан је састанак Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Састанку су присуствовали чланови тима, сви учитељи првог разреда, педагог и психолог. Сви наставници разредне наставе су дали изјаве поводом догађаја на настави у природи, а одлучено је да се води васпитно-дисциплински поступак против ученице В. М. која је окарактерисана као насилница;
  • након састанка тима, заказан је састанак на који су позвани родитељи обе ученице. Састанку су присуствовали одељенски старешина, педагог и мајка ученице В. М. док мајка ученице Л. П. није присуствовала састанку иако је била позвана. Мајка В. М. је на састанку изјавила да је информације о сукобу добила од одељенског старешине, говорила је о понашању свог детета и разлозима за које сматра да су такво понашање изазвали, као и да ће са својим дететом изнова разговарати о толеранцији и превенирању импулсивног реаговања;
  • одржан је састанак Тима за појачан васпитни рад на коме су чланови тима договорили активности Плана појачаног васпитног рада за ученицу В. М. Са ученицом Л. П. није било могуће обавити разговор о дешавањима на настави у природи пошто не долази у школу од 8. априла 2019. године. Разговор је обављен и са девојчицама које су биле са Л. П. у соби;
  • на наредном састанку Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, донета је одлука да ученица В. М. неће сносити васпитно-дисциплинске мере, али ће са њом, са целим одељењем, као и са Л. П. бити реализоване активности из плана појачаног васпитног рада у циљу јачања капацитета за решавање сукоба и адекватно поступање. Донет је и закључак да ће се овај случај даље пратити у сарадњи са Центром за социјални рад Нови Београд;
  • тест за упис у први разред не мери коефицијент интелигенције већ даје оквире спремности детета за полазак у школу у том тренутку. Л. П. је тада постигла резултат који одговара испод просечним или граничним способностима. Мишљење интерресорне комисије које је достављено школи односи се на школску 2017/2018. годину у којем се предлаже одлагање уписа у први разред, док за школску 2018/2019. годину није достављено ново мишљење;
  • педагошки профил Л. П. није израђен из разлога што се током читавог првог разреда прати напредовање и прилагођавање свих ученика, план мера индивидуализације и начин њиховог спровођења се предлажу тек на крају првог разреда за други разред;
  • план заштите од дискриминације за ученицу Л. П. није израђен јер „дискриминација није ни утврђена с обзиром да ученица од 8. априла 2019. године не похађа наставу, односно не долази у школу по одлуци мајке, тако да није било могуће обавити индивидуални разговор са ученицом и детаљно утврдити мајчине наводе“;
  • школа до 26. јуна 2019. године није издала исписницу за Л. П. јер није стигао службени захтев друге школе за преводницу, те верују да Л. П. није уписана у другу школу.
    • У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављени су: 1) Одлука ОШ „М.“ Н. Б. број 741-18 од 30. октобра 2018. године; 2) службена белешка директорке ОШ „М.“ Н. Б. број 741-19 од 30. октобра 2018. године; 3) извештај лекара специјалисте педијатра; 4) закључак ОШ „М.“ Н. Б. број 341-19 од 10. априла 2019. године; 5) позив ОШ „М.“ Н. Б. број 342-19 од 10. априла 2019. године; 6) позив ОШ „М.“ Н. Б. број 342-19 од 10. априла 2019. године; 7) записник ОШ „М.“ Н. Б. број 369-19 од 19. априла 2019. године; 8) изјава Б. О. од 10. априла 2019. године, заведена код ОШ „М.“ Н. Б. под бројем 335/1-19; 9) изјава Ж. Р. од 10. априла 2019. године, заведена код ОШ „М.“ Н. Б. под бројем 336/1-19; 10) изјава Н. Д. од 10. априла 2019. године, заведена код ОШ „М.“ Н. Б. под бројем 338/1-19; 11) фотокопије евиденције рада психолога и педагога школе након пријаве Т. Д. почетком октобра 2018. године; 12) фотокопије извода из Дневника образовно васпитног рада одељења I3 о одржаним одељењским заједницама и радионицама и ванредној одељењској заједници; 13) службена белешка педагошкиње А. С. о предузетим мерама у одељењу I3 у циљу разрешења сукоба између ученице П. Л. и Б. Н. која нема датум и потпис; 14) фотокопије извода из Дневника образовно васпитног рада одељења I4 о одржаним одељењским заједницама и посетама педагога, психолога и директорке часовима; 15) фотокопија извода о активностима сарадње са родитељима/другим законским заступницима; 16) решење ОШ „М.“ Н. Б. број 400-19 од 7. маја 2019. године; 17) допис ОШ „М.“ Н. Б. број 402-19 од 8. маја 2019. године; 18) службена белешка педагошкиње А. С. о предузетим мерама у одељењу I4 у циљу разрешења сукоба између ученице П. Л. и В. М. која нема датум и потпис; 19) део годишњег плана рада за школску 2018/2019. годину број 632/3-18 од 13. септембра 2018. године и 20) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику за Л. П. број II-610-110 од 4. јула 2017. године.
