бр. 07-00-292/2025-02  датум: 8.8.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА, мајка малолетног дечака, поднела против Општине Варварин због дискриминације њеног сина у поступку остваривања права на услугу личног пратиоца. У притужби је наведено да је њен син ученик са сметњама у развоју, да похађа Основну школу „ББ“ у Варварину, те да му није обезбеђена подршка личног пратиоца иако је утврђена потреба за овом подршком. У притужби је такође указано да Општина Варварин ни другој деци којој је ова подршка неопходна није обезбедила пружање услуге иако је на то обавезна у складу са законом. Општина у свом изјашњењу није спорила да услуга није пружена сину подноситељке притужбе, као ни другој деци са инвалидитетом, појашњавајући да број деце којој је потребна ова услуга из године у годину расте, као и цена која се плаћа по сату пружене услуге те да недостају средства како би се услуга у 2025. години реализовала. Обраћали су се и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и поред средстава која су добили од Министарства у ранијем периоду, укупна средства нису довољна да би се услуга пружила у континуитету. Повереник је спровео поступак у којем је утврђено да је услуга личног пратиоца услуга социјалне заштите, односно услуга подршке за самосталан живот за чије пружање је надлежна локална самоуправа, односно у конкретном случају Општина Варварин.  Сврха пружања ове услуге је да детету са инвалидитетом омогући индивидуалну практичну подршку ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, односно ради успостављања што већег нивоа самосталности. Из изјашњења на наводе притужбе неспорно је да Општина Варварин сину подноситељке притужбе није обезбедила пружање ове услуге, као ни другој деци са инвалидитетом којима је утврђена потреба за овом услугом, позивајући се на недостатак средстава. Самом чињеницом да услуга личног пратиоца није пружена у континуитету детету са инвалидитетом, коме је утврђена као обавезан вид подршке, представља стављање у детета у неоправдано неповољнији положај на основу личног својства – здравствено стање и инвалидитет, јер ова услуга детету омогућава да досегне положај и ужива равноправно права која имају деца из опште популације. Повереник истиче да се јединица локалне самоуправе не може ослободити пружања ове услуге која је неопходна за самостално функционисање детета са инвалидитетом и његов приступ образовању. Закон о социјалној заштити као и Уредба о наменским трансферима предвиђа законске механизме у случају да јединица локалне самоуправе која пружа ову услугу спада у локалне самоуправе са нижим степеном развијености. Дакле, прописи Републике Србије не познају могућност ослобађања обавезе пружања ове услуге која је услов за остваривање права на инклузивно образовање деце, што потврђује како домаћа тако и пракса Европског суда за људска права. Овај суд је у својим одлукама заузео став да недовољна средства не могу бити оправдање за непоштовање права и слобода које су прописане Европском конвенцијом. Према ставу суда државе морају да покажу да улажу све напоре како би побољшале уживање економских, социјалних и културних права, чак и када су ресурси оскудни. Европски суд је посебно истакао да, уколико се држава определила за модел инклузивног образовања, онда је у обавези да овај вид образовања и обезбеди, а без пружања одговарајућих услуга подршке то није могуће. Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да је пропуштањем да обезбеди пружање услуге личног пратиоца сину подноситељке притужбе, Општина Варварин повредила одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Општини Варварин је препоручено да предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца сину подноситељке притужбе, докле год постоји потреба у складу са актом надлежног органа, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације. Имајући у виду да је у току поступка установљено да се услуга личног пратиоца не пружа ни другој деци са инвалидитетом и сметњама у развоју на територији ове општине, иако имају утврђену потребу за услугом, Повереник је Општини Варварин у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. закона о забрани дискриминације упутио и општу препоруку мера за унапређивање равноправности и заштите од дискриминације којом је препоручио општини да у што краћем року, а пре почетка школске године, успостави и реализује пружање услуге личног пратиоца свој деци са своје територије којој је утврђена потреба за пружањем ове услуге, као и да са овом препоруком мера упозна надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз поштовање правила о аноминимизацији.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА коју је због дискриминације инвалидитета свог сина поднела против Општине Варварин.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је решењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке њеном сину (рођеном 2013. године), ученику четвртог разреда Oсновне школе „ББ“ у Варварину, утврђено право коришћења услуге личног пратиоца за целу школску годину 2024/2025;

