бр. 07-00-221/2025-02 датум: 14.10.2025.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује Заводу за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
У циљу обезбеђивања равноправности свих кандидата и запослених у Министарству унутрашњих послова и спречавања евентуалне дискриминације на основу личног својства – изглед и здравствено стање, Повереник за заштиту равноправности препоручује Заводу за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова да:
– полазећи од антидискриминационих прописа преиспита и коригује Листу морбозних стања тако што ће сагледати да ли су све болести и обољења из Листе од суштинског утицаја и објективно представљају препреку, односно искључујући услов за добијање позитивне оцене задравствене способности за рад у полицији, односно да ли су постављени искључујући критеријуми и мерила примерени и нужни тј. објективно оправдани легитимним циљем у погледу стандарда задравствене способности за обављање посла полицијског службеника.
Потребно је да о предузетом Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова обавести Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
У пракси Повереника и обраћању овом органу указано је на различито поступање Завода за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Завод) приликом давања оцене о здравственој способности кандидата за обуку у Центру за основну полицијску обуку (у даљем тексту: ЦОПО) и другим организационим јединицама Министарства унутрашњих послова. У једном случају је Повереник донео мишљење којим је утврдио повреду права из Закона о забрани дискриминације. Наиме, подноситељ притужбе је навео да је дискриминисан као кандидат за пријем на основну полицијску обуку на основу изгледа као личног својства. У притужби је наведено да је a priori одбијен на лекарском прегледу без провере компентенција, физичких или менталних способности јер је лекар из комисије након прегледа раније медицинске документације констатовао да је рођен са расцепом горње усне и непца, након чега је оперисан најпре из функционалних, а затим и из естетских разлога, због чега му је саопштено да не може да настави пријемни испит. У поступку је утврђено да је разлог одбијања садржан у Листи морбозних стања којом је предвиђено: Урођене и стечене мане усне шупљине, језика, вилице, виличних зглобова и пљувачних жлезда (укључени и расцеп усана, зубног наставка и тврдог и меког непца) без функционалних сметњи. Поред наведено,г у обраћањима је указивано и да нека друга обољења и болести коже која су предвиђена у Листи морбозних стања представљају елиминациони услов да би једно лице било оцењено као здравствено способно за обављање полицијских дужности, као што је примера ради витилиго, псоријаза и сл.. Указивано је и на то да су у појединим случајевима тетоваже третиране као дисквалификациони фактор, док су у другим, као што је на пример конкурс за Жандармерију, биле прихватљиве, односно да нису представљале контриндикацију за пријем у службу. У обраћањима је указано такође да кандидати који су примљени на обуку, па су започели поступак уклањања тетоважа како не би морали да их прекривају одећом у складу са одредбама Правилника о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова[2] на поновном лекарском прегледу добијају оцену да су „задравствено неспособни“ за обуку у ЦОП-у. У обраћањима је наведено да овако неуједначена пракса Завода приликом процене здравствене способности, ствара значајну несигурност код кандидата да ли ће бити оцењени као способни за обављање полицијске дужности или не.
Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[3] Чланом 194. ст. 3. и 4. и чланом 195. став 1. Устава прописано је да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом, односно да не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права, као и да сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 16. став 1. овог закона забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Ставом 2. исте одредбе прописано је да заштиту од дискриминације из става 1. овог члана између осталог, ужива лице лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Ставом 3. је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други).
Одредбама члана 46. Закона о полицији[5] прописано је да су полицијски службеник и други запослени дужни на раду и ван рада да се понашају тако да не штете угледу Министарства и других запослених у Министарству, као и да ближи начин понашања, као и лични изглед полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује министар. Чланом 180. став 2. овог закона прописано је да специфичну здравствену заштиту у Министарству, која се односи на пружање здравствених услуга у вези са претходним лекарским прегледима за упис у образовне институције Министарства и на високошколску установу за потребе полицијског образовања, заснивањем радног односа и премештајем на другом радно место у Министарству, периодичним, ванредним, систематским и контролним лекарским прегледима, ради утврђивања професионалне и опште радне способности за даље обављање послова и пружањем стручне, техничке и кадровске помоћи организационим јединицама Министарства у извршавању задатака и послова, обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у сарадњи са надлежном организационом јединицом Министарства за послове људских ресурса.
Уредбом о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова[6] у члану 38. став 1. прописано је да се поступак избора кандидата састоји из: лекарског прегледа и квалификационог испита, док је ставом 3. исте одредбе прописано да је сваки појединачни део елиминациони за кандидате који не задовоље утврђене критеријуме. Чланом 39. Уредбе прописано је да лекарски преглед за утврђивање здравственог стања кандидата обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, у складу са утврђеним критеријумима. Ставом 2. исте одредбе пропписано је да се лекарским прегледом утврђују: 1) лична и породична анамнеза; 2) болести, урођене и стечене аномалије које су контраиндиковане за пријем у Министарство на основу увида у медицинску документацију; 3) антропометријске мере (висина минимум 170 цм за мушкарце и 163 цм за жене, тежина и БМИ); 4) на основу физикалног прегледа грубе аномалије кардиоваскуларног и респираторног система; 5) стање локомоторног апарата, поремећај говора, тикове, невољне покрете; 6) процена функционисања чула (вид и слух); 7) оштећења на површини и испод коже и друго значајно одступање од прописаног личног изгледа полицијског службеника; 8) здравствено стање на специјалистичким лекарским прегледима. Ставом 3. исте одредбе прописано је да Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова утврђује Листу морбозних стања према којој се оцењује здравствена способност кандидата.