    • У изјашњењу А. С, педагошкиње, између осталог је наведено:
  • да у потпуности оспорава све наводе притужбе као неосноване;
  • да је ученица Л. П. уписала први разред након одлагања уписа у школу претходне године, на основу мишљења интерресорне комисије. Приликом тестирања за упис у први разред забележено је да има изузетно слабу пажњу, концентрацију, као и да се уочава социо-емоционална незрелост и немирност;
  • да је Л. П. распоређена у одељење боравка на захтев и инсистирање мајке иако је препорука школе била да дете буде распоређено у класично одељење зато што се знало да ће у њему бити мање ученика, да ће га водити учитељ који ће имати више времена за свако дете и деца проводе мањи број сати у школи;
  • да је на самом почетку школске године код Л. П. дошао до изражаја проблем са пажњом и концентрацијом, непослушношћу која се огледала у томе што је у току часа устајала, упадала у реч, прилазила другој деци, ометала их, шарала им по свескама, рушила игру;
  • да је након инцидента са ученицом Н. Б. обавила разговор са њом и са Л. П. Разговор је обављен на професионалан начин, примерено узрасту деце. Л. П. ни током разговора а ни после њега није показивала знаке узнемирености, већ би је срдачно поздравила и загрлила;
  • у циљу потпуног разрешења ситуације договорен је састанак са родитељима девојчица. У току састанка је договорено да обе учитељице у сваком тренутку, а нарочито на школским одморима и у продуженом боравку имају увид где су ученице и како се опходе једна према другој. Сматрале су да је „тиме ситуација разрешена“;
  • да су у циљу јачања другарских односа, толеранције, прихватања различитости као и индивидуалности других одржавани часови одељенског старешине и радионице са целим одељењем;
  • да је након извесног времена подноситељка притужбе поново пријавила да иста ученица и скоро цело одељење малтретирају Л. П. На основу анализе ситуације (разговора, прегледа снимка видео надзора) није утврђен ни један од наведених догађаја;
  • на захтев мајке Л. П. је пребачена у одељење I4 где се понашала на сличан начин као и у одељењу I3. Деца су је у почетку прихватала, а затим су постала нетолерантна на њено понашање и потребу да стално буде у центру пажње. Адаптација ученице у новом одељењу пратиле су и педагошкиња и психолошкиња и обављале су разговоре са учитељем и посећивале часове;
  • поводом пријаве насиља на настави у природи одржан је састанак Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, организован је састанак директорке, одељенских старешина, педагошкиње и мајке ученице В. М, док се мајка ученице Л. П. није одазвала позиву. Педагошкиња и одељенски старешина су истакли да ће васпитни рад са ученицом В. М. бити интензивиран и усмерен на јачање капацитета детета за реаговање у конфликтним ситуацијама, док ће одељенски старешина радити на јачању одељенских односа;
  • одржан је састанак Тима за појачан васпитни рад на коме су чланови тима договорили активности Плана појачаног васпитног рада за ученицу В. М;
  • да је обављен разговор са девојчицама које су биле са Л. П. у соби, које су потврдиле да је дошло до сукоба између Л. П. и В. М. јер је Л. П. разбацивала В. М. ствари па ју је В. М. због тога ударила по руци. Л. П. се на то насмејала, а сукоб нису пријавиле учитељу;
  • да лекарски налази које подноситељка притужбе доставља уз притужбу не указују да постоје телесне повреде, трауме и психијатријске последице.
    • У изјашњењу Ј. В, психолошкиње, између осталог је наведено:
  • да у потпуности оспорава све наводе притужбе као неосноване;
  • да је ученица Л. П. уписана у први разред након одлагања уписа у школу на основу мишљења интерресорне комисије. Ученица Л. П. је превремено рођено дете са извесним физичким компликацијама. Приликом тестирања психолога за упис у први разред забележено је да Л. П. оставља утисак детета са испод просечним или граничним способностима, тестирање није било могуће завршити због изузетно расуте пажње, слабе концентрације, непослушности и немирности детета;
  • да дете које приликом тестирања за проверу спремности за упис у школу има већ здравствене тешкоће, проблеме са пажњом и концентрацијом, показује непоштовање захтева и непослушност, најчешће се распоређује у одељење класичне наставе. Разлог је лакше и постепеније прилагођавање на школску средину и захтеве школе, с обзиром да дете у школи тако проводи мањи број сати, да је већа структуираност радног дана и да у таквим одељењима има мањи број деце. Предлог школе је био да се Л. П. упише у класично одељење. На инсистирање мајке и на право да дете буде у продуженом боравку јер живи у једнородитељској породици, Л. П. је распоређена у одељење боравка, где наставу води учитељица Н. Д, а продужени боравак учитељица В. П;
  • услед специфичности уочених у Л. П. понашању, учитељице су јој поклањале више индивидуалне пажње него другој деци и трудиле се да на тај начин испрати градиво и усвоји неопходно знање. Вршњацима није пријало Л. прилажење и ометање у раду, али су уз инструкцију учитељица били толерантни. Л. је имала потребу да буде у центру пажње и није бирала начин како да то постигне, па би другим ученицима често и више пута прекидала и рушила игру и наметала своје жеље. Једна од ученица је прокоментарисала да је Л. безобразница што је Л. мајка пријавила учитељици, а потом и психолошкињи као вршњачко злостављање;
  • након овог организован је састанак родитеља обе ученице којем психолошкиња није присуствовала;
  • након извесног времена мајка ученице Л. П. се опет обратила учитељици и психолошкињи јер скоро цело одељење малтретира Л. П. Мајка је остала при тим наводима и након што јој је учитељица предочила да је видела да је Л. П. сама себи нанела одређену штету, нпр. поцепала свеску, а онда оптужила девојчицу која тада није била у школи. Л. П. је за сваки наредни проблем окривила исту девојчицу. Ситуације које је Л. П. мајка пријављивала испитивале су кроз разговоре са Л. П. ученицом наведеном као насилницом, целим одељењем и са другом децом, насумично одабраном, пошто Л. П. и њена мајка никада нису наводиле конкретну децу;
  • да су разговори са Л. П. вођени уз поштовање праксе и етике посла, ненавођењем детета на одговор, стварањем пријатне атмосфере, неинсистирањем на одговорима, неизнуђивањем одговора и свакако нестављањем у улогу насилника, бираним речима и истицањем квалитета које Л. П. поседује, као и њеном напредовању у одређеним сегментима. Пријављиване ситуације су провераване и прегледом снимака видео надзора;
  • да у разговорима које је водила са Л. П. она није показивала анксиозност, губитак самопоуздања, нити знакове трауматизације. Најчешће је давала исказе који су деловали као научени одговори, често нејасни и измењени, у којима се изјашњавала да се плаши да ће је та друга девојчица убити. Понекад је давала исказе супротне мајчиним, у којима није наводила да је било ко од других ученика на било који начин узнемиравао. Увек је спонтано успостављала комуникацију, прихватала да црта. Однос са учитељицом Н. Д. је био прилагођен њеним потребама;
  • по преласку Л. П. у друго одељење прихваћеност од вршњака је ишла истим током. Првобитно је била социјализована а потом други ученици нису хтели да толеришу њено рушење њихове игре и потребу да буде у центру пажње. Мајка ученице у разговору о Л. П. понашању прихвата сугестије али се стиче утисак да реагује само када Л. П. плаче и тада њен доживљај и сама доживљава као изузетно уперен против њеног детета који може животно да је угрози;
  • све пријављене ситуације које је мајка описивала као насилне су испитане и није утврђено да су истините;
  • да је поводом пријаве насиља на рекреативној настави, сазван састанак Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања и спроведена је процедура у складу са принципима Посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама. Поред чланова тима састанку су присуствовали и учитељи осталих одељења првог разреда који су о настави у природи и њиховој упућености у догађаје поднели изјаве. Нико није приметио да је Л. П. узнемиравана од друге деце. Закључак састанка је био да ће бити вођен васпитно-дисциплински поступак против ученице В. М.