– да је то право користио само на почетку школске године – десет дана у септембру;

– да је хуманитарна организација „ВВ“ из Београда, која организује рад личних пратилаца, обуставила пружање услуге јер одговорна лица задужена за јавне набавке у Општини Варварин нису расписала тендер за наставак пружања услуге до данас, те син подноситељке притужбе и још седамнаесторо деце са сметњама не могу да учествују у настави.

1.3. У прилогу притужбе достављен је допис АА упућен Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарству за управу и локалну самоуправу и Поверенику за заштиту равноправности од 6. априла 2025. године и Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету – ученику, број IV/… од 9. августа 2022. године.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности и  затражио изјашњење од Општине Варварин у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1].

1.5. У изјашњењу ГГ, председнице Општине Варварин, између осталог, наведено је:

– да је Општина Варварин у 2024. години, a сходно својим расположивим средствима на основу спроведеног поступка набавке, обезбедила услугу лични пратилац детета, за коју je из буџета Општине Варварин издвојено 2.500.000,00 динара;

– да је након додељених средстава Општини Варварин од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у износу од 2.000.000,00 динара, Општина покренула нови поступак набавке и изабрала пружаоца услуге лични пратилац детета;

– да је уговор закључен са Центром ДД Београд, до висине средстава обезбеђених за услугу личног пратиоца детета сходно броју корисника;

– да истичу да је у питању 18 корисника, да се сваке године број деце са сметњама повећава, a као доказ томе наводе и чињеницу да je само у претходној било 10 деце, a сада 18 којима je услуга неопходна, те да се цена пo сату пружене услуге повећала,  сходно чему истичу да недостају средства како би се услуга у 2025. години и реализовала, будући да је немогуће определити средства из буџета општине у том износу;

– да с обзиром на то да Општина Варварин није у могућности да из буџета определи већи износ средстава за наведену услугу, у 2025. години су Одлуком о буџету Општине опредељена средства у износу од 2.500.000,00. Имајући у виду и целокупан годишњи буџет Општине за средства која недостају, a како би се обезбедила услуга корисницима у континуитету без прекида, обратили су се надлежном Министарству, у нади да ће им средства и одобрити;

– да се са наводима притужбе не слажу у потпуности, из разлога што се Општина Варварин, руководиоци и запослени залажу за једнак положај свих категорија становника са циљем да сви буду једнаки и да уживају једнак положај и правну заштиту, без обзира на лична својства и без прављења разлике или неједнака поступања у намери да се поједина права ускрате, повреде или ограниче;

– да свако има право нa предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са Законом, тако да поднета притужба поводом образовања и стручног оспособљавања није основана јер истима није ограничено нити уксраћено праћење наставе, отежан или онемогућен упис у васпитно-образовну установу, нити су искључени из установа, нити je на било који начин неоправдано направљена разлика и неједнако поступљено према њима;

