бр. 07-00-223/2021-02  датум: 4.8.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе A.A. коју је поднела против Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), Комисије, на основу здравственог стања. Подноситељка притужбе је између осталог навела да као тежак системски болесник од фебруара 2012. године, до данас прима биолошку терапију у Београду на Институту за реуматологију, и да је 17. марта 2021. године, у Инсититуту за реуматологију у Београду, усмено обавештена да ће убудуће биолошку терапију наставити да прима у Клиничком центру Крагујевац од маја месеца ове године. Истакла је да је одлуку донела Комисија, и да је на тај начин дискриминисана на основу здравственог стања јер је урушеног здравља и да биолошку терапију мора да настави у Београду из разлога јер се лечи на Инстититу за реуматологију од 2012. године, на Очној клиници у Београду због глаукома од 2010. године и код кардиолога на Војномединској академији. У изјашњењу на притужбу Б. Б. в.д. директорке РФЗО, као и председнице Комисије РФЗО између осталог наведено је да је на 80. седници одржаној 11. маја 2021. године, Комисија РФЗО на основу документације достављене из Института за реуматологију, одобрила наставак терапије леком „Simponi“ (голимумаб) у Институту за реуматологију Београд, на лични захтев пацијенткиње, на период од 3 месеца, те да је сходно наведеном, нетачна тврдња подноситељке притужбе да је Комисија РФЗО, донела одлуку о наставку терапије у Универзитетском клиничком центру Крагујевац. Такође је наведено да Универзитетско клинички центар Крагујевац сагласно законским прописима којим се уређује систем здравствене заштите у Републици Србији, здравствена установа терцијалног нивоа здравствене заштите као и Инситут за реуматологију у Београду, и да се из тог разлога не може говорити о неадекватним условима за лечење односно примање биолошке терапије, у Универзитетском  клиничом центру Крагујевац. У току поступка је утврђено да РФЗО, Комисија није донела одлуку о промени здравствене установе у којој ће подноситељка притужбе наставити да прима биолошку терапију, већ је на 80. седници Комисије РФЗО одржаној 11. маја 2021. године, одобрили наставак терапије А. А. у Инситуту за реуматологију у Београду. Поред тога, Повереник је констатовао да на основу решења Министарства здравља Клинички центар Крагујевац је уврштен у референтне центре за примену биолошке терапије. Имајући у виду наведено Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да РФЗО, Комисија за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А., против РФЗО, Комисије за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib, због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, подноситељка притужбе навела:

• да као тежак системски болесник од фебруара 2020. године до данас прима биолошку терапију у Београду на Институту за реуматологију;
• да је 17. марта 2021. године, у Инсититуту за реуматологију у Београду, усмено обавештена да ће убудуће биолошку терапију да настави да прима у Клиничком центру Крагујевац од маја месеца ове године;
• да је одлуку донела Комисија, и да је на тај начин дискриминисана на основу здравственог стања;
• да је урушеног здравственог стања и да биолошку терапију мора да настави у Београду из разлога јер се лечи на Инстититу за реуматологију од 2012. године, на Очној клиници у Београду због глаукома од 2010. године и код кардиолога на Војномединској академији;
• да је докторка реуматологије запослена у Институту за реуматологију Београд, у свом извештају навела да је против одлуке да A. настави лечење у Клиничком центру Крагујевац;
• да на основу наведног није у могућности да прима биолошку терапију у Крагујевцу, и да поред тога живи у Ивањици;
• да је од колега „обавештена“ да су у Клиничком центру Крагујевац неадекватни услови за примање билошке терапије због „мањка кадра и неадекватних просторија“.

У прилогу притужбе достављена су следећа докумнета: 1) Извештај doktorke, специјалисткиње физикалне медици, 2) допис, председнице удружења оболелих од реуматских болести Србије, упућен директорки РФЗО и Комисији РФЗO.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење др Б. Б., в.д. директорке РФЗО.
• У изјашњењу др Б. Б. в. д. директорке РФЗО, наведено је:

• да је Правилником о листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања (у даљем тексту Правилник о Листи лекова), прописано да се лекови за лечење реуматских болести који представљају биолошку терапију, обезбеђују на терет средстава обавезног здравственог осигурања на основу мишљења Комисије РФЗО, а у складу са прописаним индикацијама;
• да у складу са решењем о образовању Комисије РФЗО надлежне здравствене установе за примену лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib између осталих, су: Институт за реуматологију, Институт за здравствену заштјиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Универзитетски клинички центар Ниш, Клиника за дечије интерне болести, Специјална болница за реуматске болести, Нови Сад, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Клинички центар Војводине, Клиника за нефрологију и клиничку имунологију, Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка бања“, Војномедицинска акдемија, Клиника за реуматологију и Универзитетски клинички центар Крагујевац-Клиника за интерну медицину;
• да је задатак Комисије РФЗО да на основу увида у потпуну документацију осигураног лица коју доставља надлежна здравствена установа у складу са индикацијама из Правилника о Листи лекова, одреди употребу одређеног лека у терапији, односно наставак терапије и да одлука Комисије РФЗО може да траје најдуже 6 месеци након чега се документација поново доставља Комисији на разматрање;
• да је Комисија РФЗО на 65. седници одржаној 11. фебруара 2020. године, на основу документације достављене из Институту за реуматологију за осигурано лице А. А. одобрила увођење у терапију лека „Simponi“ (голимумаб) на период од 6 месеци;
• да је на 71. седници одржаној 5. августа 2020. године, Комисија РФЗО, на основу документације достављене из Институту за реуматологију одобрила наставак терапије леком „Simponi“ (голимумаб) на период од 6 месеци;
• да је на 77. седници одржаној 2. фебруара 2021. године, Комисија РФЗО одобрила наставак терапије леком „Simponi“ (голимумаб) на период од 3 месеца, уз напомену да се размотри прелазак пацијента у надлежну здравствену установу ближе месту пребивалишта тј. Универзитетски клинички центар Крагујевац;
• да је на 80. седници одржаној 11. маја 2021. године, Комисији РФЗО на основу документације достављене достављене из Института за реуматологију, у којој се између осталог наводи да „болесница изричито одбија да мења здравствену установу, тј. да не жели да настави лечење у КБЦ Крагујевац“ одобрила наставка терапије леком „Simponi“ (голимумаб) у Институту за реуматологију Београд, на лични захтев пацијента, на период од 3 месеца;
• да је сходно наведеним одлукама Комисије РФЗО, нетачна тврдња подноситељке притужбе да је Комисија РФЗО, донела одлуку о наставку терапије у Универзитетском клиничком центру Крагујевац, јер је одобрила наставак терапије А. А. у Институту за реуматологију;
• да напомињу да Универзитетски клинички центар Крагујевац, сходно законима којим се уређује систем здравствене заштите у Републици Србији, представља здравствену установу терцијалног нивоа здравствене заштите као и Инситут за реуматологију у Београду, и да се из тог разлога не може говорити о неадекватним условима за лечење односно примање биолошке терапије, у Универзитетском клиничом центру Крагујевац, како је наведено у притужби;
• да полазећи од чињенице да је Комисија РФЗО, на 77. одржаној 2. фебруара 2021. године, донела одлуку да се размотри прелазак А. А. у надлежну здравствену установу ближу месту пребивалишта, а да је приликом разматрања наставка терапије, на основу извештаја Института за реуматологију, у коме се наводи да пацијенткиња изричито одбија да мења здравствену установу, Комисија РФЗО уважила њен лични захтев и потврдила наставак терапије у Институту за реуматологију, произилази да је притужба А. А. за дискриминацију неоснована;
• да је РФЗО, са притужбом упознао председницу Комисије РФЗО, у прилогу су доставили одговор председнице Комосије РФЗО.
  • У изјашњењу др В. В. председнице Комисије РФЗО, између осталог наведено је:
• да је притужба А. А. неоправдана и да не постоји ни један елемент за повреду права равноправности и дискриминације у погледу права на остваривање здравствене заштите;
• Комисија РФЗО за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib никада није донела одлуку да А. А. из Ивањице треба да настави примену терапије у КЦ Крагујевац, већ да је 11. маја 2021. године, донела одлуку да А. А. настави да прима терапију у Институту за реуматологију у Београду на лични захтев;
• да је чињенично стање да Комисија РФЗО никада није донела одлуку да А. А. терапију треба да прима у УКЦ Крагујевац, због чега не постоји основ за подношење пријаве о дискриминацији;
• да се у притужби као аргумент наводи да реуматологија у УКЦ Крагујевац „има неадекванте услове за примену биолошке терапије због мањка кадра и неадевкатних просторија“, и да је оваква тврдња у потупности нетачана;
• да је КЦ Крагујевац, именован као референтна установа за примену биолошке терапије на основу решења Министарства здравља Републике Србије, и да у овом терцијалном центру ради 5 лекара специјалиста интерне медицине (реуматолога), од чега су два професора Медицинског факултета Крагујевац и 3 лекара на специјализацији уз остало особље у складу са прописима;
• да реуматологија у УКЦ Крагујевац располаже са наменски опредељеним простором и кадром за примену биолошке терапије у реуматологији и да у овој установи тренутно различите врсте биолошких лекова, по одлуци Комисије РФЗО, добија 282 осигураника РФЗО;