  • да испитивање догађаја са наставе у природи није био могуће сагледати из угла Л. П. пошто није долазила у школу, од тада, све до давања овог изјашњења, већ из угла њене мајке. У разговору са девојчицама које су биле у соби са Л. П. сазнала је да ју је В. М. „шљепнула“ по руци, након што је Л. П. у више наврата разбацивала ствари по соби, на шта је реаговала смехом и захтевом да је удари јаче. За повреде које подноситељка притужбе наводи – ударац у главу и прикљештење руке, учитељ има сазнање да су настале тако што се Л. П. случајно сама повредила. Једног дана се Л. П.  пожалила на умор па је остала у хотелу са лекарком задуженом за бригу о здрављу ученика, која је прегледом установила да не постоје повреде ни тегобе;
  • да се од дана када је реализован васпитно-дисциплински поступак, појачан васпитни рад се спроводи са В. М. и са одељењем, а да ће са Л. П. бити реализован по повратку на наставу;
  • Тим за заштиту ученика закључио је да ће се даљи случај везан за Л. П. решавати у сарадњи са Центром за социјални рад Нови Београд којем је упућен допис због сумње да су емотивне реакције, као и поступци мајке супротни интересу детета;
  • да медицинска документација приложена уз притужбу не указује да су релевантни специјалисти утврдили да код Л. П. постоје телесне повреде, трауме, ни психијатријске последице, већ да Л. П. не показује знаке узнемирености, да спонтано бира активности, а да на подстицање мајке нејасно описују „критичне догађаје“, како се наводи у извештају психолога Института за мајку и дете. Термине посттрауматски стрес, нервни слом и констатацију телесних повреда користи искључиво мајка ученице;
  • да сматра да су учитељица, педагошкиња, директорка и психолошкиња у овом случају поступале у складу са законом и протоколом;
  • да мајка Л. П. одбија сарадњу са школом кроз одбијање да се у ситуацију укључи отац детета, као и недолажењем на састанке када „је процењивала да исход неће бити онакав какав она жели да буде“;
  • да из притужбе и прилога не види по ком основу је Л. П. дискриминисана у ОШ „Младост“, као и да ученици нису показивали неприхватање девојчице као особе. Они су свесни њених врлина и квалитета, али нису прихватили њено понашање.

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Међу странама је неспорно да је Л. П. ученица првог разреда ОШ „М.“ Н. Б, да је школску 2018/2019. годину започела у одељењу I3 а од новембра 2018. године прешла у I4, као и да је уписала први разред након одлагања уписа у школу претходне године, на основу мишљења Интерресорне комисије због социо-емоционалне незрелости. Даље је неспорно да је почетком октобру 2018. године дошло до сукоба између ученице Н. Б. и Л. П. тако што је Н. Б. рекла Л. П. да је „безобразница“, као и да је 22. октобра подноситељка притужбе пријављивала да је Л. П. поново била изложена вршњачком насиљу. Такође, неспорно је и да је ученица В. М. на рекреативној настави 3. априла 2019. године ударила Л. П. по руци.
  • Увидом у извештај лекара специјалисте Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ Београд, Хитна хируршка амбуланта, број протокола HA-10433/2019 од 5. априла 2019. године, утврђено је да је наведено да је дете Л. П. доведено у пратњи мајке, „наводи да је уназад пет дана трпело вршњачко насиље на рекреативној настави. Добила више удараца у пределу трбуха. Залупљена су јој врата преко прстију десне шаке. Обавештен МУП“. Даље је, између осталог, наведено да на глави нема палпабилне болне осетљивости, у пределу испод десног ока присутна екскоријација димензије 9 x 3 мм, зенице једнаке, реагују на светлост и акомодацију, груби неуролошки налази уредни; врат покретан, без спољашњих знакова трауме; трбух – мек, без дистензије, палпаторно болно неосетљив, јетру и слезину не палпира, бубрежне ложе неосетљиве на сукусију, екстремитети – покретни у свим зглобовима у пуном обиму, без клиничких знакова прелома коштаних структура, присутне екскоријације у нивоу III и IV прста десне шаке; RTG: без видљивих коштаних прелома, у урину нешто бактерија, без знакова акутне хируршке болести у моменту прегледа.
  • Увидом у извештај лекара специјалисте Института за ментално здравље, Клиника за децу и омладину, Одељење за специјалистичко консултативне прегледе деце од 9. априла 2019. године, утврђено је да је, између осталог наведено да је по речима мајке девојчица Л. П. била изложена вршњачком насиљу у виду омаловажавања, увреда, понижавања, шиканирања и на крају физичког насиља и да је после рекреативне наставе од 5. априла 2019. године почела да се понаша другачије: од претеране еуфорије па до плакања, некада у хистерију, почела себи да чупа кожу. Даље је наведено да актуелно девојчица функционише у оквиру својих развојних тешкоћа, да при прегледу нису запажене психијатријске последице, као и да нема потребе за даљим праћењем у овој установи.
