бр. 07-00-273/2025-02  датум: 10.6.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из … против послодавца, привредног друштва ББ (у даљем тексту: послодавац), коју је поднеo сматрајући да је поступањем послодавца дискриминисан по основу инвалидитета. У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено да је подносилац притужбе запослен код послодавца на радном месту – радник у производњи, као и да се послови из описа овог радног места углавном обављају у стојећем положају, да „седећа“ радна места, постоје у „тиму за пуњење силова“, те да су наведена радна места „попуњена радницима који су инвалиди и који нису инвалиди“, да подносилац притужбе има статус особе са инвалидитетом, утврђен од стране надлежног органа, те да му је, приликом процене радне способности, утврђено да не може да обавља послове у стојећем положају, да је, и поред уредног достављања решења надлежног органа о процени радне способности послодавцу, и даље распоређен на истом радном месту, обављајући послове које не би смео, у стојећем положају, да је више пута усмено и писмено тражио промену радног места од послодавца, да се обраћао и служби за људске ресурсе код послодавца, те да је увек добијао усмени одговор „да такво радно место не постоји“, да се овим поводом обраћао и инспекцији рада, као и да је од послодавца добијао упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду, јер није радио на дан државног празника који је нерадан дан,  као и да је послодавац доставио подносиоцу притужбе ново упозорење о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду 27.4.2025. године. У изјашњењу директора послодавца, између осталог, наведено је да је подносилац притужбе 26.8.2023. године пао на радном месту у току рада и да се том приликом пожалио на бол у левом колену, са којим је већ претходно имао проблема, да је наведени инцидент пријављен као повреда на раду, те да је подносилац притужбе непрекидно од 26.8.2023. године па све до 17.2.2024. године био одсутан са рада због повреде на раду, да подносилац притужбе, почев од 19.2.2024. године, до 30.4.2025. године, у претежнијем периоду није радио, због привремене спречености за рад, коришћења годишњег одмора, као и коришћења слободних дана у оквиру прерасподеле радног времена, као и да је у марту и априлу 2025. године био неоправдано одсутан са рада у одређеним временским периодима, да је послодавац 11.2.2025. године донео одлуку о распореду радног времена и раду за време државног празника од 11.2.2025. године, којом је одређен рад на дан 17.2.2025. године, а да подносилац притужбе није радио наведеног дана, као и да је тек 25.2.2025. године послодавцу доставио потврду о привременој спречености за рад, а да је 11.3.2025. године претходно доставио дознаку за период одсуства са рада од 1.2.2025. године до 28.2.2025. године, као и да подносилац притужбе поново одсуствује са посла од 5.5.2025. године, а да послодавац још увек не зна за разлог одсуства са рада подносиоца притужбе, те да послодавац није имао могућности да размотри евентуалну промену радног места за подносиоца притужбе, у складу са законском процедуром, будући да је запослени одсутан са рада и да у претежном периоду од августа 2023. године није радио, као и да послодавац у својој систематизацији послова није предвидео „седећа радна места“ за позиције у сектору производње. Узимајући у обзир неспорне чињенице које су утврђене у току поступка, да подносилац притужбе и даље ради на истом радном месту, на којем се послови обављају искључиво у стојећем положају и након доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … од … и поред благовременог упознавања послодавца за наведеним решењем, у поступку је разматрано да ли је послодавац предузео све неопходне радње и мере у складу са одредбама члана 101. Закона о раду након достављања решења, како би подносилац притужбе био распоређен на одговарајуће радно место, односно да ли је поступањем односно непоступањем у конкретном случају ставио у неоправдано неповољнији положај подносиоца притужбе као запосленог, по основу инвалидитета као личног својства. Неопходно је претходно указати да је подносилац притужбе, у складу са посебним правилом о терету доказивања, прописаним одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, учинио вероватним акт дискриминације послодавца у конкретном случају, тако што је доставио Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године, којим су утврђена ограничења у виду