• да у последњих годину дана, због епидемиолошке ситуације и поштовања принципа оптималне регионалне доступности за примену терапије, више од 100 осигураника је наставило успешну примену терапије у овој регионалној референтној установи након претходне примене терапије у Институту за реуматологију Београд;
• да је на основу овога јасно да примена терапије одобрене од стране Комисије РФЗО у званичној референтној терцијалној установи ни на који начин не може значити дискриминацију у погледу права на остваривање здравствене заштите;
• да управо супротно подносилац притужбе, на основу свог личног мишљења а не стварних чињеница, врши дискриминацију квалитета рада ове здравствене установе у односу на другу установу;
• да у складу са решењем Комисија РФЗО, одобрава који лек у којој референтној установи ће добијати осигураник чија болест испуњава услове прописане Листом лекова, да се одлуке Комсије РФЗО односе само на лек и установу у којој ће на месечном нивоу осигураник добијати терапију, и да Комисија РФЗО не одређује код ког лекара и у којој установи ће осигураник остваривати сва друга своја права на здравствену заштиту, укључујући и избор реуматолога који ће га пратити;
• да је крајње нереално и некоректно схватање да сви осигураници треба да добијају терапију искључиво у Београду, чак иако су некада у прошлости започели примену лека у тој установи, јер су остале референтне установе наводно неадекватне или некомпетентне за примену терапије и да нема основа за тврдњу да одлуке Комисије РФЗО угрожавају право на равноправност и да имају елементе дискриминације у погледу права на остваривање здравствене заштите;
• да је у члану 46. Правилника о остваривању права на здравствену заштиту РФЗО предвиђено да је свим осигураницима, посебно хроничним треба омогућити да терапију добијају у најближем регионалном референтном центру места пребивалишта;
• да је током пандемија вируса COVID-19 највећи изазов у одобравању и примени терапије била удаљеност места пребивалишта осигураника од референтног центра у коме добијају терапију, и велики епидемиолошки ризик по здравље имунокомпромитованих болесника  због неопходности путовања сваког месеца ради снабдевања терапијом;
• да је из овог разлога Комисија РФЗО, у складу са Правилником РФЗО, донела одлуку да се приликом одобравања или наставка терапије сукцесивно током последњих 12 месеци, осигураницима из западне Србије и са Косова и Метохије терапија спроводи у референтној установи КЦ Крагујевац, а пацијентима из јужне и југоисточне Србије у референтној установи Институт Нишка бања;
• да су на овај начин испоштоване одредбе Правилника, обезбеђен континуитет у лечењу, оптимализовани трошкови РФЗО и побољшана је доступност терапије осигураницима;
• да је за последњих годину дана неколико стотина осигураника терапију наставило да добија у свом регионалном референтном центру без значајних организационих проблема упркос скоро комплетном ангажовању реуматолога из целе Србије и у лечењу  COVID болесника;
• да управо захваљујући врло одговорном односу Комисије РФЗО и лекара референтних реуматолошких установа, пандемија COVID није довела до било каквих проблема у одобравању, примени и доступности терапије и да одобрење за примену терапије у 5 референтних центара у овом тренутку има 25000 осигураника;
• да скоро њих 60% терапију добија у Београду, при чему велики број ових осигураника има место пребивалишта и матичну филијалу осигурања у региону неког другог рефернтног центра, што без потребе оптерећује администрирањем Институ за реуматологију Београд, поскупљује трошкове лечења (јер РФЗО сноси трошкове месечних далеких путовања) и смањује доступност лечењу;
• да се у наставку изјашњава у вези дописа којим председница Удружења оболелих од реуматских болести обратила Председнику Србије и Председници Владе и директору РФЗО;
• да је Институт за реуматологију Београд (у коме су терапију добијали и пацијенти из целе Србије) суочен са проблемима достављања терапије током епидемије COVID у сарадњи са фармацеутским компанијама, у другој половини 2020-те године организовао доствљање лекова на кућну адресу пацијената сваког месеца;
• да су лекови вожени на месечном нивоу у све градове, укључујући и градове у којима постоје референтни центри и да је сувишно објашњавати колико је то сложен и скуп процес организован као изнуђен краткорочан начин да се превазиђу изазови пандемије;
• да су поједини чланови Удружења који су терапију добијали преко Института за Реуматологију Беорад схватили да је довожење лекова на кућну адресу њихово право које им је, наставком терапије у другом регионалном референтном центру, сада наводно угрожено, али пракса достављања лекова на кућну адресу из Института за реуматологију Београд прекинута је јануара 2021. године;
• да је Републичка стручна комисија за реуматологију Министарства здравља и Комисија РФЗО већ покренула иницијативу и предложила РФЗО да у што скоријем периоду размотри могућност да се лекови са Ц листе лекова, који се добијају орално или самоињктовањем, могу добијати преко референтне апотеке у матичним филијалама на основу електронског рецепта који би комисија РФЗО формирала својим одлуком, уместо досадашње праксе да се дистрибуција лекова врши терцијалним референтним установама, те верујемо да ће у скоријој будућности бити помака и у решавању ове иницијатив.

