бр. 021-01-00683/2024-02 датум: 17.5.2024 године
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
11000 БЕОГРАД
Немањина 22
Поштовани/е,
Повереник за заштиту равноправности примио је допис Удружења за помоћ особама са аутизмом АА у којем су указали да су деци и младима са сметњама у развоју доступне одређене услуге социјалне заштите (нпр. лични пратилац детета) док су у образовном систему. Појаснили су да за децу и младе са аутизмом и вишеструким сметњама након напуштања образовног система, нема адекватне услуге социјалне заштите која би им омогућила да наставе школовање, усавршавање, запосле се и живе у својој заједници као равноправни грађани и грађанке. Даље су навели да је за особе са аутизмом и вишеструким сметњама од значаја да им се омогући благовремена и целовита услуга подршке за живот у заједници континуирано у сваком животном добу. Истакли су као велики проблем да особе са аутизмом, интелектуалним потешкоћама, вишеструким сметњама не могу да испуне услов за остваривање права на основу члана 99. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, односно право на персоналну асистенцију која је класификована као услуга подршке за самосталан живот. Додали су да је Удружење окупило велики број организација цивилног друштва са циљем размене знања, ставова и искуства везано за тренутно доступне услуге социјалне заштите за децу и младе са аутизмом и вишеструким сметњама, те да се баве истраживањем цене услуга смештаја у установи социјалне заштите по кориснику, цени ПА по кориснику, да анкетирају породице особа са аутизмом и вишеструким сметњама у циљу утврђивања у којим областима би им додатна подршка највише користила. Удружење је напоменуло да поменуте активности спроводи са циљем да доносиоци одлука боље сагледају и разумеју стварне потребе особа са аутизмом и вишеструким сметњама, имајући у виду да су они у највећем ризику од институционализације и социјалног искључивања. На крају су посебно указали да је недостатак адекватних услуга и неприлагођеност већ постојећих услуга социјалне заштите овој групи особа са инвалидитетом директан узрочник одузимања права на достојанствен живот и равноправно суделовање.
Устав Републике Србије[1] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Конвенција о правима особа са инвалидитетом[2] у члану 19. између осталог дефинише да државе стране уговорнице ове конвенције признају једнако право свим особама са инвалидитетом да живе у заједници, да имају једнак избор као и други и да ће предузети ефикасне и одговарајуће мере да особама са инвалидитетом олакшају потпуно уживање овог права и њихово потпуно укључивање и учешће у заједници, укључујући обезбеђењем да особе са инвалидитетом имају приступ већем броју кућних, резиденцијалних и других услуга за пружање подршке од стране заједнице, укључујући личну помоћ која им је потребна за живот и укључивање у заједницу, као и спречавање изолације или изопштавања из заједнице;
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 26. Закона прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Закона о социјалној заштити[4] у члану 4. прописује да услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Даље чланом 29. Закона прописано је да се социјална заштита остварује на начин који обезбеђује правовремено уочавање потреба корисника и пружање услуга ради спречавања настанка и развоја стања која угрожавају безбедност и задовољавање животних потреба и ометају укључивање у друштво, док је чланом 30. да услуге социјалне заштите пружају се у складу с функцијом коју имају, повезано и усклађено, тако да обезбеђује целовиту социјалну заштиту кориснику у сваком животном добу.
Даље, чланом 40. став 1. тачка 3. Закона као једна од врста услуга социјалне заштите посебно су наведене услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). На крају, чланом 45. Закона о социјалној заштити прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле са могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву.
Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[5] у члану 99. прописује да су услуге персоналне асистенције доступне пунолетним лицима са инвалидитетом са процењеним I или II степеном подршке, која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, имају способности за самостално доношење одлука, радно су ангажована или активно укључена у рад различитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвеног ангажмана, односно укључене су у редовни или индивидуални образовни програм. Сврха ове услуге, у складу са чланом 100. Правилника је пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је кориснику неопходна за задовољавање личних потреба, укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници ради успостављања што већег нивоа самосталности.
Чланом 101. Правилника услуга персоналне асистенције остварује се кроз активности којима се, у складу са сврхом услуге, у зависности од идентификованих потреба корисника обезбеђује практична помоћ и подршка. Активности услуге персоналне асистенције у складу са чланом 102. Правилника усмерене су ка одржавњу и унапређењу квалитета живота коринсика,у зависности од идентификованих потреба и капацитета за самостално обављање одређених активности, као и капацитета породице коринсика и доступних ресурса и по потреби укључују: 1) помоћ у одржавању личне хигијене и задовољавању основних личних потреба – помоћ при облачењу и свлачењу, обављању физиолошких потреба, купању, прању косе, итд;2) 2) помоћ у одржавању хигијене стана, обављању свакодневних активности и задовољавању основних животних потреба (обезбеђивању исхране, набавку намирница, спремање оброка, храњење, одржавању чистоће просторија и итд.); 3) подизање, премештање (трансфер) и помоћ при кретању унутар и изван корисникове куће, радног места и места где се одвијају друштвене и образовне активности, помоћ у коришћењу превоза; 4) помоћ у коришћењу терапеутских и здравствених услуга и коришћењу и одржавању помагала; 5) помоћ при комуникацији, социјалним контактима и задовољавању социјалних, културно-забавних, и других потреба; 6) помоћ при обављању различитих радних, образовних и друштвених активности.
У Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања Европској унији (ЕСРП)[6], који је Влада Републике Србије усвојила 2016. године предвиђен је наставак процеса деинституционализације и развој ванинституционалних услуга у заједници, односно обезбеђивање средстава и професионалних капацитета за ширење и развој ванинституционалних услуга.
Такође Република Србија усвојила је и Стратегију деинституционализације и развоја услуга социјалне заштиту у заједници за период од 2022-2026. године[7] (и припадајући акциони план), која, између осталог, треба да омогући развој услуга социјалне заштите у заједници, што ће допринети да корисници система социјалне заштите којима је потребна интензивнија подршка већину својих потреба задовољавају у природном окружењу. У оквиру стратегије наведено је да се распрострањеност услуге персоналне асистенције практично не мења од 2013. године, да је развијена у око 12% локалних самоуправа, са незнатним повећањем обухвата кориснике, од 196 у 2012. години до 223 у 2018. години.
Чланом 33. став 1. тачка 7) Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације, док је тачком 9. истог става прописано да Повереник органима јавне власти и другим лицима упућује препоруке мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације. Поред тога, тачком 5. је прописано да Повереник подноси годишњи и посебан извештај Народној скупштини о стању у области заштите равноправности.
У Извештају Републичком завода за социјалну заштиту „Деца у систему социјалне заштите у 2022. години“[8] наведено је да услугу личног пратиоца коју пружају лиценцирани пружаоци у 2022. години користи 2.869 деце, што представља повећање од 193,9% у протеклих пет година као последица повећања броја лиценцираних пружалаца услуге.
У Извештају о ревизији сврсисходности пословања – Ефикасност у раду центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите[9] Државне ревизорске институције, у коме је, између осталог, наведено да у Републици Србији постоји 141 центар за социјални рад, а јавно доступни подаци показују да постојећи ресурси у овој области нису адекватни како би пружили ефикасну социјалну и породично-правну заштиту. Утврђено је да је број корисника на активној евиденцији центара за социјални рад у периоду 2020–2022. године варирао и да је у просеку било око 584 хиљаде. У овом извештају је указано да у протеклим годинама нису остварени значајни резултати код унапређења система социјалне и породично-правне заштите, ојачавања капацитета центара, обезбеђивања континуираног усавршавања запослених и унапређења организације и управљања у центрима за социјални рад, да би се на адекватан начин сагледали и решавали проблеми и потребе корисника. Препоруке из овог извештаја, између осталог, обухватају и препоруке Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да детаљно преиспита постојећи норматив кадрова и успостави критеријуме који ће бити засновани на реалним потребама центара, као и да преиспита и унапреди стандарде акредитације програма обуке за стручне раднике и стручне сараднике у социјалној заштити, како би се обезбедила адекватна подршка запосленима у центрима за социјални рад. Закључено је да овакво стање свакако утиче на недостатак услуга социјалне заштите, како у погледу обима тако и врсте услуга, њихове доступности и континуитета.
Национална организација оболелих од ретких болести 29. фебруара 2023. године у Привредном комори Србије организовала је догађај „Често на тебе помислим“ поводом обележавања међународног дана ретких болести. На поменутом догађају др Марина Видојевић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за социјалну заштиту навела је да радна група након допуне Правилника о утврђивању телесних оштећења, разматра и измену Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите како би се особама са ретким болестима унапредило остваривање права на услуге социјалне заштите.
На конференцији „Инклузија – целоживотна подршка или слово на папиру“ која је организована у оквиру пројекта „Спајалица – заговарачка иницијатива за доступност услуге персоналне асистенције особама са аутизмом“ указано је на неопходност целоживотне подршке и ургентну потребу за унапређењем и развојем услуга социјалне заштите намењених овој осетљивој групи. Указано је између осталог да члан 99. Правилника не поштује целоживотну подршку која омогућава право на самосталан живот, право на укљученост у заједницу, већ долази до искључивања великог броја популације, и то не само особа са аутизмом, већ и особа са ретким болестима и вишеструким сметњама. Ова групација није препозната поменутим чланом јер је у истом наведен услов да лица имају право на персоналну асистенцију ако између осталог имају способност за самостално доношење одлука. Из Удружења за помоћ особама са аутизмом АА навели су да је део популације из спектра аутизма и ретких болести слабо или потпуно невербалан и самим тим не могу да се изјасне о потреби у квантитативном и квалитативном облику, односно колико им је услуга персоналног асистента потребна. Појаснили су да особи са инвалидитетом мора да се обезбеди да самоуправља услугом персоналне асистенције и да се исто може обезбедити у виду подржаног доношења одлука. Закључили су да уколико особа како је наведено у члану 99. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите није способна за самостално доношење одлука, да смо онда дужни да јој обезбедимо подршку да она ту одлуку донесе.