послова које може обављати, а која су у супротности са пословима које, према наводима из притужбе, обавља на свом радном месту. Поред тога, подносилац притужбе је доставио и доказ да је послодавца обавестио о доношењу наведеног решења и да је исто послодавцу и достављено. С тога, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до акта дискриминације, лежи на послодавцу. Повереник указује да је, приликом упућивања захтева за изјашњење, од послодавца између осталог, посебно захтевано да достави Поверенику акт о процени ризика за радно место на којем је подносилац притужбе распоређен, као и да достави правилник о организацији и систематизацији послова код послодавца. Међутим, послодавац, осим навода из изјашњења да „у својој систематизацији послова није предвидео седеће радно место за позиције у скетору производње“, као и да „није ни имао могућности да размотри евентуалну промену радног места, с обзиром да је запослени одсутан и да није долазио на рад“, није доставио доказе којима би поткрепио наводе да код послодавца не постоје одговарајућа радна места за подносиоца притужбе, сходно преосталој радној способности. Поред тога што нису достављени ови докази, послодавац је навео да одговарајућа радна места не постоје у сектору производње, при чему се може закључити да послодавац није ни узимао у разматрање премештај на друга радна места изван сектора производње, уколико постоји радно место које одговара стручној спреми подносиоца притужбе и ограничењима наведеним у Решењу НСЗ. Чињеница да је подносилац притужбе био у дужем периоду одсутан са рада, никако није спречавала послодавца да предузме мере у складу са законом у вези са премештајем подносиоца притужбе на друго одговарајуће радо место. Повереник је дао мишљење да је нераспоређивањем запосленог АА у складу са његовим здравственим стањем и инвалидитетом, односно у складу са његовом радном способношћу, привредно друштво ББ повредило одредбе члана 6, а у вези са чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације. Послодавцу је дата препорука да отклони последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе у погледу распоређивања на радно место које одговара његовој радној способности.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио AA из …, коју је поднео против послодавца, привредног друштва ББ из … (у даљем тексту: послодавац), због дискриминације на основу инвалидитета.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је подносилац притужбе запослен код послодавца на радном месту – радник у производњи, као и да се послови из описа овог радног места углавном обављају у стојећем положају;
• да „седећа“ радна места, односно радна места на којима се послови не обављају у стојећем положају, постоје у „тиму за пуњење силова“, те да су наведена радна места „попуњена радницима који су инвалиди и који нису инвалиди“;
• да подносилац притужбе има статус особе са инвалидитетом, утврђен од стране надлежног органа, те да му је, приликом процене радне способности, утврђено да не може да обавља послове у стојећем положају, већ искључиво у седећем положају;
• да је, и поред уредног достављања решења надлежног органа о процени радне способности послодавцу, и даље распоређен на истом радном месту, обављајући послове које не би смео, у стојећем положају;
• да је, поред уредног достављања решења о процени радне способности, више пута усмено и писмено тражио промену радног места од послодавца, да се обраћао и служби за људске ресурсе код послодавца, те да је увек добијао усмени одговор „да такво радно место не постоји“;
• да код послодавца постоји „радно место за пуњење силова у конекторе“, да на том радном месту ради више радника од којих неки имају статус особе са инвалидитетом, да се овим поводом обраћао и инспекцији рада, као и да је од послодавца добијао упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду, јер није радио на дан државног празника који је нерадан дан.

У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) Копија Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године; 2) Копија Упозорења о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду од 27.2.2025. године; 3) Копија изјашњења подносиоца притужбе на упозорење о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду од 27.2.2025. године; 4) Копија медицинске документације и 5) Копија Обавештења Инспектората за рад од 3.2.2025. године.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора послодавца.
