бр. 07-00-14/2020-02   датум: 21.2.2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Савеза против министра спољних послова Владе Републике Србије, Ивице Дачића због изјаве дате у Дневнику РТС-а, која се односила на држављане Републике Србије црногорског порекла. У притужби је наведено да „Срби из Црне Горе, који су постали држављани Србије, сматрају Србију својом матицом“, те да су „очекивали у најмању руку од министра спољних послова Србије да проблем српског народа у Црној Гори, над којим се врши дискриминација, подигне на државни и међународни ниво, обраћајући се режиму у Црној Гори и Савету безбедности Уједињених нација, као и осталим међународним организацијама, а не да сваљује кривицу на Србе држављане Србије, пореклом из Црне Горе који немају никакву кривицу“. Даље је наведено да је овом изјавом повређено њихово право на слободу мишљења и да је створено понижавајуће и непријатељско окружење за све држављане Републике Србије црногорског порекла. У изјашњењу се оспоравају наводи из притужбе, и указује да је изјава дата у контексту усвајања Закона о слободи вероисповести у Црној Гори. Даље је у изјашњењу наведено: „да не треба ћутати поводом „отимања српских светиња у Црној Гори“, те да имајући у виду озбиљност овог питања, оно мора бити тема у српској јавности“. У изјашњењу се даље наводи „да је министар Дачић додатно издвојио држављане Републике Србије који су пореклом из Црне Горе, будући да они поседују посебан сензибилитет за дешавања у обе државе имајући у виду њихово порекло, као и чињеницу да је Република Србија њихов дом, некима и неколико генерација уназад“. Током поступка утврђено је да је у Дневнику РТС-а, дата следећа изјава: „У међународним односима постоји принцип реципроцитета. Не залажем се ни за какве мере. Само говорим да је морална обавеза свакога ко је добио српско држављанство, ко све дугује Србији и српском народу, да не ћути о овом питању“. Затим је навео да „они који подржавају црногорски режим у борби против српског народа, „питање је да ли треба и даље да имају српско држављанство“. Анализа изјаве коју је Ивица Дачић дао за Дневник РТС-а, у контексту теме која је била предмет разговора, указује на то да је министар позвао држављане Републике Србије црногорског порекла да се изјасне о ситуацији у Црној Гори која је настала поводом усвајања Закона о верским заједницама. Са друге стране довео је у питање право на држављанство одређених држављана Републике Србије који су црногорског порекла. С тим у вези, у складу са Уставом и законом изражавање националне припадности је слободно, и нико није дужан да се изјасни о својој националној припадности. Такође, у складу са Законом о заштити права и слобода националних мањина прописано је да нико не сме претрпети штету због изражавања своје националне припадности или због уздржавања од таквог чињења. Устав Републике Србије и Европска конвенција о људским и мањинским правима обезбеђују заштиту од произвољног мешања јавних власти у право неке особе на слободу изражавања. Имајући у виду наведено, оваквом изјавом од стране високих представника јавне власти створена је слика да грађани и грађанке црногорског порекла, држављанство треба да оправдају, односно да испуне додатне услове који се другим држављанима Републике Србије не траже. На тај начин се код држављана Србије црногорског порекла ствара осећај узнемирености да могу трпети последице уколико не изнесу своје мишљење поводом дешавања у Црној Гори, или се њихово мишљење не поклапа са већинским, односно ставовима органа јавне власти. Због тога је Повереник дао мишљење да је наведеном изјавом, министар Ивица Дачић повредио одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације, која забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање, због чега му је дата препорука да упути јавно извињење поводом поменуте изјаве и да се убудуће придржава прописа који забрањују дискриминацију.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратиo се Савез, притужбом против министра спољних послова Владе Републике Србије, Ивице Дачића. Притужба је поднета поводом изјаве Ивице Дачића у Дневнику РТС-а, која се односи на положај држављана Републике Србије црногорског порекла.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да Срби из Црне Горе, који су постали држављани Србије, сматрају Србију својом матицом, за коју су полагали животе вековима;

