бр. 07-00-126/2024-02  датум: 9.8.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из … против послодавца, привредног друштва ББ (у даљем тексту: послодавац), коју је поднела сматрајући да је поступањем послодавца дискриминисана на основу пола, здравственог стања, инвалидитета и старосног доба. У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено да је подноситељка притужбе у радном колективу најстарија, да је послодавац „као најстарију упорно дискриминише“, као и да је оперисала кичму, те да „поседује процену радне способности“, на основу које јој је утврђен одређени степен инвалидитета, да је због инвалидитета требало да код послодавца буде распоређена на „лакше радно место“, али да и поред тога обавља послове на радном месту – помоћни радник у производњи и да ради тешке физичке послове, да сви остали запослени примају зараде редовније од ње, односно да послодавац само њој дугује исплату зараде у износу од пет месечних зарада, у односу на запослена лица мушког пола, као и да сматра да је дискриминисана по основу свих наведених личних својстава „јер је жена која упркос годинама и процени радне способности и инвалидности ради у погону са тешким цевима“. У изјашњењу директора послодавца, између осталог, наведено је да је подноситељка притужбе запослена код послодавца на радном месту помоћног погонског радника, да се наведени опис послова за подноситељку притужбе није мењао од 2017. године, када је усвојена нова систематизација радних места, да подноситељка притужбе никада није доставила послодавцу „решење о инвалидитету“ од 4.11.2019. године, као и да, подноситељка притужбе уопште није радно ангажована у производњи, из разлога што „фирма практично не послује и производње ни нема“, већ само постоје повремени пројекти послодавца када се и производња на одређени времнски период активира, што не изискује радну ангажованост подноситељке притужбе, да су тачни наводи подноситељке притужбе да послодавац касни са исплатом зарада запосленима, али да то нема никакве везе са дискриминацијом по основу пола, старосне доби и сл, већ зараде касне свим запосленима у фирми због лошег пословања, те да подноситељка притужбе није учинила вероватним своје наводе из притужбе, изузев тврдње да јој нису исплаћене заостале зараде. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања Повереник је утврдио да кашњење зарада, иако представља повреду радних права, није у узрочно-последичној вези са било којим личним својством подноситељке притужбе. Што се тиче преосталог дела притужбе Повереник је, на основу достављених доказа, констатовао да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације достављањем потврде послодавца од 4.9.2019. године која је издата за потребе поступка процене радне способности. Анализом изјава предложених сведока обе стране, описа послова подноситељке притужбе према систематизацији радних места код послодавца, Акта о процени ризика за радно место подноситељке притужбе, Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године, у поступку је утврђено да је подноситељка притужбе обављала послове који нису у складу са њеном радном способношћу. Због тога, Повереник је дао мишљење да је нераспоређивањем подноситељке притужбе у складу са њеним здравственим стањем и инвалидитетом, односно у складу са њеном процењеном радном способношћу, привредно друштво ББ повредило одредбе члана 6, а у вези са чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације. Послодавцу је дата препорука да отклони последице дискриминаторног поступања према подноситељки притужбе у погледу распоређивања на радно место које одговара њеној радној способности.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из …, против послодавца, привредног друштва ББ (у даљем тексту: послодавац), због дискриминације на основу пола, здравственог стања, инвалидитета и старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да подноситељка притужбе код послодавца ради 20 година, и да је „остајала и даље“ код послодавца, иако је компанија лоше пословала и „мењала власнике и директоре“;
• да је у радном колективу најстарија, да је послодавац „као најстарију упорно дискриминише“, као и да је оперисала кичму, те да „поседује процену радне способности“, на основу које јој је утврђен одређени степен инвалидитета;
• да је због инвалидитета требало да код послодавца буде распоређена на „лакше радно место“, али да и поред тога обавља мослове на радном месту – помоћни радник у производњи и да ради тешке физичке послове свакодневно;
• да сви остали запослени примају зараде редовније од подноситељке притужбе, односно да послодавац само подноситељки притужбе дугује исплату зараде у износу од пет месечних зарада, што за подноситељку притужбе представља „огроман новац“ јер живи сама и „једва преживљава“;
• да сматра да је дискриминисана по основу свих наведених личних својстава „јер је жена која упркос годинама и процени радне способности и инвалидности ради у погону са тешким цевима“;
• да „нема много до пензије“, те да због тога није битна послодавцу који је свим запосленим особама мушког пола исплатио зараде, док подноситељка притужбе још чека исплату зараде за октобар 2023. године, иако није пропустила ни један радни дан и да, за разлику од осталих колега „који дођу на посао на пар сати“, подноситељка притужбе „остаје на послу целу смену“.