• У изјашњењу директора послодавца, између осталог, наведено је:

• да је подносилац притужбе у радном односу код послодавца, почев од 9.8.2021. године, на радном месту – радник у производњи;
• да је подносилац притужбе 26.8.2023. године пао на радном месту у току рада и да се том приликом пожалио на бол у левом колену, са којим је већ претходно имао проблема, да је наведени инцидент пријављен као повреда на раду, у складу са законом, те да је подносилац притужбе непрекидно од 26.8.2023. године па све до 17.2.2024. године био одсутан са рада због повреде на раду;
• да подносилац притужбе, почев од 19.2.2024. године, до 30.4.2025. године, у претежнијем периоду није радио, због привремене спречености за рад, коришћења годишњег одмора, као и коришћења слободних дана у оквиру прерасподеле радног времена, као и да је у марту и априлу 2025. године био неоправдано одсутан са рада у одређеним временским периодима;
• да је послодавац 11.2.2025. године донео одлуку о распореду радног времена и раду за време државног празника од 11.2.2025. године, којом је одређен рад на дан 17.2.2025. године, а да подносилац притужбе није радио наведеног дана, као и да је тек 25.2.2025. године послодавцу доставио потврду о привременој спречености за рад;
• да је подносилац притужбе тек 11.3.2025. године претходно доставио дознаку за период одсуства са рада за период од 1.2.2025. године до 28.2.2025. године, као и да подносилац притужбе поново одсуствује са посла од 5.5.2025. године, а да послодавац још увек не зна за разлог одсуства са рада подносиоца притужбе;
• да послодавац није имао могућности да размотри евентуалну промену радног места за подносиоца притужбе, у складу са законском процедуром, будући да је запослени одсутан са рада и да у претежном периоду од августа 2023. године није радио, као и да послодавац у својој систематизацији послова није предвидео „седећа радна места“ за позиције у сектору производње.
  • Подносилац притужбе је Поверенику доставио допуну притужбе 9.5.2025. године, због нових промена и околности у предмету по притужби. Наиме, у допуни притужбе је наведено да је послодавац доставио подносиоцу притужбе ново упозорење о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду 27.4.2025. године, да је претходно добио позив за преоперативни преглед, да се послодавац „упорно труди“ да откаже уговор о раду подносиоцу притужбе „на његову кривицу“, како би остварио одређена права на тржишту рада, а подносиоца притужбе лишио одређених права, у виду распоређивања на друго одговарајуће радно место или проглашења за технолошки вишак, на основу чега би остварио одређена права по основу незапослености. Такође, у допуни притужбе је наведено и да би евентуални отказ уговора о раду истовремено значио и отказивање оперативног захвата и постоперативне рехабилитације. Уз допуну притужбе, достављена је копија Упозорења о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду од 24.4.2025. године, копија пријаве запосленог од 22.4.2025. године, копија изјашњења запосленог од 30.4.2025. године, као и копија позивног писма за преоперативни преглед од 9.4.2025. године

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године, утврђено је да је подносиоцу притужбе овим решењем утврђен статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима, да је Комисија органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом поступку констатовала да код подносиоца притужбе постоје мале тешкоће и перпреке које утичу на радну способност у односу на занимање или послове које подносилац притужбе може да обавља, као и да подносилац притужбе „није способан за рад на висини, за машинама у покрету, за послове са средње тешким и тешким физичким оптерећењима укључујући подизање и преношење терета тежег од седам килограма у једном захвату, за рад у принудном положају тела (погнут, савијен, чучање, клечање, дуже стајање и ходање)“, као и да је „способан за лакше послове у оквиру степена обрезовања и друге сличне послове у седећем положају“.
   • Увидом у Упозорење о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду послодавца од 27.2.2025. године, утврђено је да је послодавац наведено упозорење издао подносиоцу притужбе, констатујући да је учињена повреда радне обавезе од стране подносиоца притужбе, у виду неоправданог одсуствовања са рада 17.2.2025. године, а која представља оправдани разлог за отказ уговора о раду.