Истраживање[10] које је спроведено на узорку од 71 родитеља и 30 особа са инвалидитетом, старости од 18 до 65 година, говори да највећи број њих живи са родитељима, свега 13 процената има формирану сопствену породицу, исти проценат живи самостално, а сваки десети је у установи социјалне заштите. Тек петина особа са инвалидитетом има подршку персоналног асистента који се финансира из буџета локалне самоуправе, а 13% њих ову услугу плаћа сопственим новцем. Само четвртина родитеља деце са инвалидитетом има подршку осталих чланова породице, што значи да практично сав терет бриге пада на њих.
На крају, услуга предах смештаја на територији града Београда[11] је краткорочни и повремени смештај деце и младих са сметњама у развоју, који се обезбеђује као дневни, викенд или вишедневни смештај, ради пружања подршке корисницима и њиховим породицама у одржавању и побољшању квалитета живота, са циљем останка корисника у породици. Услуга предах смештаја пружа се деци и младима са сметњама у развоју узраста од пет до 26 година живота и између осталог и деци са интелектуалним тешкоћама и аутизмом, са вишеструким сметњама у развоју, са сензорним инвалидитетом, са физичким инвалидитетом. С тим у вези, Повереник сматра да је ова услуга добар пример унапређивања услуга социјалне заштите, али да је ограничена само на територију Београда и да капацитет „Центра за смештај и дневни боравак омладине и деце ометене у развоју“ недовољан, имајући у виду да је доступан само за 51 корисника.
Сагледавајући стање у 2023. години, у оквиру Редовног годишњег извештаја о стању у области заштите равноправности за 2023. годину[12], Повереник је између осталог указао да је, поред јачања квантитативних и квалитативних капацитета установа социјалне заштите, да је потребно радити и на обезбеђивању услуга социјалне заштите у континуитету, као и њиховом развијању у погледу врста и обухвата различитим услугама јер није редак случај да особе које нпр. болују од ретке болести или имају неке друга обољења или стања нису у довољној мери препознате у систему социјалне заштите. Повереник је указао и да је у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у децембру 2023. год. одржан састанак представника Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом и Сектора за социјалну заштиту, у циљу реализације закључка са осме седнице Савета за особе са инвалидитетом Владе, који је донет у вези иницијативе за измене и допуне Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите у делу који се односи на услуге подршке за самостални живот и персоналне асистенције. Став Сектора је био да постоји потреба за свеобухватнијим изменама и допунама овог правилника a то подразумева формирање шире радне групе и представља задатак који захтева више времена и веће ангажовање, за шта тренутно не постоје услови с обзиром да је Влада у техничком мандату. Из тог разлога је предложено да се тада покрене поступак за измене и допуне Правилника мањег обима, односно само у вези услуга обухваћених иницијативом, као и да се у оквиру неформалне радне групе организује састанак на коме би се, поред подносиоца иницијативе, укључиле и друге заинтересоване организације.
Пракса Повереника, као и различита истраживања су показала да, посебно особе са аутизмом, као и особе које болују од ретких болести досадашњи систем социјалне заштите није препознавао у довољној мери, односно да један број услуга не одговара потребама ових корисника. Нарочито је проблем изражен када особа заврши основно и средње образовање и када наврши 26 година живота у погледу остваривање даље подршке из система социјалне заштите, било кроз коришћење услуге дневног боравка, персоналне асистенције или неке друге услуге социјалне заштите.
Имајући у виду све наведено, у складу са чланом 33. став 1. тачка 7) Закона о забрани дискриминације којим је прописано да Повереник прати спровођење закона и других прописа и иницира њихову измену, обраћамо Вам се како бисте приликом измене Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите узели у обзир поменута обраћања удружења и размотрили или прилагођавање постојећих услуга или стандардизовање нових циљаних услуга социјалне заштите које би боље таргетирале потребе особа са аутизмом, као и особа које болују од специфичних и различитих ретких болести.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[2] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html
[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[4] „Службенигласник РС“, бр. 24/11 и 117/22 – одлука УС
[5] „Службени гласник РС“, бр. 42/13, 89/18 и 73/19
[6] https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/06/SIPRU-ESRP-2016-Srpski.pdf
[7] „Службени гласник РС“, број 12/22
[8] /http://www.zavodsz.gov.rs/media/2587/deca-u-ssz-2022-final-2672023.pdf
[9] Извештај о ревизији сврсисходности пословања – Ефикасност у раду центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите, доступно на: https://www.dri.rs/storage/newaudits/2023-3-SV%20Efikasnost%20rada%20CSR%20u%20pruzanju%20socijalne%20i%20porodicno-pravne%20zastite.pdf
[10] https://www.politika.rs/scc/clanak/607594/Mladi-sa-autizmom-nemaju-odgovarajucu-podrsku-sistema
[11] Одлука о правима и услугама социјалне заштите ( Службени лист града Београда“, бр. 55/11, 8/12 – испр., 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13, 37/14, 82/15, 4/16, 37/16 и 56/16)
[12] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/03/RGI-2023.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
171-24 Иницијатива за измену Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите