167-19 притужба АА против ББ због дискриминације на основу инвалидитета

06. мар 2019.

бр. 07-00-151/2019-02  датум: 6. 3. 2019.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А. против Б. Б. У притужби је, између осталог, наведено да одредбе чл. 2, 20, 22. и 25. Статута Б. Б. дискриминишу паратеквондо спортисте и клубове. Наведено је да су чланом 22. прописани једнаки критеријуми за стицање статуса редовног члана Б. Б. за све клубове, чиме се у неоправдано лошији положај стављају паратеквондо клубови и онемогућава им се статус редовног члана. Наведено је и да Б. Б. не примењује Правилник о награђивању спортиста и тренера на паратеквондо спортисте, да не организује припреме паратеквондиста за велика такмичења и не обезбеђује опрему за чланове паратеквондо репрезентације, као ни плату за тренере паратеквондо репрезентације. У изјашњењу Б. Б. је, између осталог, наведено да је циљ да се Статутом Б. Б. обезбеди инклузија спортиста са инвалидитетом, прецизно уреди ко може бити члан Б. Б., да се очува јединство националног савеза и очува заједнички интерес у теквондо и паратеквондо спорту. Наведено је и да тренутно ни један паратеквондо клуб није члан Б. Б. да се не може Б. Б. кривити што је паратеквондо у развоју и нема довољно такмичара, да је Б. Б. организовао четири такмичења 2019. године за паратеквондисте, али да има пуно више такмичења за теквондисте јер клубови не познају правила организовања турнира за паратеквондисте и јер у Србији нема довољно класификатора. Наведено је и да не могу имати исти статус спортска грана који се развија 40 година и има 1000 такмичара и који се развија четири године и има регистровано 20-35 такмичара. Даље је наведено да награде нису додељиване паратеквондо спортистима, прво јер нису биле предвиђене Правилником о награђивању спортиста и тренера који је донет 2014. године, знатно пре оснивања и једног паратеквондо клуба, а потом и јер је Б. Б., пре стицања статуса националног надлежног савеза и могућности да уређује правила за паратеквондо спортисте, укинуо Фонд за награђивање спортиста и тренера због недостатка средстава. Тренери теквондо репрезентације добијају плату тек од пре неколико година, а тренери паратеквондо репрезентације не јер Министарство омладине и спорта није пренело довољно новца за паратеквондо спорт. Што се тиче опреме и припреме спортиста са инвалидитетом за велика такмичења, наведено је да су у 2019. години обезбедили заједничке припреме за обе репрезентације и два комплета опреме за спортисте са инвалидитетом. У току поступка утвђено је да се пред Уставним судом води проступак за оцену уставности и законитости чланова 20. и 25. Статута Б. Б., због чега је, у складу са одредбама члана 36. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник обуставио поступак по притужби у делу у којем се она односи на ова два члана. У даљем поступку Повереник је ценио да ли је Б. Б. одредбама чл. 2. и 22. Статута и поступањем у погледу финансијске подршке паратеквондо спорта, повредио одредбе Закона о забрани дискриминације. Анализом члана 2. Статута Б. Б. закључено је да одредба подстиче формирање заједничких организација и клубова теквондо и паратеквондо спортиста, да није дискриминаторна и не доводи спортске организације и спортисте са инвалидитетом у неповољнији положај у односу на спортисте без инвалидитета и њихове организације. Анализом члана 22. Статута је утврђено да постављени услов да наведени спортисте морају бити из најмање две узрасне категорије, не доводи спортске организације чији су чланови искључиво или претежно паратеквондо спортисте у неповољнији положај, јер услов од прописаних седам спортиста производи исте последице без обзира у колико су узрасних категорија они распоређени. Околност да систем такмичења у паратеквондо спорту има мање узрасних категорија није релевантан у конкретном случају јер паратеквондо спорт има више од две узрасне категорије. Даљом анализом овог члана, Повереник је закључио да мере прописане одредбом члана 22. Статута Б. Б. у тренутним околностима у којима се паратеквондо спорт налази, нису сразмерне и нужне за остваривање циљева наведених у изјашњењу Б. Б., односно да се наведени циљеви могу остварити и неким другим прописаним мерама. Б. Б. као национални спортски савез има обавезу да обезбеди услове за развој спорта и, с обзиром на прописану тежњу ка инклузији спортиста са инвалидитетом, треба да се стара о организовању што већег броја такмичења за паратеквондо спорт. С тим у вези, прописивањем неутралног правила, односно једнаких критеријума у погледу броја такмичења у члану 22. Статута, Б. Б. је повредио одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације. У току поступка није утврђено да чињеница да паратеквондо спортисти нису награђивани за остварене резултате представља дискриминацију јер ни остали спортисти нису били награђивани, што је узроковало укидању Фонда о награђивању 2017. године. С обзиром да у току поступка Б. Б. није оспорио наводе да тренери теквондо репрезентације добијају накнаду за рад, а да тренери паратеквондо репрезентације не добијају, као и да није доставио доказе којима би поткрепио наводе о недовољним средствима добијеним од Министарства спорта и одлуци Управног одбора да се тренерима паратеквондо репрезентације не исплаћује накнада, Повереник констатује да, у складу са одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, Б. Б. није доказао да различитим поступањем према тренерима теквондо и паратеквондо репрезентације није дошло до повреде начела једнакости. Б. Б. је на овај начин повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације и ставио паратеквондо спортисте на основу инвалидитета у неоправдано неповољнији положај у односу на теквондо спортисте, на тај начин што је финансирао рад тренера теквондо спорта за разлику од тренера паратеквондо спорта. Такође, Повереник констатује да Б. Б. није доставио доказе да је својим финансијским планом, односно предлогом финансирања, од Министарства потраживао додатна средства намењена паратеквондо спорту, а која одлукама Министарства нису одобрена. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да чланом 2. Статута Б. Б. нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације јер се не доводе спортске организације и спортисти са инвалидитетом у неповољнији положај у односу на спортисте без инвалидитета и њихове организације; постављањем услова у члану 22. Статута да спортисти морају бити из најмање две узрасне категорије нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације јер се не доводе у неповољнији положај спортске организације чији су чланови искључиво или претежно паратеквондо спортисти будући да паратеквондо спорт има више од две узрасне категорије; прописивањем неутралног правила, односно једнаких критеријума у погледу броја такмичења у члану 22. Статута, Б. Б. је повредио одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, с обзиром да је у питању спорт који је још увек у развоју и за који се организује знатно мањи број такмичења на којима могу да се остваре прописани критеријуми; пропуштањем да обезбеди припреме и опрему за велика такмичења и плате тренера паратеквондо репрезентације, Б. Б. је повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације, док није утврђено да су паратеквондо спортисти дискриминисани у односу на теквондо спортисте јер нису награђивани за остварене резултате с обзиром да је у току поступка утврђено да за остварене резултате Б. Б. није награђиво ни спортисти без инвалидитета. Због тога је Б. Б. препоручено да у сарадњи са спортским клубовима предузме мере и активности из своје надлежности како би се повећао број такмичења на којима могу да учествују паратеквондо спортисти тако да клубови чији су чланови искључиво или претежно спортисти са инвалидитетом имају једнаке могућности да испуне услове прописане Статутом или да предузму мере и активности у погледу измене одредбе члана 22. Статута прописивањем афирмативних мера за клубове чији су чланови претежно паратеквондисти, а ради постизања пуне равноправности спортиста са инвалидитетом, као и да предузме мере и активности у циљу обезбеђивања припрема и опреме за велика такмичења и плата тренера репрезентације паратеквондо спортиста.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. против Б. Б. због дискриминације спортиста са инвалидитетом и спортских удружења паратеквондо клубова и паратеквондо савеза.
  • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је Б. Б. донео нов Статут на седници одржаној 18. децембра 2018. године који на више места доводи паратеквондо спортске организације у неповољнији положај у односу на теквондо спортске организације;
  • да су 2015. године основана прва спортска удружења која окупљају особе са инвалидитетом – паратеквондо клубове, који су се удружили у А. А. Тада су регистровани и први паратеквондо спортисти у Србији, који су свој први наступ имали 2016. године на Европском паратеквондо првенству;
  • да је након тога Министарство спорта увело спортску грану параолимпијски спорт теквондо и доделило надлежност Б. Б.-у по аутоматизму, иако Б. Б. није имао, нити се бавио, нити је регистрован за спорт особа са инвалидитетом;
  • да је од 2015. до децембра 2018. године, када је донет нови Статут Б. Б., број активних паратеквондо спортиста чланова паратеквондо клубова 34, број активних паратеквондо спортиста чланова теквондо клубова нула, број освојених медаља чланова паратеквондо клубова на светским и европским првенствима 44, а број освојених медаља чланова теквондо клубова на светским и европским првенствима је нула;
  • да су паратеквондо клубови били чланови Б. Б. посредно преко А. А. који је био члан Б. Б.;
  • да је у члану 2. Статута Б. Б. наведено да „У складу са правилима међународне теквондо организације и правилима Националног савеза, Асоцијација као поборник инклузије особа са инвалидитетом која је прокламована Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом и гарантована позитивним прописима Републике Србије, подстиче оснивање теквондо организација и клубова у којима ће се заједно развијати и у којима ће заједно тренирати теквондо и паратеквондо спортиста“;
  • да у Статуту Светске теквондо федерације и у другим актима не постоји таква препорука и да Светска теквондо федерација прихвата сваки облик организовања у које се удружују особе са инвалидететом према својој слободној вољи, као и да је чланом 16.11. Статута Светске теквондо федерације прописана обавеза националних савеза да приме паратеквондо у своје окриље у циљу да се омогући паратеквондо спортистима наступ на званичним такмичењима и Пара олимпијским играма;
  • да су чланом 2. Статута Б. Б. паратеквондо клубови стављени у неправедно лошији положај и да инклузијом жели да се замаскира намера да теквондо клубовима да предност;
  • да је одредбама члана 25. Статута Б. Б. прописано да члан Асоцијације може бити само један територијални грански савез за теквондо спорт за који је Управни одбор Асоцијације утврдио да се преко тог савеза остварује општи интерес у теквондо спорту на територији за коју је основан;
  • да наведена одредба члана 25. Статута Б. Б. даје могућност да Управни одбор даје предност око надлежности теквондо организацијама у односу на паратеквондо организације, што је Одлуком КО-123/2018 УО Б. Б. од 24. децембра 2018. године и урађено. Надлежност над паратеквондо спортом није добио ни један спортски савез паратеквондо спорта, већ теквендо спорта, чиме по Статуту Б. Б. сви паратеквондо клубови и савези, самим тим и сви паратеквондо спортисти престају да буду чланови Б. Б.. УО препознаје остваривање општег интереса у паратеквондо спорту само кроз Београдску теквондо Асоцијацију, која у остварењу општих интереса у паратеквондо спорту учествује са нула спортских организација које окупљају паратеквондо спортисте, која нема регистроване спортисте са инвалидитетом и која нема спортске резултате у овом спорту;
  • да одредбе члан 20. став 5. Статута Б. Б. прописују да чланови Асоцијације не могу бити чланови другог националног гранског савеза у теквондо или пара олимпијском теквондо спорту нити могу бити чланови територијалног гранског савеза који није признат од стране Асоцијације као грански савез преко којег се остварује општи интерес у теквондо;
  • да је наведена одредба члана 20. став 5. противуставна јер ограничава загарантовану слободу удруживања, као и да је прикривено неутрална, али да дискриминише паратеквондо клубове јер су само они у тренутку усвајања Статута учлањени у други национални грански савез, Српски паратеквондо савез;
  • да је одредбом члана 20. став 7. Статута Б. Б. прописано да чланови управе једне спортске организације која је регистрована за теквондо или параолимпијски теквондо спорт, не могу бити истовремено оснивачи и/или чланови управе друге спортске организације која се бави теквондом или параолимпијским теквондом, док је одредбом става 8. истог члана прописано да уколико су оснивачи и/или чланови управе једне спортске организације истовремено чланови управе друге спортске организације, супротно претходном ставу, УО Б. Б. одбиће пријем у чланство односно искључиће из чланства једну од ових спортских организација и то ону која је касније поднела захтев за чланство или је касније примљена у чланство Асоцијације;
  • да су овим одредбама члана 20. ст. 7. и 8. прописани исти услови за све теквондо клубове, међутим, с обзиром да су оснивачи паратеквондо клубова уједно оснивачи и теквондо клубова (теквондо клуб Кобра – паратеквондо клуб Кобра, теквондо клуб Тигра – паратеквондо клуб Тигра, теквондо клуб Гитрос – паратеквондо клуб Гитрос);
  • да су намерно паратеквондо клубови стављени у лошији положај, јер су сви паратеквондо клубови основани касније у односу на теквондо клубове, те да ће предност за чланство у Б. Б.-у имати теквондо клубови који су већ чланови Б. Б. и да ће чланство бити онемогућено онима који су касније поднели захтев, а то су паратеквондо клубови;
  • да одредба која не би дискриминисала паратеквондо клубове, а била би у складу са Законом о спорту би требало да гласи „Чланови управе једне спортске организације не могу бити истовремено оснивачи и/или чланови управе друге спортске организације која је регистрована за исту грану спорта“;
  • да се чланом 22. Статута Б. Б. прописују услови које једно спортско удружење (клуб) треба да испуни како би добило статус редовног члана Б. Б. и да услови прописани овим чланом дискриминишу паратеквондо клубове и онемогућавају им статус редовног члана. Овим чланом је, између осталог прописано да је редован члан Асоцијације спортска организација теквондо спорта која има континуитет учествовања на спортским такмичењима у оквиру јединственог система такмичења који уређује Асоцијација и која је најмање две године у континуитету члан Асоцијације. Даље је наведено да се континуитетом сматра учешће најмање седам спортиста, активних такмичара клуба, у најмање две узрасне категорије који су се у претходној години такмичили, на најмање три такмичења која су уврштена у календар такмичења Асоцијације, као и да од три такмичења на којима клуб учествује најмање два морају бити у организацији Асоцијације или друге организације којој је Асоцијација поверила организацију такмичења;
  • да су прописани услови исти за теквондо и паратеквондо кулубове, међутим, уколико се погледа број и врста турнира и спортска правила такмичења за оба спорта над којима је Б. Б. надлежан, може се закључити да је теквондо клубовима потребно да наступе на два такмичења од пет које Б. Б. организује, односно, на 40% турнира у организацији Б. Б. С друге стране, паратеквондо удружењима, да би постали редовни чланови Б. Б., потребно је да наступа такође на два такмичења од једног (1) које Б. Б. организује (Паратеквондо првенство Србије). Даље, да би паратеквондо удружења (клубови) били равноправни, чак и да постоји могућност два наступа, проценат учешћа за редовно чланство би такође требао бити исти, односно 40% учешћа (или бар приближно);
  • да у погледу узрасних категорија, спортским правилима теквондо спорта од 4. маја 2018. године и теквондо правилима такмичења у формама од 19. марта 2014. године постоје десет узрасних категорија (пионири 6-8 године, пионири 9-11 година, кадети 12-14 година, јуниори 15-17 година, сениори преко 18 године (у борбама), сениори I 18-30 година (форме), сениори II 31-40 година (форме), мастер I 41-50 година (форме), мастер II 51-50 година (форме), мастер III преко 60 година (форме);
  • да су спортским правилима паратеквондо спорта у борбама од 5. априла 2018. године и паратеквондо спортским правилима у формама од 1. јануара 2017. године предвиђене само две узрасне категорије: сениори преко 16 година и јуниори 12-15 година (форме);
  • да велика несразмера у узрасним категоријама доводи паратеквондо клубове у неповољнији положај, јер теквондо клубови морају наступити у две узрасне категорије од 10 постојећих, док паратеквондо клубови морају наступати у обе постојеће узрасне категорије да би испунили услов за статус редовног члана Б. Б.;
  • да је у 2018. години постојало тек једно званично паратеквондо такмичење и паратеквондо клубови нису могли наступати на три такмичења прописана Статутом Б. Б. за редовно чланство. Због тога је потребно дефинисати посебне услове за редовно чланство теквондо клубова, а посебно за редовно чланство паратеквондо клубова.
  • да су у току јавне расправе која је претходила усвајању новог Статута Б. Б., заступници паратеквондо клуба Тигра предлагали измену услова за паратеквондо клубове за редовно чланство како би се избегла посредна дискриминација паратеквондо клубова и спортиста, као и неуставност и незаконитост одредби Статута;
  • да је у току јавне расправе било негативних коментара о паратеквондо спортским удружењима, чак и оптужби за „сегрегацију“;
  • да у управи Б. Б. не постоји ни једна особа са инвалидитетом, ни један делегат на Скупштини Б. Б. не представља спортисте са инвалидитетом ни спортске организације које окупљају особе са инвалидитетом. Поменути Статут су изгласали искључиво делегати теквондо спорта;
  • да је Правилником о награђивању спортиста и тренера који је донет 15. децембра 2015. године, није примењен укључивањем у награђивање спортиста са инвалидитетом, нити су спортисти са инвалидитетом за освојене медаље били награђивани, чиме је почињен акт дискриминације паратеквондо спортиста, који су до сада освојили 51 медаљу на Светским и Европским првенствима;
  • да Б. Б. није организовао ни дан припреме спортиста паратеквондоа пред велика такмичења, европска и светска првенства, док теквондо спортисти имају организоване припреме пред иста такмичења;
  • да Б. Б. није обезбедио спортску опрему (тренерке, патике и сл.) за чланове паратеквондо репрезентације, као и да само тренери паратеквондоа нису плаћени за свој рад, док су тренери свих селекција у Б. Б.-у имају плату за свој рад.
    • У прилогу притужбе достављена су следећа докумнета: 1) Одлука Б. Б. КО-123/2018 од 24. децембра 2018. године; 2) Одлука Б. Б. КО-31-2019 од 21. марта 2019. године; 3) Записник са 28. седнице Управног одбора Б. Б., одржане електронским путем дана 4. децембра 2018. године; 4) електронска преписка између Б. Б. и спортских организација од 3. до 13. децембра 2018. године, у току јавне расправе 5-12. децембра 2018. поводом измени и допуне Статута Б. Б.; 5) Статут Б. Б. усвојен 18. децембра 2018. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Б. Б..
    • У изјашњењу Б. Б., између осталог, наведено је:
  • да су наводи из притужбе неосновани у целини и доказно неутемељени, а „сама притужба је достављена са малициозним циљем“ да се Б. Б. представи као организација која ускраћује права особама са инвалидтетом;
  • да оспоравају легитимацију А. А.за покретање и вођење поступка пред Повереником у смислу члана 35. Закона о забрани дискриминације. Српски паратеквондо савез се не може сматрати лицем које је претрпело дискриминацију нити је било којим актом легитимисан као организација која заступа права евентуално дискриминисаног лица;
  • да није јасно наведено који су тачно спортисти дискриминисани и које право им је ускраћено; да није достављена изјава спортисте или више њих који се сматрају дискриминисаним и на који начин, нити је дата сагласност да А. А. у њихово име поднесе притужбу;
  • да увидом у поднету притужбу и прилоге „неспорно се може уочити да потпис Данијеле Јовановић није исти на свим документима који су потписани“ због чега изражавају сумњу у достављену документацију;
  • да траже да се провери веродостојност потписа В. В. јер изражавају сумњу да је њено име злоупотребљено, као „што је и именовање њено за заступника ове организације спроведено на нетранспарентан и нелегалан начин без званичне легалне скупштине“;
  • да оспоравају фактичко постојање А. А, јер „нигде не постоји било каква информација ко су чланови ове организације“. Такође сумњају да савез испуњава услове за формирање спортске организације прописане Законом о спорту и да је неспорно да ова организација нема свој званични сајт, нема информације ко чини управни одбор и остале органе;
  • да напомињу да А. А. није члан Б. Б. као надлежног националног гранског савеза за параолимпијски теквондо спорт, нити су његови чланови, чланови Б. Б., због чега им је нејасно чија права ова организација заступа и у чије име иступа и која права штити;
  • да одредбе члана 20. Статута имају за циљ да прецизно уреде ко може бити члан Б. Б. Одредбе става 1. овог члана дефинише која правна и физичка лица могу бити чланови, а одредбама осталих ставова ближе се дефинишу услови које организације и појединци из става 1. треба да испуњавају за чланство у Б. Б.-у.
  • да одредба става 5. има за циљ да прецизно уреди вертикални организациони систем теквондо и паратеквондо грана спорта. Овом одредбом се утврђује да чланице Б. Б. не могу бити чланице другог националног гранског савеза нити територијалног гранског савеза, који нису од стране Б. Б. препознате као територијални грански савез преко ког се остварује општи интерес у спорту на територији за коју је основан;
  • ова одредба чува јединство надлежног националног гранског спортског савеза и обезбеђује да чланице које се удружују, имају заједнички интерес у уређивању питања и правца развоја спортске гране за коју је савез организован, репрезентовању спорта и савеза, организовању такмичења и статуса спортиста у грани спорта коју надлежни национални грански савез представља;
  • да, уколико би неки клубови били чланови и другог гранског савеза или територијалног гранског савеза који није чланица Б. Б. и није призната од Б. Б. као територијални грански савез преко ког се остварује општи интерес у спорту, то би суштински значило да клубови имају другачије интересе за развој конкретне гране спорта;
  • да сваки други савез исте гране спорта „нема исте интересе као надлежни национални грански савез те и спортске организације које би евентуално биле чланице оба, би нарушавале интерес надлежног националног гранског савеза и система спорта у тој спортској грани и општи интерес који се огледа у јединству спортског система“;
  • да Уставом гарантовано право на слободу удруживања даје право Б. Б.у да уреди својим Статутом да такве организације не могу бити чланови, односно да морају да се определе;
  • да је циљ одредби члана 20. ст. 7. и 8. Статута Б. Б. да „онемогући стварање тзв. фиктивних клубова, тј. клубова на папиру, који се оснивају ради прегласавања чланства у скупштини Б. Б. или неких других неспортских намера“. У ситуацији када два клуба, теквондо или паратеквондо, имају исте осниваче и заступнике то доводи до директног сукоба интереса и ствара се правна несигурност у односу на заступника који представља интересе два члана Б. Б.. Тада то и нису два клуба већ један исти, јер један клуб чини организација, чланство, стручни кадар, простор и др. Када су исти оснивачи и заступници један од клубова суштински нема ову структуру и организацију већ под називом једне организације функционише друга. Овакве ситуације се често користе да се манипулише и злоупотребљавају разна правила како савеза тако и средстава из јавних извора. Ствара се несигурност у име којег клуба лице иступа када је заступник два клуба, и могућност да „исто лице у две или три улоге јављају различитим носиоцима јавне власти за средства која траже за иста лица и за исте намене“; да не постоји ни један објективан разлог зашто би иста лица оснивала два клуба и исто лице било заступник два клуба осим неспортских разлога. Разлог не постоји ни када су иста лица основала и заступају теквондо и паратеквондо клуб. Лица која су „основала и воде теквондо клуб у истом могу без икаквих препрека радити и са паратеквондо спортистима, тј. бавити се са обе гране спорта“. То је тако у пракси и то је „прави приступ инклузији особа са инвалидитетом у спортске активности“. Параолимпијски теквондо је изникао из теквондоа и прилагодио систем такмичења особама са инвалидитетом;
  • да су сви паратеквондо клубови у Србији основани од оснивача теквондо клубова и паратеквондисти вежбају у истој сали са теквондо спортистима без инвалидитета, са спортистима „наводно другог клуба“, седиште клуба је исто, исти су тренери. „Суштински ти паратеквондо клубови нису ни постојали нити испуњавају услове које Закон о спорту предвиђа за обављање делатности“;
  • да су одредбе члана 20. ст. 7. и 8. Статута Б. Б. једини начин да се Б. Б. заштити од фиктивних клубова и манипулација заступника ових организација, јер „савез не може утврђивати испуњење ових услова, а спортска инспекција овај посао не ради и нема капацитета“;
  • да „издвајање и обележавање спортиста са инвалидитетом је и ружна појава и облик дискриминације тзв. сегрегације и нема рационалног објашњења за подвајање, не ствара никакав бољитак особама са инвалидитетом већ их искључује из друштва из лукративних потреба оснивача. Једини рационални и оправдани разлог за оснивање паратеквондо клуба би постојао у случају да су оснивачи лица са инвалидитетом или друга лица која се баве само паратеквондо спортом и не развијају и не учествују у теквондо систему такмичења“;
  • да ове одредбе немају намеру дискриминације, већ имају намеру да онемогуће дискриминацију кроз сегрегацију особа са инвалидететом, као и друге злоупотребе које се дешавају када иста лица оснивају више клубова;
  • наводе притужбе да законодавац прописује забрану да иста лица буду у управи и/или заступници у спортским организацијама у истом рангу такмичења говори у прилог да су ове одредбе Статута у складу са Законом. Под рангом такмичења не подразумева се спортска грана или дисциплина већ систем једне спортске организације, тј. савеза и ниво такмичења у којој клубови из те организације учествују (међународни турнири, републичка првенства и сл). Објашњење да теквондо и паратеквондо клубови нису у истом рангу такмичења зато што се ови спортисти не такмиче заједно је погрешно. Такво објашњење би значило да иста лица могу да оснују нрп. клуб за женски теквондо или клуб за теквондо форме и клуб за паратеквондо борбе јер се та лица не такмиче заједно због различитих узрасних категорија и различитих дисциплина и сл. Ово није интенција Закона о спорту који је кроз наведену забрану покушао да спречи сукоб интереса и злоупотребе које врше лица оснивањем више спортских организација;
  • у 2018. години Б. Б. је за паратеквондисте организовао Првенство Србије, док је и турнир из календара Б. Б. Елмер опен био организован и за паратеквондо, као и „да је статус редовног члана у 2019. године утврђен према условима из члана 122. став 4. Статута“;
  • да су сви паратеквондо клубови до краја 2018. године, тј. ступања на снагу статута из децембра 2018. године, били посредни чланови Б. Б. преко Српског паратеквондо савеза, који је као и сви други савези и по претходном Статуту могао имати статус само придруженог члана (број турнира у 2018. години за њихов статус није био релевантан). Паратеквондо клубови су као и сви други клубови статус редовног чланства могли да почну да остварују тек директним учлањењем у Б. Б., за шта од 2015. године до данас ниједан паратеквондо клуб није поднео захтев;
  • да се „статус редовног члана према одредби члана 22. Статута, она се сходно прелазној одредби члана 122. суштински примењује на статус клубова у 2020. години, а према стеченим условима у 2019. години“;
  • да ни даном достављања изјашњења ниједан паратеквондо клуб није учлањен у Б. Б., већ су сви паратеквондо спортисти регистровани за матичне теквондо клубове, тако да не постоји ни једна препрека за било који паратеквондо клуб или дискриминаторни услов, који би их онемогућио да остваре овај минималан услов;
  • да је у 2019. години организовано Првенство Србије, Првенство Београда и у октобру ће бити организован Куп Србије и сва три турнира су организована или ће бити организована и за паратеквондисте. Најмање три турнира ће у 2019. години бити организована у Србији при чему је Б. Б. „препоручио и приватним организаторима турнира да организују такмичења и за параспортисте. Ова препорука ће од 2020. године бити услов за сваког организатора турнира који жели да буде у Календару такмичења Б. Б.а“;
  • да су нетачни наводи да Б. Б. има пет такмичења за теквондо спортисте, а једно за паратеквондо спортисте. Једина такмичења која организује Б. Б. или може да их делегира другом су Првенство Србије и Куп Србије и они се броје као два. Треће такмичење које се тражи као услов је било које домаће или међународно такмичење које је Б. Б. уврстио у свој календар;
  • да су наводи притужбе који се односе на узрасне категорије нетачни;
  • да обе гране, теквондо и паратеквондо имају две дисциплине (борбе и форме) и више узрасних категорија. Паратеквондо има и у борбама и у формама узрасне категорије до 15 година и од 16 година, тако да се услов за редовно чланство који тражи бар две узрасне категорије „није проблем ни једном клубу који се заиста бави развојем паратеквондоа јер у две дисциплине има две узрасне категорије“. „Не може се Б. Б. кривити што је паратеквондо у развоју и нема још довољно такмичара али ни паратеквондо не може зато тражити исти статус у погледу финансирања, јер не може имати исти статус грана спорта која се развија 40 година и она која се развија четири године.“
  • „Грана спорта са 1000 регистрованих такмичара и грана спорта са 20 регистрованих такмичара. Грана са две олимпијске медаље и грана спорта која није ни једном имала учесника на олимпијади не могу имати исти статус. То нема везе са чињеницом да ли се ради о спорту са особама са инвалидиететом или без инвалидитета. То има везе са статусом и тренутним нивоом развоја спорта.“
  • да су наводи да у теквондо клубовима нема паратеквондо спортиста нетачни и да је у 2018. години у Б. Б. било регистровано око 35 паратеквондо спортиста, а да је у 2019. години тренутно регистровано 20 паратеквондо спортиста;
  • да је Б. Б. „тек у децембру 2017. године“ добио статус надлежног националног савеза за паратеквондо, што значи да од јануара 2018. године Б. Б. добија надлежност за унапређивање правила и у паратеквондо спорту у која спада и награђивање;
  • да је Правилник о награђивању спортиста и тренера донет у децембру 2014. године, много пре него што је и почео да се развија паратеквондо спорт у Србији, јер су први клубови који су почели да обучавају паратеквондо спортисте почели да раде тек 2015. године. 2018. године Б. Б. не добија никаква средства од Министарства омладине и спорта за развој параспорта, те од средстава намењених и планираних за теквондо спорт одваја део како би „финансирао одлазак на СП и ЕП“.
  • да „у 2017. години УО Б. Б. укида фонд за награде због недостатка финансијских средстава и великих дуговања која су настала према спортистима и тренерима и нису некима пет година исплаћена“;
  • да награде нису додељиване паратеквондистима јер нису биле предвиђене Правилником о наградама који је донет знатно пре оснивања и једног паратеквондо клуба, а потом што је, пре стицања статуса Националног надлежног савеза и могућности да уређује правила за параспортисте, овај фонд укинут због недостатка средстава;
  • да су сви паратеквондо спотисти који су донели медаљу са великих међународних турнира у олимпијским дисциплинама, добили од Владе Републике Србије национално спортско признање и да су и спортисти и тренери за сваку медаљу добили награду у виду финансијског давања утврђеног уредбом;
  • да у другим спортовима неки спортисти нису ни након 10 година тешког рада и однетих многих победа, достигли до националног спортског признања и до једне награде, а „наши паратеквондисти и њихови тренери су стекли за три године неколико награда, а њихови тренери преко 220 000 еура на име награда“;
  • да паратеквондо спорт у Србији није уређен, да нема ниједан правилник о сиситему такмичења, начину избора репрезентације, стручном раду и дозволама за рад за спортске стручњаке, да су на међународне трунире одлазили паратеквондисти који су тек почели да вежбају спорт и никада ни једну борбу нису имали и освајали су награде јер нису имали конкуренције;
  • да би Повереник „морао да испита“ да ли је ово дискриминација других параспортиста који због тога што је њихов спорт развијен и имају конкуренцију нису могли да освоје награду или национално признање;
  • да Б. Б. кроз свој рад и акте које доноси максимално ради на заштити права спортиста са инвалидитетом и на њиховом укључивању у спорт на прави начин и развијање паратеквондоа;
  • да је председница Паратеквондо комисије Б. Б. паратеквондисткиња, светска и европска првакиња у паратеквонду Дејана Бачко;
  • да инсистирају да се закаже усмена расправа и да се на расправи саслужају сведоци.
    • У прилогу изјашњења су достављена следећа документа: 1) Правилник о награђивању спортиста и тренера од 15. децембра 2014. године; 2) текст Статус паратеквондо и проблеми са којима се Б. Б. суочава у развоју ове младе гране спорта – без датума и потписа аутора; 3) два електронска писама од 15. и 16. јуна 2019. године Паратеквондо клуба Гитрос и Лола Б. Б; 4) табеле освајача медаља паратеквондо репрезентације Србије – борба; 5) Одлука Б. Б. бр. КО-75/2017 од 18. јула 2017. године; 6) Одлука Б. Б. бр. КО-76/2017 од 18. јула 2017. године; 7) Одлука Б. Б. бр. КО-77/2017 од 18. јула 2017. године; 8) Одлука Б. Б. бр. КО-78/2017 од 18. јула 2017. године; 8) Одлука Б. Б. бр. КО-79/2017 од 18. јула 2017. године; 9) Одлука Б. Б. бр. КО-80/2017 од 18. јула 2017. године.
    • А. А. је Поверенику поднео притужбу и више допуна (3, 28.3, 28.6, 12.7, 7.8.2019), као и три електронска дописа са маил адресе ТКД Тигра (од 22.7. и 5.8. и 9.9.2019.), од којих је један означен као допуна притужбе. Дана 1.8.2019. године А. А. је Поверенику доставио текст Иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости Статута Б. Б. која није потписана, нити има пријемни печат Уставног суда.
    • Повереник је два пута затражио од А. А. информације да ли је покренут поступак пред Уставним судом, као и да достави фотокопију потписаног примерка Иницијативе поводом оцене уставности и законитости Статута.
    • Дана 30.9.2019. године А. А. је доставио допис Поверенику који је потписала В. В, генерална секретарка А. А.-а у којем је поред осталог наведено да А. А. располаже информацијом да је Г. Г. одустао од иницијативе за оцену уставности и законитости и да је ангажовао адвокатски тим који ће „надлежним међународним и домаћим институцијама упутити дописе и отпочети спорове због дискриминације и кршења права особа са инвалидитетом“. Повереник је извршио увид у Регистар привредних друштава Агенције за привредне регистре и утврдио да је решењем од 12.9.2019. године заступница А. А. В. В, односно да је наступила промена овлашћеног лица за заступање подноситеља притужбе о чему није обавештен Повереника.
    • Повереник се обратио Уставном суду Србије у циљу информисања да ли је пред Уставним судом у току поступак за оцену уставности и законитости Статута Б. Б. Дописом Уставног суда Су број: 24/385 од 30.9.2019. године, Повереник је обавештен да је 8.8.2019. године Уставном суду поднета иницијатива за оцену уставности и законитости Статута Б. Б. IУо-155/2019 и да је поступак у току. У прилогу је достављена иницијатива која је поднета Уставном суду. Упоредном анализом непотписане иницијативе коју је А. А. доставио Поверенику 1.8.2019. године и Иницијативе која је Поверенику доставио Уставни суд, утврђено је да текст иницијативе није у потпуности исти, односно да има одступања.
    • Упоређивањем текста иницијативе поводом које се води поступак пред Уставним судом и текста притужбе утврђено је да се поводом члана 20. ст. 5, 6, 7. и 8. и члана 25. Статута води поступак пред Уставним судом, због чега је у том делу поступак по притужби обустављен, у складу са чланом 36. став 1. Закона о забрани дискриминације. О наведеном је обавештен подносилац притужбе. С обзиром да је у току поступка достављано више допуна притужби од којих неке нису биле потписане или су потписане од различитих лица, те да су од тренутка подношења притужбе промењена овлашћена лица за заступање подносиоца притужбе, Повереник је затражио од А. А. допуну притужбе.
    • Б. Б. је 16.10.2019. године доставио допуну изјашњења у којем је наведено да је А. А. као спортско удружење престао у марту 2019. године јер не испуњава законске услове за оснивање спортског удружења, што својим решењем само констатује инспектор спорта. Даље је наведено да је упис В. В. у регистар АПР-а као заступнице удружења заснован на неистинитим подацима и да се скупштина на којем је она изабрана није ни одржала. У прилогу допуне изјашњења достављни су: 1) одлуке о иступању из А. А. клубова ПТК Тигра и ПТК Гирос; 2) пријава инспекцији спорта од 3.10. 2019.године; 3) тужба Б. Б. против А. А. ради утврђивања ништавости одлука А. А. донетих на седници Скупштине А. А. одржане 23.12.2018. године; 4) неколико дописа Б. Б. Агенцији за привредне регистре и 6) решење Агенције за привредне регистре, број БС 4911/2019 од 10.10.2019. године којим се укида решење Агенције за привредне регистре од 24.1.2019. године и којим се из Регистра брише име заступника В. В, а уписује се као заступник Т.Т.
    • Допуном притужбе од 25.10.2019. године, А. А. је обавестио Повереника да остаје при притужби и допуни притужбе од 28.3.2019. године, да су 28.6.2019. године проследили Поверенику на знање допис који су упутили Б. Б.-у, као и да су 19.9.2019. године послали одговор са информацијама у вези покретања поступка пред Уставним судом. Даље је наведено да дописе који нису печатирани и потписани од овлашћеног лица А. А. не могу бити третирани као допуне притужбе. Уз допуну је достављен извод са сајта Агенције за привредне регистре ради обавештења о промени заступника удружења.
    • Након прецизирања притужбе, Повереник је прецизирану притужбу доставио Б. Б:.на изјашњење. У изјашњењу Б. Б. од 9.12.2019. године, између осталог је наведено:
  • да је притужба поднета од неовлашћеног лица с обзиром да В. В. никада није била заступник А. А., јер је Агенција за привредне регисте „поништила регистрацију промена у регистру“, због чега сматрају да притужбу треба одбацити као поднету од неовлашћеног лица;
  • да је поводом фалсификовања исправа за регистрацију промена у АПР-у због чега су  и поништени уписи у регистар Б. Б. поднео кривичну пријаву 13. новебра 2019. године;
  • да је А. А. ex lege престао да постоји као спортски савез с обзиром да је остао на два члана што је испод минимума потребног за оснивање спортског савеза и разлог за његов престанак, у складу са одредбама члана 86. став 1. тачка 1. Закона о спорту. Поред тога савез не ради и не испуњава кључне услове за вршење спортиских активности и делатности, о чему су обавестили инспекцију Министарства омладине и спорта и тражили да утврди да је А. А. престао да постоји и да не испуњава прописане услове за обављање спортских активности;
  • да су наведене измене у Статуту имале за циљ пре свега да уреде ко све може бити члан Б. Б. који је надлежни национални грански савез за теквондо и параолимпијски теквондо и да прецизно уреди вертикални организациони систем у теквондо и паратеквондо спорту што је и обавеза Националног гранског савеза утврђена Законом о спорту:
  • да је и сам Закон о спорту први пут прецизно одвојио спортске организације које  могу носити назив клуб од других спортских организација  и да је и МОС у пракси затекло да се под називом спортског кулуба оснивају спортске организације које нити фактички раде нити имају спортисте који учествују у спортским такмичењима;
  • да ти најчешће „фиктивни клубови“ или рекреативне спортске организације које не учествују у систему такмичења не би требало да носе овај назив нити да имају исти статус у Националним гранским савезима у којма се одлучује о будућности спорта;
  • да је у том смислу сваком савезу дато овлашћење да дефинише шта спада у континуитет који мора испуњавати спортска организација која жели да има статус клуба;
  • да је Б. Б. из тог разлога сваку организацију која жели да буде редован члан обавезао да има најмање 7  регистрованих такмичара који учествују годишње на три такмичења у организацији Б. Б. или регионалних чланица. Да се овај услов рачуна од 2019. године;
  • да је Б. Б. сваком Клубу које год спортсте имао омогућио да учествује на та три  турнира која су у организација Б. Б. или гранског савеза и налазе се  у Календару Б. Б.;
  • да  је Б. Б. у 2019. години организовао Прванство Србије и у теквонду и у паратеквонду у две дисциплине – борбе и форме – и у свим узрасним категоријама. Затим, у организацији Београдске теквондо асоцијације (која је грански савез и члан Б. Б.) одржано је Првенство Београда у теквонду и паратеквонду. Ово првенство је било отворено за паратеквондисте из целе Србије управо како би омогућили што већи број спортиста са инвалидитетом да се такмиче, да се омасови грана спорта која је у развоју. Такође, Б. Б. је организовао одлазак на Аустрија опен на такмичење у формама како за теквондисте, тако и за паратеквондисте. „То је био 4. турнир од оних који се бодују за континуитет на којем је омогућено спортистима и клубовима да се такмиче са минимум финансијских трошкова“.
  • да паратеквондо и теквондо клубови могу имати и чланове са инвалидитетом и без инвалидитета. Велики број теквондо клубова чланица Б. Б. има и теквондо и паратеквондо такмичаре, тако да седам регистрованих такмичара није велики број који се тражи за континуитет нити је та одредба направила разлику  да ли су ти  такмичари спортисти са инвалидитетом или не;
  • да у Б. Б.-у тренутно нема ни један клуб са називом „паратеквондо“ зато што никад ни један „паратеквондо клуб“ од свог оснивања до данас (значи и пре измене Статута), није поднео захтев за пријем у чланство Б. Б.;
  • да се никада ни према коме није се десио акт дискриминације  нити при пријему у чланство нити при давању права гласања тј статуса чланства, него се ни не може десити ако било који од  паратеквондо клубова пожели да буде члан јер су свима омогућени једнаки услови који ни у каквом смислу никога не стављају у лошији положај;
  • да тренутно у календару Б. Б. има много више турнира за теквондо и да су то турнири које организују клубови а не Б. Б. Таква ситуација је и у свету где због недовољне масовности паратеквонда као младе гране у повоју још увек много мање паратеквондо турнира у календару Светске и Европске теквондо федерације;
  • разлог што наши клубови не организују у оквиру такмичења за теквондо и такмичење за паратеквондо је што нису довољно упознати са правилима такмичења организације и квалификације, као и због немогућности обезбеђивања неопходног медицинског класификатора на турниру јер их још увек немамо у Србији (а и у свету их је јако мало). Организација паратеквондо турнира подразумева додатне трошкове за долазак и боравак класификаторакао и опасност да у то време нема никог ко је доступан да се одазове позиву;
  • да је Б. Б. у циљу отварања што већег броја турнира и за паратеквондисте препоручио организаторима турнира да организују турнире и за паратеквондо такмичаре, а у међувремену интензивно ради на оспособљавању домаћих класификатора како трошкови не би били велики и како би имали доступне класификаторе те и како би паратеквондисти и даље били ослобођени котизације ( за разлику од теквондиста);
  • да ће у наредном периоду одмах након лиценцирања класификатора Б. Б. све организаторе теквондо турнира који желе да буду у календару Б. Б. обавезати да организују и паратеквондо турнир;
  • да је Б. Б. тек ове године именовао тренере репрезентације за паратеквондо;
  • да „тренери репрезентације у теквондоу годинама нису добијали плату за свој ангажман и тек су последњих пар година од када је Министарство спорта определило нешто већа средства савезу, одредили и плату за тренере репрезентације у теквондоу“. Нема места тврдњи да су тренери паратеквондиста дискриминисни јер је разлог зашто нису њима одређене плате тај што је Министарство одвојило јако мала средства за паратеквондо за 2019. годину. У том смислу морали су одредити приоритете и у одређивању приоритета за финансирање активности и трошкова у паратеквондоу учествовали су управо и тренери репрезентације који су уједно и чланови комисије за паратеквондо. Комисија је саветодавно тело УО која између осталог предлаже и финансијски план за паратеквондо;
  • да је належност за паратеквондо спорт Б. Б. добио у децембру 2016. године, а да уз надлежност није добио никаква средства од Министарства за финасирање ове гране спорта и да је борба да им МОС определи средства и за финансирање ове гране спорта, јер је надлежност без срдстава немогуће остварити трајала све до почетка 2019. године, када су се изборили за одређена средства како из МОС-а тако и за чланство у ПОКС-у и средства из ПОКС-а;
  • да везано за награђивање и финасирање спортиста истичу да је једини спортиста који је 2019. године добио стипендију Б. Б. била паратеквондисткиња Дејана Бачко, која је актуелна и европска и светска шампионка. Б. Б. је могао за развојни програм Светске теквондо федерације да предложи само једног спортисту (теквондо или паратеквондо) и предложили су Дејану Бачко, а Светска федерација је одобрила да се њој додели стипендија;
  • да је у циљу развоја паратеквондо спорта Б. Б. у 2019. години урадио следеће: 1) у фебруару је упутио паратеквондо репрезентацију на Светско првенство одакле су такмичари донели седам медаља; 2) у марту су организовали Првенство Србије у паратеквонду заједно са првенством Србије у теквондоу, у спортској дисциплини форме; 3) почетком априла паратеквондисткиња Данијела Бачко именована је за председницу Паратеквондо комисије Б. Б., а што је први пут да на челу комисије за паратеквондо која је саветодавно тело Управном одбору Б. Б. буде особа са инвалидитетом и спортискиња која је актуелна светска и европска првакиња; 4) крајем априла организован је заједнички тренинг сениорске теквондо и паратеквондо репрезентације, што је поздрављено од члана паратеквондо комисије Светске федерације и презентовано Светској федерацији као пример добре праксе коју треба промовисати и у другим националним федерацијама  од стране члана Примож Руса који је члан паратеквондо комисије Светске федерације; 5) организован је међународни семинар за класификаторе и тренере у паратеквондоу којем је присуствовало 30 полазника; 6) почетком јуна организовано је првенство Београда у теквондоу и пратеквондоу које је било отворено за такмичаре из целе Србије, 7) у јуну су организовали ревијално такмичење у паратеквондоу на Турниру Елемир опен иако је  организатор желео да  укључи паратеквондо у регуларни програм такмичења, нажалост није било могуће јер у Србији нема верификованог медицинског класификатора, а Б. Б. није и поред великих напора успео да нађе ни у иностранству ко је у наведеном термину био достпан. Међутим Б. Б. је  дао препоруку свим чланицама које организују своје турире да у програм укључе и паратеквоно, а класификатора из иностранства би ангажовао Б. Б. Препознајући овај проблем као заначајну препреку за интезиван развој паратеквонда у Србији, Б. Б. је предузео кораке да крајем године организује још један семинар за класификаторе и успостави систем националног лицленцирања, али је  од стране Светске федрације  дат савет да сачекају, јер  ће вероватно као и за лиценцирање тренера, лиценцирање бити утврђено на интернационалном нивоу; 8) у септембру су у Новом Саду одржане припреме за избор репрезентације паратеквондо за учешће на Европском паратеквондо првенству; 9) у септембру је организован и Куп Србије у паратеквондоу; 10) у септембру чланица Б. Б., БТА је у сарадњи са ССОИБ организовала ревијални турнир где су били запажени и на најлепши начин представили досадашњи рад и успехе у паратеквондоу; 11) у октобру је Паратаеквондо репрезентација учествовала на ЕП одакле се вратила са две сребрене и једном бронзаном медаљом и два пета места; 12) паратеквондо репрезантативци су добили два комплета спортске опреме као и све репрезентације Б. Б.; 11) у октобру је Б. Б. донео Правилник о систему теквондо и паратеквондо спорта којим је на јединствен начин уз препознавање спедифичности сваке од спортских грана уредио систем спорта у теквонду и прататеквонду;
  • да паратеквондисти за учешће на такмичења не плаћају котизацију.

 

  • У прилогу допуне изјашњења достављена су следећа документа: 1) пријава инспекцији Министарства омладине и спорта од 3.10.2019. године; 2) допуна пријаве инспекцији Министарства омладине и спорта; 3) ургенција Министарству омладине и спорта; 4) Одлука о укидању фонда за награде Б. Б. и 5) Правилник о систему такмичења теквондо и паратеквондо спорта, октобар 2019. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Статут Б. Б. усвојен на седници одржаној 18.12.2018. године, утврђено је да је одредбама члана 2. прописано да у складу са правилима међународне теквондо организације и правилима Националног савеза, Асоцијација као поборник инклузије особа са инвалидитетом која је прокламована Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом и гарантована позитивним прописима Републике Србије, подстиче оснивање теквондо организација и клубова у којима ће се заједно развијати и у ком ће заједно тренирати теквондо и паратеквондо спортисти. У ставу 2. овог члана је прописано да се све одредбе овог Статута примењују на параолимпијски теквондо спорт и облике његовог организовања, а употреба термина теквондо у овом Статуту односи се на теквондо и параолимпијски теквондо спорт.
  • Увидом у Статут Б. Б. од 18.12.2018. године, утврђено је да је чланом 22. прописано да је редовни члан Асоцијације спортска организација теквондо спорта која је теквондо клуб, односно спортски клуб који је регистрован за теквондо спорт која има континуитет учествовања на спортским такмичењима у оквиру јединственог система такмичења који уређује Асоцијација и која је најмање две године у континуитету члан Асоцијације. Ставом 2 истог члана, прописано је да се континуитетом сматра учешће најмање седам спортиста, активних такмичара клуба, у најмање две узрасне категорије који су се у претходној години такмичили, на најмање три такмичења која су уврштена у календар такмичења Асоцијације. Од три такмичења на којима клуб учествује најмање два морају бити у организацији Асоцијације или друге организације којој је Асоцијација поверила организацију такмичења.
  • Увидом у Регистар Агенције за привредне регистре 16.12.2019. године, утврђено је да је А. А. регистрован са активним статусом као грански спортски савез за спорт особа са инвалидитетом – глуви и наглуви, спорт особа са инвалидитетом – слепи и слабовиди и спорт особа са инвалидтетом. Даље је утврђено да је Агенција за привредне регистре 10.10.2019. године донела решење број БС 4911/2019, којим се укида решење Регистратора од 24.1.2019. године и којим се из Регистратора брише име заступника В. В, а уписује се као заступник Т.Т.
  • Увидом у Статут Српског паратеквондо савеза[2], утврђено је да одредбама члана 1. прописано да је Српски паратеквондо савез добровољан, невладин и непрофитан савез параолимпијског спорта теквондо и сродних спортских организација особа са инвалидитетом које имају седиште на територији Републике Србије, док је одредбама члана 8. прописано да су циљеви Савеза одређени општим интересом развоја параолимпијског спорта теквондо, као и да је основни циљ Савеза развој, афирмација и промоција параолимпијског спорта теквондо и особа са инвалидитетом у свим слојевима становништва у Републици Србији кроз усклађене активности Савеза и његових чланица.
  • Увидом у примерак Иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости Статута Б. Б. коју је Поверенику доставио Уставни суд, утврђено је да је иницијатива предата суду 8.8.2019. године и да се односи на оцену уставности и законитости члана 20. ст. 5, 6, 7. и 8. и члана 25. Статута Б. Б. који је усвојен на Скупштини Б. Б. 18. децембра 2018. године.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[4] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. истог члана прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Одредбама члана 55. прописана је слобода удруживања – јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
  • Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом[5] постављен је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Одредбама члана 30. прописано је да су, да би се особама са инвалидитетом омогућило да равноправно са другима учествују у рекреативним и спортским активностима, државе стране уговорнице дужне да предузму одговарајуће мере како би: подстакле и унапредиле учешће особа са инвалидитетом, у највећој могућој мери, у водећим спортским активностима на свим нивоима; обезбедиле да особе са инвалидтетом имају могућност да организују, развијају и учествују у специфичним спортским и рекреативним активностима везаним за инвалидитет и обезбедиле да особе са инвалидитетом имају приступ спортским, рекреативним и туристичким догађајима.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[6]. Непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6). Одредбама члана 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама члана 14. прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Чланом 26. став 1. овог закона прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног и породичног живота.
  • Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[7] прописано је да посредна дискриминација постоји ако се дискриминисани, због његовог инвалидитета, ставља у неповољнији положај доношењем акта или предузимањем радње која је привидно заснована на начелу једнакости и недискриминације, осим ако је тај акт или радња оправдана законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна (члан 6). Одредбама члана 12. став 3 прописује да се дискриминацијом због инвалидитета не сматра оснивање или деловање удружења особа са инвалидитетом и других облика њиховог организовања, а одредбама члана 31. забрањен је сваки облик дискриминације удружења особа са инвалидитетом.
  • Одредбама члана 4. Закона о спорту[8] прописано је да свако има право да се бави спортом и да је бављење спортом мора бити, између осталог, слободно и добровољно, етички прихватљиво и доступно свим грађанима под једнаким условима, без обзира на узраст, ниво физичких способности, степен евентуалног инвалидитета, пол и друго лично својство. Истим чланом је забрањена свака непосредна и посредна дискриминација, укључујући и говор мржње, по било ком основу, спортиста, спортских стручњака, спортских организација и других лица учесника у сиситему спорта, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на неком стварном или претпостављном личном својству. Даље је прописано да Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и организације у области спорта нарочито ће преузимати активности на повећању учешћа деце, младих, жена и особа са инвалидтетом у спортским активностима, омасовљењу женских спортских организација и давању равноправног значаја женама и особама са инвалидитетом у споту.

 

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање повреде одредаба Закона о забрани дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у регистровању, организовању, заступању или финансијском пословању спортских организација за које су надлежни други државни органи, нису разматране, укључујући наводе који се односе на испуњење услова за регистровање и престанак спортске организације.
  • Одредбама члана 36. став 1. прописано је да Повереник поступа по притужби уколико поступак пред судом по истој ствари није већ покренут или правноснажно окончан. Увидом у допис и прилог Уставног суда Су број 24/385 од 30.9.2019. године, утврђено је да је пред овим судом у току поступак по Иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости члана 20. ст. 5, 6, 7. и 8. и члана 25. Статута Б. Б. који је усвојен на Скупштини Б. Б. 18. децембра 2018. године. С обзиром на то, Повереник је дописом од 9.9.2019. године обаветио А. А. да обуставља поступак по притужби у делу који се односи на чланове Статута који су обухваћени иницијативом за оцену уставности и законитости. Конкретно, поступак пред Повереником је обустављен у односу на чл. 20. и 25. Статута Б. Б..
  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је Б. Б. одредбама чл. 2. и 22. Статута од 18.12.2018. године и поступањем у погледу финансијске подршке паратеквондо спорта, повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.
  • Повереник за заштиту равноправности је пре свега анализирао наводе Б. Б. да оспоравају постојање А. А. и његову легитимацију за покретање и вођење поступка пред Повереником у смислу члана 35. Закона о забрани дискриминације, да се А. А. не може сматрати лицем које је претрпело дискриминацију, као и да није организација која заступа права евентуално дискриминисаних лица, односно да није јасно наведено који су тачно спортисти дискриминисани, њихове изјаве, нити А. А. има сагласност спортиста да у њихово име поднесе притужбу. Одредбама члана 35. Закона о забрани дискриминације прописано је да Поверенику притужбу подноси лице које сматра да је претрпело дискриминацију, док у име и уз сагласност лица чије је право повређено, притужбу може поднети организација која се бави заштитом људских права или друго лице. Правилником о раду Повереника[9] прописано је да притужбу због дискриминације може поднети свако физичко или правно лице или група лица која сматра да је претрпела дискриминацију, организација која се бави заштитом људских права, у име и уз сагласност лица која сматра да је претрпело дискриминацију, док у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности лица које сматра да је претрпело дискриминацију. Повереник најпре констатује да је увидом у Агенцију за привредне регистре утврдио да је А. А. регистровано и активно правно лице чији је основни циљ развој, афирмација и промоција параолимпијског спорта теквондо и особа са инвалидитетом и притужбу је поднео због заштите права спортиста са инвалидитетом као групе лица, а не неког конкретног спортисте. У складу са тим, А. А. јесте легитимисан да поднесе притужбу због заштите спортиста са инвалидитетом и није му потребна сагласност конкретног лица за подношење притужбе. Наиме, у конкретном случају реч је о тзв. популарној притужби коју у своје име може поднети организација која се бави заштитом људских права и било које физичко или правно лице због дискриминације групе лица[10].
  • Даље, поводом навода Б. Б. да „траже да се провери веродостојност потписа В. В. јер изражавају сумњу да је њено име злоупотребљено“, Повереник констатује да је В. В. 26. марта 2019. године лично била присутна у просторијама Повереника поводом потписивања притужбе, о чему је сачињена службена белешка која се налази у списима предмета.
  • Повереник је анализирао и наводе Б. Б. да је А. А. као спортско удружење престало да постоји у марту године јер не испуњава законске услове за оснивање спортског удружења, што својим решењем само констатује инспектор спорта, као и да је упис В. В. у регистар АПР-а као заступнице удружења заснован на неистинитим подацима и да се скупштина на којем је она изабрана није ни одржала. Анализом решења Агенције за привредне регистре, Повереник је утврдио да је В. В. уписана у Регистар као заступница А. А. решењем АПР од 24.1.2019. године, као и да је АПР 10.10.2019. године укинуо то решење. Укидање је таква облик правне интервенције који подразумева спречавање да управни акт производи правне последице надаље, у будуће, при чему настала дејства остају, за разлику од правних последица поништавања које елиминишу правна дејства поништеног решења од момента доношења уз онемогућавање даљих дејстава[11]. Дана 25. октобра 2019. године Поверенику је поднета прецизирана и уређена притужба коју је потписао тадашњи законски заступник Т. Т. Што се тиче навода да је А. А. престао у марту 2019. године када су иступили чланови из савеза, Повереник констатује да је престанак спортског удружења прописан чланом 86. Закона о спорту. У ставу 1. тачка 1) овог члана прописано је да спортско удружење престаје ако се број чланова смањи испод броја потребног за оснивање, а надлежни орган удружења не донесе одлуку о пријему нових чланова у року од 30 дана, као и да је у ставу 2. овог члана прописано да спортско удружење престаје брисањем из Регистра. Даље је прописано да околности из става 1. тачка 1) утврђује решењем спортски инспектор (став 4.) и у року од 15 дана од дана правноснажности решења, подноси АПР-у пријаву за брисање спортског удружења из Регистра (став 5.), као и да од тренутка наступања околности из става 1. тачка 1) овог члана спортско удружење не може обављати спортске активности и делатности. С обзиром да је увидом у Регистар Агенције за привредне регистре 16. децембра 2019. године констатовано да је Српски паратеквондо савез Београд регистрован као активан, Повереник је поступао по притужби А. А., односно приступио анализи навода притужбе и изјашњења.
  • Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе подносиоца притужбе да су одредбама чл. 2. и 22. Статута Б. Б. паратеквондо клубови стављени у неправедно лошији положај и да се намера да се теквондо клубовима да предност у односу на паратеквондо клубове жели замаскирати идејом инклузије особа са инвалидитетом.
  • Одредбама члана 2. Статута Б. Б. је прописано да у складу са правилима међународне теквондо организације и правилима Националног савеза, Асоцијација као поборник инклузије особа са инвалидитетом која је прокламована Конвенциојом УН о правима особа са инвалидитетом и гарантована позитивним прописима Републике Србије, подстиче оснивање теквондо организација и клубова у којима ће се заједно развијати и у ком ће заједно тренирати теквондо и паратеквондо спортисти. Ставом 2 овог члана прописано је да се све одредбе овог Статута примењују на параолимпијски теквондо спорт и облике његовог организовања, а употреба термина теквондо у овом Статуту односи се на теквондо и параолимпијски теквондо спорт. Анализом члана 2. Статута Б. Б. може се закључити да одредба подстиче формирање заједничких организација и клубова теквондо и паратеквондо спортиста, као и да се све одредбе Статута односе и на теквондо и паратеквондо спорт и спортске организације. Оваква одредба није дискриминаторна и не доводи спотске организације и спортисте са инвалидитетом у неповољнији положај у односу на спортисте без инвалидитета и њихове организације. Одредба је декларативна и прописује тежњу Б. Б. да подстиче формирање заједничких спортских организација и нема значење да није дозвољено формирање одвојених спортских организација спортиста са инвалидитетом и без инвалидитета. Из наведене одредбе се може закључити да Б. Б. на овај начин подстиче социјалну инклузију спортиста са инвалидитетом.
  • Пре даље анализе чланова Статута Б. Б., потребно је истаћи да је Законом о забрани дискриминације прописано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом који је привидно заснован на начелу једнакости, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Код посредне дискриминације привидно неутрално правило (једнако за све) несразмерно неповољно погађа припаднике одређене друштвене групе у односу на друга лица. У складу са тим, Повереник је анализирао да ли су паратеквондо спортске организације и паратеквондо спортисти Статутом Б. Б. стављени у неповољнији положај у односу на теквондо спортске организације и теквондо спортисте и, уколико јесу, да ли је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Да би се утврдило да ли су одредбама члана 22. Статута Б. Б. спортске организације паратеквондиста стављене у неповољнији положај од спортских организација теквондиста, потребно је размотрити, да ли постоји законит циљ који се остварује мерама приписаним овим одредбама Статута, као и да ли су средства којим се жели постићи циљ сразмерна и нужна. Односно, средство неће бити сразмерно ако је циљ могао бити остварен и без употребе тог средства, или употребом неког другог средства које би имало мање штетне последице у односу на последице изазване употребљеним средством.
  • С обзиром да је Правилником о надлежним националним спортским савезима за спортске гране и области у Републици Србији утврђено да је надлежни национални спортски савез за олимпијски спорт теквондо и параолимпијски спорт теквондо Б. Б, неспорно је да је Б. Б. овлашћен да, у складу са Законом о спорту, доноси правила којим уређује обављање спортских активности и делатности у повереним спортовима, теквонду и параолимпијском теквондо спорту, односно да донесе статут спортског савеза. Такође, одредбама члана 2. Статута прописано је да Б. Б. подстиче инклузију спортиста са инвалидитетом. Даље, у изјашњењу на наводе притужбе наведено је да су циљеви доношења оспорених одредби Статута да се прецизно уреди ко може бити члан Б. Б., односно вертикална организација теквондо и паратеквондо грана спорта, да се чува јединство надлежног националног гранског савеза и заједничких спортских интереса, да се онемогући стварање фиктивних клубова који се оснивају ради неспортских намера, као и да се Б. Б. заштити од манипулација заступника фиктивних спортских организација. Повереник је мишљења да су ови циљеви оправдани и законити.
  • Имајући у виду законитост и оправданост циљева, потребно је даље испитати да ли се постављени циљеви могу постићи прописаним мерама, односно да ли су прописане мере сразмерне и нужне ради остваривања циљева.
  • Подносилац притужбе наводи да су паратеквондо клубови стављени у неповољнији положај прописивањем истих услова за све клубове за стицање статуса редовног члана асоцијације. Одредбама члана 22. прописано је да је редовни члан Б. Б. спортска организација која, између осталог, има континуитет учествовања на спортским такмичењима у оквиру јединственог система такмичења који уређује Б. Б.. Другим ставом је прописано шта се сматра континуитетом: учешће најмање седам спортиста, у најмање две узрасне категорије, на најмање три такмичења која су у календару Б. Б., а од којих је најмање два у организацији Б. Б. или друге организације којој је Б. Б. поверио организацију такмичења. У притужби је наведено да су овако прописани услови за редовно чланство једнаки за сва спортска удружења (клубова), међутим да они доводе паратеквондо клубове у неповољнији положај и фактички им се онемогућава статус редовног члана, а самим тим и право да имају делегате и право гласа на Скупштини Б. Б..
  • У конкретном случају потребно је утврдити да ли су прописивањем истих услова за стицање статуса редовног члана Б. Б. за све клубове, паратеквондо клубови стављени у неповољнији положај у односу на теквондо клубове. Статут у члану 22. поставља услов да је клуб најмање две године члан Б. Б. и да најмање седам спортиста клуба (који су се и претходне године такмичили), у најмање две узрасне категорије, учествује на најмање три такмичења која су у календару Б. Б..
  • Систем такмичења је у моменту подношења притужбе (март 2019. године) био регулисан одвојеним правилницима за теквондо и паратеквондо: Правилником о систему такмичења у Б. Б. (од 15.2.2014. године) и Правилником о систему пара теквондо такмичења у Б. Б. (од 23.1.2019. године). Правилник о систему такмичења у Б. Б. је у члану 5. прописивао да су званична такмичења у надлежности Б. Б. и удружених организација: Првенство Србије, Куп Србије, Отворено Првенство Србије, Лига такмичења, Куп региона и регионална првенства. Правилником о сиситему пара теквондо такмичења у Б. Б. од 23.1.2019. године, било је прописано да су званична паратеквондо такмичења у надлежности Б. Б. и удружених организација: Првенство Србије, Куп Србије и Отворено Првенство Србије. Из наведеног је неспорно да је број званичних такмичења у надлежности Б. Б. био већи када је у питању теквондо спорт (6:3). Критеријуми за стицање статуса редовног члана Б. Б. по Статуту од децембра 2018. године, у складу са прелазним и завршним одредбама Статута, односе се на 2019. годину за чланство у 2020. години. Тек крајем 2019. години (30. октобра) ступа на снагу нов Правилник о систему такмичења у Б. Б. којим је уређен систем такмичења и права учешћа на такмичењима које организује Б. Б., његове чланице или такмичења под покровитељством Б. Б. у спортским гранама теквондо и паратеквондо. Овим јединственим правилником прописано је (члан 5.) да су званична такмичења у надлежности Б. Б. и удружених организација: Првенство Србије, Куп Србије, Отворено првенство Србије и регионална првенства. У изјашњењу Б. Б. од 9.12.2019. године наведено је да је Б. Б. у 2019. години организовао Првенство Србије и у теквонду и у паратеквонду у две дисциплине (борбе и форме), првенство Београда у теквондоу и паратеквондоу, као и да је финансирао одлазак на Аустрија опен на такмичење у формама и за теквондисте и паратеквондисте, што све заједно представља четири турнира на којима су могли да присуствују паратеквондисти и да остваре услов прописан чланом 22. Статута. Даље је наведено да је истина да у Календару Б. Б. има много више турнира за теквондо него за паратеквондо из разлога што организатори турнира (спортски клубови) још нису довољно упознати са правилима такмичења, организације и класификације, као и због немогућности обезбеђења неопходног медицинског класификатора на турниру, јер их још увек нема у Србији.
  • Такође, међу странама је неспорно да је број теквондо спортиста значајно већи од броја паратеквондо спортиста. У изјашњењима Б. Б. се наводи да има 1000 теквондо и различити подаци о броју регистрованих паратеквондо такмичара – од 20 до 35. Б. Б. у изјашњењу истиче да је паратеквондо у развоју, да се развија тек четири године и да се, због тога не може очекивати да паратеквондо спорти има исти статус као теквондо спорт и клубови. Наиме, неспорно је да се паратеквондо спортисти и њихови клубови не налазе у истом положају као теквондо клубови. Паратеквондо спорт је нова грана спорта у Србији и тек се развија. Самим тим мали је број спортиста и спортских радника у овој спортској грани. По наводима изјашњења, у 2019. години рагистровано је 22 паратеквондо спортисте. Постављање услова да је клуб најмање две године члан Б. Б. и да има најмање седам спортиста овог клуба који су се такмичили и прошле године, може бити тежак за испуњење за клубове чији чланови су искључиво или претежно спортисти са инвалидитетом. Анализа важећих правилника система такмичења до краја октобра 2019. године је показала да су званична такмичења која су у надлежности Б. Б. била у односу 6:3 у корист броја теквондо такмичења, док је новим правилником тај број изједначен. Пракса организовања такмичења у 2019. години је, такође, показала да се за паратеквондо спортисте организује зачајно мањи број такмичења и као разлог томе истиче се непознавање правила такмичења, као и недостатак лиценцираних класификатора. Све то указује да су клубови чији су чланови искључиво или претежно спортисти са инвалидитетом у знатно тежем положају да остваре прописане услове за статус редовног члана Б. Б.. С друге стране, Повереник констатује да постављени услов да наведени спортисте морају бити из најмање две узрасне категорије, не доводи спортске организације чији су чланови искључиво или претежно паратеквондо спортисте у неповољнији положај, јер услов од прописаних седам спортиста производи исте последице без обзира у колико су узрасних категорија они распоређени. Околност да систем такмичења у паратеквондо спорту има мање узрасних категорија није релевантан у конкретном случају јер паратеквондо спорт има више од две узрасне категорије (чл. 12. и 15. важећег правилника).
  • Прописани једнаки услови у пракси доводе до различитог положаја паратеквондо и теквондо клубова из разлога што паратеквондо клубови немају једнаку прилику да постигну постављене критеријуме, с обзиром на број организованих такмичења. Б. Б. као национални спортски савез има обавезу да обезбеди услове за развој спорта и, с обзиром на прописану тежњу ка инклузији спортиста са инвалидитетом, треба да се стара о организовању што већег броја такмичења за паратеквондо спорт. Анализом објава на званичном сајту Б. Б. (признање најуспешнијим спортистима Б. Б. у 2019[12]), уочено је такође да су у току 2019. године паратеквондо спортисти учествовали на такмичењима као чланови теквондо клубова. Међутим, неспорно је да од промене Статута Б. Б. нема ни један регистровани паратеквондо клуб. Из свега наведеног, може се закључити да мере прописане одредбом члана 22. Статута Б. Б. у тренутним околностима у којима се паратеквондо спорт налази, нису сразмерне и нужне за остваривање циљева наведених у изјашњењу Б. Б., односно да се наведени циљеви могу остварити и неким другим прописаним мерама. С тим у вези, прописивањем неутралног правила, односно једнаких критеријума у погледу броја такмичења у члану 22. Статута, Б. Б. је повредио одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације.
  • Повереник је посебно анализирао наводе изјашњења „не може се Б. Б. кривити што је паратеквондо у развоју и нема још довољно такмичара, али ни паратеквондо не може зато тражити исти статус у погледу финансирања, јер не може имати исти статус грана спорта која се развија 40 година и она која се развија четири године“. Б. Б. је одлуком Министарства омладине и спорта надлежни национални грански савез за теквондо и параолимпијски теквондо спорт и основан је, између осталог, с циљем развоја спортске гране, у конкретном случају обе спортске гране. Такође, Б. Б. је као национални грански савез одговоран за организовање и вођење националних спортских такмичења. С обзиром да и сам Б. Б. схвата да паратеквондо нема исти статус као теквондо спорт, очигледно је да у оквиру својих надлежности Б. Б. има одговорност да подстиче развој овог спорта и обезбеђује услове за развој паратеквондо спорта. У том смислу, позитивне су активности Б. Б. да у току 2019. године којима се промовише паратеквондо спорт, којима се спортисти са инвалидитетом укључују у доношење одлука о паратеквонду и организују едукације и семинари за класификаторе и тренере у паратеквонду, као и доношење новог правилника о систему такмичења којим је изједначен број такмичења које организује Б. Б.. Повереник указује да је одредбама члана 21. Устава Републике Србије и 14. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, због чега се не би сматрале дискриминацијом посебне мере које би Б. Б. увео ради развоја паратеквондо спорта.
  • Повереник је даље ценио наводе притужбе да је Б. Б. национални спортски савез за параолимпијски теквондо од 2016. године, а да Правилник о награђивању спортиста и тренера не примењује и на паратеквондисте, односно да спортисти са инвалидитетом нису награђивани за своје резултате иако су освајали медаље на светским и европским првенствима. Даље је наведено да Б. Б. није организовао ни дан припрема спортиста паратеквондоа, да није обезбедио спортску опрему (тренерке, патике и др.) за чланове паратеквондо репрезентације, као и да само тренери паратеквондоа нису плаћени за свој рад, док тренери свих селекција у Б. Б. имају плату за свој рад.
  • У конкретном случају важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је Б. Б. извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Б. Б.-у против које је поднета притужба. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Б. Б. понудио пружају довољно основа за закључак да њихово поступање није довело паратеквондо спортисте у неоправдано неповољнији положај због инвалидитета.
  • Подносилац притужбе није доставио доказе којим би учинио вероватним да само паратеквондо спортисти нису награђивани за остварене резултате, односно да је постојало прављење разлике приликом награђивања између спортиста са инвалидитетом и спортиста без инвалидитета. У својим изјашњењима Б. Б. не оспорава да награде нису додељивање паратеквондистима и наводи да је то из разлога што нису биле предвиђене правилником о наградама који је донет 2014. године, знатно пре оснивања и једног паратеквондо клуба. Као други разлог Б. Б. истиче да је фонд за награде укинут због недостатка финансијских средстава због великих дуговања спортистима која су настала у претходном периоду. Као доказ за ове наводе Б. Б. је доставио Одлуку о укидању Фонда о награђивању тренера и спортиста из буџета Б. Б. број КО-80/2017 од 18. јула 2017. године. Б. Б. није доставио доказе да је укинут и Правилник о награђивању спортиста и тренера. С обзиром на све наведено, Повереник констатује да није утврђено да чињеница да паратеквондо спортисти нису награђивани за остварене резултате представља дискриминацију јер, по наводима Б. Б. ни остали спортисти нису били награђивани, што је узроковало укидању Фонда о награђивању 2017. године.
  • О наводима притужбе да тренери паратеквондо репрезентације нису плаћени за свој рад, Б. Б. је навео да тренери репрезентације у теквондоу годинама нису добијали плату и да су тек „последњих пар година“, од када је Министарство спорта определило нешто већа средства, одредили и плате за тренере репрезентације у теквондоу. Даље наводе да тренерима паратеквондиста нису одређене плате јер је Министарство спорта определио јако мала средства за паратеквондо за 2019. годину, због чега су морали да одређују приоритете за финансирање активности и трошкова у паратеквондоу. Наводе да су у одређивању ових трошкова учествовали и тренери репрезентације који су уједно и чланови комисије за паратеквондо која је саветодавно тело Управног одбора. С обзиром да Б. Б. није оспорио наводе да тренери теквондо репрезентације добијају накнаду за рад, а да тренери паратеквондо репрезентације не добијају, као и да није доставио доказе којима би поткрепио наводе о недовољним средствима добијеним од Министарства спорта и одлуци Управног одбора да се тренерима паратеквондо репрезентације не исплаћује накнада, Повереник констатује да, у складу са одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, Б. Б. није доказао да различитим поступање према тренерима теквондо и паратеквондо репрезентације није дошло до повреде начела једнакости. Б. Б. је на овај начин повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације и ставио паратеквондо спортисте на основу инвалидитета у неоправдано неповољнији положај у односу на теквондо спортисте, на тај начин што је финансирао рад тренера теквондо спорта за разлику од тренера паратеквондо спорта.
  • Поводом навода притужбе да Б. Б. није организовао ни дан припрема паратеквондо спортиста пред велика текмичења, као што су Европска и Светска првенства за која организује припреме за теквондисте и да није обезбедио спортску опрему за паратеквондо репрезентативце, Б. Б. је навео само активности које је предузео у 2019. години, односно након подношења притужбе, међутим, ни за њих није доставио доказе који би их поткрепили.
  • Правилник о надлежним националним спортским савезима за спортске гране и области спорта у Републици Србији, којим је Б. Б. утврђена као надлежни национални спортски савез за олимпијски спорт теквондо и параолимпијски спорт теквондо, ступио је на снагу 8. децембра 2016. године. У складу са одредбама Закона о спорту[13] надлежни национални спортски савези достављају предлоге финансирања програма до 1. јуна текуће године за наредну годину. Из тога произлази да је Б. Б. имао обавезу да до 1.6.2017. године достави предлог финансирања програма Б. Б., како би из буџета Министарства омладине и спорта добио одређена средства за своје активности у 2018. години. Б. Б. није уз своја изјашњења из јуна и децембра 2019. године доставио доказе да је од Министарства омладине и спорта потраживао средства за која наводи да су основна препрека за остваривање активности које би биле усмерене на паратеквондо спорт. Предлог финансирања програма и опредељење средстава из буџета Министарства омладине и спорта за 2019. годину Б. Б. је требао да преда најкасније у јуна 2018. године, а у току године је могао тражити и измену одлуке о висини одобрених средстава, односно поднети захтев за додатна средства за реализацију редовних годишњих активности. Повереник констатује да Б. Б. није доставио доказе да је својим финансијским планом, односно предлогом финансирања, од Министарства потраживао додатна средства намењена паратеквондо спорту, а која одлукама Министарства нису одобрена. С обзиром на све наведено, а у складу са одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да Б. Б. није доставила доказе који поткрепљују наводе изјашњења да није дошло до повреде начела једнакости у случају одређивања плата тренерима паратеквондо репрезентације и обезбеђивања опреме и припремних тренинга пред велика такмичења за паратеквондо спортисте.
  • Повереник истиче да инклузивни модел, као и социјални модел приступа инвалидитету, означава прихватање свих чланова заједнице у све токове друштва, уз очување сопственог идентитета. Инклузија особа са инвалидитетом у спорту подразумева стварање услова и уклањање свих врста баријера како би се обезбедило активно учешће спортиста са инвалидитетом и остваривање свих загарантованих права. Основна начела инклузивног друштва су: приступачност, партиципација и равноправност.[14] Приступачност укључује физичку и информацијску приступачност, као и уважавање разноврсних начина комуникације и приступа јавним услугама. Партиципација у конкретном случају подразумева да спортисти са инвалидитетом активно учествују у доношењу одлука које се тичу њиховог живота, док је равноправност принцип обезбеђивања једнаких могућности за остваривање права и уважавање потреба спортиста са инвалидитетом.
  • Повереник је анализирао наводе из изјашњења Б. Б. у контексту формирања одвојених спортских организација спортиста са инвалидитетом да „овакво издвајање и обележавање спортиста са инвалидитетом је и ружна појава и суштински облик дискриминације тзв. сегрегација“. Сегрегација је појава којом се припадници друштвено осетљивих група издвајају из друштвене заједнице и супротна је принципу инклузије. Сегрегација се појављује, на пример у областима образовања, становања и пружања услуга социјалне заштите на начин да се за припаднике друштвено осетљивих група формирају посебна, одвојена одељења и/или школе, стамбене јединице (гето), односно да се резиденцијална нега пружа у великим институцијама које су издвојене од шире заједнице. С друге стране, законом је прописано да се не сматра дискриминацијом оснивање и деловање посебних удружења особа са инвалидитетом и других облика њиховог самоорганизовања. Потребе спортиста са инвалидитетом и најадекватније одговоре на те потребе најбоље могу дефинисати управо спортисти са инвалидитетом.

Повереник уважава чињеницу да тренутно недостаје довољан број медицинских класификатора за турнире што отежава организовање већег броја такмичења за паратеквондисте, међутим, с обзиром да је паратеквондо спорт у развоју, Повереник сматра да Б. Б., у сарадњи са спортским клубовима треба да додатно ради на инклузији спортиста са инвалидитетом. Превасходно, Б. Б. мора уложити додатни напор да се обезбеде услове да клубови чији су чланови искључиво или претежно спортисти са инвалидитетом не дођу у ситуацију да не могу да испуне услове прописане Статутом.

  • Што се тиче навода из изјашњења да „одредбе немају било какву намеру дискриминисања“, Повереник указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је дошло до повреде права, није од значаја да ли је постојала намера.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку по притужби А. А. против Б. Б., Повереник је дао мишљења да:

 

4.1. Чланом 2. Статута Б. Б. нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације јер се не доводе спортске организације и спортисти са инвалидитетом у неповољнији положај у односу на спортисте без инвалидитета и њихове организације.

 

4.2. Постављањем услова у члану 22. Статута да спортисти морају бити из најмање две узрасне категорије нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације јер се не доводе се у неповољнији положај спортске организације чији су чланови искључиво или претежно паратеквондо спортисти будући да паратеквондо спорт има више од две узрасне категорије.

4.3. Прописивањем неутралног правила, односно једнаких критеријума у погледу броја такмичења у члану 22. Статута, Б. Б. је повредио одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, с обзиром да је у питању спорт који је још увек у развоју и за који се организује знатно мањи број такмичења на којима могу да се остваре прописани критеријуми.

4.4. Пропуштањем да обезбеди припреме и опрему за велика такмичења и плате тренера паратеквондо репрезентације, Б. Б. је повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације, док није утврђено да су паратеквондо спортисти дискриминисани у односу на теквондо спортисте јер нису награђивани за остварене резултате с обзиром да за остварене резултате Б. Б. није награђиво ни спортисти без инвалидитета.

 

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б. Б.-у да:

  • У сарадњи са спортским клубовима предузме мере и активности из своје надлежности како би се повећао број такмичења на којима могу да учествују паратеквондо спортисти у складу са прописаним начелом инклузије спориста са инвалидитетом, тако да клубови чији су чланови искључиво или претежно спортисти са инвалидитетом имају једнаке могућности да испуне услове прописане Статутом или да предузму мере и активности у погледу измене одредбе члана 22. Статута прописивањем афирмативних мера за клубове чији су чланови претежно паратеквондисти, а ради постизања пуне равноправности спортиста са инвалидитетом.
  • Предузме мере и активности у циљу обезбеђивања припрема и опреме за велика такмичења и плата тренера репрезентације паратеквондо спортиста.

 

Потребно је да Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] усвојен  на седници Скупштине А. А.одржаној 23. децембра 2018. године

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] Закон о потрврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гланик РС-Међународни уговори“, бр. 42/09)

[6] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[8] „Службени гласник РС“, бр. 10/16

[9] „Службени гласник РС“, бр. 34/2011

[10] Коментар закона о забрани дискриминацје, Н. Петрушић, И. Крстић, Т. Марковић, Правосудна академија, Београд, 2014., 243. стр

[11] реферат „Ванредно укидање решења у управном поступку“, Јелена Ивановић, судија Управног суда, http://www.up.sud.rs/latinica/events/event/godisnje-savetovanje-sudija-republike-srbije-sudijski-dani-na-zlatiboru-2012

[12] http://www.tas.org.rs/priznanja-najuspesnijima-u-2019/

[13] чл. 112-117.

[14] Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом у Србији, Повереник за заштиту равноправности, Београд,  2013. године

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon167-19 притужба АА против ББ због дискриминације на основу инвалидитета Download

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top