   • Увидом у Изјашњење подносиоца притужбе на издато упозорење послодавца, утврђено је да је подносилац притужбе навео да 17.2.2025. године није радио из разлога што је тог дана државни празник који је нерадни дан, а да о одлуци послодавца о раду за време државног празника који је нерадан дан није био обавештен, јер је „уклоњен из Вибер групе послодавца“, где се таква обавештења објављују. Даље, подносилац притужбе је навео да никада није одбио наређење претпостављеног, да вредно и марљиво испуњава своје радне обавезе, као и да никада није неоправдано одсуствовао са рада. Поред тога, утврђено је и да је подносилац притужбе у свом изјашњењу послодавцу посебно истакао да му је решењем надлежног органа утврђен статус особе са инвалидитетом, као и да је дефинисано које послове не сме обављати, да је о томе у више наврата обаветио послодавца, са молбом да буде распоређен на друго одговарајуће радно место, али да му послодавац није изашао у сусрет.
   • Увидом у копију Обавештења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Инспектората за рад бр. … од … године, утврђено је да је подносилац притужбе упутио представку Генералном секретаријату Председника Републике Србије, у којем је навео да послодавац врши притисак на подносиоца притужбе да да отказ, из разлога што након повреде на раду, као особа са инвалидитетом. више није физички способан да ради на радном месту на којем је радио. Даље, утврђено је да је ова представка прослеђена инспекцији рада, те да је по њој поступљено тако што је спроведен ванредни инспекцијски надзор. Даље, утврђено је да је поступајући инспектор рада, након спроведеног надзора, констатовао да је подносилац притужбе 26.8.2023. године претрпео тешку повреду на раду и да је до 17.2.2024. године био на боловању, а да је до дана извршеног инспекцијског надзора радио укупно пет радних дана. Такође, утврђено је да је поступајући инспектор рада констатовао као неспорно да подносилац притужбе поседује Решење надлежног органа од … године којим му је утврђен први степен тешкоћа и препрека у раду, односно да су тешкоће мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које подносилац притужбе може да обавља, да се запошљава под општим условима, као и да је, према налазу комисије, „способан за лакше послове у оквиру степена образовања и друге сличне послове у седећем положају“ и да није способан за рад на висини, за машинама у покрету, за послове са средње тешким и тешким физичким оптерећењима укључујући подизање и преношење терета тежег од седам килограма у једном захвату, за рад у принудном положају тела (погнут, савијен, чучање, клечање, дуже стајање и ходање). Утврђено је и да је поступајући инспектор рада у обавештењу навео да „актом о процени ризика код послодавца нису утврђена радна места на којима се обављају послови у седећем положају“, као и да „Решење Националне службе за запошљавање којим је подносилац притужбе стекао статус инвалидног лица, нема за овај инспекцијски орган обавезујући карактер, у смислу њихове интервенције, односно утврђивања обавезе послодавцу да по истом поступи с обзиром да је налаз Комисије генерализован и дат без стварног сагледавања околности конкретног случаја и потреба послодавца“.
   • Увидом у Упозорење о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду од 24.4.2025. године, а које је послодавац издао за подносиоца притужбе, утврђено је да је послодавац у овом упозорењу навео да је подносилац притужбе учинио повреду радне обавезе тако што је неоправдано одсуствовао са рада почев од 17.3.2025. године до 11.4.2025. године, односно да за наведени период одсуства са рада није доставио потврду о привременој спречености за рад. Даље, у образложењу је наведено да је подносилац притужбе 17.3.2025. године, позивајући се на одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду одбио да ради на свом радном месту, док се не одреди радно место у складу са преосталом радном способношћу, утврђеном решењем надлежног органа, док је послодавац навео да „сматра да је изостанак запосленог са посла неоправдан, те да је својим недоласком на рад онемогућио послодавца да на било који начин сагледа његову радну способност и сходно томе прилагоди услове рада преосталој радној способности подносиоца притужбе“, те да овакве тврдње запосленог, саме по себи, не оправдавају његово одсуство са рада.
