бр. 07-00-00239/2021-02   датум: 27.9.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, поднете против града Суботице, због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине. У притужби је наведено да се у Улици Карађорђев пут, близу броја 1, у Суботици, налази исписан графит „Цигане у гроб“, да због овог графита становници Суботице ромске националности осећају страх, те да је спорно зашто надлежни органи Града Суботице нису уклонили овај графит. Повереник је Граду Суботица упутио захтев за изјашњење на наводе из притужбе. Како се град Суботица није изјаснио на наводе из притужбе, ни након поновљеног захтева, Повереник је анализирао предмет на основу чињеница и доказа којима располаже. Увидом у фотографију која је достављена у прилогу притужбе  утврђено је да је у питању градско аутобуско стајалиште у Суботици где је на бочном носачу надстрешнице аутобуског стајалишта, између две плоче, утиснут грб града Суботице. На овој плочи исписан је графит великим црним словима: „Цигане у гроб“. Део графита је прелепљен белим папиром на којем је исписано: „Роми су равноправни чланови Суботичког друштва. Роми су наше комшије. A Roma a mi barátaink.“ Законом о локалној самопурави јединица локалне самоуправе одговорна је за квалитетно и ефикасно вршење својих права и поверених надлежности. Јединица локалне самоуправе за остваривање својих права и дужности и за задовољавање потреба локалног становништва може основати предузећа, установе и друге организације које врше јавну службу, у складу са законом и статутом. Статутом града прописана је надлежност Града Суботице, међу којима су и да уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и локални превоз, да се стара о изградњи, реконструкцији и одржавању локалних путева и улица, као и да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских и мањинских права. Имајући у виду утврђено чињенично стање и наведене прописе Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је пропуштањем да предузме мере ради уклањања графита који представља говор мржње, било преко својих надлежних органа или преко правних лица чији је оснивач, град Суботица повредио одредбе члана 6. у вези са чл. 11. и 24. Закона о забрани дискриминације. Граду Суботица је препоручено да, уколико већ није, уклони наведени графит са аутобуског стајалишта у улици Карађорђев пут, у Суботици, као и да убудуће води рачуна и правовремено реагује ради уклањања графите и порука  којима се повређују прописи о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбу је поднело удружење AA против Града Суботице, због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да се у Улици Карађорђев пут, близу броја 1, у Суботици, налази исписан графит „Цигане у гроб“;

• да се на овај начин шаље порука Ромима да их треба убити и отерати у гроб, због чега овај графит представља говор мржње;

• да је спорно зашто надлежни органи Града Суботице нису уклонили овај графит;

• да становници Суботице ромске националности осећају страх.

1.3. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], у току поступка затражено изјашњење од градоначелника града Суботице, дописом бр. 07-00-239/2021 од 7.5.2021. године. Међутим, иако у списима предмета постоји доказ да је наведени допис експедован, ни после више тражења Повереника, писарница Управе за заједничке послове републичких органа, као ни Пошта Србије нису доставили доказ о уручењу ове пошиљке. Због тога је Повереник, опреза ради, још једном упутио захев за изјашњење граду Суботица дописом од 7.9.2021. године. Међутим, до окончања поступка, град Суботица се није изјаснио на наводе притужбе у остављеном року, иако је захтев за изјашњење уредно примио 9.9.2021. године.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у фотографију која је достављена у прилогу притужбе  утврђено је да је у питању градско аутобуско стајалиште у Суботици где је на бочном носачу надстрешнице аутобуског стајалишта, између две плоче, утиснут грб града Суботице. На овој плочи исписан је графит великим црним словима: „Цигане у гроб“. Део графита је прелепљен белим папиром на којем је исписано: „Роми су равноправни чланови Суботичког друштва. Роми су наше комшије. A Roma a mi barátaink.“ поводом којег је поднета притужба.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, фотографију графита, као и прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије   у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом чл. 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и забрањује сваку дискриминацију због припадности националној мањини, док је одредбом чл. 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.4. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације[5] прописано је да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Одредбом  члана 11. овог закона забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на друге начине. Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[6] прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09) и општих аката по кома су започети.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[7]  забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016-2025. године^[8], прописано је да је један од разлога за доношење ове стратегије и стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Развијање друштвене свести о одговорном односу грађана и грађанки према социјалном укључивању Рома и Ромкиња искључиво зависи од носилаца јавних политика који јасним одлукама и спровођењем мера којима се сузбијају етничка нетрпељивост и предрасуде треба да створе повољно друштвено и правно окружење за социјалну инклузију.

3.8.  Статут града Суботице[9] одредбом члана 12. прописује надлежности града Суботица, међу којима су и да уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и локални превоз (тачка 2.) као и да се стара о изградњи, реконструкцији и одржавању локалних путева и улица (тачка 3). Одредбом наведеног члана, у тачки 10. прописано је да се град Суботица стара о остваривању заштити и унапређењу људских и мањинских права.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереник најпре указује да је поступак по притужби започео подношењем притужбе пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, због чега ће бити окончан по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09). Наиме, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

3.10. За поступање у конкретном предмету важно је правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Узимајући у обзир наводе из притужбе, достављене доказе, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси град Суботица. Како се град Суботица није у остављеном року изјаснио на наводе из притужбе, Повереник за заштиту равноправности је утврдио  одлучујуће чињенице на основу навода из притужбе, достављених доказа и других јавно доступних информација.