Правилником о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова[7] у члану 25. став 5. прописано је да није дозвољено да тетоваже буду на видљивим деловима тела, а уколико постоје треба да буду покривене одећом.
Правилником о начину спровођења и мерама специфичне здравствене заштите у Министарству унутрашњих послова[8] у члану 2. прописано је да специфичну здравствену заштиту запослених спроводи Завод у сарадњи са надлежном организационом јединицом Министарства за послове људских ресурса, на основу утврђених мера специфичне здравствене заштите које се односе на пружање здравствених услуга при обављању претходних лекарских прегледа за упис на образовну институцију Министарства, заснивање радног односа и премештај на друго радно место у Министарству, периодичних, ванредних, систематских и контролних лекарских прегледа ради утврђивања професионалне и опште радне способности. Чланом 4. став 1. овог правилника прописано је да мере специфичне здравствене заштите спроводи Завод, у складу са здравственом доктрином и уз употребу здравствених технологија. Ставом 2. исте одредбе прописано је да мере специфичне здравствене заштите обухватају поред осталог вршење здравствених прегледа (комисијски прегледи) ученика, студената, полазника курсева и полицијских и државних службеника ради процене здравствене способности. Чланом 6. овог правилника прописано је да су критеријуми и мерила за оцењивање психофизичке способности за полицијско школовање и обуку као и обављање послова полицијских службеника, који обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања, утврђени од стране представника надлежне организационе јединице Министарства и Завода на основу прописа којим се уређује безбедност и здравље на раду, потребних посебних психофизичких способности, а према захтевима и условима рада у оквиру група појединих полицијских послова. Ставом 2. истог члана прописано је да су критеријуми и мерила из става 1. овог члана, изражени у Листи морбозних стања, која се примењује на полицијске службенике, који обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања.
Увидом у Листу морбозних стања утврђено је да су као болести коже и поткожног ткива прописане следеће болести: инфекције коже и поткожног ткива, акутни и хронични облици; Urticaria acuta; Urticaria chronica, urticaria cholinergica, urticaria e frigore лакши и тежи облици; Dermatitis atopica, dermatitis contacta allergica; Промрзлине без и са функционалним испадима; Промене коже узроковане УВ-зрацима и дејством јонизујућег и нејонизујућег зрачења; Булозне дерматозе; Хронични кожни еритемски лупус; Псоријаза; Генодерматозе и стечене хиперкератозе, лакши, средње и тешки облици; Урођене аномалије коже; Витилиго мањег и већег степена; Хипертрофичке болести коже без и са функционалним испадима; Саркоидоза коже и друге грануломатозне болести; Локализоване болести везивног ткива и циркумскриптна склеродермија без и са функционалним поремећајима; Остале хроничне и/или неизлечиве болести коже и поткожног ткива; Alopecia areata; Атрофична стања коже; Lihen planus, лакши и тежи облици.
На основу наведених прописа неспорно је да Завод има кључну улогу у процени здравствене способности кандидата и запослених у Министарству. Приликом ове процене, а како то произлази из релеватних прописа којима је уређена ова област, Завод се руководи критеријумима и мерилима дефинисаним у Листи морбозних стања (у даљем тексту: Листа), која садржи списак болести и обољења на основу којих се утврђује здравствена способност и подобност за вршење полицијске службе.
Из одредбе члана 25. став 5. Правилника о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова неспорно произлази да овај правилник не забрањује уопштено ношење тетоважа већ прописује да није дозвољено да тетоваже буду на видљивим деловима тела, а уколико постоје треба да буду покривене одећом. Имајући у виду да се кандидати који се примају на обуку обучавају за рад у Министарству, исти критеријуми морају бити и важећи су и за полазнике обуке и лица на школовању за рад у полицији, као што је већ прописано Кућним редом ЦОП-а.
Када говоримо о систему правних норми, треба имати у виду да је забрана дискриминације Уставна категорија, а на поштовање начела једнакости свих грађана и грађанки без обзира на њихова лична својства обавезују нас и ратификоване међународне конвенције међу којима значајно место заузима Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода.
