бр. 07-00-130/2020-02   датум: 12.3.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, директора Центра за социјални рад К., коју је поднео у име ББ, психолошкиње и стручне сараднице овог центра, изјављене против адвокаткиње ВВ, због дискриминације на основу породичног статуса. У притужби је наведено да је ВВ, као пуномоћница тужене, дана 31. јануара.2020. године, поднела поднесак  суду у К., у којем наводи: „Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу и који разуме њихове најбоље интересе и потребе, јер то није интерес деце“. У изјашњењу на притужбу ВВ је, између осталог, навела да у поднеску од 31. јануара 2020. године нигде није наведено име ББ, као што ни у било ком другом предмету није наводила њено име, као ни име било ког запосленог радника Центра за социјални рад у К., да о ББ професионално и лично не зна ниша, нити је њен живот занима, да све што је у поднесцима и жалбама писала, односи се искључиво на рад Центра за социјални рад у К. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да наведена изјава ВВ, изнета у поднеску од 31. јануара 2020. године, представља узнемиравање и понижавајуће поступање које представља повреду достојанства ББ на основу њеног личног својства -брачног и породичног статуса. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је овом изјавом прекршен Закон о забрани дискриминације, због чега је ВВ препоручено да, поводом дискриминаторне изјаве која је изнета у поднеску, упути писано извињење ББ као и да убудуће у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио АА, директор Центра за социјални рад К., коју је поднео у име ББ, психолошкиње и стручне сараднице овог центра, изјављенoм против ВВ, због дискриминације на основу породичног статуса.
   • У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:

• да је ВВ, дана 31. јануара 2020. године, поднела поднесак у предмету Основног суда у К. у којем наводи: „Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу и који разуме њихове најбоље интересе и потребе, јер то није интерес деце“;
• да је ББ дипломирана психолошкиња и поступајућа водитељка случаја у Центру за социјални рад К., дала мишљење за потребе поступка који се води пред Основним судом у К.;
• да ББ више од 12 година ради у Центру за социјални рад К. и непосредно је ангажована у предметима који се тичу заштите права и инатереса малолетне деце;
• да за обављање посла у домену заштите деце ББ испуњава све услове утврђене правним прописима, а где није постављен услов да стручни радник треба да има своју биолошку децу како би могао да ради свој посао као стучњак у овој области и разуме најбољи интерес детета;
• да је чињеница да ББ нема своје биолошке деце, као и да је то познато делу јавности, али је и чињеница да то није од значаја за судски поступак који се води и да није од значаја за део поступка који се водио пред Центром за социјални рад К., за потребе којег је дала своје мишљење, у смислу члана 270. Породичног закона, а свакако није разлог да се ВВ бави тиме који психолог може, а који не може да дâ предлог у вези најбољег интереса деце;
• да је од значаја чињеница да је у периоду када је сачињен поднесак, ББ била привремено спречена за рад због побачаја након трудноће;
• да је поднесак са дискриминаторним ставом упућен Основном суду у К. и са његовом садржином упознати су сви који су дошли у додир са овим актом;
• да је садржина поднеска у делу којим се на непрофесионалан, неетичан начин оспорава стручност водитељке случаја која нема децу, негативно утицао и погодио ББ, која се због тога осећа узнемирено и омаловажено;
• да је ББ задужена за предмет Б. од 2016. године и од тада поступа у својству водитељке случаја;
• да је искључиво ББ давала мишљење на захтев суда, у складу са чланом 270. Породичног закона;
• да је ВВ адвокаткиња , чиме њен дискриминаторски и у поднеску увредљив став представља озбиљан пропуст и непрофесионално понашање адвокаткиње.
  • Уз притужбу су достављени следећи докази: фотокопија поднеска упућеног суду у К., изјава ББ,  налаз и мишљење органа старатељства од 11.3.2019. године и фотокопија омота списа за предмет Б., за који је задужена водитељка ББ.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ВВ.
  • У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:
• да су нетачни наводи да је у поднеску од 31.1.2020. године, упућеном суду у К. било шта написала или изнела против ББ;
• да су нетачни наводи и да се речи које ББ сматра увредљивим, односе на њу лично, нити да се односе на било ког појединца лично;
• да у поднеску од 31.1.2020. године нигде није наведено име ББ, као што ни у било ком другом предмету није наводила њено име, као ни име било ког запосленог радника Центра за социјални рад у К.;
• да се из контекста употребљених речи не може рећи да су упућене било коме лично, нити се може закључити да су упућене да би се неко дискриминисао по основу брачног и породичног стања;
• да ББ, по имену и презимену није поменула ни у једном предмету, нити је у било ком смислу за њу нешто неводила, да о њој професионално и лично не зна ниша, нити је њен живот занима;
• да све што је у поднесцима и жалбама писала односи се искључиво на рад установе, на рад суда и на рад судских вештака;
• да нема сазнања ко је у име Центра за социјални рад дао мишљење везано за вршење родитељског права и ко је дао предлог да суд донесе привремену меру да се деца странака повере оцу, а да се одржавање личних односа са мајком одвија на начин да се виђају у Центру за социјални рад у контролисаним условима, нити се то може видети из списа предмета;
• да у овом предмету мишљење и предлоге није давала ББ, као појединац, већ Центар за социјални рад, као установа;
• да од фебруара 2019. године, од када заступа тужену у предмету, нико од запослених у Центру за социјални рад, па ни ББ, званично и по списима предмета није био укључен у предмет, а мишљења и предлози су дати пре њеног ангажовања;
• да се ББ први пут званично појавила у предмету као представник Центра за социјални рад на рочишту које је одржано 28.2.2020. године, а поднесак од 31.1.2020. године, на који се позива и за који је навела да јој је доставио тужилац, је тада већ био написан и налазио се у списима предмета;
• да лично не познаје ББ, нити јој је познато њено брачно и породично стање, да ли има или нема деце, нити се бави приватним животима других људи,
• да ББ није Центар за социјални рад, а садржина поднеска и речи које се у њему наводе нису упућене њој, нити су се на њу лично односиле, нити на било које друго лице, и искрено јој је жао уколико су је иза ма личних разлога повредиле и узнемириле;
• да је немогуће неког дискриминисати на основу брачног и породичног стања ако вам није позната та чињеница;