   • Увидом у изјашњење подносиоца притужбе на Упозорење послодавца о постојању оправданог разлога за отказ уговора о раду од 24.4.2025. године, утврђено је да је подносилац притужбе у изјашњењу навео да није неоправдано одсуствовао са рада, да се претходно након дужег лечења после повреде на раду обратио Институту за медицину рада „Др Драгутин Карајовић“, где је испитиван стационарно у периоду од … године до … године и у периоду од … године до … године, да је Институт на основу спроведеног испитивања доставио експертизу бр. … од … године и од … године, а које су достављене и послодавцу, те да је у њима детаљно описана преостала радна способност подносиоца притужбе. Даље, подносилац притужбе је навео да је комисија органа вештачења РФПИО својим решењем од … године, а Национална служба за запошљавање својим решењем од … године утврдила статус особе са инвалидитетом за подносиоца притужбе уз описану преосталу радну способност, да је подносилац притужбе наведено доставио послодавцу у више наврата, те да је послодавац усмено обавештавао увек подносиоца притужбе да нема радног места на које би могао да га распореди, односно да „у фабрици може да остане само на радном месту на којем је тренутно распоређен“. Подносилац притужбе је посебно навео да је послодавац у више наврата подносио пријаве против његовог изабраног лекара као и захтеве лекарској комисији за вештачење о привременој спречености за рад подносиоца притужбе, као и да су пријаве које су подношене против подносиоца притужбе послодавцу анонимне и достављане на потпис одређеној запосленој из службе за људске ресурсе, те да све наведено представља однос нетрпељивости послодавца према подносиоцу притужбе само зато што је особа са инвалидитетом. На крају подносилац притужбе је истакао да својим недоласком на рад није онемогућио послодавца да сагледа његову преосталу радну способност, да је послодавац „имао пет месеци времена“, од тренутка достављања решења надлежног органа, да размотри његово премештање на друге одговарајуће послове, те да је очигледна намера послодавца да „постигне раскид уговора о раду кривицом особе са инвалидитетом“.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуне притужбе, наводе из изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол уз Конвенцију^[3]. Према овој конвенцији државе уговорнице преузимају обавезу да, између осталог, предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом, да се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са конвенцијом и да подстичу обуку стручних кадрова и особља које раде са особама са инвалидитетом о правима предвиђеним овом конвенцијом како би се обезбедила боља помоћ и услуге гарантоване на основу тих права[4]. У члану 27. Конвенције о правима особа са инвалидитетом прописано је да државе потписнице признају право особа са инвалидитетом на рад на основу једнакости са другима, што укључује могућност да зарађују за живот обављајући посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено, инклузивно и приступачно за особе са инвалидитетом.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је одредбама члана 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано је посебно правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, тужилац треба да учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, након чега, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. Ставом 4. истог члана прописано је да се ово правило сходно примењује и на поступак по притужби пред Повереником.
• Одредбама члана 81. Закона о раду[5] прописано је да запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање, као и да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазивали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама члана 101. овог закона прописано да је, запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом из члана 81. став 2. овог закона послодавац дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом, док је одредбама члана 102. прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да, ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао у смислу члана 101. овог закона, запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог закона.
• Чланом 4. став 1. тачка 5. Закона о безбедности и здрављу на раду[6], дефинисан је појам безбедности и здравља на раду, као обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом у циљу остваривања физичког, психичког и социјалног благостања запослених. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да се посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих (нарочито у вези са њиховим психичким и телесним развојем), жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства, особа са инвалидитетом и запослених код којих је утврђена професионална болест – уређују овим и другим законом, другим прописима, колективним уговором, правилником о безбедности и здрављу на раду или правилником о раду и уговором о раду, док је одредбама члана 10. став 1. прописано да је послодавац дужан да: 1) радни процес прилагоди способностима запосленог у погледу безбедности и здравља на раду; 2) обезбеди одговарајуће услове радне средине; 3) средства за рад и личну заштитну опрему обезбеди да буду одговарајући, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Узимајући у обзир наводе из притужбе, Повереник најпре констатује да се подносилац притужбе притужује на поступање послодавца, у вези са чињеницом да послодавац, од тренутка доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године, одбија да подносиоца притужбе, као особу са инвалидитетом, распореди на друго одговарајуће радно место.