У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) Копија Решења Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године; 2) Копија радиолошког налаза од 20.4.2023. године; 3) Копија извода са текућег рачуна подноситељке притужбе за период од 1.1.2023. године до 12.3.2024. године; 4) Копија пријавне књиге код послодавца за период од марта 2022. године до фебруара 2024. године.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора послодавца.
• У изјашњењу директора послодавца, између осталог, наведено је:

• да је подноситељка притужбе запослена код послодавца на радном месту помоћног погонског радника;
• да се на наведеном радном месту опис послова састоји од помоћи у раду погонским радницима, поступања по налогу погонских радника, одношењу отпадних цеви у простор предвиђен за одређену врсту отпада, помоћи екструдеристи при стартовању и заустављању линије, прегледа и чишћења цеви и извештавања пословође или контролора у смени о уоченим одређеним неправилностима, сакупљања „шпонова“ при сечењу цеви и његовог одлагања на крају смене, одржавања чистоће кеструдерске линије на крају друге и треће смене, као и обављања других послова и задатака по посебним налозима и задужењима пословође – екструдеристе и/или директора послодавца или лица које одреди директор;
• да се наведени опис послова за подноситељку притужбе није мењао од 2017. године, када је усвојена нова систематизација радних места;
• да подноситељка притужбе никада није доставила послодавцу „решење о инвалидитету“ од 4.11.2019. године, као и да невезано за то, подноситељка притужбе уопште није радно ангажована у производњи, из разлога што „фирма практично не послује и производње ни нема“, већ само постоје повремени пројекти послодавца када се и производња на одређени временски период активира, што не изискује радну ангажованост подноситељке притужбе, на основу чега није ни добијала радне задатке у производњи;
• да запослени углавном и не долазе на посао „а да је добра воља власника послодавца што запослене не жели да прогласи технолошким вишком и радно ангажује само за привремене и повремене послове“, већ им и поред тога исплаћује зараде колико год је у могућности;
• да су тачни наводи подноситељке притужбе да послодавац касни са исплатом зарада запосленима, али да то нема никакве везе са дискриминацијом по основу пола, старосне доби и сл, већ зараде касне свим запосленима у фирми због лошег пословања;
• да послодавац разуме револт подноситељке притужбе услед кашњења са исплатом зарада, али да наведена ситуација нема никакве везе са дискриминацијом подноситељке притужбе по било ком основу, као и да подноситељка притужбе може да своја права на неисплаћене зараде оствари у судском парничном поступку, а не пред Повереником за заштиту равноправности;
• да подноситељка притужбе није учинила вероватним своје наводе из притужбе, изузев тврдње да јој нису исплаћене заостале зараде.
• да послодавац предлаже да се у доказном поступку као сведоци саслушају запослени ВВ и ГГ, на околности у вези са наводима подноситељке притужбе да је дискриминисана поступањем послодавца.

Уз изјашњење достављена је копија дела Акта о процени ризика за радно место – помоћни погонски радник.

• Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереник за заштиту равноправности је, након пријема изјашњења директора послодавца, од подноситељке притужбе дописом бр. 07-00-126/2024-02 од 10.5.2024. године затражио да своју притужбу допуни тако што ће:

• доставити доказе којима ће учинити вероватним да је благовремено доставила послодавцу акт о процени радне способности или да наведе када је и на који начин обавестила послодавца о овом акту, односно да ли је тражила измену Уговора о раду или премештај на друго радно место;
• доставити доказе којима ће учинити вероватним да послодавац дугује само подноситељки притужбе исплату одређеног броја зарада, односно да наведе имена и презимена и адресе запослених мушког пола којима је, за разлику од подноситељке притужбе, исплаћена зарада;
• доставити доказе или предложити сведоке којима ће учинити вероватним да је од тренутка доношења Решења НСЗ – Филијале … обављала послове из описа радног места – помоћни радник у производњи, будући да послодавац тврди да наведене послове не обавља услед обуставе производње о чему је предложио и доказе;
• доставити доказе (односно предложите сведоке) којима чини вероватним да послодавац у описаним ситуацијама према подноситељки притужбе неоправдано лошије поступа у односу на друге запослене, због њеног старосног доба као личног својства, при чему треба имати у виду да чињеница остваривања права на пензију не мора нужно представљати старосно доба као лично својство;
  • Подноситељка притужбе је, поступајући по захтеву Повереника, доставила допис од 31.5.2024. године, у којем је, између осталог навела да су тачни наводи да послодавац не ради пуним капацитетом али да је то проблем послодавца, а не запослених. Даље, је навела да и даље ради са „осталим запосленима све послове у производњи“, иако је распоређена на радно место – помоћни радник у производњи, те да је са колегом ДД по налогу директора „утоварила у камион 506 цеви, што ће колега и потврдити“, као сведок; да је са Решењем о процени радне способности НСЗ – Филијале … од … године, тадашњи директор послодавца био благовремено упознат, и да јој је из тог разлога издао потврду о радном месту и радним задацима на том радном месту за процену радне способности, те да је акт о процени радне способности уредно доставила послодавцу што може посведочити колегиница ГГ. Такође, наведено је и да је тадашњи директор одобрио новчану помоћ подноситељки притужбе како би урадила преглед кичме магнетном резонанцом. Даље је навела да послодавац само подноситљки притужбе дугује седам неисплаћених зарада, док осталим запосленима дугује исплату само последње зараде, те је за ове наводе предложила ВВ, ЂЂ и ЕЕ, запослене код послодавца, као сведоке. На крају, подноситељка притужбе је навела да је послодавац „неправедан према онима који су пред пензијом и да њих покушава да натера да сами дају отказ јер их не плаћа редовно“, те да о томе може посведочити ЖЖ, корисник старосне пензије, који је пре пензије радио код послодавца, а од послодавца није добио ни отпремнину за одлазак у пензију нити му је исплаћено пет зарада које му је послодавац дуговао. Подноситељка притужбе је посебно истакла да јој је послодавац, након пријема захтева за изјашњење од Повереника за заштиту равноправности, усмено претио да ће је „послати на биро и да плате неће добити никад“. Уз допуну притужбе, достављена је копија Потврде послодавца од 4.9.2019. године и медицински налаз.
  • Имајући у виду да су обе стране у поступку предложиле сведоке, Повереник за заштиту равноправности је, упутио захтеве за давање изјаве овим лицима. Захтеви су упућени ГГ, ЖЖ, ЂЂ, ЕЕ, ВВ и ДД.
  • Сведоку ЖЖ покушана је достава захтева за давање изјаве у два наврата и то 10.6.2024, 18.7.2024. године, међутим до дана састављања овог мишљења Повереник за заштиту равноправности није добио информацију поштанског достављача да је допис достављен сведоку, због чега је захтев поново упућен Постекспресом.
  • Сведоку ЂЂ захтев за давање изјаве у својству сведока упућен је два пута. Први пут се пошиљка вратила са назнаком „није тражио“. Поновни захтев је упућен 18.7.2024. године и уредно је достављен, међутим, до дана састављања овог мишљења, Повереник није примио изјаву овог сведока.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године, утврђено је да је подноситељки притужбе овим решењем утврђен статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима, да је Комисија органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом поступку констатовала да код подноситељке притужбе постоје мале тешкоће и препреке, које омогућавају запошљавање под општим условима, као и да подноситељка притужбе „није способна за послове који захтевају дуготрајно стајање, ходање, рад са упором на ногама, подизање, ношење и потезање већих терета и рад у принудном положају“, те да је „способна за послове одржавања хигијене, паковања, сортирања, етикетирања, послове курира и рад у производњи и остале послове уз наведена ограничења“.