• да је изнела примедбе на неприхватљив и штетан предлог Центра за социјални рад, али да се њене речи нису односиле ни на једног психолога посебно, већ уопштено на све оне особе које тако осетљивом проблему приступају на начин да деци ускраћују оно најбитније у детињству и животу- мајку.

• Повереник за заштиту равноправности, ради правилног утврђивања чињеничног стања, накнадно је затражио од подноситеља притужбе да достави доказе из којих би се утврдило да се изјава ВВ, изнете у поднеску од 31.1.2020. године, односи на ББ, као и да појасни да ли је ББ, као водитељка случаја и психолошкиња Центра за социјални рад К. дала стручно мишљење за потребе и по захтеву суда, у складу са чланом 270. Породичног закона.
• У допуни притужбе директор Центра за социјални рад К. је доставио фотокопију извештаја по предмету који се води у Центру за социјални рад у К., а који је отворен по пријему захтева Основног суда за давање мишљења, где је јасно назначено да је водитељ случаја ББ. Такође, наведено је да је  ББ задужена по овом предмету од 2016. године, од када поступа у својству водитеља случаја, и да је искључиво ББ давала мишљење на захтев суда у складу са чланом 270. Породичног закона и члана 62. Правилника о организацији, нормативама и стандардима рада Центра за социјални рад. Уз изјашњење је достављена и фотокопија омота списа предмета Б., за који је задужена ББ и копију обавештења суду у Кикинди да је ББ привремено спречена за рад (на боловању).

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је ББ, водитељка случаја у предмету Б. и да по налогу Основног суда у К., а у смислу члана 270. Породичног закона, у име Центра за социјални рад у К., налаз и струно мишљење органа старатељства у овом предмету дала (потписала) ББ.
• Утврђено је, да је ВВ, у поднеску од 31. јануара 2020. године, упућеном Основном суду у К.,између осталог навела: „ …Центар и суд су предложили да се деца повере оцу, а да се са мајком виђају у контролисаним условима у Центру за социјални рад на по пола сата! За које дете је најбоље решење да мајку, од које се није одвајало од рођења, виђа сваког другог викенда по пола сата у контролисаним условима? Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу и који разуме њихове најбоље интересе и потребе…јер то није интерес деце“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене прилоге.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[3]

3.3. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.4.      Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 4. прописано је да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.5.      Одредбама члана 26. Закона о равноправности полова[7] прописано је да је свако равноправан, без обзира на породични и брачни статус.