– да су за локалну самоуправу то грађани општине који су једнаки јер да није тако, не би ни издвојили износ који je наведен имајући у виду да је реч о једној малој општини са изузетно малим годишњим буџетом, нити би се даље залагали или обраћали ресорном министарству, у циљу омогућавања услуге која је преко потребна овој осетљивој категорији становништва.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у допис АА упућеном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарству за управу и локалну самоуправу и Поверенику за заштиту равноправности од 6. априла 2025. године, у којем је именована навела следеће: „Обраћам се молбом за пружање помоћи ради решавања проблема, који до сада нисам могла решити код органа локалне самоуправе Општине Варварин. Наиме, мајка сам детета који je рођен ...2013. године, и ученик je IV разреда ОШ „ББ“ у Варварину. Moj син спада у категорију деце са сметњама у развоју, што je потврђено решењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне здравствене и социјалне подршке детету – ученику, број IV/…, од 09.08.2022. године. Решењем je утврђено право да му се омогући услуга личног пратиоца за целу школску годину 2024/2025. Он je користио право и услугу личног пратиоца само на почетку школске године, првих 10 дана у септембру 2024. године. Након тога смо сви родитељи који имају децу са сметњама у развоју на територији Општине Варварин, од организације „ВВ“ из Београда, која организује рад особа које врше услугу личног пратиоца на подручју општине Варварин, обавештени да локална самоуправа нема више средстава да финансира наведену услугу за децу са сметњама у развоју, јер су додељена средства која су била пребачена на рачун организације већ утрошена. У локалној самоуправи добили смо исто обавештење да услуга престаје са радом, те да ће наставак исте бити тек фебруара 2025. године, када се определе нова средства из буџета Општине Варварин. Након више безуспешних покушаја ради добијања информација везано за услугу личног пратиоца, од стране челника локалне самоуправе смо добили одговор да надлежно министарство није још увек пребацило средства локалној самоуправи, како би расписали тендер за ново вршење услуга код сертификоване хуманитарне организације. Напомињем да у Општини Варварин за сада има 17 деце која су решењем Комисије остварила право на услугу личног пратиоца, и да већ целу годину немају пружену услугу. Напомињем да без личног пратиоца не могу да остваре план инклузије и нормално похађају наставу a самим тим и своје право на образовање које им je на овај начин грубо ускраћено.У последњих пар година непрекидно се сусрећемо са истим проблемом, који траје у недоглед, док школска и предшколска деца трпе. Од челника локалне самоуправе добијамо одговоре да нису у стању да нам помогну и да реше проблем, пa постављам питање да ли наша деца због тога треба да седе кући или у школским клупама. Напомињем да на тај начин се према нашој деци грубо крше основна људска права и самим тим дискриминишу иако су органи управе и локалне самоуправе у обавези да на основу чл. 36. Закона о спречавању дискриминације особа са инвидуалитетом, предузму све мере за обезбеђивање равноправности у области васпитања и образовања. Обзиром да се до сада Закон уопште није поштовао у целости, породице 17-оро деце ће бити спремне да поднесу колективну тужбу за утврђивање дискриминације и накнаду штете пред надлежним судом у што скоријем року, јер je још мало крај школске године a решавање нашег проблема се не назире. Такође напомињем да због наведене ситуације сваког дана са мојим дететом морам да одлазим у школу и будем са њим за време наставе, јер имам сертификат за личног пратиоца, пa ми je због тога и дозвољен приступ школској установи. Остали родитељи се сналазе на разне начине и плаћају пратиоце из личних средстава, што им до сада није никад надокнађено. Због такве ситуације трпимо велику штету, a и деца поред нас, a већина нас због тога не може да заснује радни однос нити да определи било какво друго занимање, већ то време проводи у школи без накнаде. Молим наведене институције да покушају да пронађу начин за решење проблема у складу са Законом и да деца остваре своја права и услуге која су им додељена, како не бисмо били принуђени да иста остварујемо у поступку пред надлежним судом, што смо сви до сада већ дуже времена избегавали и стварали држави додатне и увећане трошкове. Уједно бих Вас замолила да ме писмено обавестите о свом ставу и предлозима као и могућим решењима које бисте предузели у циљу решавања изнетог проблема; a уколико утврдите постојање основа надлежнима локалне самоуправе наложите предузимање свих мера које су дужни у циљу решавања проблема и избегавања судског поступка.“

2.2. Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику, број IV/… од 9. августа 2022. године утврђено је да је право на услугу личног пратиоца током школске 2021/2022. године и даље докле постоји потреба, предложена мера подршке сину подноситељке притужбе, за чије су пружање одговорни Општина Варварин и Центар за социјални рад Варварин. Како је у мишљењу између осталог наведено, додатну потешкоћу представљају прекиди континуираном пружању услуге личног пратиоца, која је неоходна како би дете могло редовно да похађа наставу.

