бр. 07-00-260/2021-02  датум: 19.11.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. К., адвоката из Ниша, коју је поднео у име AA, ББ, ВВ и ГГ, изјављене против градоначелнице града Ниша, председника Градске општине Нишка Бања, некадашњег директора ТОН Ниш, већнице за културу града Ниша, начелника Управе за друштвене делатности града Ниша, в.д. директора ЈКП Медијана Ниш, директора Дирекције за изградњу града Ниша, председника Градске општине Црвени крст, ПР службе кабинета градоначелнице, због дискриминације новинара/ки Јужних вести. У притужби и допуни притужбе наведено је да су се новинари/ке медија Јужних вести обраћали различитим органима локалне самоуправе и функционерима, ради добијања информација од јавног значаја, али да нису добили одговоре, као и да је градоначелница Ниша, 25.3.2021. године, на пункту за вакцинацију у Нишу, на питање новинарке Јужних вести зашто функционери не одговарају на питања новинара, дала изјаву којом је дискриминисала новинаре Јужних вести. У току поступка, Повереник је, с обзиром да се притужба односила на градоначелницу Ниша, због изјаве коју је дала 25.3.2021. године, као и на функционере јавне власти у локалној самоуправи, због недавања одговора новинарима/кама медија Јужних вести, захтевао од подносиоца притужбе да уреди притужбу поднету против институција и функционера јавне власти у локалној самоуправи, у складу са Законом о забрани дискриминације и Пословником о раду Повереника за заштиту равноправности. Међутим, подносилац притужбе није у прописаном року, као ни до окончања поступка, поступио по захетву Повереника и  отклонио недостатке притужби неопходне за даље поступање, због чега је Повереник обуставио поступак по притужбама поднетим против појединих органа/институција и функционера локалне самоуправе, у смислу члана 36. став. 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације, док је у делу притужбе који се односи на изјаву градоначелнице затражио изјашњење. У изјашњењу на притужбу, градоначелница Ниша, између осталог, је навела да подносилац притужбе није доставио доказе којима би учинио вероватним да је као градоначелница чинила дискриминацију, не пружајући одговоре на постављена питања, као и да подносиоци притужбе „намају лично својство као основ дискриминације“. Даље је навела  да свако јавно и јавно комунално предузеће има свог директора и своју прес службу, док прес служба градоначелнице није у обавези да одговара на питања из надлежности јавних предузећа и установа, као и да је и после изјаве од 25.3.2021. године, наставила да одговара на сва питања новинара/ки Јужних вести. Поступајући по притужби против градоначелнице Ниша, неспорно је утврђено да је на конференцији за медије 25.3.2021. године, дала изјаву, поводом питања новинарке Јужних вести, када је, између осталог, изјавила да „Оног тренутка, а то важи и сада за овај текст, оног тренутка када престанете да, не само ви него медији уопште, зато се обраћамо свима у множини, манипулишете информацијама, да извлачите из контекста и оно што је најважније да коментаришете одговоре у својим текстовима, добићете одговоре како ваља“. Из самог текста изјаве неспорно да се ова изјава односила на све медије, па и на новинаре/ке Јужних вести. Повереник с тим у вези указује да је право на слободу изражавања зајемчено Уставом Републике Србије, да слобода изражавања (примања и саопштавања информација), предвиђена чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода представља један од суштинских темеља сваког демократског друштва. Повереник констатује да је неспорно право медија на слободу изражавања, као и да је јавни функционер дужан да поступа у складу са чланом 8. Закона о јавном информисању и медијима, међутим постојање евентуалне повреде овог члана није у надлежности Повереника. Повереник је у контексту евентуалног недавања изјава новинарима/кама Јужних вести у контексту поступања на основу било ког њиховог претпостављено или стварног личног својства извршио и анализу свих доказа достављених, како уз притужбу, тако и уз изјашњење. Повереник констатује да је уз изјашњење на притужбу, градоначелница Ниша овом органу у шест регистратора доставила фотокопије објављених текстова Јужних вести, у периоду од јануара до септембра 2021. године, из којих је неспорно да се у појединим текстовима цитира градоначелница Ниша, из чега се може закључити да су новинари/новинарке Јужних вести били присутни на догађајима/конференцијама на којима је присуствовала и градоначелнице Ниша, као и да је одговарала на питања новира/ки Јужних вести. Повереник је, након спроведеног поступка по притужбама  М.  К., адвоката, које је поднео у име АА, ББ, ВВ и ГГ, против градоначелнице града Ниша, дао мишљење да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да новинари/ке Јужних вести нису стављени у неповољнији положај на основу било ког њиховог стварног или претпостављеног личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбама се обратио М. К. адвокат, коју је поднео у име АА, ББ, ВВ и ГГ, изјављену против градоначелнице града Ниша, због дискриминације новинара/ки Јужних вести.
   • У притужбама је, између осталог, наведено:

– да је АА главна и одговорна уредница медија Јужних вести, а да су остали подносиоци притужбе новинари/ке овог медија, који су се обраћали различитим органима локалне самоуправе и функционерима, ради добијања информација и обрађивања тема од јавног значаја, међутим, изостали су било какви одговори;

– да је градоначелница града Ниша, 25.3.2021. године, на пункту за вакцинацију у Нишу, на питање новинарке Јужних вести, зашто функционери не одговарају на питања новинара/ки, да ли је то уобичајена пракса, градоначелница дала изјаву којом је дискриминисала новинаре Јужних вести;

– да се подносиоцима притужбе, главном и одговорном уреднику и новинарима Јужних вести ускраћују право да на слободан начин обављају новинарску делатност, јер им се ускраћују одговори на упућена новинарска питања, од стране носилаца јавне власти на нивоу локалне самоуправе и од стране градоначелнице града Ниша;

– да је такво ускраћивање засновано на личном својству, односно када функционер на власти у локалној самоуправи или градоначелница Ниша, идентификује или препозна да се ради о новинару Јужних вести, претпоставиће да се ради о новинару код кога изостаје новинарска пажња, или о новинару који је критички настројен у односу на обављање посла носилаца власти и политичке функције и ускратиће му одговор;

–  да градоначелница у својој изјави подвлачи да је кључан проблем у коментарисању добијених одговора, при чему није имала у виду одредбу Закона о јавном информисању и медијима где је забрањена цензура, као и одредбу по којој је носилац јавне функције дужан да трпи изношење критичког мишљења;

– да притужбу прецизирају и подносе и против председника Градске општине Црвени крст, против ПР службе кабинета градоначелнице, против председника Градске општине Нишка Бања, против некадашњег директора ТОН Ниш, против већнице за културу града Ниша, против начелника Управе за друштвене делатности града Ниша, против в.д. директора ЈКП Медијана Ниш и против директора Дирекције за изградњу града Ниша.

• Подносилац притужбе је дописом од 27.7.2021. године, притужбу проширио у  погледу лица за која сматра да су извршила дискриминацију, па је притужба поднета и против председника Градске општине Црвени крст, против ПР службе кабинета градоначелнице, против председника Градске општине Нишка Бања, против некадашњег директора ТОН Ниш, против већнице за културу града Ниша, против начелника Управе за друштвене делатности града Ниша, против в.д. директора ЈКП Медијана Ниш и против директора Дирекције за изградњу града Ниша.
• Повереник за заштиту равноправности је, дописом од 16.8.2021. године, захтевао од подносиоца притужбе да уреди притужбу поднету против институција и функционера јавне власти у локалној самоуправи, у смислу члана 17. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности, те да, између осталог, назначи тачне податке лица/органа/институција против којих подноси притужбу, да образложи и појасни „упоредника“, као и да достави доказе којима би учинио вероватним акт дискриминације. Међутим, до окончања овог поступка подносилац притужбе није доставио тражене податке и доказе којим би уредио притужбу поднету против поједниних институција и функционера јавне власти у локалној самоуправи.
• У прилогу су достављени захтеви/питања новинара/ки Јужних вести упућени органима/јавним предузећима/функционерима локалне самоуправе (Ниша) и текст изјаве градоначелнице града Ниша.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење градоначелнице града Ниша.
• У изјашњењу градоначелнице, између осталог, наведено је:

• да подносилац притужбе није доставио доказе којима би учинио вероватним да је као градоначелница Ниша чинила дискриминацију, не пружајући одговоре на постављена питања, као и да подносиоци притужбе намају лично својство као основ дискриминације;
• да свако јавно и јавно комунално предузеће има свог директора и своју прес службу, док прес служба градоначелнице није у обавези да одговара на питања из надлежности јавних, јавно комуналних предузећа и установа које су самостални субјекти са својим изабраним органима;
• да су нетачни наводи да изостају информације од јавног значаја које су упућене службама у градској кући Ниша;
• да је као градоначелница Ниша давала одгворе свим новинарима и новинаркама, па и новинарима и новинаркама Јужних вести, иако је изјавила да појединим новинарима/новинаркама неће давати изјаве;
• да се из приложених регистратора у којима се налазе текстови (које је објављивао медијски портал Јужне вести), о раду градоначелнице, у периоду од јануара 2021. године до 5. септембра 2021. године, могу видети цитати градоначелнице;
• да је свесна и законске одредбе да јавни функционер мора да трпи критику, али да то не може да аболира ни једног новинара/ку, па ни новинаре/ке Јужних вести да уместо критичког мишљења износе неистине и тиме обмањују јавност;
• да је после изјаве од 25.3.2021. године, наставила да одговара на сва питања новинара/ки Јужних вести, не само на конференцијама за медије где су новинари/ке Јужних вести уредно позивани, већ и на свим теренима, а да су доказ за то и текстови „Јужних вести“ у којима се цитирају њене изјаве дате управо на питање новинара тог портала;
• да се не сећа тачне формулације питања новинара „Јужних вести“ али да је део одговора који су навели тачан, да је замолила све присутне новинаре/ке да не манипулишу информацијама, да извлаче из контекста у својим текстовима њене одговоре као градоначелнице;
• да нико од новинара/ки нема навику да се представи, да каже име редакције, као и име и презиме, због чега често и не зна ко су новинари „Јужних вести“ да би према њима могла да спроводи било какав вид дискриминације;
• да администратори Јужних вести остављају видљивим коментаре у којима се вређа достојанство жена, у којима се употребљавају речи мржње на верској и националној основи и родној равноправности;
• да у конкретном случају не постоји дискриминација према новинарима/кама Јужних вести ни у једном облику.
  • Уз изјашњење на притужбу достављени су докази сложени у шест регистратора у којима су достављене фотокопије објављених текстова медија Јужне вести у периоду од јануара до сепрембра 2021. године, као и одговори органа/јавнихпредузећа/институција локалне самоуправе у Нишу (Градског већа, ЈКП Паркинг сервис, Канцеларија за локални економски развој, Дирекција за изградњу града Ниша) поводом питања новинара/ки Јужних.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У поступку је утврђено, на основу навода притужбе, текста изјаве градоначелнице Ниша и навода из изјашњења да је градоначелница града Ниша, на конференцији за медије 25.3.2021. године, између осталог, изјавила: „То није уобичајена пракса, уобичајена пракса је за оне медије који наше одговоре извлаче из контекста. Преносе погрешно оно што је најважније, извлачећи управо из контекста и због тога што коментаришете у текстовима, односно они медији који коментаришу наше одговоре неће добијати одговоре убудуће. То не важи само за Јужне вести, то важи за све медије, осим за електронске медије оне врсте где реч, оно што изговарамо се заправо чује и не може другачије да се измонтира. Дакле, то пре свега важи за портале и за писане медије, то смо одлучили и тако ће убудуће бити. Надам се да сте ме разумели. Дакле, ако наше одговоре које добијате изврћете и оно што смо ми вама послали се не слаже са оним што ви објављујете, извлачите из контекста, то није новинарство. То треба да вас науче, да то није новинарство. Зашто би се између осталог налазили на суду са вама због таквих ствари. Можда и треба, не само вама него медијима који се тиме баве, манипулишете информацијама, пре свега према грађанству. Можда и треба нека судска пресуда односно судски поступак, па да, што би се рекло, све то што наплатимо дамо у хуманитарне сврхе. Оног тренутка, а то важи и сада за овај текст, оног тренутка када престанете да, не само ви него медији уопште, зато се обраћамо свима у множини, манипулишете информацијама, да извлачите из контекста и оно што је најважније да коментаришете одговоре у својим текстовима, добићете одговоре како ваља“.
• На основу доказа достављених уз притужбу утврђено је да су новинари/ке Јужних вести електронским путем упућивали питања јавним установама, предузећима и функционерима у локалној самоуправи (нпр. ЈКП Медијана, кабинет градоначелнице, ЈКП Паркинг сервис Ниш, Дирекција за изградњу, Градска општина Нишка Бања) у периоду март-април 2021. године.
• На основу доказа достављених уз изјашњење и то мејлинг листе, утврђено је да се редакција Јужних вести, између осталих редакција и новинара/ки, налази на овој листи.