Анализа изјаве ВВ са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је ВВ, својом изјавом изнетом у поднеску која гласи: „Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу и који разуме њихове најбоље интересе и потребе, јер то није интерес деце“ повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да ли је њена изјаве представљала узнемиравање и понижавајуће поступање према ББ, запосленој у Центру за социјални рад К.

3.7. Наиме, Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења ВВ да се цитирани наводи из поднеска од 30. jануара 2020. године, који је упућен Основном суду у К., нису однослили на ББ нити било кој друго лице лично, да нигде, ни у једном поднеску није поменула име ББћ, нити било ког од другог запосленог у  Центру за социјални рад К.

Повереник за заштиту равноправности констатује да је анализа навода из притужбе и изјашњења показала да ВВ не оспорава наводе из поднека, односно  изјаву/реченицу која је предмет ове притужбе из поднеска, с тим што је истакала да против ББ није ништа лично написала, нити је поменула у поднеску, да речи нису њој упућене лично. Међутим, анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа који су достављени, показала је да ББ била водитељка случаја у предмету Б., као и да је она лично, по налогу суда, дала стручно мишљење у име органа старатељства у овом предмету.  Због тога се може закључити да је реченица: Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу и који разуме њихове најбоље интересе и потребе, јер то није интерес деце, усмерена на ББ, иако није наведено лично њено име. Повереник истиче да се цитираном изјавом ВВ на увредљив начин обратила запосленој у установи, што је у супротности са антидискриминационим прописима, којима се забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Такође, имајући у виду и исказ ББ, у којем наводи „да јој је ова реченица јако тешко пала јер као психолог поступа у предмету и оспорава јој се стручност и компетентност због тога што нема деце, а посебно је тешко доживела из разлога што је недавно изгубила трудноћу“,  може се закључити да је оваква изјава ВВ имала за последицу повреду достојанства ББ на основу њеног личног својства – брачног и породичног статуса, што је у супротности са одредбама члана 12. Закона о забран дискриминације.   

3.8. Поред тога, Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да „се спорна реченица није односила ни на једно лице посебно, већ уопштено на све оне које тако осетљивом проблему приступају на начин да деци ускраћују оно најбитније у детињству и животу-мајку, већ се односила на предлог и мишљење центра као установе“, као и да „ни један запослени радник/радница Центра за социјални рад није Центар за социјални рад, нити се може поистоветити/идентификовати са том установом“. Повереник за заштиту равноправности сматра да упућивање реченице „Такав предлог није могао предложити ни један психолог који има децу…“, представља уједно и повреду достојанства свих особа који су стручњаци из ове области и раде са децом, и то на основу њиховог личног својства – брачног и породичног статуса. Стога, Повереник указује да је свака изјава која је упућена било којој особи, а која за последицу има узнемиравање и понижавање групе лица на основу њиховог личног својства, релевантна у смислу одредби Закона о забрани дискриминације и њоме се такође може створити непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.9. Повереник за заштиту равноправности указује да је Адвокатска комора Србије, односно Адвокатска комора Војводине, организација којој су, према Закону о адвокатури[8] поверена јавна овлашћења, те да су лица која их представљају посебно дужна да поштују прописе и професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих и дискриминаторских коментара, поштујући достојанство сваке особе, као и прописе о забрани дискриминације. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да чињеница да је ВВ адвокаткиња повлачи са собом и њену већу одговорност за јавно изговорену реч.  Повереник за заштиту равноправности указује да онда када се критикује и коментарише рад неког лица, потребно је то чинити кроз анализу његових професионалних компентенција,  без довођења у везу са неким личним својством који су у потпуности ирелевантни за професионалне позиције на којима се особа налази.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом датом у поднеску упућеном О.с у К., ВВ прекршла је одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ВВ.

5.1. Да поводом дискриминаторне изјаве из поднеска од 31. јануара 2020. године, упути писано извињење ББ, преко Центра за социјални рад К.

5.2. Да убудуће води рачуна да, у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ВВ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ВВ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Члан 46. став 1. Устава Републике Србије

[6] Члан 46. став 2 Устава Републике Србије

[7] „Службени гласник РС“, број 104/09

[8] „Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12 – одлука УС, члан 65.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

290-20 Утврђена дискриминација на основу брачног и породичног статуса