2.3. У току поступка је утврђено је да сину подноситељке притужбе није обезбеђена услуга личног пратиоца.

2.4. Из навода притужбе и изјашњења произлази да на територији Општине Варварин ни осталој деци којој је утврђена потреба за подршком личног пратиоца, ова услуга није пружена од када и детету подноситељке притужбе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе, изјашњења, прилога достављених уз притужбу, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.2. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.3. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета,[3] која у члану 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одребама члана 29. став 1. ове конвенције дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права, без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће  државе, у остваривању права на образовање, обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања

3.5. Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[5].  Одредбама члана 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања^[6]  дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Одредбама члана 3. став 3. прописано је да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Према одредби члана 110. став 1. овог закона, у установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Чланом 136. став 5. прописано је да образовно-васпитном раду може да присуствује и лични пратилац детета, односно ученика, ради пружања помоћи детету, односно ученику са сметњама у развоју и инвалидитетом, у складу са законом.

3.8. Одредбом члана 20. став 1. тачка 4. Закона о локалној самоуправи^[7] прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група.

3.9. Законом о социјалној заштити^[8] прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 45. Закона о социјалној заштити прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.

3.10. Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити^[9] прописано је да се у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за наменске трансфере, којима се у складу са Законом о социјалној заштити и у складу са прописима о финансирању локалне самоуправе, финансирају: 1) услуге социјалне заштите које по Закону финансирају јединице локалне самоуправе и то у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека; 2) услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији имају седиште установе за домски смештај у трансформацији (у даљем тексту: установе у трансформацији), укључујући и трошкове трансформације тих установа; 3) иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. Степен развијености јединица локалне самоуправе одређује се према јединственој листи развијености јединица локалне самоуправе, у складу са законом којим се уређује регионални развој, утврђеној за годину која претходи години у којој се врши обрачун трансфера односно према последњим познатим подацима. Услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију су услуге којима се врши подршка и допринос очувању природне породице и останку деце у породицама, као и подршка старијим лицима од 65 година у руралним срединама и слабо насељеним местима.

3.11. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику[10] прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници. Додатна подршка се обезбеђује у оквиру система образовања и васпитања, здравствене и социјалне заштите. У мере додатне подршке између осталих спада и обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику, односно персоналног асистента одраслом полазнику у складу са прописаним стандардима услуга, под условом да су укључени у васпитно образовну установу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.

3.12. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[11] прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.13. Притужбом у овом поступку је указано да је син подноситељке притужбе дете са сметњама у развоју, ученик четвртог разреда ОШ „ББ“ у Варварину, којем је утврђено право коришћења услуге личног пратиоца, а који је ову услугу користио у трајању од 10 дана на почетку школске године, док му након истека тог периода услуга није обезбеђена.

3.14. Имајући у виду наведено, задатак Повереника за заштиту равноправности био је да испита да ли је поступањем Општине Варварин син подноситељке притужбе дискриминисан на основу свог инвалидитета и здравственог стања као личног својства.

3.15. Повереник најпре констатује да је услуга личног пратиоца услуга социјалне заштите, чије пружање је у складу са чланом 45. Закона о социјалној заштити у надлежности локалне самоуправе. Ова услуга спада у услуге подршке за самосталан живот које се у складу са наведеним чланом закона пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите^[12] прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