• На основу доказа достављених уз изјашњење – комуникације са новинарима/кама Јужних вести од 1.1.2021. године до септембра 2021. године утврђено је да су се новинари и новинарке Јужних вести обраћали питањима/захтевима Градском већу гарад Ниша и локаним институцијама и установама у Нишу, да су им одговори достављени, осим одговора на питање једног новинара (из разлога што је текст већ био објављен).
• Уз изјашњење на притужбу достављено је шест регистратора у којима се налазе фотокопије објављених текстова медија Јужних вести, у периоду од јануара до септембра 2021. године, у којима су ови медији извештавали о различитом темама из друштвеног, политичког живота првенствено у локалној заједници, и у којима су (поједниним) преношене и навођене/цитиране речи и градоначелнице града Ниша, уз  слике/фотографије.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана став 2. Устава Републике Србије[4] прописано је да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[5].
• Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[6], чланом 10. регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
• Закон о јавном информисању и медијима[7] у члану 4. прописује да је јaвнo инфoрмисaњe слoбoднo и нe пoдлeжe цeнзури. Зaбрaњeнa je нeпoсрeднa и пoсрeднa дискриминaциja урeдникa мeдиja, нoвинaрa и других лицa у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa, нaрoчитo прeмa њихoвoj пoлитичкoj oпрeдeљeнoсти и увeрeњу или другoм личнoм свojству (став 2. ). Чланом 8. овог закона прописано је да изабран, постављен, односно именован носилац јавне функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужби, Повереник најпре констатује да је према наводима из притужби, притужбе поднете због неодговарања на постављена питања новинара/ки Јужних вести од стране различитих органа локалне самоуправе (јавна предузећа/установе и функционери), за које поступање сматрају да је у вези са изјавом градоначелнице Ниша, коју је дала на конференцији за медије 25.3.2021. године. Према наводима притужби, градоначелница Ниша је на конференцији за медије на питање новинарке Јужних вести зашто функционери не одговарају на питања нованара/ки Јужних вести, дала изјаву, за коју сматрају да је дискриминаторна и да се из ове изјаве испоставља да је поступање ових лица међусобно усаглашено, односно да се ради „о организованом деловању“. Даље, подносилац притужбе наводи да је лично својство у конкретном случају „претпостављено лично својство новинара и уреднице Јужних вести“, а затим и „наводно поступање мимо Кодекса новинара Србије“. С обзиром на наводе, садржину притужбе, и доказе који су достављени, односно, како се притужба односила на градоначелницу Ниша, , због изјаве коју је дала, као и на функционере јавне власти у локалној самоуправи, због недавања одговора новинарима/кама медија Јужних вести, Повереник је два пута затражио од подносиоца притужбе да уреди притужбу у скаду са Законом о забрани дискриминације и Пословником о раду Повереника за заштиту равноправности. Међутим, подносилац притужбе није у прописаном року, као ни до окончања овог поступка, поступио по захетву Повереника и допунио притужбу у делу који се односио на функционере и институције органа власти у локалној самоуправи.
• С тим у вези, Повереник указује да је одредбом члана став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације прописано да Повереник не поступа по притужби уколико подносилац притужбе у остављеном року није отклонио недостатке притужбе. Према томе, како у конкретном случају нису отклоњени недостаци по притужби поднетој против појединих органа/институција и функционера локалне самоуправе у Нишу, поступак је у овом делу обустављен.
• Имајући у виду наведено у даљем току поступка предмет анализе је била изјава градоначелнице од 25.3.2021. године са саспекта антидскриминационих прописа. Поводом навода из притужбе који се односе на изјаву градоначелнице Ниша, Повереник констатује да је, имајући у виду наводе из притужбе, и изјашњења, као и достављене доказе, неспорно да је  градоначелница Ниша, на конференцији за медије, дала изјаву, поводом питања новинарке Јужних вести.
• Повереник најпре констатује да се након спроведене анализе може закључити да је градоначелница тада свим присутним медијима и новинарима/кама поручила да ће „одговоре како ваља“ добити оног тренутка када медији престану да манипулишу информацијама, извлаче из контекста и коментаришу одговоре у својим текстовима. Дакле из самог текста изјаве неспорно је да је она дата поводом питања новинарке Јужних вести, међутим такође је неспорно да се ова изјава односила на све медије, па и на новинаре/ке Јужних вести.
• Повереник с тим у вези указује да је право на слободу изражавања зајемчено Уставом Републике Србије, да слобода изражавања (примања и саопштавања информација), предвиђена чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода представља један од суштинских темеља сваког демократског друштва. Повереник констатује да је неспорно право медија на слободу изражавања, као и да је јавни функционер дужан да поступа у складу са чланом 8. Закона о јавном информисању и медијима, међутим постојање евентуалне повреде овог члана није у надлежности Повереника.