3.11. Повереник за заштиту равноправности прво констатује да је увидом у фотографију достављену уз притужбу утврђено да је на бочном носачу надстрешнице аутобуског стајалишта, који је правоугаоног облика и који је урађен од транспарентног материјала, на којем је између две плоче утиснут грб града Суботице, исписан графит великим црним словима: „Цигане у гроб“. Део графита је прелепљен белим папиром на којем је исписано: „Роми су равноправни чланови Суботичког друштва. Роми су наше комшије. A Roma a mi barátaink.“

3.12. Имајући у виду наведено, задатак Повереника је да утврди да ли исписани графит представља дискриминаторно поступање прописано Законом о забрани дискриминације, а затим да ли је град Суботица, као локална самоуправа био у обавези да предузме мере да се овај графит уклони имајући у виду да је графит исписан на јавној површини, односно на градском аутобуском стајалишту. Повереник прво констатује да је чланом 11. Закона о забрани дискриминације прописано да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, на местима доступним јавности, исписивањем или приказивањем порука или симбола и на други начин. Даље чланом 24. овог закона је прописано да је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Имајући у виду текст исписан на графиту и поруку која се овим графитом шаље, овакав графит представља дискриминацију припадника и припадница ромске националне мањине, односно овим графитом се подстиче дискриминације, мржња или насиље према припадницима ове националне мањине. Повереник указује на то да су овакви графити нарочито опасни у мултиетничким срединама као што је Суботица. У циљу указивања на неговање различитости и толеранције, овај графит изазвао је и реакцију грађана тако што је део графита прелепљен белим папиром на којем је исписана порука: „Роми су равноправни чланови Суботичког друштва. Роми су наше комшије. A Roma a mi barátaink.“

3.13. Даљи предмет анализе Повереника је био да ли је град Суботица био у обавези да овакав графит уклони. Из достављеног доказа неспорно је да је у питању градско аутобуско стајалиште у Суботици где је на бочном носачу надстрешнице аутобуског стајалишта, између две плоче, утиснут грб града Суботице. Наведене плоче поред заштите од временских неприлика представљају и место за оглашавање. Одредбом члана 6. Закона о локалној самопурави јединица локалне самоуправе одговорна је за квалитетно и ефикасно вршење својих права и поверених надлежности. Јединица локалне самоуправе за остваривање својих права и дужности и за задовољавање потреба локалног становништва може основати предузећа, установе и друге организације које врше јавну службу, у складу са законом и статутом. Одредбом члана 11. овог закона прописано је да је највиши правни акт јединице локалне самоуправе статут. Као што је наведено, статутом града прописана је надлежност града Суботице, међу којима су и да уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и локални превоз, да се стара о изградњи, реконструкцији и одржавању локалних путева и улица, као и да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских и мањинских права. Имајући у виду утврђено чињенично стање и наведене прописе град Суботица је био у обавези да предузме мере на уклањању графит којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље.

3.14. Повереник указује и на чињеницу да су Роми једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група као и да се према појединим истраживањима највећи степен етничке дистанце испољава управо према Ромима. Према резултатима истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета, преко 65% испитаника истраживања не би прихватило припаднике ромске националне мањине за суседа, а резултати Извештаја о истраживању јавног мњења – однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, показују да петина испитаника/ица не би волела да им Роми буду комшије (19%). Поред чињенице да је исписивање оваквог графита односно поруке коју он шаље законом забрањено, Повереник указује и на чињеницу да је на Првом светском конгресу Рома, који је одржан 8. априла 1971. године, усвојен и међународни назив Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине.

3.15. Имајући у виду све наведено Повереник је дао мишљење да је пропуштањем да предузме мере ради уклањања графита, било преко својих надлежних органа или преко правних лица чији је оснивач, град Суботица повредио одредбе Законона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем града Суботице да предузме мере ради уклањања графита „Цигане у гроб“ повређене су одредбе члана 6. у вези са чл. 11. и 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује граду Суботица да:

5.1. Уколико већ није, уклони графит „Цигане у гроб“ са градског аутобуског стајалишта у Улици Карађорђев пут, близу броја 1, у Суботици.

5.2. Да убудуће води рачуна и правовремено реагује ради уклањања графите и порука  којима се повређују прописи о забрани дискриминације.

Потребно је да град Суботица, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико град Суботица не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[4] „Службени гласник РС“, број 22/09

[5] „Службени гласник РС“, број 22/09

[6] „Службени гласник РС“, бр. 52/21, члан 28.

[7] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС  и 47/18.

[8] „Службени гласник РС“, број 26/16

[9] „Службени лист града Суботице“, број 27/19

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

246-21 Притужба због неуклањања графита