• Поводом навода подносиоца притужбе да је дискриминисан по основу инвалидитета поступањем послодавца, у вези са чињеницом да послодавац, од тренутка доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године, одбија да подносиоца притужбе, као особу са инвалидитетом, распореди на друго одговарајуће радно место, Повереник најпре констатује да међу странама није спорно да подносилац притужбе има статус особе са инвалидитетом, утврђен од стране надлежног органа, да је Решење надлежног органа благовремено доставио послодавцу, као и да подносилац притужбе, од заснивања радног односа код послодавца, ради на радном месту – радник у производњи, на којем се послови обављају у стојећем положају.
• Са друге стране, међу странама је спорно да ли je послодавац предузео све мере у складу са чланом 101. Закона о раду, након достављања Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године, а које се односе на премештај подносиоца притужбе на друго радно место, односно друге послове према преосталој радној способности. Наиме, подносилац притужбе тврди да код послодавца постоји радно место „за пуњење силова“ чији послови у потпуности одговарају његовој преосталој радној способности, док послодавац тврди „да својој систематизацији послова није предвидео седеће радно место за позиције у сектору производње, на ком запослени упорно инсистира“.
• Узимајући у обзир неспорне чињенице које су утврђене у току поступка, да подносилац притужбе и даље ради на истом радном месту, на којем се послови обављају искључиво у стојећем положају и након доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године и поред благовременог упознавања послодавца за наведеним решењем, неопходно је размотрити да ли је послодавац предузео све неопходне радње и мере у складу са одредбама члана 101. Закона о раду након достављања решења, како би подносилац притужбе био распоређен на одговарајуће радно место, односно да ли је поступањем односно непоступањем у конкретном случају ставио у неоправдано неповољнији положај подносиоца притужбе као запосленог, по основу инвалидитета као личног својства.
• Неопходно је претходно указати да је подносилац притужбе, у складу са посебним правилом о терету доказивања, прописаним одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, учинио вероватним акт дискриминације послодавца у конкретном случају, тако што је доставио Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … од … године, којим су утврђена ограничења у виду послова које може обављати, а која су у супротности са пословима које, према наводима из притужбе, обавља на свом радном месту. Поред тога, подносилац притужбе је доставио и доказ да је послодавца обавестио о доношењу наведеног решења и да је исто послодавцу и достављено. С тога, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до акта дискриминације, лежи на послодавцу.
• С тим у вези, Повереник најпре указује да је, приликом упућивања захтева за изјашњење, од послодавца између осталог, посебно захтевао да достави Поверенику акт о процени ризика за радно место на којем је подносилац притужбе распоређен, као и да достави правилник о организацији и систематизацији послова код послодавца. Међутим, послодавац, осим навода из изјашњења да „у својој систематизацији послова није предвидео седеће радно место за позиције у скетору производње“, као и да „није ни имао могућности да размотри евентуалну промену радног места, с обзиром да је запослени одсутан и да није долазио на рад“, није доставио доказе којима би поткрепио наводе да код послодавца не постоје одговарајућа радна места за подносиоца притужбе, сходно преосталој радној способности. Поред тога што нису достављени адектватни докази, послодавац је навео да одговарајућа радна места не постоје у сектору производње, при чему се може закључити да послодавац није ни узимао у разматрање премештај на друга радна места изван сектора производње, уколико постоји радно место које одговара стручној спреми подносиоца притужбе и ограничењима наведеним у Решењу НСЗ.
