бр. 011-00-3/2026-02 датум:  27.01. 2026. године

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ,

БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Немањина 22-26

11000 Београд

Веза ваш број: 000103483 2026 13400 009 001 0120 001

Предмет: Мишљење на Нацрт закона о радној пракси

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је, дана 15.1.2026. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о радној пракси (у даљем тексту: Нацрт закона) са образложењем и осталим пратећим материјалом, ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, Повереник даје мишљење на Нацрт закона са аспекта делокруга своје надлежности.

Повереник, подсећа да је Нацрт закона о радној пракси био достављен на мишљење овом органу 2021. године када се поставило питање потребе и сврсисходности доношења посебног закона који уређује ову област, уместо његовог регулисања кроз системски пропис, при чему је указано да поједини закони из области рада већ на одређени начин регулишу обављање праксе код послодавца. Као и у раније достављеном тексту образложења Нацрта закона, на исти начин је дато образложење да „кроз програм пракси, послодавци имају могућност да тестирају потенцијалне запослене и са најуспешнијима заснују радни однос по истеку праксе. На овај начин праксе заправо олакшавају и убрзавају селекцију кандидата за запослење“. С тим у вези, Повереник је мишљења да је и кроз постојеће институте могуће оценити радне способности одређеног лица, као, примера ради, кроз институт пробног рада, при чему лица на пробном раду, за разлику од практиканта има право на пуну накнаду зараде. Такође, Повереник истиче да је законом прописано на који начин послодавац врши селекцију кандидата за запослење, те давање предности кандидату само зато што је код одређеног послодавца обавио радну праксу у поређењу са кандидатом који то искуство није имао из различитих разлога, може потенцијално довести до неједнаког третмана и неоправданог прављења разлике према кандидатима. Чланом 36. Закона о раду прописано је да уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду, при чему пробни рад, као и предвиђени рад практиканта, може да траје најдуже шест месеци. Пре истека времена за који је уговорен пробни рад, послодавац или запослени може да откаже уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана, док је одредбама Нацрта закона сада предвиђен отказни рок који не може бити краћи од 10 радних дана, при чему је послодавац дужан да образложи отказ уговора о раду, док Нацрт закона прописује у којим условима послодавац може да откаже уговор о радној пракси (члан 25. став 3. Нацрта закона), али не прецизира да ли је и конкретан отказ уговора о радној пракси садржи образложење, нити каква му је реална правна заштита. Такође, запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока за пробни рад, одређеног уговором о раду, док у случају радне праксе послодавац може и раније да откаже уговор о радној пракси у случају да се на основу извештаја ментора утврди да практикант не испуњава уговорене обавезе, у складу са релевантним одредбама Нацрта закона.

Повереник подсећа да за оне категорије лица које нису у систему образовања, законодавни оквир Републике Србије пружа различите могућности стицања професионалне праксе, без ограничења које намеће овај закон. Република Србија развила је различите моделе радног ангажовања лица без радног искуства што се препознаје и у одредбама члана 2. став 5. Нацрта закона који прописује који се све облици рада не сматрају радном праксом, што доношење посебног закона о радној пракси чини још дискутабилнијом.  У прилог томе говори и сама дефиниција радне праксе којом се, у смислу овог закона, сматрају активности које практикант обавља код послодавца уз подршку и надзор ментора, а које су усмерене на стицање практичних вештина и искуства за рад у одређеном занимању у циљу унапређења запошљивости, односно стварања могућности за запошљавање и самозапошљавање (члан 2. став 1. Нацрта закона). Повереник посебно указује на то да се радна пракса и овим нацртом, као и претходним, сматра радом ван радног односа, што обесмишљава читав концепт да закон треба да унапреди положај лица старости од 15-29 година који нису запослени.

Поред наведених начелних примедаба, Повереник указује на одредбу члана 9. став 1. тачка 15. Нацрта закона којим је прописан садржај уговора о радној пракси, а у вези са одредбом члана 25. став 3. Нацрта закона који прописује начине престанка уговора о радној пракси. Наиме, одредбама члана 9. прописано је да уговор о радној пракси, између осталог, садржи и начине и разлоге престанка уговора о радној пракси и отказни рок (тачка 15.) док је одредбама члана 25. прецизирано да послодавац може да откаже уговор о радној пракси ако: 1) престану да постоје услови за обављање радне праксе, 2) на основу извештаја ментора ако се утврди да практикант не испуњава уговорене обавезе, односно ако практикант након добијања смерница из члана 19. став 5. овог закона не остварује циљеве радне праксе, односно не развија вештине у складу са планом обављања радне праксе. Имајући у виду наведено поставља се питање које начине престанка уговора практикант и послодавац уређују уговором.

Одредбом члана 4. став 2. прописано је да практикант који има радно искуство краће од 6 месеци у одређеном занимању може да обавља радну праксу само за преостали период до 6 месеци. Имајући у виду да се под радном праксом, у смислу овог закона, сматрају активности које практикант обавља код послодавца уз подршку и надзор ментора, а које су усмерене на  стицање практичних вештина и искуства за рад у одређеном занимању у циљу унапређења запошљивости, односно стварања могућности за запошљавање и самозапошљавање (члан 2. став 1. Нацрта закона) поставља се питање зашто је предлагач закона одредбама члана 12. став 1. Нацрта закона прописао да: послодавац не може да закључи уговор о радној пракси са лицем које је код њега претходно било запослено или радно ангажовано на било ком занимању. С обзиром да Нацрт закона дозвољава радну праксу и старијима од 30 година, под одређеним условима, животне околности могу довести једно лице у прилику да обавља радну праксу два пута, да одлучи да се дошколује и сл. Заправо, поставља се питање под којим условима једно лице може обавити две радне праксе? Даље, с озбиром на прво наведено, да радно искуство подразумева и наставак рада у облику радне праксе, зашто је направљена ова дистинкција? Ова одредба, контра образложењу Нацрта закона праксу везује за формално завршено образовање, док је основни циљ различитих истраживања и анализа да омогући праксу за нека неформална занимања, за која не постоји формални степен образовања.