  • Увидом у извештај психолога Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ Београд од 8. априла 2019. године, утврђено је да је, између осталог, наведено да током разговора девојчица не показује знаке узнемирености, спонтано бира активности (црта, слаже коцкице), а на подстицање мајке недовољно јасно описује „критичне“ догађаје, вербализација, социјална и емоционална зрелост девојчице импонује испод очекиваних за узраст.
  • Увидом у налаз психолога Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију бр. псих. док. 24135 од 12. априла 2019. године, утврђено је да психолошкиња навела да је девојчица Л. П. на психолошком праћењу у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију због ризико фактора на рођењу и стимулације психомоторног развоја у целини. Даље је наведено да на контролном прегледу дете прича о непријатним догађајима са рекреативне наставе са које се недавно вратила, где је, по речима мајке, доживела физичко насиље од вршњака, да мајка саопштава да се девојчица последњих дана буди са плачем и тада се самоповређује („кида месо поред ноктију“), да одбија да се врати у школу. Још је наведено да је контактно понашање детета уредно, тражи оловку да црта, као и други материјал који је присутан у просторији.
  • Увидом у извештај дечијег психијатра Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину Београд од 8. маја 2019. године, утврђено је да је наведено да се девојчица Л. П. уназад осам година лечи у овој клиници због успореног психомоторног развоја који је последица превременог рођења, да је, по речима мајке за време екскурзије била вербално и психички злостављана од вршњака; псовали су је, вређали, понижавали, улазили у тоалет док је обављала физиолошке потребе, ударали је, гурали на тераси са претњом да ће је бацити доле. Даље је наведено да је мајка одвела девојчицу раније кући и на педијатријске прегледе у Институт за мајку и дете „где су како мајка наводи констатоване телесне повреде те је контактиран надлежни МУП (без увида у медицинску документацију)“, да након овог инцидента девојчица одбија да се врати у школу, често је плакала, била узнемирена, променљивог расположења, постала је аутоагресивна (чупа заноктице, забада нокте у кожу прстију), плаши се да остане сама код куће, често има ноћне море у којима преживљава поменути догађај, избегава ситуације и причу која би је подсећала на немили догађај. У оквиру психичког статуса је наведено да је девојчица уредне, неговане спољашности, у покрету заинтересована за играчке, игра се смислено, повремено упада у реч, вербални контакт се лако успоставља, уз стимулацију одржава и теже продубљује, вербализује страхове везано за преживљено вршњачко насиље („Плашим се тих дечака што су ме дирали“), основно расположење анксиозно, афекат уредан, умерено анксиозна, грицка нокте, импулсивност се не опсервира, слабог апетита, присутна иницијална, интермитетна инсомнија, кошмарни снови.
  • Увидом у записник са усмене расправе о утврђивању дисциплинске одговорности ученика ОШ „М.“ Н. Б. број 369/19 од 19. априла 2019. године, утврђено је да је на расправи у васпитно дисциплинском поступку против ученице В. М. ученица изјавила да се у соби на рекреативној настави више пута десило да је Л. П. разбацивала ствари В. М. по соби и гурала је да падне. Даље је наведено да је В. М. ударила Л. по руци, да је пре тога није ударала, као и да је Л. П. рекла хоћу још и смејала се, али је В. М. више није ударала. Наведено је и да је Л. П. „онда узме слину и стави ми на оловку“. У записнику је даље наведена изјава учитеља Бранислава Отањац: да је до њега дошла слична прича о томе, да је након разговора са мајком Л. П, позвао на разговор две ученице које су потврдиле причу В. М, као и да није било неког интензитета током сукоба. У записнику је наведена и изјава Ане Србљан да је обавила разговор са В. М. која је овај догађај испричала како га је изнела и у току васпитно дисциплинског поступка, као и да су разговарале о њеном понашању и реаговањима у конфликтним ситуацијама.
  • Увидом у изјаву учитеља Б. О. од 10. априла 2019. године, утврђено је да је учитељ изјавио да током реализације наставе у природи од 31. марта до 7. априла 2019. године није приметио нити препознао елементе вршњачког насиља између ученица В. М. и Л. П. Даље је наведено да се догађај на који се позива подноситељка притужбе догодио 3. априла 2019. године у периоду од 19,30 до 20,00 часова. У то време, како је наведено у изјави, интензивно и више пута је обилазио све дечије собе, и није приметио нити му је пријављено од деце да је дошло до сукоба. Учитељ је још изјавио да ни сутрадан када је докторка хотела редовно прегледала децу није запазила икакве промене код Л. П. – нити физичке, нити психичке. Даље је наведено да је сутрадан, након што је подноситељка притужбе одвела Л. П. из хотела, издвојио ученице које су биле у соби са Л. П. и В. М. које су испричале о сукобу за који је закључио да није имао тај интензитет који подноситељка притужбе износи. Наведено је и да су ученице одговориле да му нису пријавиле сукоб јер се Л. П. током сукоба смејала, да су оне нису схватиле да је њој то нарочито тешко пало, нити се посебно потресла, као и да нису хтеле да буду „тужибабе“.
  • Увидом у фотокопију дневника рада педагошкиње школе, утврђено је да је 15. октобра 2018. године обављен разговор са ученицама Н. Б. и Л. П. поводом међусобног сукоба, 17. октобра 2018. године са родитељима ученице Н. Б. и Л. П. у присуству учитељице и директорке поводом сукоба. Даље је утврђено да у дневнику педагошкиње постоји белешка да је 10. априла 2019. године обавила разговор са ученицом В. М. због сукоба са Л. П. на рекреативној настави, као и разговоре са ученицама М. С. и Ј. Ш. сведокињама сукоба, као да постоји белешка да је 11. априла 2019. године обављен разговор са мајком ученице В. М. поводом инцидента на рекреативној настави.