   • Увидом у радиолошки извештај КБЦ … од … године, утврђено је да је подноситељки притужбе, између осталог, дијагностификована „споднилоза, спондилоартроза са дископатијама лакшег степена“.
   • Увидом у Копију извода са текућег рачуна подноситељке притужбе за период од 1.1.2023. године до 12.3.2024. године Копија извода са текућег рачуна подноситељке притужбе за период од 1.1.2023. године до 12.3.2024. године, утврђено је да је послодавац 29.12.2023. године последњи пут уплатио подноситељки притужбе износ од 43,814.18 динара на име исплате зараде за септембар месец 2023. године.
   • Увидом у Копију пријавне књиге код послодавца за период од марта 2022. године до фебруара 2024. године (радни сати проведени на послу), утврђено је да је подноситељка притужбе у наведеном периоду редовно била на послу у осмочасовном радном времену.
   • Увидом у копију дела Акта о процени ризика за радно место – помоћни погонски радник (на којем ради подноситељка притужбе), утврђено је да подноситељка притужбе обавља следеће послове: 1) помаже у раду погонским радницима; 2) поступа по налогу погонских радника; 3) при стартовању и заустављању линије помаже екструдеристи, односи отпадне цеви у простор предвиђен за одређену врсту отпада; 4) приликом чишћења цеви сваку прегледа и у случају неке неправилности одмах о томе извештава пословођу или контролора у смени; 5) на крају смене произведен „шпон“ при сечењу цеви сакупља и одлаже на предвиђено место; 6) одржава чистоћу екструдерске линије, генерално је чисти и брише на крају друге и треће смене; 7) обавља друге послоеве и задатке по посебним налозима и задужењима пословође – екструдеристе и/или директора послодавца или лица које одреди директор. Даље, у одељку „препознавање опасности и штетности“, утврђено је да су препознате опасности као што су: недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова, могућност клизања или спотицања (мокре и клизаве површине), хемијске штетности, напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), нефизиолошки положај тела, психолошка оптерећења (стрес) као и рад у сменама. У опису наведених штетних утицаја на радном месту посебно је наведено да се радне операције обављају искључиво ручно, у виду ношења гурања и дизања тако да је физичко напрезање „знатно“, те да се послови обављају искључиво стојећи у покрету уз често принудне положаје тела током рада уз замор мишића ногу и замор кичме. На крају, наведено је да радно место није са повећаним ризиком.
   • Увидом у копију Потврде послодавца од 4.9.2019. године, утврђено је да је директор послодавца издао потврду о пословима које подноситељка притужбе обавља код послодавца, на захтев подноситељке притужбе, за потребе оцене радне способности.
   • Увидом изјаву сведокиње ГГ, утврђено је да је сведокиња изјавила да има сазнања да подноситељка притужбе поседује Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године и да јој је тим решењем утврђен статус особе са инвалидитетом првог степена. Даље, сведокиња је изјавила да подноситељка притужбе код послодавца обавља послове помоћног погонског радника, послове одржавања хигијене на послу и „услуживања пића и кафе“. Поред тога, сведокиња је изјавила и да нема сазнања да послодавац исплаћује зараде само лицима мушког пола, да предузеће нема сталну производњу, а самим тим ни одрживу ликвидност, као и да су радници о овом стању у предузећу и кашњењу плата обавештени писменим путем.
   • Увидом у изјаву сведока ВВ, утврђено је да је овај сведок изјавио да није имао увид у Решење Националне службе за запошљавање – Филијале … бр. … од … године, нити му је познато у ком тренутку је подноситељка притужбе обавестила послодавца о поседовању наведеног решења, као и да сва своја сазнања „о наводним здравственим проблемима“ подноситељке притужбе поседује на основу њених свакодневних прича у неформалним разговорима. Такође, сведок је изјавио да није имао увид у уговор о раду подноситељке притужбе, као и да „зна само“ да подноситељка притужбе обавља послове помоћног погонског радника и да одржава чистоћу у згради. На крају сведок је изјавио и да, према његовим сазнањима, фирма дугује једну и више зарада свим запосленима, без обзира на пол.