У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: допис РФЗО бр. 04-68/21-2; Правилник о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у допис председнице Удружења оболелих од реуматских болести Србије, утврђено је да се именована обратила Директорки РФЗО и Комисији РФЗО поред осталог изражавајаући своје незадовољство што је у протеклој години велики број оболелих од хроничног артритиса на биолошкој терапији у Институту за реуматологију Београд, без њиховог знања и консултације између пацијента и реуматолога који га лечи, пребачени у друге референтне центре за биолошку терапију у Србији.
   • Увидом у извештај докторке специјалисте физикалне медицине на Институту за реуматологију, утврђено је да именована између осталог навела да је подноситељки притужбе саопштено да ће за 3 месеца лечење наставити у КЦ Крагујевац, с обзиром да се лечи у Инситуту за реуматологију од 2012. годиине од тешке форме реуматоидног артритиса, и да изричито одбија да мења здравствену установу. Такође у извештају наводи да се слаже као докторка пацијенткиње да не мења здравствену установу већ лечење настави у Инситуту за реуматологију.
   • Увидом у допис РФЗО бр. 07-68/21-2 од 9. јуна 2021. године, утврђено је да је Комисија РФЗО на 65. седници одржаној 11. фебруара 2020. године, на основу документације достављене из Институту за реуматологију за осигурано лице А. А. одобрила увођење у терапију лека „Simponi“ (голимумаб) на период од 6 месеци. Да је на 71. седници одржаној 5. августа 2020. године, Комисија РФЗО, на основу документације достављене из Институту за реуматологију одобрила наставак терапије леком „Simponi“ (голимумаб) на период од 6 месеци. Да је на 77. седници одржаној 2. фебруара 2021. године, Комисија РФЗО одобрила наставак терапије леком „Simponi“ (голимумаб) на период од 3 месеца, уз напомену да се размотри прелазак пацијента у надлежну здравствену установу ближе месту пребивалишта тј. Универзитетски клинички центар Крагујевац. Да је на 80. седници одржаној 11. маја 2021. године, Комисији РФЗО на основу документације достављене достављене из Института за реуматологију, у којој се између осталог наводи да „болесница изричито одбија да мења здравствену установу, тј. да не жели да настави лечење у КБЦ Крагујевац“ одобрила наставка терапије леком „Simponi“ (голимумаб) у Институту за реуматологију Београд, на лични захтев пацијента, на период од 3 месеца;