  • Увидом у фотокопије дневника рада психолошкиње школе, утврђено је да постоји белешка да су 3. октобра 2018. године обављени разговори са ученицом Л. П. и њеном мајком, са ученицом Н. Б. и разговор са мајком ученице Л. П. и учитељицом Н. Д. Даље утврђено је да постоје и белешка о обављеном разговору са мајком Л. П. 15. и 16. октобра 2018. године, док је разговор са ученицом Л. П. обављен 26. октобра 2018. године. Даље је утврђено да у дневнику рада постоје белешке да су разговори са ученицом В. М. обављени 12. априла, 10. и 29. маја 2019. године.
  • Увидом у фотокопије дневника рада одељења I3, утврђено је да постоје белешке да је 26. септембра 2018. године часу српског језика присуствовала психолошкиња школе, а 27. септембра 2018. године часу математике је присуствовала педагошкиња, 3. октобра 2018. године одржан ванредни час одељенског старешине на тему „Односи у мом одељењу“ у присуству оба учитеља, 16. октобра 2018. године часу математике присуствовала је директорка школе.
  • Увидом у фотокопије дневника рада одељења I3 у продуженом боравку, утврђено је постоји белешка да је 10. октобра одржана радионица „Ја када се наљутим“ коју је одржала психолошкиња, 16. октобра радионица „Конфликти и шта са њима“ – педагошкиња, 23. октобра радионица „Односи у мом одељењу“ – психолошкиња и 30. октобра 2018. године одржана је радионица „Шта је све насиље?“, коју је одржала педагошкиња.
  • Увидом у фотокопије дневника рада одељења I4, утврђено је да постоје белешке да је 6. новембра 2018. године часу математике присуствовала директорка школе, 13. и 14. новембра 2018. године часу музичког је присуствовала психолошкиња, док је часу одељенског старешине присуствовала педагошкиња. Још је утврђено да постоји белешка да је педагошкиња присуствовала часу српског језика 23. новембра и 5. децембра 2018. године, а часу математике је присуствовала 4. марта 2019. године. Утврђено је да постоји белешка да је директорка школе присуствовала часу Свет око нас 10. априла 2019. године. Даље је утврђено да је психолошкиња одржала радионицу Игре сарадње 22. априла и радионицу „Конфликти и шта са њима?“ 9. маја 2019. године на часу одељенског старешине, док је директорка присуствовала пројектној настави 8. маја 2019. године. Утврђено је да постоји и белешка да је 7. јуна 2019. године на часу одељенског старешине одржана радионица Пажљиво са речима.
  • Увидом у фотокопију дневника рада одељења I4 Извод о активностима сарадње са родитељима/другим законским заступницима, утврђено је да је 13. марта 2019. године учитељ обавио индивидуални разговор да мајком Л. П. о томе како ће поднети захтеве боравка на планини у оквиру рекреативне наставе, да је замолио мајку да преиспита одлуку да Л. П. иде на рекреативну наставу с обзиром на обимне терапије и инхалације, као и да је мајка остала при ставу да ће јој одлазак на рекреативну наставу помоћи при социјализацији и прихватању у колектив. Даље је утврђено да су 10. априла 2019. године обављени одвојени разговори са мајкама Л. П. и В. М, 19. априла 2019. године обављени разговори са ученицом В. М. и њеном мајком у оквиру васпитно-дисциплинског поступка против В. М. Још је утврђено да постоји белешка да је 23. априла 2019. године обављен разговор са Т. Д. које је донела лекарско оправдање за Л. П. изостајање са наставе и изјавила да отац не може да се укључи у решавање ситуације у којој се Л. П. налази.
  • Увидом у решење ОШ „М.“ Н. Б. број 400-19 од 7. маја 2019. године, утврђено је да је ученица В. М. ослобођена дисциплинске одговорности за повреду забране насиља из члана 111. Закона о основама система образовања и васпитања „због недостатка доказа да је учинила радњу која јој се ставља на терет због тога што њена радња нема обележја радње повреде ученика“.
  • Увидом у Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученици Л. П. број II-610-110 од 4. јула 2017. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење комисије да се Л. П. одложи полазак у школу за наредну годину, због социо-емоционане незрелости и успореног психомоторног развоја, да похађа припремно предшколски програм школске 2017/2018. године, као и да јој је потребна подршка логопеда и дефектолога.
  • Увидом у службену белешку запоселне у стручној служни Повереника за заштиту равноправности од 26. августа 2019. године, утврђено је да је запослена обавила телефонски разговор са подноситељком притужбе у којем је, између осталог, обавештена и да је Л. П. исписана из ОШ „М.“ Н. Б.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
  • Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[5], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.
  • Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији опложај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Даље је одредбама члана 19. прописано да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима. За поступање у овом случају, од значаја су и одредбе члана 27. којима је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
  • Законом о основама система образовања и васпитања[7] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, као и да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на васпитање и образовање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом (члан 3.). Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Одредбом члана 8. прописани су циљеви образовања и васпитања, међу којима је и обезбеђивање подстицајног и безбрижног окружења за целовит развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу; пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима; развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства и развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.
  • Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
  • Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[8] прописано је поступање установе у случају када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начин спровођења превентивних и интервентних активности, обавеза и одговорности и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације. У делу Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописано је да се програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности одређују мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања утврђених правилником. Програм превенције је део школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе. Правилником је прописан и садржај програма превенције.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли су ОШ „М.“ Н. Б, директорка В. Ј, учитељица Н. Д, педагошкиња А. С. и психолошкиња Ј. В, дискриминисале ученицу Л. П. на основу здравственог стања, као личног својства.
  • Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације ученице Л. П. и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док евентуалне повреде неких других права нису у надлежности Повереника, укључујући и постојање вршњачког насиља и постојање евентуалних пропуста у вођењу васпитно-дисциплинског поступка.
  • Међу странама је неспорно да је Л. П, у моменту подношења притужбе била ученица првог разреда ОШ „М.“ Н. Б., као и да су њена психо-физичка и социо-емоционална зрелост испод просечне. Даље је неспорно да је подноситељка притужбе више пута пријављивала запосленима у школи да је Л. П. изложена вршњачком насиљу.
  • Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе притужбе да је Л. П. била изложена вршњачком насиљу. Међу странама је неспорно да се подноситељка притужбе обратила школи почетком октобра 2018. године поводом инцидента када је ученица Н. Б. рекла Л. П. да је безобразница, као и 22. октобра када је пријавила да је Н. Б. „гурала Л. П. земљу у уста“. Што се тиче навода да су остала деца у одељењу малтретирала Л. П. (бацање ствари, вређање, затварање у тоалет, избегавање, бацање хране у канту за смеће) подноситељка притужбе није доставила доказе које поткрепљују наводе притужбе у том делу. Запослени у установи против којих је поднета притужба у својим изјашњењима нису оспоравали да се подноситељка притужбе обраћала установи због насиља, међутим оспоравају да се пријављено насиље догодило. Директорка наводи да су по приговорима мајке Л. П. на понашање неколицине ученика према Л. П. то испитали кроз разговоре са ученицима из одељења и прегледањем видео надзора, као и да ни за један од наведених догађаја није утврђено да се догодио. Наводи изјашњења педагошкиње се поклапају са наводима изјашњења директорке, док психолошкиња додаје и да су ситуације које је мајка Л. П. пријављивала, испитиване кроз разговор са Л. П, ученицом Н. Б, целим одељењем и са другом насумично одабраном децом. Од доказа који би поткрепили наводе изјашњења достављене су белешке из дневника рада педагошкиње и психолошкиње, из којих се види да је педагошкиња обавила разговоре са Л. П. и Н. Б. 15. октобра 2018. године, 17. октобра је обавила разговор са родитељима ових ученица, док се у дневнику рада психолошкиње налазе белешке да је 3. октобра 2018. године обавила разговоре са ученицама, њиховим родитељима и учитељицом, као и да су разговори обављени и 15, 16. и 26. октобра 2018. године. Уз изјашњења, достављени су докази који поткрепљују наводе да је након сукоба почетком месеца појачан васпитни рад у оквиру одељењске заједнице. У фотокопији дневника рада одељења I3 забележено је да су у одељењу одржане радионице: Ја када се наљутим, Конфликти и шта са њима, Односи у мом одељењу, Шта је насиље? и то 3, 10, 16, 23. и 30. октобра 2018. године. Такође, међу странама је неспорно да је Л. П. премештена у друго одељење (I4), на захтев мајке и по савету педијатра, као одговор на насталу ситуацију. Иако подноситељка притужбе описује ситуације вршњачке нетрпељивости према Л. П. и у новом одељењу, код учитеља Б. О, у којем се догодило физичко насиље на рекреативној настави, притужба није поднета против учитеља и о њему се подноситељка притужбе врло позитивно изјашњава.
  • По наводима изјашњења поступањем по пријави подноситељке притужбе због ситуације када је ученица Н. Б. рекла Л. П. да је „безобразница“, утврђено је да је Н. Б. ово рекла Л. П. након што је Л. П. порушила резултат игре у песку Н. Б. и друге деце. Поступањем по осталим пријавама поводом насиља између ученице Н. Б. и Л. П, као и Л. П. и друге деце, запослени у установи нису утврдили да је до наведених ситуација дошло. Анализом ове утврђене ситуације вршњачког сукоба, Повереник констатује, пре свега, да се реч „безобразница“ не може довести у везу са неким личним својством ученице Л. П. па ни са њеним здравственим стањем, као и да је изјава ученице Н. Б. реакција на поступање Л. П. а не на њено здравствено стање или неко друго лично својство.
  • Педагошкиња А. С. и психолошкиња Ј. В. оспоравају наводе притужбе да су након пријаве мајке да је Л. П. изложена вршњачком насиљу реаговале тако што су Л. П. „почеле да малтретирају и испитују тражећи наводно доказе“ и тако вршиле „замену теза и улога кривца и окривљени“. Подноситељка притужбе није учинила вероватним да су психолошкиња и педагошкиња у току ових разговора имале другачији, дискриминаторан и непрофесионалан однос према Л. П. Наиме нису достављени докази који би учинили вероватним да је поступање педагошкиње и психолошкиње приликом разговора са Л. П. представљало њено малтретирање. Из приложених доказа изјашњења неспорно је да су педагошкиња и психолошкиња, на основу законских овлашћења, обављале разговоре са учесницима спорног догађаја (сукоб Л. П. и Н. Б.), међутим из достављених доказа уз притужбу није учињено вероватним да су разговори са Л. П. били непријатни и другачији од разговора са Н. Б. или другом децом.
  • Повереник је даље анализирао наводе притужбе, изјашњења и прилоге уз изјашњење поводом поступања школе и запослених након пријаве насиља на настави у природи на Дивчибарама од 31. марта до 7. априла 2019. године у одељењу I4. Подноситељка притужбе није медицинском документациом доказала наводе притужбе који се односе на интезитет насиља, међутим међу странама је неспорно да је 3. априла 2019. године дошло до сукоба у соби између ученица Л. П. и В. М. Даље је неспорно да је директорка школе, након примљеног обавештења од Т. Д. о сукобу, покренула и спровела васпитно-дисциплински поступак против ученице В. М. У прилогу изјашњења школа је доставила доказе о спроведеном поступку као и одлуку да се ученица В. М. ослобађа дисциплинске одговорности. Даље је у изјашњењима директорке, педагошкиње и психолошкиње наведено да се, као одговор на могуће вршњачко насиље у одељењу, састао Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања који је закључио да ће се покренути васпитно-дисциплински поступак против ученице В. М, да су обављени разговори са ученицом В. М. и њеним родитељима, као и да се подноситељка притужбе није одазвала позиву за састанак. У прилогу изјашњења су достављени докази који поткрепљују наводе: закључак о покретању васпитно дисциплинског поступка, позиви за васпитно дисциплински поступак, записник са усмене расправе о утврђивању дисциплинске одговорности, фотокопије дневника рада педагошкиње и психолошкиње са белешкама о обављеним разговорима са ученицом В. М, њеним родитељима и ученицама које су сведокиње сукоба између Л. П. и В. М. на рекреативној настави. Разговори су обављени 10. и 11. априла и 29. маја 2019. године. У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављене су фотокопије дневника рада одељења I4 које садрже белешке да су са одељењем рађене радионице „Конфликти и шта са њима“, „Игра сарадње“ и „Пажљиво са речима“, које су реализоване 22. априла, 9. маја и 7. јуна 2019. године.