   • Увидом у изјаву сведока ДД, утврђено је да је овај сведок изјавио да су тачни наводи подноситељке притужбе да је 4.3.2024. године подноситељка притужбе са сведоком „утоварала цеви“ по налогу тадашњег директора производње, да тада у предузећу није било никога сем сведока и подноситељке притужбе и да је подноситељка притужбе „филовала цеви“ односно попуњавала велике цеви редом цевима мањих промера, те да су сведок и подноситељка притужбе сами утоварили ту испоруку цеви. Сведок је изјавио и да „сви у производњи знају да је подноситељка притужбе особа са инвалидитетом“, те да на основу тога „верује да су колегинице из канцеларија о томе обавестиле све надређене“. Сведок је, даље, изјавио да није упознат „шта тачно пише да подноситељка притужбе треба да ради“, али да је подноситељка притужбе неко ко ради све што јој се каже, и да су сведок и подноситељка притужбе утоварали поменуте цеви, све у нади да ће и подноситељка притужбе добити плату. Сведок истиче да је од децембра 2023. године у пензији и да му послодавац не дугује исплату било које зараде, али да му није исплатио отпремнину, као и да и даље ради код послодавца по основу уговора о привременим и повременим пословима. Сведок посебно наводи да „по ономе што он зна“, мушки део колектива 4.3.2024. године није дошао да утовари цеви јер им је послодавац био дужан једну плату, те да су због тога сведок и подноситељка притужбе утоварали цеви. Сведок је навео и да „колико он зна“, послодавац подноситељки притужбе дугује седам последњих плата а осталим запосленима само једну, као и да када је сведок отишао у пензију, послодавац јој је дуговао 5 плата, а осталима само једну.
   • Увидом у изјаву сведока ЕЕ, утврђено је да је овај сведок изјавио да је „о постојању статуса особе са инвалидитетом“, сазнао од саме подноситељке притужбе, али да није упознат „о самом постојању Решења НСЗ“ и чињеници да је са тим решењем упознат послодавац. Сведок је изјавио и да подноситељка притужбе код послодавца обавља послове одржавања хигијене радног простора (хала, канцеларијски простор, двориште) и кувања кафе, као и да је понекад помагала у производњи, али само на њену иницијативу. На крају сведок је изјавио да послодавац касни са исплатом зарада свим запосленим лицима.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуне притужбе, наводе из изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол уз Конвенцију^[3]. Према овој конвенцији државе уговорнице преузимају обавезу да, између осталог, предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом, да се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са конвенцијом и да подстичу обуку стручних кадрова и особља које раде са особама са инвалидитетом о правима предвиђеним овом конвенцијом како би се обезбедила боља помоћ и услуге гарантоване на основу тих права[4].

У члану 27. Конвенције о правима особа са инвалидитетом прописано је да државе потписнице признају право особа са инвалидитетом на рад на основу једнакости са другима, што укључује могућност да зарађују за живот обављајући посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено, инклузивно и приступачно за особе са инвалидитетом.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је одредбама члана 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано је посебно правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, тужилац треба да учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, након чега, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. Ставом 4. истог члана прописано је да се ово правило сходно примењује и на поступак по притужби пред Повереником.
• Одредбама члана 81. Закона о раду[5] прописано је да запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање, као и да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазивали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама члана 101. овог закона прописано да је, запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом из члана 81. став 2. овог закона послодавац дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом, док је одредбама члана 102. прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да, ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао у смислу члана 101. овог закона, запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог закона.
• Чланом 4. став 1. тачка 5. Закона о безбедности и здрављу на раду[6], дефинисан је појам безбедности и здравља на раду, као обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом у циљу остваривања физичког, психичког и социјалног благостања запослених.. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да се посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих (нарочито у вези са њиховим психичким и телесним развојем), жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства, особа са инвалидитетом и запослених код којих је утврђена професионална болест – уређују овим и другим законом, другим прописима, колективним уговором, правилником о безбедности и здрављу на раду или правилником о раду и уговором о раду, док је одредбама члана 10. став 1. прописано да је послодавац дужан да: 1) радни процес прилагоди способностима запосленог у погледу безбедности и здравља на раду; 2) обезбеди одговарајуће услове радне средине; 3) средства за рад и личну заштитну опрему обезбеди да буду одговарајући, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је подноситељка притужбе дискриминисана на основу инвалидитета и здравственог стања као личних својстава, односно да ли је распоређена на радно место које не одговара њеној преосталој радној способности, као и да утврди да ли је дискриминисана на основу пола и старосног доба као личних својстава приликом исплате зараде у односу на запослене мушког пола и млађе запослене.
• Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником.
• Анализирајући наводе из притужбе и из изјашњења послодавца, као и достављене доказе, Повереник најпре констатује да међу странама није спорно да послодавац касни са исплатама зарада подноситељки притужбе, као и да је подноситељка притужбе распоређена код послодавца на радном месту – помоћни погонски радник. Такоће, међу странама није спорна ни чињеница да послодавац, услед пословне ситуације, нема потребу за сталним радним ангажовањем запослених.
• Са друге стране, међу странама је спорно да ли је и на који начин послодавац упознат са чињеницом да је вршена процена радне способности подноситељке притужбе, као и које послове фактички обавља подноситељка притужбе код послодавца, будући да подноситељка притужбе тврди да и даље обавља послове у производњи које не би смела да обавља, док послодавац тврди да подноситељка притужбе те послове не обавља. На крају, међу странама је спорно да ли је кашњење у исплати зарада у узрочно-последичној вези са полом и старосним добом подноситељке притужбе, односно да ли се приликом исплате зарада она различито третира због чињенице да је жена и да је пред пензијом, односно да је старије животне доби.
• Будући да је међу странама неспорно да послодавац подноситељки притужбе дугује исплату више заосталих зарада, као и да је подноситељка притужбе доставила извод са свог текућег рачуна што потврђује наведено, да би размотрио разлоге наведене ситуације Повереник за заштиту равноправности је узео у обзир наводе из изјава предложених сведока.
• С тим у вези, Повереник указује да је сведокиња ГГ коју су обе стране предложиле за сведокињу изјавила да нема сазнања да послодавац исплаћује зараде само лицима мушког пола, да предузеће нема сталну производњу, а самим тим ни одрживу ликвидност, као и да су радници о овом стању у предузећу и кашњењу плата обавештени писаним путем. Сведок ВВ, кога су такође предложиле обе стране за сведока, је изјавио да према његовим сазнањима, фирма дугује једну и више зарада свим запосленима, без обзира на пол. Сведок ЕЕ, кога је предложила подноситељка притужбе је изјавио да послодавац касни са исплатом зарада свим запосленим лицима. Са друге стране, сведок ДД, кога је предложила подноситељка притужбе је изјавио да колико он зна, послодавац подноситељки притужбе дугује седам последњих плата а осталим запосленима једну, као и да када је сведок отишао у пензију, послодавац је подноситељки притужбе дуговао пет плата, а осталима једну.
• Анализом ових изјава, посебно имајући у виду да је један од сведока особа женског пола, кашњење зарада се не може довести у узрочно-последичну везу са полом као личним својством подноситељке притужбе. Такође, имајући у виду да је сведок ДД, кога је за сведока предложила подноситељка притужбе, особа старије животне доби који је навео да је 2023. године отишао у пензију и да сада обавља послове на основу уговора о привремено-повременим пословима, исплата зараде се не може довести ни у узрочно-последичну везу са старосним добом као личним својством. Чињеница да послодавац касни са исплатом зарада запосленима свакако представља повреду радних права запослених, па тако и повреду радних права подноситељке притужбе, међутим имајући у виду достављене доказе не може се закључити да је то у узрочно-последичној вези са личним својствима подноситељке притужбе.
• Што се тиче навода подноситељке притужбе да је код послодавца обављала послове које према Решењу Националне службе за запошљавање не би смела да обавља, а да је послодавац о томе био претходно упознат, Повереник најпре указује на релевантне чињенице које су утврђене у току поступка.
• Подноситељка притужбе је у прилогу притужбе доставила копију Потврде коју је потписао послодавац, а која је издата за потребе процене радне способности запослене. Послодавац у свом изјашњењу није спорио ову чињеницу, а из изјава сведока које је предложио може се закључити да су сви били упознати са здравственим стањем подноситељке притужбе. Даље, узимајући у обзир Решење Националне службе за запошљавање, Повереник може констатовати да је Комисија органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом поступку утврдила да код подноситељке притужбе постоје мале тешкоће и препреке, које омогућавају запошљавање под општим условима, као и да подноситељка притужбе „није способна за послове који захтевају дуготрајно стајање, ходање, рад са упором на ногама, подизање, ношење и потезање већих терета и рад у принудном положају“, те да је „способна за послове одржавања хигијене, паковања, сортирања, етикетирања, послове курира и рад у производњи и остале послове уз наведена ограничења“.
• Узимајући у обзир Акт о процени ризика за радно место – помоћни погонски радник (на које радно место је распоређена подноситељка притужбе), као и наводе из изјашњења директора послодавца може се констатовати да је у опису ризика на радном месту подноситељке притужбе посебно наведено да се „радне операције обављају искључиво ручно, у виду ношења гурања и дизања тако да је физичко напрезање знатно, те да се послови обављају искључиво стојећи у покрету уз често принудне положаје тела током рада уз замор мишића ногу и замор кичме“.
• Из изјава свих сведока неспорно је да подноситељка притужбе повремено обавља послове „у производњи“ поред послова из описа свог радног места, при чему је један од сведока навео да је подноситељка притужбе са њим лично „утоварала цеви“, док је други сведок навео да подноситељка притужбе „понекад ради у производњи на сопствену иницијативу“. Такође, сви сведоци су навели да подноситељка притужбе обавља послове одржавања хигијене код послодавца, уз изузетак сведока ДД, који је навео да подноситељка притужбе ради „све што јој се каже“. Поред тога сви сведоци имају сазнања да подноситељка притужбе има утврђен статус особе са инвалидитетом.
• На основу доказа достављених у поступку (изјаве сведока које је предложила подноситељка притужбе), подноситељка притужбе је учинила вероватним да је од тренутнка доношења Решења Националне службе за запошљавање обављала послове из описа свог радног места, као и послове одржавања хигијене код послодавца. Даље, узимајући у обзир Потврду коју је издао послодавац 4.9.2019. године за потребе процене радне способности, може се констатовати да је подноситељка притужбе, достављањем овог доказа, као и изјавама сведока учинила вероватним акт дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета као личних својстава.
• Будући да је у поступку утврђено да је подноситељка притужбе обављала послове помоћног погонског радника, Повереник указује да ти послови, узимајући у обзир ризике који су наведени у Акту о процени ризика за то радно место („радне операције обављају искључиво ручно, у виду ношења гурања и дизања тако да је физичко напрезање знатно, те да се послови обављају искључиво стојећи у покрету уз често принудне положаје тела током рада уз замор мишића ногу и замор кичме“), нису у сагласности са Решењем Националне службе за запошљавање.
• Имајући у виду наведено, применом члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је донео мишљење да је послодавац повредио прописе о забрани дискриминације, будући да приликом распоређивања и давања радних налога није узео у обзир њено здравствено стање и инвалидитет, односно није је распоредио у складу са њеном радном способношћу утврђеном Решењем Националне службе за запошљавање.

4. МИШЉЕЊЕ

Нераспоређивањем запослене АА у складу са њеним здравственим стањем и инвалидитетом, односно у складу са њеном радном способношћу, привредно друштво ББ повредило је одредбе члана 6, а у вези са чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује послодавцу:

• Да отклони последице дискриминаторног поступања према подноситељки притужбе у погледу распоређивања на радно место које одговара њеној радној способности.

Потребно је да послодавац обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико послодавац, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[4] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 4.

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 35/23.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

160-24 Поступак по притужби због дискриминације по основу инвалидитета и здравственог стања