У члану 2. Нацрта закона је прописано да у току првих девет месеци од завршетка школовања радна пракса се обавља за занимање за које се захтева највиши ниво квалификације који је практикант стекао кроз школовање. Изузетно од овог става радна пракса може да се обавља за занимање у нижем нивоу квалификације у току првих девет месеци од завршетка школовања ако практикант за то одступање да претходну писану сагласност. Из наведеног произлази да лице не може да обавља праксу у нижем степену квалификације сем ако на то пристане тј. да своју сагласност. Пракса Повереника показује да је било случајева када послодавци траже од запосленог да истовремено када закључује уговор о раду потпише и бланко споразум о раскиду овог уговора који послодавац с обзиром да је потписан без датума активира у случају када се запослени током рада разболи или остане у другом стању. У циљу указивања на овакво дискриминаторно поступање Повереник је водио и добио стратешку парницу[1]. С обзиром да Закон о раду који даје читав низ права запосленом и облике заштите не успева да заштити запосленог од појединих злоупотреба, поставља се питање како ће онда овај закон заштити практиканта чији рад не представља радни однос те је с обзиром на мљу заштиту израженија несразмера у односу снага између послодавца и практиканта, него што је случај у радном односу. Дакле, Повереник указује да није добро да се законска обавеза послодавца ма које врсте брише сагласношћу запосленог. Приликом уређења радноправног статуса практиканта треба имати у виду однос моћи у том односу, због чега много већа заштита треба да буде на страни радника, односно у овом случају практиканта. Такође, Повереник указује и на ограничење које Нацрт закона прописује у погледу година живота, лица старијих од 30 година. С тим у вези Повереник указује на одредбе Закона о забрани дискриминације. Чланом 8. овог закона прописана је повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ^* ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Такође чланом 16. је прописано Забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други).Из образложења Нацрта закона не може се закључити да су испуњени услови које прописује Закон о забрани дискриминације у наведеним члановима.

Када су у питању одредбе целе главе која се односи на права и обавезе послодавца и практиканта, посебно члана 17. Нацрта закона којима је прописано право на достојанствене услове рада и безбедност и здравље на раду, односно да практикант остварује право на заштиту од дискриминације, заштиту од злостављања на раду и заштиту података о личности у складу са законом, Повереник указује да би практикант поред ових права која су му већ загарантована другим законима из наведених области, требао да има сва права на заштиту као и лице које је у радном односу у складу са Законом о раду.

У вези са одредбом (члан 22. Нацрта закона) која се односи на висину накнаде за рад практиканта, а имајући у виду да је природа његовог рада готово истоветна природи рада приправника у складу са одредбама Закона о раду, мишљења смо да је још једном потребно размотрити висину накнаде за рад практиканта.

У вези са одредбама члана 24. став 2. Нацрта закона који прописује да уговор о радној пракси може престати пре истека уговореног рока споразумом између практиканта и послодавца или отказом једне од уговорних страна, односно на захтев родитеља или старатеља практиканта млађег од 18 година, Повереник подсећа да лице може стећи пословну способност и пре 18. године живота, у складу са законом (члан 11. Породичног закона), те ова одредба мора бити прецизирана како не би дошло до спорних ситуација и стварања неуједначене праксе у примени ове одредбе.

Одредбе члана 29. Нацрта закона прописују обавештавање и сарадњу са представницима запослених о радној пракси, односно прописују да се „услови за обављање радне праксе из члана 14. овог закона утврђују у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца, односно са изабраним представником запослених. Послодавац је дужан да синдикат, односно изабраног представника запослених, на њихов захтев обавести о броју практиканата и занимањима у којима су практиканти обављали радну праксу“. С тим у вези, Повереник сматра да је ову одредбу потребно боље уредити, посебно имајући у виду да је за послодавца створена обавеза да на захтев изабраног представника запослених односно синдикат обавести само о броју практиканата и занимањима у којима су практиканти обављали радну праксу.

На крају Повереник указује да с обзиром да радна пракса није радни однос већ sui generis уговор који овим Нацртом закона није ни детљно, ни прецизно уређен, требало би нормирати каква овај уговор производи правна дејства на накнаду по основу рођења и неге и посебне неге детета коју прописује Закон о финансијској подршци породици са децом када су у питању жене које раде по основу уговора ван радног односа. Повереник подсећа на одлуке Уставног суда које су се односиле на неуставност одредаба закона по питању различитог третмана односно различитих услова за остваривање права између жена запослених код послодавца и оних које су самозапослене или имају закључен уговор ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу..). Да ли наведено значи да две жене које су због истог животног догађаја спречене да раде неће бити исто третиране након порођаја детета због различитих уговора којима је њихов рад уређен?

[1] Видети Редован годишњи извештај Повереника о стању у пбласти заштите равноправности за 2023. годину, стр. 57.

Одлуком Врховног суда успешно је окончана стратешка парница коју је Повереник покренуо 2019. године због дискриминације труднице од стране послодавца. Овом одлуком потврђене су пресуде нижестепених судова којима је утврђена дискриминација на основу пола и виктимизације и послата важна порука да је забрањено отпустити жену док је на породиљском одсуству и условљавати је претходним потписивањем бланко споразума о престанку радног односа и плаћањем доприноса за обавезно социјално осигурање.

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

26-26 Мишљење на Нацрт закона о радној пракси