• Повереник је у контексту евентуалног недавања изјава новинарима/кама Јужних вести у контексту поступања на основу било ког њиховог претпостављено или стварног личног својства извршио и анализу свих доказа достављених, како уз притужбу, тако и уз изјашњење. Имајући у виду садржину изјаве градоначелнице Ниша, као и појам дискриминације из члана 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник истиче да је за утврђивање дискриминације у сваком конкретном случају непходно: 1) да је неко лице (или група лица) стављен у неоправдано лошији положај у односу на друго лице у истој или сличној ситуацији; 2) да постоји лично својство које је основ дискриминације и 3) да постоји узрочно последична веза између личног својства и конкретног акта дискриминације.
• Повереник констатује да је уз изјашњење на притужбу, градоначелница Ниша овом органу доставила фотокопије објављених текстова Јужних вести, у периоду од јануара до септембра 2021. године. Поводом ових навода и достављених доказа, Повереник најпре костатује да је неспорно да се у појединим текстовима цитира градоначелница Ниша, из чега се може закључити да су новинари/новинарке Јужних вести били присутни на догађајима/конференцијама на којима је присуствовала и градоначелнице Ниша, као и да је одговарала на питања новира/ки Јужних вести. Тако је нпр. у тексту од … године, наведено: „У Београду и Новом Саду су већ отворени вакцинални пунктови у тржним центрима, а то би, како каже градоначелница, за Јужне вести, могло да заживи и у Нишу:“ Даље, у тексту од …. године, између осталог, се наводи: „Један од проблема који имају мештани Лалинца данас је решен-добили су шалтер на којем ће убудуће моћи да без провизије и одласка до града плате рачуне, како наводе на сајту града Ниша, након што су то сами грађани предложили. Плаћање рачуна у комшилуку сада је омогућено и Лалинчанима који су добили шалтер у свом селу. Градоначелница која је ову просторију отворила заједно са председником општине Палилула, рекла је да су градска предузећа и установе сервис грађана и да је она задовољна тек када су грађани задовољни.“ Повереник даље констатује да је анализом доказа утврђено да се на мејлинг листе достављеној уз изјашњење међу набројаним редакцијама налази и електронска адреса медија „Јужних вести“.
• У погледу навода градоначелнице Ниша да новинари нетачно преносе информације, Повереник указује да овај орган нема овлашћена да испитије и утврђује начин извештавања медија Јужних вести и њихову усклађеност са Законом о јавном информисању и медијима и Кодексом новинара Србије.  Иако ово није у надлежности Повереника, указујемо да је у одлукама домаћих судова и Европског суда за људска права истакнуто да се морају јасно разликовати изношење чињеница од изражавања мишљења или изношења вредносних судова, као и да се не може захтевати доказивање истинитости за изнете вредносне судове. Европски суд за људска права је прихватио да се новинари могу, бар у одређеним околностима ослонити на гласине када извештавају о питањима од јавног значаја на начин који је прихватљив уколико покажу да су поступали разумно и у складу са професионалним, етичким стандардима, међутим и тада вредносни судови морају имати неки вид чињеничног основа будући да вредносни суд без чињеничног основа може бити претеран (Jerusalem против Аустрије)[8].
• Уз изјашњење на притужбу достављени су и докази под називом: Комуникације са новинарима Јужних вести и достављених прилога, из којих произлази да су се и новинари/новинарке Јужних вести обраћали питањима/захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја. С тим у вези достављени су докази о упућиваним одговорима. С тим у вези, Повереник указује да ове доказе није разматрао имајући у виду да је поступак у делу притужбе против функционаера и институција органа јавне власти обустављен, као и да се не односе на поступање градоначелнице према новинарима/кама Јужних вести. Осим тога, Повереник истиче да надзор над применом Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја није у надлежности Повереника.
• На основу свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају нема повреде права из Закона о забрани дискриминације, односно неоправданог прављења разлике на основу било ког личног својства које је прописано чланом 2. Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби  М. К., адвокат из Ниша, коју је поднео у име АА, ББ, ВВ и ГГ, против градоначелнице града Ниша, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/06)

[5] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[6] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/2003, 5/2005 и 7/2005 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/2010)

[7] „Службени гласник РС, бр. 83714, 58/15 и 12/16- аутентично тумачење

[8] Решење Врховног касационог суда Рев 1855/17 од 30.5.2018. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

266-21 Није утврђена дискриминација новинара/ки