3.16. Повереник даље констатује да је из изјашњења на наводе притужбе неспорно да Општина Варварин сину подноситељке притужбе није обезбедила пружање ове услуге, као ни другој деци са инвалидитетом којима је утврђена потреба за овом услугом, позивајући се на недостатак средстава. С тим у вези, Повереник констатује да се јединица локалне самоуправе не може осободити пружања ове услуге која је неопходна за самостално функционисање детета са инвалидитетом и његов приступ образовању. Закон о социјалној заштити као и Уредба о наменским трансферима предвидели су законске механизме како јединица локалне самоуправе пружа ову услугу уколико спада у локалне самоуправе са нижим степеном развијености. У изјашњењу је наведено да је Министарство обезбедило део средстава, док је у складу са прописима Општина Варварин у обавези да обезбеди остатак средстава, а не да прекине пружање услуге јер није планирала односно  обезбедила средства у свом буџету. Прописи Републике Србије не познају могућност ослобађања обавезе пружања ове услуге која је услов за остваривање права на инклизивно образовање деце. Поред домаће судске праксе и пракса Европског суда за људска права упућује на то да се држава не може ослободити одговорности у случају да услугу није пружила из финансијских разлога. Дакле, омогућавање ове услуге не остварује се сходно „могућностима“ локалних самоуправа, с обзиром на то да је у питању људско право које кориснику припада у складу са законом. Европски суд за људска права је у својим одлукама заузео став да недовољна средства не могу бити оправдање за непоштовање права и слобода које су прописане Европском конвенцијом^[13]. Међународни уговори намећу непосредну обавезу предузимања одговарајућих корака ка пуном остваривању економских, социјалних и културних права. Недостатак средстава не може оправдати нечињење или неограничено одлагање мера за остваривање ових права. Државе морају да покажу да улажу све напоре како би побољшале уживање економских, социјалних и културних права, чак и када су ресурси оскудни.^[14] Европски суд је посебно истакао да, уколико се држава определила за модел инклузивног образовања, онда је у обавези да овај вид образовања и обезбеди, а без пружања одговарајућих услуга подршке то није могуће.

3.17. Повереник даље констатује да чињеница да је одлуком локалне самоуправе овај вид подршке прописан ништа не значи уколико нису обезбеђена средства за реализацију услуге којом би се обухватила сва деца којој је услуга неопходна у континуитету. У складу са прописима улога општина и градова (јединица локалне самоуправе) у развоју услуга садржана је у различитим групама активности, као што је иницирање планирања, партнерстава и иновација, али и одговорности за постојање услуга које су у њиховој надлежности и за којима постоји потреба међу грађанима. Обезбедити услуге социјалне заштите значи обезбедити: нормативно-правни основ, финансијска средства и организацију или више њих, које пружају услуге.^[15]

3.18. Самом чињеницом да услуга личног пратиоца није пружена у континуитету детету са инвалидитетом, коме је утврђена као обавезан вид подршке, представља стављање у детета у неоправдано неповољнији положај на основу личног својства – здравствено стање и инвалидитет, јер ова услуга детету омогућава да досегне положај и ужива равноправно права која имају деца из опште популације. У конкретном случају, неспорна је узрочно последична веза између необезбеђивања услуге лични пратилац и личног својства детета јер је чињеница да због свог инвалидитета/здравственог стања дете није могло равноправно да похађа школу и обавља остале активности као деца из опште популације.