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4.Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4] који дискриминацију дефинише као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 27. став 1. овог закона забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Ставом 2. прописано је да дискриминaциja пoстojи нaрoчитo aкo сe лицу или групи лицa збoг њихoвих личних свojстaвa нeoпрaвдaнo oдбиje пружaњe здрaвствeних услугa, пoстaвe пoсeбни услoви зa пружaњe здрaвствeних услугa кojи нису oпрaвдaни мeдицинским рaзлoзимa, oдбиje пoстaвљaњe диjaгнoзe и ускрaтe инфoрмaциje o трeнутнoм здрaвствeнoм стaњу, прeдузeтим или нaмeрaвaним мeрaмa лeчeњa или рeхaбилитaциje, кao и узнeмирaвaњe, врeђaњe и oмaлoвaжaвaњe у тoку бoрaвкa у здрaвствeнoj устaнoви.Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[5] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

3.5. Законом о здравственој заштити^[6] прописано је да општи интерес у здравственој заштити у Републици Србији, између осталог обухват и подстицање активности за унапређивање рационалне фармакотерапије у лечењу оболелих и повређених. Даље, члан 21. прописује начело правичности здравствене заштите која подразумева забрану дискриминације у прижању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства који може бити узрок дискриминације.

3.6. Одредбама члана 5. Закона о здравственом осигурању^[7] прописано је да се обавезно здравствено осигурање организује, између осталог и на начелу заштите права осигураних лица и заштите јавног интереса и начела сталног унапређења квалитета обавезног здравственог осигурања. Начело заштите права осигураних лица и заштите јавног интереса подразумева дужност РФЗО да, приликом остваривања права из обавезног здравственог осигурања, омогући осигураним лицима да што лакше остваре и заштите своја права, водећи рачуна да остваривање њихових права не буде на штету права других лица нити у супротности са законом утврђеним јавним интересом (став 5). Начело сталног унапређивања квалитета обавезног здравственог осигурања подразумева праћење савремених достигнућа у области обавезног здравственог осигурања и унапређивање система обавезног здравственог осигурања (став 6). Истим чланом је прописано и да се у спровођењу обавезног здравственог осигурања примењују и начела здравствене заштите утврђена законом којим се уређује здравствена заштита и остварују се права пацијената утврђена законом којим се уређују права пацијената (став 8).

3.7. Одредбом члана 46. став 1.  Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања[8] прописано је да када изабрани лекар оцени да осигураном лицу не може да се обезбеди одговарајућа здравствена заштита у здравственој установи на подручју матичне филијале, дужан је да изда упут за најближу одговарајућу здравствену установу ван подручја матичне филијале која може да пружи здравствену заштиту осигураном лицу.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Републички фонда за здравствено осигурање, Комисија за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib повредила одредбе Закона о забрани дискриминације када је одлучивала о наставку терапије леком Simponi (golimumab) А. А., на основу њеног личног својства – здравственог стања.

3.9. Повереник најпре указује да је поступак по притужби започео подношењем притужбе пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, због чега ће бити окончан по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09). Наиме, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[9] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

3.10. На почетку Повереник констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.

3.11. У притужби А. А. наведено је да о одлуци Комисије РФЗО обавештена 17. марта 2021. године, приликом доласка у Институт за реуматологију Београд, да ће убудуће примати биолошку терапију у Клиничком центру Крагујевац уместо као до тада на Институту за реуматологију Београд. Са друге стране у изјашњењу Б. Б. в.д. директорке РФЗО, је наведено да је на 77. седници одржаној 2. фебруара 2021. године, Комисија РФЗО одобрила наставка терапије леком „Simponi“ (голимумаб) на период од 3 месеца, уз напомену да се размотри прелазак пацијента у надлежну здравствену установу ближе месту пребивалишта тј. Универзитетски клинички центар Крагујевац, а да је на 80. седници одржаној 11. маја 2021. године, Комисија РФЗО на основу документације достављене из Института за реуматологију, у којој је између осталог наведено да „болесница изричито одбија да мења здравствену установу тј. да настави лечење у КБЦ Крагујевац“, одобрила наставак терапије леком „Simponi“ А. А. у Институту за реуматологију Београд, на период од 3 месеца. У прилогу изјашњења достављено је и изјашњење председнице Комисије РФЗО, проф др В. В. као и извод из документације РФЗО о важећим одлукама за А. А. и извод из Правилника о остваривању права на здравствену заштиту РФЗО.