• Повереник посебно указује да то што је подносилац притужбе био у дужем периоду одсутан са рада, никако не спречава послодавца да предузме мере у складу са законом у вези са премештајем подносиоца притужбе на друго одговарајуће радо место. Поред тога, неопходно је и указати на то да је послодавац у свом изјашњењу навео да је подносилац притужбе био присутан на раду 18.11.2024. године, 5.12.2024. године и 6.12.2024. године, дакле након доношења Решења НСЗ – Филијале … којим је извршена процена радне способности подносиоца притужбе.
• Повереник је приликом анализе доказа узео у обзир и Обавешење поступајућег инспектора за рад од … године, а поводом спровођења ванредног инспекцијског надзора, по представци коју је поднео подносилац притужбе. Наиме, инспектор за рад је између осталог, навео да „актом о процени ризика код послодавца нису утврђена радна места на којима се обављају послови у седећем положају“, као и да „Решење Националне службе за запошљавање којим је подносилац притужбе стекао статус инвалидног лица нема за овај инспекцијски орган обавезујући карактер у смислу интервенције односно утврђивања обавезе послодавцу да по истом поступи с обзиром да је налаз Комисије генерализован и дат без стварног сагледавања околности конкретног случаја и потреба послодавца“.
• Повереник није могао уважити ове наводе поступајућег инспектора за рад из два разлога. Наиме, што се тиче навода поступајућег инспектора да „актом о процени ризика код послодавца нису утврђена радна места на којима се обављају послови у седећем положају“, Повереник указује да је Решењем НСЗ од … године констатовано да подносилац притужбе „није способан за рад на висини, за машинама у покрету, за послове са средње тешким и тешким физичким оптерећењима укључујући подизање и преношење терета тежег од седам килограма у једном захвату, за рад у принудном положају тела (погнут, савијен, чучање, клечање, дуже стајање и ходање)“, као и да је „способан за лакше послове у оквиру степена обрезовања и друге сличне послове у седећем положају“. Дакле, из описа послова које подносилац притужбе може а које не може обављати, произлази да подносилац притужбе може обављати и друге лакше послове који не изискују дуготрајно стајање и ходање, што значи да то не морају бити послови који се обављају искључиво у седећем положају. Са друге стране, што се тиче навода поступајућег инспектора да „Решење Националне службе за запошљавање којим је подносилац притужбе стекао статус инвалидног лица нема за овај инспекцијски орган обавезујући карактер у смислу интервенције односно утврђивања обавезе послодавцу да по истом поступи с обзиром да је налаз Комисије генерализован и дат без стварног сагледавања околности конкретног случаја и потреба послодавца“, Повереник указује да није могао уважити ове наводе, пре свега што Решење Националне службе за запошљавање – Филијале …, представља обавезујући акт за послодавца, у смислу одредаба Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, те одредаба Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду, као и да из овог акта јасно произлази које послове подносилац притужбе може а које не може обављати, при чему је неопходно истаћи да надлежни орган који процењује радну способност и не треба да узима у обзир потребе послодавца, већ искључиво оне чињенице и околности које су од утицаја на радну способност лица о којој се одлучује.
• Имајући у виду да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси лице против ког је поднета притужба у складу са чланом 45. Закона о забрани дискриминације. Како је из доказа неспорно да подносилац притужбе након доношења решења надлежног органа није премештен на радно место које одговара његовој преосталој радној способности, а послодавац није доставио доказе да је предузео све мере и радње у складу са чланом 101. закона о раду, Повереник је донео мишљење да је послодавац ставио подносиоца притужбе у неоправдано неповољнији положај на основу инвалидитета као личног својства.

4. МИШЉЕЊЕ

Нераспоређивањем запосленог АА у складу са његовим здравственим стањем и инвалидитетом, односно у складу са његовом радном способношћу, привредно друштво ББ повредило је одредбе члана 6, а у вези са чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује послодавцу:

• Да отклони последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе у погледу распоређивања на радно место које одговара његовој радној способности.

Потребно је да послодавац обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико послодавац, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[4] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 4.

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 35/23.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

280-25 Поступак поводом дискриминације по основу инвалидитета