Европски суд за људска права у својој богатој пракси доследно заузима становиште „да је једнакост поступања прекршена уколико не постоји објективно и разумно оправдање разликовања те да се постојање таквог оправдања мора ценити у односу на циљ и последице разматране мере уз узимање у обзир начела која најчешће преовлађују у демократском друштву“. Европски суд је заузео становиште да је прекршен члан 14. Конвенције који се односи на забрану дискриминације, када се установи да нема „разумног односа сразмерности између употребљених средстава и циља чијем се остварењу тежило“[9]. Дакле, став суда је да се мора сваки критеријум који може довести до дискриминације пажљиво размотрити и оправдати. Сви критеријуми који могу довести до дискриминације морају бити пропорционални и оправдани објективним разлозима.[10]
Осавремењивање и усклађивање прописа са антидискриминационим оквиром никако не сме бити оправдање за непоштовање већ прописаног уредног и професионалног изгледа полицијског службеника који не нарушава углед и не изазива страх и неповерење код грађана. Примера ради оправдано је да искључујући критеријум буду видљиве тетоваже које по свом садржају и обиму носе расистичке, сексистичке, хомофобичне, насилне или застрашујуће поруке. Дакле, прописивање одређених ограничења у погледу личног својства као што је нпр. у погледу изгледа полицијског службеника или здравственог стања је оправдано уколико је оправдано легитимним циљем као што јесте чување угледа Министарства и безбедност службеника и грађана и очување поверења у рад полиције и важну функцију коју ова професија има за све у једном друштву.
Увидом у Листу морбозних стања која је основ за процену здравствене способности кандидата неспорно је да као обољење које може бити од утицаја на здравствену способност кандидата није наведено постојање тетоваже на кожи која сама по себи иначе не представља обољење ни у складу са Међународном класификацијом болести. Овде свакако треба издвојити евентуалне здравствене компликације које могу бити последица тетоважа попут алергијских реакција, инфекција или сл. које потенцијално могу да проузрокују одређена здравствена стања која у складу са важећом Листом морбозних стања представљају контраиндикацију за обављање полицијске службе.
Као што је указано, Уредба прописује да основна полицијска обука има за циљ оспособљавање полазника за законито и ефикасно обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника, на радном месту полицајца, полицајца за рад у заједници или полицајца за одређену област рада. Имајући у виду овако постављен циљ, али и антидискриминациони правни оквир Републике Србије, оправдани разлог за дисквалификацију кандидата, постојао би уколико би то било сметња за професионално обављање полицијског посла и безбедност како службеника тако и грађана, у супротном се може поставити питање постојања арбитрерне оцене и естетског доживљаја.
Одабир полазника основне полицијске обуке, као и лица која се запошљавају у Министарству унутрашњих послова треба да буде заснован на објективним, формалним критеријумима као што су здравствена способност за обављање послова полицијског службеника, образовање, процена компетенција и вештина, мотивисаност, радно искуство и слично. Сваки критеријум који поставља ограничења у односу на лична својства може представљати дискриминацију, осим уколико одређено лично својство, не представља стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме желела постићи оправдана јер се постојање разликовања мора ценити у односу на циљ и последице разматране мере.
Приликом давања оцене о здравственој способности кандидата за пријем у полицијску службу неопходно је имати у виду поред прописа који уређују рад у полицији и антидискриминационе прописе који забрањују неоправдано неједнако поступање на основу стварних или претпостављених личних својстава као што су изглед и здравствено стање. С тим у вези неопходно је размотрити да ли треба кориговати Листу морбозних стања, на пример да ли је оправдано одбити кандидата само зато што има ожиљак, витилиго, расцеп усне или неку урођену и стечену ману која је естетска, а која суштински не утиче на здравствену способност за обављање полицијских послова будућих полицијских службеника.
Дакле, неопходно је размотрити да ли све наведене болести и обољења у Листи реално утичу на способност обављања полицијских послова и оправдано представљају препреку за рад у полицији, односно да ли су ограничења наведена у Листи примерена и нужна и сразмерна легитимном циљу који се жели постићи. Повереник подсећа на одредбе Закона о забрани дискриминације којима је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује Заводу у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације кандидата за основну полицијску обуку и запослених у МУП-у.
Потребно је да Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова обавести Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, у року од 30 дана од дана пријема овог дописа.
[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] „Сл. гласник РС“, бр. 13/18 и 83/21
[3] члан 21. Устава Републике Србије „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21
[4] члан 2.
[5] „Сл. гласник РС“, бр. 6/16, 24/18 и 87/18
[6] „Сл. гласник РС“, бр. 42/17, 56/18, 34/19, 11/20, 24/21, 49/22, 54/23 и 78/24
[7] „Сл. гласник РС“, бр. 13/18 и 83/21
[8] „Сл. гласник РС“, бр. 73/17 и 10/24
[9] Affaire „relative a certains aspects du regime linguistique de l’enseignement en belgique“ C. Belgique (au principal), представка бр. 1474/62 и др, пресуда од 23. јула 1968. https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22001-62083%22]}
[10] Ferrero Quintana protiv Španije (2024), бр. 2669/19 od 26. novembra 2024., https://hudoc.echr.coe.int/#{%22itemid%22:[%22001-238103%22]}
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
229-25 Препорука мера Министарству унутрашњих послова 
