бр. 07-00-287/2024-02 датум: 1. 7. 2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Организације … против …, угоститељског објекта које је у АПР регистровано као A.A. предузетник Угоститељска радња и велепродаја пића … због дискриминације на основу пола и сексуалне оријентације. У притужби је наведено да је 29. јануара 2024. године Удружење … добило електронску поруку да у Угоститељској радњи и велепродаји пића … жене плаћају скоро дупло скупљи улаз него мушкарци и уз притужбу је приложена и слика обавештења на улазу у клуб да је суботом улаз за жене 1100 динара, а за мушкарце 600 динара, као и снимак екрана телефона са комуникацијом A.A. са гошћом клуба. Повереник за заштиту равноправности је у току поступка затражио изјашњење на наводе из притужбе од A.A. предузетника Угоститељске радње и велепродаје пића …, који захтев је A.A. примио 30. априла 2024. године и до дана израде овог акта, Поверенику није достављено изјашњење. С обзиром на то, Повереник је у поступку по притужби одлучивао на основу навода из притужбе и прилога достављених уз притужбу. У току поступка је утврђено да је на обавештењу о цени улаза у Угоститељску радњу и велепродају пића …, које је достављено уз притужбу, у првом реду написано: „Петак 400 дин“, а испод тога „Субота Lady’s 1100 дин. Gentlemen’s 600 дин.“ У дну обавештења је лого клуба ... Даље је, увидом у прилог који је достављен уз притужбу, утврђено да је A.A. у телефонској комуникацији са гошћом клуба потврдио да се гошћама угоститељског објекта наплаћује већа цена улаза. Угоститељска радња и велепродаја пића … је регистрована као предузетничка угоститељска радња и обавезна је да своје услуге пружа једнако свим клијентима без обзира на лична својства, те не постоји оправдан разлог да се једној категорији клијената одређује већа односно мања цена улаза у клуб. Повереник је дао мишљење да је Угоститељска радња и велепродаја пића …, предузетник A.A, ставила у неповољнији положај жене гошће угоститељског објекта на основу личног својства пол, на тај начин што је одредила већу цену улазнице у клуб за жене у односу на мушкарце, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације и члана 4. став 1 Закона о родној равноправности. Повереник је дао препоруку Угоститељској радњи и велепродаја пића …, предузетник A.A, да изједначи цену улазнице за све госте без обзира на њихов пол или било које друго лично својство, као и да убудуће у оквиру својих активности не крше законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила Организација … против Угоститељске радње и велепродаје пића …, због дискриминације на основу пола и сексуалне оријентације.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је јануара 2024. године Удружење … добило електронску поруку да у Угоститељској радњи и велепродаји пића … жене плаћају скоро дупло скупљи улаз него мушкарци;
• да је уз електронски допис приложена и слика екрана дописивања једне особе са A. где он каже: „Жене су нам правиле проблеме највише лезбејке и онда да их се решимо морали смо тако да урадимо“.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) слика екрана са преписком са A. и 2) фотографију обавештења о цени улаза у клуб.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење од A., предузетника Угоститељске радње и велепродаје пића.
  • A. је захтев да се изјасни на наводе изнете у притужби примио 30. априла 2024. године и до дана израде овог акта, Поверенику није достављено изјашњење. С обзиром на то, Повереник је у поступку по притужби одлучивао на основу навода из притужбе и прилога достављених уз притужбу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у регистар предузетника Агенције за привредне регистре, утврђено је да је као предузетник регистрован A., Угоститељска радња и велепродаја пића … са матичним бројем …., у статусу активан.
• Увидом у фотографију обавештења о цени улаза у Угоститељску радњу и велепродају пића …, која је достављена уз притужбу, утврђено је да је на обавештењу у првом реду написано: „Петак 400 дин“, а испод тога „Субота Lady’s 1100 дин. Gentlemen’s 600 дин.“ У дну обавештења је лого клуба ….
• Увидом у фотографију снимка екрана, утврђено је да је преписка женске особе чије име није видљиво, и A. вођена 29. септембра 2023. године у 20,17 часова и да је на питање: „Кажи ми која је разлика за улаз? У смислу што ми девојке плаћамо 1100 а драги момци 600. Ништа није сад да те нападам далеко било него ме занима зашто је тако.“, A.A. између осталог, одговорио: „Паааа, жене су нам правиле проблеме, највише лезбејке и онда да их се решимо, морали смо тако да урадимо.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.[2]
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
• Закон о забрани дискриминације прописује општу забрану дискриминације одредбама члана 4. у којем је прописано да су сви једнаки и сви уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, као и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
• За одлучивање у овом предмету, од значаја је одредба члана 20. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано да дискриминације постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2 овог члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Одредбама члана 4. став 1 Закона о родној равноправности[6] прописано је да је дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. У ставу 2 овог члана је прописано да непосредна дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, постоји ако се лице или група лица, због њиховог пола, полних карактеристика, односно рода, у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају потребно је размотрити да ли је A. предузетник, Угоститељска радња и велепродаја пића … неоправдано правио разлику између гостију клуба на основу пола, тако што је цена за улаз у клуб различита за жене и мушкарце и тиме ставио у неповољнији положај особе женског пола.
• Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником.
• Подноситељ притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, тако што је доставио доказе за своје наводе да гошће Угоститељске радње и велепродаје пића … плаћају скупљи улаз у објекат у односу на госте мушког пола. Наиме, у прилогу притужбе достављене су фотографије обавештења на улазу у угоститељски објекат и екрана телефона са преписком предузетника поводом разлике у цени. Имајући у виду наведено, акт дискриминације је учињен вероватним, те терет доказивања да услед овог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси A. предузетник, Угоститељска радња и велепродаја пића …, у складу са поменутим чланом 45. Закона о забрани дискриминације.
• С обзиром да A. предузетник, Угоститељска радња и велепродаја пића …, није доставио изјашњење на наводе притужбе до дана израде овог акта, Повереник је одлучивао на основу чињеница утврђених из навода притужбе и прилога достављених уз притужбу.
• У прилогу притужбе је достављена фотографија обавештења на улазу у клуб о различитој цени улаза за жене и мушкарце – цена улаза за мушкарце суботом је 600,00 динара, а за жене је 1100,00 динара. Увидом у фотографију екрана телефона са преписком A. и гошће клуба, неспорно је да је A.A. потврдио постојање различите цене за жене и мушкарце. Угоститељска радња и велепродаје пића … је регистрована као предузетничка угоститељска радња и има обавезу да своје услуге пружа једнако свим клијентима без обзира на лична својства, због чега не постоји оправдан разлог да се једној категорији клијената одређује већа односно мања цена улаза у клуб.
• Уз притужбу је достављен и снимак екрана телефона са преписком A. и гошће клуба, у којој је, између осталог, на питање зашто постоји разлика у цени улаза, наведено „…жене су нам правиле проблеме, највише лезбејке и онда да их се решимо, морали смо тако да урадимо.“ Представљање одређеног понашања као својствено некој групи људи, представља генерализацију која је штетна и носи велики ризик од дискриминације појединаца и целе групе лица које карактерише исто лично својство. Одлука да се већа улазница наплаћује свим женама не може се оправдати појединачним случајевима. Осим тога, проблематично понашање гостију се у угоститељским објектима регулише реакцијом обезбеђења клуба или полиције. Угоститељска радња је обавезна да, у складу са начелом једнакости, свим својим гостима пружа услуге на једнак начин и из тог разлога, одлука да се појединим гостима клуба, на основу пола, иста услуга наплаћује више него осталим гостима, представља неоправдано разликовање и стављање у неповољнији положај на основу пола.
• С обзиром да је у притужби као основ дискриминације наведена и сексуална оријентација и да се у конкретном случају ради о угоститељском објекту који је геј клуб, Повереник закључује да се, иако су припадници ЛГБТ+ популације вероватно више заинтересовани да посећују овај клуб у односу на припаднике хетеросексуалне оријентације, не може са сигурношћу рећи да су гости клуба само ЛГБТ+ особе. Увидом у раније изјаве A. [7] у медијима, неспорно је да је клуб отворен за све госте, а не само за геј мушкарце. Повереник је, анализирајући да ли су праксом да жене плаћају већу цену за улаз у клуб жене стављене у неповољнији положај и на основу сексуалне оријентације, закључио да се у конкретном случају дискриминација врши само на основу пола јер се ова пракса односи на све жене без обзира на њихову сексуалну оријентацију.
• У вези са наведенима, Повереник је мишљења да је A. предузетник, Угоститељска радња и велепродаја пића …, праксом да наплаћује различите цене за улазак у клуб мушкарцима у односу на жене, односно нижу цену улаза за мушкарце него за жене, ставио жене у неповољнији положај на основу пола.

4. МИШЉЕЊЕ

Угоститељска радња и велепродаја пића …, предузетник A.A., ставила је у неповољнији положај жене гошће угоститељског објекта на основу личног својства пол, на тај начин што је одредила већу цену улазнице у клуб за жене у односу на мушкарце, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације и члана 4. став 1 Закона о родној равноправности.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Угоститељској радњи и велепродаји пића .., предузетник A.A., да:

• Изједначе цену улазнице за све госте Угоститељске радње и велепродаје пића … без обзира на њихов пол или било које друго лично својство;
• Убудуће у оквиру својих активности не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Угоститељска радња и велепродаја пића …, предузетник A.A., обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Угоститељска радња и велепродаја пића …, предузетник A.A., не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21

[4] члан 21. Устава Републике Србије

[5] члан 2.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 52/2021

[7] Магазин Оптимист, Интервју од …. године https://www.….

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

232-24 Дискриминација на основу пола у области пружања услуга