  • С обзиром на све наведено, Повереник констатује да у оквиру чињеничног стања које се могло утврдити достављеним доказима, не произлази да постоји узрочно – последична веза између било ког акта школе и запослених против којих је поднета притужба и здравственог стања Л. П. Наиме, повод за оба утврђена догађаја (сукоб са Н. Б. у првом полугодишту и са В. М. на рекреативној настави) није у вези са здравственим стањем Л. П. већ представља вршњачки конфликт. Нажалост вршњачки сукоби и насиље у последње време нису ретка појава и представљају велики друштвени проблем који је потребно у корену сузбијати као и превентивно деловати да до оваквих сукоба не дође.
  • Школа је доставила доказе којим поткрепљује наводе о предузетим мерама поводом пријава мајке поводом вршњачког насиља. Установа је предузимала различите мере и активности ради утврђивања чињеничног стања и интервенисања, а зависно од интезитета пријављеног насиља и доказа о извршеном насиљу. Повереник констатује да школа, односно запослени, својим поступањем поводом пријава насиља над Л. П. нису ставили ученицу Л. П. у неповољнији положај у односу на друге ученике на основу њеног здравственог стања или другог личног својства. Оцена адекватности предузетих мера, с аспекта стручног и педагошког рада, у надлежности је других државних органа, пре свега Министарства просвете, науке и технолошког рада кроз стручан надзор и надзор просветне инспекције, због чега ће се Повереник обратити овим органима како би предузели мере на које су овлашћени законом.
  • Повереник је даље анализирао наводе из изјашњења у погледу индивидуализације васпитно образовног рада са Л.П, имајући у виду њено специфично здравствено стање.
  • У изјашњењу учитељице Н. Д. је наведено да је понашање Л. П. и адаптација на структуру наставе и боравка у школи текла у складу са њеним могућностима и да је индивидуализација спровођена првенствено у односу на њено понашање, али и праћење њеног рада, напретка и уклапања без притиска, како би прихватила школу и обавезе, из разлога што је у питању период адаптације на школску средину. Период адаптације је индивидуалан и различит од детета до детета. Наведено је да је индивидуализација спроведена у односу на понашање Л. П, али и праћење њеног рада, напретка и уклапања без притиска како би прихватила школу и обавезе која школа носи. Даље је наведено да је индивидуализација имала за циљ адаптацију на школску средину, с обзиром да је у питању септембар и октобар првог разреда, да је у ситуацијама када је Л. устајала за време часа и тражила пажњу некад реаговала тако што би јој се обратила, а некада би игнорисала Л. понашање јер није хтела да скреће пажњу на њу. Такође, и у изјашњењима психолошкиње и педагошкиње се наводи исто понашање Л. П. које је условљено њеном слабом концентрацијом и адаптацијом на структуру наставе. Наводи изјашњења се подударају и у томе да су и учитељица и ПП служба предлагали мајци да се Л. П. распореди у одељење класичне наставе управо због њених специфичности које се односе на слабу концетрацију приликом праћења наставе и чињеницу да јој је останак у продуженом боравку након наставе напоран и утиче на њен рад приликом савладавања наставног плана али и на њен однос са осталом децом. Са друге стране, Л. П. је наставила да остаје у боравку с обзиром на обавезе мајке и жељу да се се што пре и боље укључи у вршњачку заједницу. У прилогу притужбе и изјашњења достављена је и смс преписка мајке и учитељице из које се запажа да су имале коректну и честу комуникацију о ученици. Прелазак у друго одељење у новембру 2018. године са класичном наставом био је одговор на пријављивано вршњачко насиље, међутим и мера ради адаптирања Л. П. на боравак у школи.
  • На захтев Повереника да се директорка школе изјасни да ли је за Л. П. израђен педагошки профил, директорка школе је навела да Л. П. „наставни процес прати без већих потешкоћа, те за њу није израђен педагошки профил“, да учитељ предлаже да се изради за почетак следеће године, као и да није израђен јер се током читавог првог разреда прати напредовање и прилагођавање свих ученика, план мера индивидуализације и начин њиховог спровођења се предлажу тек на крају првог разреда за други разред. И у изјашњењу учитељице Н. Д. је наведено да се „цело прво полугодиште првог разреда (се) снима понашање ученика, па и цео први разред да би се, евентуално, дао предлог за индивидуални образовни план за који постоји законом утврђена процедура која почиње у другом разреду“.
  • С тим у вези, треба истаћи да је забрињавајуће што запослени у установи образовања израду педагошког профила ученика везују искључиво за потребу израде индивидуално образовног плана. Наиме, иако Закон о основама система образовања и васпитања педагошки профил ученика наводи у одредбама члана 76. као основ за мере индивидуализације и израду индивидуално образовног плана, постојање педагошког профила није условљено постојањем потребе за индивидуално образовним планом. Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање[9] прописано је да наставник, односно стручни сарадник, прати развој и процес учења кроз области: вештине за учење, социјалне и комуникацијске вештине, самосталност и брига о себи. Ако у поступку праћења наставник или стручни сарадник утврди да постоје физичке, комуникацијске или социјалне препреке које неповољно утичу на добробит и развој ученика на очекиване исходе образовања и васпитања, приступа се прикупљању података ради формирања документације у сврху пружања одговарајуће подршке на основу које се израђује педагошки профил ученика. Педагошки профил садржи опис образовне ситуације ученика и основ је за планирање индивидуализованог начина рада са учеником. Ни законом ни подзаконским актом није прописано да се педагошки профил и мере индивидуализације израђују тек у другом разреду основне школе, односно да се не могу израдити раније. Може се разумети да у тренутку давања изјашњења на наводе притужбе у мају 2019. године, односно на почетку другог полугодишта, школа није имала израђен педагошки профил Л. П. Међутим, неприхватљиво је да професионалци у овој образовној установи не препознају ученицу са потенцијалном потребом за додатном подршком и самим тим и потребу за израдом педагошког профила, поготово јер су са здравственим стањем и социо-емоционалном незрелошћу ученице били упознати и пре њеног поласка у школу (на основу мишљења интерресорне комисије о одлагању уписа у први разред претходне године и резултата тестирања пред полазак у први разред).