• да су од министра спољних послова, у најмању руку очекивали да проблем српског народа у Црној Гори, над којим се врши дискриминација, подигне на државни и међународни ниво, обраћајући се режиму у Црној Гори и СБ УН, а не да сваљује кривицу на Србе, држављане Србије, пореклом из Црне Горе, који немају никакву кривицу за пословне аранжмане „националних“ црногораца и њихових ментора из црногорског режима, који су свакако пословно подржани од званичне Србије;

• да је чланом 46. Устава Републике Србије гарантована слобода мишљења и да су забринути због изјаве министра спољних послова Ивице Дачића, коју је дао на РТС-у на Бадњи дан;

• да је таквом изјавом створено понижавајуће и увредљиво окружење за држављане Републике Србије црногорског порекла.

1.3. Уз притужбу, достављен је чланак под називом „Дачић за РТС: У Србији је владала великоцрногорска агресија“.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење Ивице Дачића, првог потпредседника Владе и министра спољних послова.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

• да у изјави која је дата у Дневнику РТС-а, а која се односи на положај држављана Републике Србије црногорског порекла, нема „сваљивања кривице на Србе држављане Србије, пореклом из Црне Горе“, како је то наведено у притужби, односно да није дошло до повреде члана 12. Закона о забрани дискриминације, на који се позива подносилац притужбе;

• да је министар спољних послова Ивица Дачић изјаву за Дневник дао у контексту усвајања Закона о слободи вероисповести у Црној Гори, што је довело до молебана и протестних литија грађана незадовољних усвајањем овог закона;

• да је подвукао неопходност да се криза настала усвајањем закона реши дијалогом, додавши да Република Србија чврсто стоји уз права српског народа у Црној Гори;

• да је нагласио да не треба ћутати поводом „отимања српских светиња у Црној Гори“, као и да имајући у виду озбиљност овог питања, оно мора бити тема у српској јавности;

• да је у том контексту, министар додатно издвојио држављане Републике Србије који су пореклом из Црне Горе, будући да они поседују посебан сензибилитет за дешавања у обе државе, имајући у виду њихово порекло, као и чињеницу да је Република Србија њихов дом;

• да се његова изјава не може тумачити у контексту стварања „страха и непријатељства, понижавајућег и увредљивог окружења“ по држављане Републике Србије пореклом из Црне Горе.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у текст под насловом „Дачић за РТС: У Србији је владала великоцрногорска агресија“ утврђено је да се у тексту наводи да је Ивица Дачић изјавио: „Не знам да ли неко може да упореди положај Срба у Црној Гори са положајем Црногораца у Србији. Овде је владала великоцрногорска агресија. Они су са 0.5% владали Србијом, од политичких кругова па до разних других бизниса“, додајући да то не значи да Црногорци у Србији не треба да имају сва права. Увидом у даљи текст, утврђује се да је Ивица Дачић навео: „У међународним односима постоји принцип реципроцитета. Не залажем се ни за какве мере. Само говорим да је морална обавеза свакога ко је добио српско држављанство, ко све дугује Србији и српском народу, да не ћути о овом питању“. Даље, наведено је да је додао да они који подржавају црногорски режим у борби против српског народа, „питање је да ли треба и даље да имају српско држављанство“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге пропсе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

• Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања. Чланом 47. Устава прописано је да нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности. Члан 38. прописује да стицање и престанак држављанства уређује закон и да држављанин Републике Србије не може бити протеран ни лишен држављанства или права да га промени.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. ст. 1. тач. 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 24. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

• Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] уређује се заштита националних мањина од сваког облика дискриминације у остваривању индивидуалних права и слобода и обезбеђује остваривање колективних права националних мањина на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

• Законом о држављанству Републике Србије[5] уређује се начин стицања и престанка држављанства Републике Србије.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли изјава Ивице Дачића, првог потпредседника Владе, министра спољних послова, дата у Дневнику РТС-а, представља повреду прописа којима се забрањује дискриминација.
• У изјашњењу на наводе из притужбе, није оспорена аутентичност дате изјаве за РТС.
• Према утврђеним чињеницама, у изјави за РТС, министар Ивица Дачић је најпре рекао: „У међународним односима постоји принцип реципроцитета. Не залажем се ни за какве мере. Само говорим да је морална обавеза свакога ко је добио српско држављанство, ко све дугује Србији и српском народу, да не ћути о овом питању“. Даље, је додао да они који подржавају црногорски режим у борби против српског народа, „питање је да ли треба и даље да имају српско држављанство“.