3.19. Повереник користи прилику да подсети да је имајући у виду значај услуге личног пратиоца још 2019. године, као и 2021. године свим јединицама локалне самоуправе, укључујући Општину Варварин, упутио препоруку мера за остваривање равноправности да предузме све неопходне мере и активности којима ће обезбедити успостављање и пружање услуге личног пратиоца деци којој је ова услуга неопходна. Такође,  2021. године Повереник је покренуо и парницу за заштиту од дискриминације у јавном интересу, а уз сагласност мајке дечака са аутизмом коме ова услуга, иако неопходна, није пружена. Ова стратешка парница је покренута против јединице локалне самоуправе и Центра за социјални рад у општем интересу, са циљем да допринесе доследној примени прописа и унапређењу правне праксе, да додатно охрабри и подстакне жртве дискриминације на покретање антидискриминационих парница, као и да правно едукује и сензибилише јавност за проблем дискриминације. Поред тога, циљ Повереника је био да својом процесном активношћу издејствује доношење повољних судских пресуда, којима се поред пружања правне заштите дискриминисаним лицима, упућује и јасна порука јавности да је дискриминација забрањена и да се делотворно санкционише. Такође, Повереник указује и на пресуду Апелационог суда у Новом Саду број ГЖ 3827/2014 од 1. јула 2015. године којим је потврђена пресуда Основног суда у Суботици број П 1102/2013 од 9. јула 2014. године за накнаду штете. Апелациони суд је потврдио одговорност тужених, предшколске установе и јединице локалне самоуправе, за насталу материјалну штету у имовини тужиоца, родитеља детета са аутизмом. Суд је утврдио да су предшколска установа и локална самоуправа узроковале материјалну штету у имовини тужиоца која је настала ангажовањем логопеда, реедукатора и персоналног асистента за малолетно дете, као и на име путних трошкова. Суд је указао да се одговорност предшколске установе за накнаду материјалне штете заснива на чињеници да није обезбедила неопходан кадар, док је одговорност локалне самоуправе заснован на чињеници да није обезбедила неопходна средства за ангажовање потребне подршке.

3.20. Имајући у виду све наведено, сагледавајући све околности овог случаја, Повереник за заштиту равноправности је донео мишљење да је Општина Варварин, пропуштајући да обезбеди додатну подршку личног пратиоца, отежала сину подноситељке притужбе остваривање права на образовање и пуно укључивање у образовни систем, чиме је извршила акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета/здравственог стања.

3.21. Поред тога, а полазећи од чињенице да Општина Варварин ниједном детету са инвалидитетом није обезбедила пружање ове изузетно важне услуге, Повереник је у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације овој општини упутио општу препоруку мера за унапређивање равноправности и заштите од дискриминације да у што краћем року, а пре почетка нове школске године, успостави и реализује пружање услуге личног пратиоца свој деци са своје територије којој је утврђена потреба за пружањем ове услуге. Повереник је такође препоручио Општини Варварин да са овом препоруком мера упозна надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз поштовање правила о аноминимизацији.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди пружање услуге личног пратиоца сину подноситељке притужбе, Општина Варварин је повредила одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Општини Варварин да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца сину подноситељке притужбе, ученику ОШ „ББ“ у Варварину, докле год постоји потреба у складу са актом надлежног органа.

5.2. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Општина Варварин обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ових препорука, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општина Варварин не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

6. ПРЕПОРУКА МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[16] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује Општини Варварин:

6.1. Да у што краћем року, а пре почетка школске године, успостави и реализује пружање услугу личног пратиоца свој деци са своје територије којој је утврђена потреба за пружањем ове услуге.

6.2. Да са овом препоруком мера за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације упозна надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз поштовање правила о анонимизацији.

Потребно је да Општина Варварин обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ових препорука, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] „Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[6] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 –др.закон, 10/19 и 27/18- др.закон, 6/20, 129/21, 92/23 и 19/25

[7] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[8] „Службени гласник РС”, бр. 24/11 и 117/22 – одлука УС, члан 40. став 1. тачка 3. у вези са чланом 44.

[9] Уредба о наменским трансферима у социјалној заштити („Службени гласник РС“, бр. 18/16, 38/21), члан 2.

[10] „Службени гласник РС“, бр. 80/18

[11] „Службени гласник РС“, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[12] „Службени гласник РС“, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[13] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/seminar_background_paper_2013_eng, тачка 15.

[14] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.ohchr.org/sites/default/files/documents/publications/factsheet33en.pdf, стр. 14.

[15] Владан Јовановић, „Водич за обезбеђење услуга социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе“, ГИЗ, Београд, 2020.

[16] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

298-25 Мишљење у поступку остваривања права на услугу личног пратиоца