  • Повереник је анализирао наводе учитељице Н. Д. из допуне изјашњења о њеним запажањима о Л. П. које је, како наводи, водила у својој педагошкој документацији. Анализом наведених запажања о ученици Л. П. која учитељица наводи може се уочити да наводи запажања, као што су на пример: „није припремљена да се за своје место у колективу треба изборити позитивним особинама“, „показује одређене облике неструктуираног понашања“, „одбија да учествује у заједничким активностима“, „није у стању да прихвати правила игре“, „окренута је себи и својим потребама“, „није адекватно припремљена за сарадњу у групи и није спремна да поштује правила понашања која јој не одговарају“, „успорена, дезоријентисана, навикнута да неко други води рачуна о њеним стварима“, „заборавила би…“, „губи ствари“, „тешко јој је да уочи разлику…“, „неуредно реже оловку…“, „моторика руке слаба“, „пажња јој је усмерена највише око један час“, „ради по свом и тако омета рад у групи и игри“, „разуме шта су правила понашања у школи, али није заинтересована да их поштује“. Од позитивних запажања о Л. П. учитељица наводи да се ситуација након разговора са мајком мало поправила тако да Л. П. „мало боље води рачуна о свескама и књигама“, „оловке и бојице је обележила тако да их сада мање губи“, „редовно пере руке…“, „стаје у ред за физичко, али углавном касни…“, „интелектуално очувана, у вербалној комуникацији јасна и прецизна, одговара на питања“, „скромно предзнање, препознаје слова, уме да напише реч и разуме делимично просту реченицу“, „у раду у пару се боље сналази,…“. Наведена евиденција је од значаја за израду педагошког профила с тим што Повереник указује да би већи акценат требало ставити на јаке стране и интересовања ученика у циљу пружања што делотворније подршке детету. С обзиром да је девојчица у међувремену променила школу, Повереник није дао препоруку да се за Л. П. приступи изради педагошког профила. Међутим, Повереник користи прилику да укаже школи да нема законских сметњи да се приступи изради педагошког профила у што ранијој фази како би капацитети ученика били максимално искоришћени.
  • Повереник за заштиту равноправности истиче да све особе које су укључене у образовање, васпитање и пружање подршке ученицима треба заједнички да раде на изградњи узајамног поверења и сарадње, како би се осигурало пријатељско окружење у којем би се потребе ученика боље разумеле и уважавале. Из навода и притужбе и изјашњења може се закључити да је сарадња школе и мајке Л. П. започела веома успешно, а да је касније нарушена. Како се у конкретном случају ради о детету посебно осетљивом због свог здравственог стања, заједнички је задатак и установе и родитеља да изналазе адекватне начине како би се за дете створило повољно окружење за развој његових пуних потенцијала.
  • У току поступка утврђено је да школа нема програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је од септембра 2018. године обавезна да изради и који је саставни део школског програма и развојног плана. Наиме, увидом у достављени део Годишњег план рада школе за школску 2018/2019. годину утврђено је да план садржи програм превентивних и интервентних активности у циљу примене Посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно васпитним установама, а не и програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.
  • На основу свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности констатује да на основу утврђеног чињеничног стања, у конкретном случају нема узрочно-последичне везе између вршњачких сукоба између Л. П. и других ученица и ученика у одељењу и здравственог стања или било ког другог личног својства Л. П. Такође, током поступка није утврђено да су школа или запослени, начинили такве пропусте у свом поступању којим би Л. П. могла бити стављена у неједнак положај на основу свог здравственог стања. Због тога у поступању запослених у ОШ „М.“ Н. Б. према ученици Л. П. нема повреде права из Закона о забрани дискриминације, што не значи да нема повреда других права која нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности.
  • Међутим, с обзиром на законом постављене циљеве образовања и васпитања, пре свега да образовна установа свим ученицима треба да обезбеди подстицајно и безбедно окружење за целовит развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу и развој равноправности, толеранције и уважавање различитости, Повереник за заштиту равноправности дао је препоруке мера ОШ „М.“ Н. Б. за остваривање пуне равноправности, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби Т. Д. из Б. против ОШ „М.“ Н. Б, директорке В. Ј, учитељице Н. Д, педагошкиње А. С. и психолошкиње Ј. В, није утврђено да је Л. П. дискриминисана на основу здравственог стања.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује ОШ „М.“ Н. Б. да:

  • Донесе Програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.
  • У школској 2019/2020. години планира и предузима мере и активности на подстицању и очувању основних вредности попут другарства, хуманости и солидарности, међусобног уважавања и толеранције у циљу стварања безбедног окружења, развијања ненасилног понашања и успостављања нулте толеранције према насиљу.

 

Потребно је да ОШ „М.“ Н. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] члан 21. Устава Републике Србије

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] члан 2.

[7] „Службени гласник РС”, бр, 88/2017 и 27/2018 – др. закон и 10/2019

[8] „Службени гласник РС“, број 65/18

[9] „Службени гласник РС“, бр. 74/2018

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon302-19 притужба мајке против ОШ због дискриминације Л.П. на основу здравственог стања у области образовања Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top