• Анализом изјаве у контексту теме која је била предмет разговора, може се закључити да је министар спољних послова позвао држављане Републике Србије црногорског порекла да се изјасне о ситуацији у Црној Гори која је настала поводом усвајања Закона о верским заједницама. Иако истиче да је у питању „морална обавеза“, потребно је, пре свега, указати да је у складу са чланом 47. Устава Републике Србије, изражавање националне припадности слободно, и да нико није дужан да се изјасни о својој националној припадности. Такође, чланом 5. Закона о заштити права и слобода националних мањина прописано је да нико не сме претрпети штету због изражавања своје националне припадности или због уздржавања од таквог чињења.
• Министар је, на крају изјаве, поставио питање да ли они који подржавају црногорски режим у борби против српског народа треба и даље да имају српско држављанство. У вези са тим, важно је пре свега указати да Устав Републике Србије, у члану 38. прописује да држављанин Републике Србије не може бити протеран нити лишен држављанства. Закон о држављанству Републике Србије прописује услове за стицање држављанства пореклом, рођењем, пријемом и по међународним уговорима, као и за престанак држављанства отпустом или одрицањем, а одузимање држављанства није могуће ни под којим условима.
• Ова изјава представника јавне власти код неких држављана Републике Србије црногорске националности или црногорског порекла, очигледно је произвела узнемирење. Иако су држављанство Републике Србије стекли испуњењем законом прописаних услова као и остали држављани Републике Србије, створена је слика да држављанство треба да оправдају, односно да испуне додатне услове који се другим држављанима Републике Србије не траже. На тај начин се код држављана Србије црногорског порекла ствара осећај узнемирености да могу трпети последице уколико не изнесу свој став поводом дешавања у Црној Гори, или изнесу став који се не поклапа са већинским, односно ставом органа јавне власти.
• Слобода изражавања националне припадности као и слобода мишљења и изражавања уопште, једне су од највећих вредности сваког цивилизованог друштва. Оне уједно представљају основне вредности друштва, због чега су инкорпориране у највише правне акте, који су обавезујући за све грађане. Представници највиших државних органа имају и додатну обавезу да промовишу ове вредности, као носиоци јавних функција.  Даље, Устав Републике Србије, чланом 46. јемчи свим грађанима и грађанкама слободу мишљења и изражавања. Овај члан Устава као и члан 10. Европске конвенције о људским и мањинским правима, гарантује право на слободу мишљења и изражавања, али и обезбеђује заштиту од произвољног мешања јавних власти у право неке особе на слободу изражавања. Ово потврђује и пракса Европског суда за људска права, који је заузео став да право на слободу изражавања подразумева и право да се став или мишљење не изрази[6].
• У изјашњењу на притужбу наведено је да озбиљност овог питања намеће ову тему у српској јавности, те да је очекивано да се тим поводом оглашавају носиоци највиших државних функција. Ова чињеница је неспорна, међутим давање изјава овим поводом не сме да буде у супротности са Уставом и законом, нити давање изјава сме бити изговор за стварање непријатељског окружења за држављане Републике Србије који су друге националности или порекла. Довођење у питање држављанства Републике Србије држављана црногорског порекла супротно је одредбама Устава и закона и представља акт узнемиравања групе лица на основу њиховог личног својства.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом за РТС, министар Ивица Дачић повредио је одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује министру Ивици Дачићу:

5.1.  Да упути јавно извињење поводом изјаве коју је дао на РТС-у.

5.2. Да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да министар Ивица Дачић обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико министар Ивица Дачић не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења Повереника са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[4] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 97/13 (Одлука Уставног суда), 47/18

[5] „Службени гласник РС“, бр. 135/04, 90/07, 24/18

[6] Пресуда Европског суда за људска права, К. против Аустрије, 47/1992/392/470, 2. мај 1993.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

22-20 Утврђена дискриминација министру спољних послова по основу држављанства