3.12. Имајући у виду утврђено чињенично стање  Повереник за заштиту равноправности је мишљења да РФЗО, Комисија за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Наиме из доказа је неспорно да је подноситељки притужбе пружена здравствена заштита, као и да је наставила лечење у Институту за реуматологију Београд. При утврђивању чињеничног стања Повереник је нарочито имао у виду одредбе члана 27. Закона о забрани дискриминације којима је, између осталог, прописано да дискриминaциja пoстojи нaрoчитo aкo сe лицу или групи лицa збoг њихoвих личних свojстaвa нeoпрaвдaнo oдбиje пружaњe здрaвствeних услугa, пoстaвe пoсeбни услoви зa пружaњe здрaвствeних услугa кojи нису oпрaвдaни мeдицинским рaзлoзимa, oдбиje пoстaвљaњe диjaгнoзe и ускрaтe инфoрмaциje o трeнутнoм здрaвствeнoм стaњу, прeдузeтим или нaмeрaвaним мeрaмa лeчeњa или рeхaбилитaциje, кao и узнeмирaвaњe, врeђaњe и oмaлoвaжaвaњe у тoку бoрaвкa у здрaвствeнoj устaнoви.

3.13. С тим у вези Повереник је ценио и наводе из притужбе и изјашњења који се односе на то да ли Универзитетско клинички центар Крагујевац има услове за лечење, односно давање биолошке терапије. Неспорно је да Универзитетско клинички центар Крагујевац представља здравствену установу терцијалног нивоа здравствене заштите као и Институт за Реуматологију Београд. Даље Повереник је ценио наводе из изјашњења РФЗО и председнице Комисије да је Клинички центар Крагујевац именован као референтна установа за примену биолошке терапије на основу решења Министарства здравља, те да Клинички центар Крагујевац располаже са наменски опредељеним просторијама и кадром за примену биолошке терапије. У изјашњењу је наведено да у Одељењу за реуматологију овог клиничког центра ради пет лекара специјалиста интерне медицине-реуматолога, као и да у овом клиничком центру тренутно 282 осигураника примају различите врсте биолошких лекова, због чега је у последњих годину дана, имајући у виду епидемиолошку ситуацију и поштовање принципа оптималне регионалне доступности за примену терапије више од 100 осигураника наставило успешну примену терапије у овој референтној установи након предходне примене терапије у Институту за реуматологију Београд. Одредбом члана 46. став 1. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања[10] прописано је да када изабрани лекар оцени да осигураном лицу не може да се обезбеди одговарајућа здравствена заштита у здравственој установи на подручју матичне филијале, дужан је да изда упут за најближу одговарајућу здравствену установу ван подручја матичне филијале која може да пружи здравствену заштиту осигураном лицу. Имајући у виду наведено, као и да је решењем Министарства одређено више здравствених установа које могу да дају овај вид терапије неспорно је да у складу са прописима пацијент може бити упућен да прима терапију у установи која је ближа месту становања осигураног лица.

3.14. Стога, сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да РФЗО, Комисија за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

РФЗО, Комисија за одобравање употребе лекова etanercept, infliksimab, rituksimab, adalimumab, tocilizumab, golimumab, sekukinumab, tofacitinib и baricitinib није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] „Службени гласник РС“, број 22/09

[5] „Службени гласник РС“, број 52/21

[6] „Службени гласник РС“, бр. 25/19, члан 17. став 1. тачка 18),

[7] „Службени гласник РС“, бр. 25/19

[8] „Службени гласник РС“, бр. 10/10, 18/10 – испр, 46/10, 52/10 – испр, 80/10, 60/11 – одлука УС, 1/13, 108/17, 82/19 – др. правилник и 31/21 – др. правилник

[9] „Службени гласник РС“, број  52/21

[10] „Службени гласник РС“, бр. 10/10, 18/10 – испр, 46/10, 52/10 – испр, 80/10, 60/11 – одлука УС, 1/13, 108/17, 82/19 – др. правилник и 31/21 – др. правилник

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

229-21 Притужба због дискриминације у области здравствне заштите на основу личног својства здравствено стање