бр. 07-00-145/2018-02   датум: 10.6.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби АА против ББ због дискриминације Рома. У притужби је наведено да је, гостујући у јутарњем програму телевизије ВВ, ББ употребио израз „најцрњи Цигани“, чиме је повредио достојанство Рома. У изјашњењу на притужбу, пуномоћник ББ, навео је да није постојала намера да се повреди достојанство Рома, и да се одмах извинио због неспретне језичке конструкције. У току поступка утврђено је да је ББ неспорно употребио израз „најцрњи Цигани“ да би окарактерисао скуп људи са изразито негативним особинама. Имајући у виду да намера није обавезан елемент постојања акта дискримнације, Повереник је донео мишљење да је ББ повредио одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације која забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. С обзиром да се ББ јавно извинио због коришћења таквог израза, Повереник за заштиту равноправности му је дао препоруку да се убудуће придржава прописа који забрањују дискриминацију.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратиo се АА, уредник ромског програма ТВ ГГ, притужбом против ББ, због дискриминације на основу националне припадности.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је ББ, гостујући у јутарњем програму телевизије ВВ 6. марта 2019. године, изрекао увреде на рачун ромске националне мањине;

• да је одговарајући на питање новинара рекао „најцрњи Цигани“, након чега је уследило извињење а затим је изговорио „најцрњи ђаволи“;

• да је у истој реченици употребнио изразе „екстремисти“, „најцрњи Цигани“ и „најцрњи ђаволи“ и тиме увредио и најгрубље повредио лично достојанство припадника ромске националне мањине.

1.3. Уз притужбу је достављен видео снимак гостовања ББ у јутарњем програму телевизије ВВ.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ББ.

1.5. У изјашњењу на притужбу пуномоћника ББ, адвоката ДД, између осталог, наведено је:

• да уз пуно уважавање подноситеља притужбе и његове националне припадности, сматра да није извршена дискриминација;

• да је тачно да је ББ у гостовању „уживо“ у програму ТВ ВВ, дана 6. марта 2019. године у једном тренутку употребио синтагму „најцрњи Циганин“, али да се одмах након тога извинио пред истим телевизијским аудиторијумом;

• да се поводом овог догађаја, а пре подношења притужбе против њега, јавно извинио председнику Ромске партије и лидеру савеза „Роми Србије“ као и генералном секретару Ромског националног савета;

• да се постарао да извињење добије адекватан публицитет, због чега је објавио чланак у једним новинама од 11. марта 2019. године

• да је акценат на искреном извињењу свим припадницима ромске националне заједнице, уз указивање на то да се употреба несрећно одабране вербалне конструкције не сме политизовати;

• да је у том чланку цитирана целокупна преписка између ББ и Срђана Шајна;

• да није постојала намера да се било ко дискриминише или повреди, нити да се наруши углед или достојанство суграђана ромске националности.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

•   Увидом у видео снимак гостовања ББ у јутарњем програму телевизије ВВ, утврђено је да је у релевантном делу емисије изговорио: „Нама је проблем што српска опозиција суштински подржава шиптарске, албанске екстремисте; што су спремни да се удруже са најцрњим Циганима само да би… извињавам се, нисам мислио ништа ружно, да се неко не увреди… са најцрњим ђаволима су спремни да се удруже да би скинули власт у Србији…“.

• Увидом у чланак објављен у листу ЂЂ 11. марта 2019. године, утврђено је да је јавно објављено писмо извињења ББ Срђану Шајну због, како се наводи „неспретне вербалне формулације“. Такође објављено је и писмо Срђана Шајна у коме се наводи „свакоме може да се догоди грешка, па и Вама, молим Вас да у име тога, ово писмо које сте мени доставили, објавите у листу чији сте уредник…“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, са свим достављеним прилозима, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Одредбом члана 50. став 3. Устава Републике Србије прописано је да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је ставом овог члана прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 24. забрањена је дискриминација националних мањина.

• Законом о заштити права и слобода националних мањина[5] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима^[6] прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је изјавом у јутрањем програму телевизије ВВ дана 6. марта 2019. године, ББ повредио прописе који забрањују дискриминацију.

3.9. Приликом одлучивања у овој правној ствари, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду да Устав Републике Србије који у члану  46. и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10, гарантују право на слободу изражавања. Она подразумева слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти. Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања као и слободу да се говором, писањем, сликом и на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док у члану 50. став 3. забрањује цензуру. Прописано је и ограничење ових права у интересу националне безбедности, територијалног интегритета, спречавање нереда или криминала, заштите здравља и морала, заштите угледа или права других итд. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.[7] Закон о забрани дискриминације изричито забрањује говор мржње као и свако узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Такође, одредбом члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина^[8] забрањен је сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама, док је одредбама члана 75. Закона о јавном информисању и медијима^[9] прописана забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

3.11. Имајући у виду наведене одредбе у конкретном случају се не може радити о говору мржње имајући у виду да из садржине предметне изјаве не произилази да је ББ позивао на насиље, мржњу и дискриминацију Рома, нити су такве идеје изражаване током трајања емисије. Међутим, Повереник је даље анализирао да ли су се стекли елементи повреде члана 12. Закона о забрани дискриминације који забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање лица или групе лица на основу њиховог личног својства.

3.12. Током поступка, неспорно је утврђено да је ББ употребио синтагму „најцрњи Цигани“, која представља негативан и увредљив израз за Роме. Такође, смисао реченице је био такав, да овај израз употребљен за опис лица са скупом негативних карактеристика, што потврђује и накнадна исправка „најцрњим ђаволима“. ББ је овај термин употребио како би описао са киме би се, по његовом схватању, удружила опозиција за коју је претходно навео да подржава албанске екстремисте.  Дакле, критичном приликом ББ је употребио погрдан назив за Роме како би описао скуп особа са изразито негативним особинама.

3.13. Са друге стране, у изјашњењу на наводе из притужбе, наведено је да се ББ одмах извинио, и да је у питању „несрећно одабрана вербална конструкција“ без дискриминаторних намера или ефеката.

У вези са овим наводима из изјашњења, Поверник истиче да намера није од утицаја на постојање акта дискриминације. Иако анализом навода из изјашњења изјава ББ није имала за циљ повреду достојанства Рома, очигледно је да је изјава ипак имала такву последицу, односно ефекат. Наиме, Закон о забрани дискриминације одредбом члана 12. забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе. Дакле, употребом раставног везника „или“, законодавац је прописао да повреда одредаба овог члана постоји у оба случаја, када је циљ дискриминаторног акта повреда достојанства или када се последица дискриминаторног акта састоји у повреди достојанства лица или групе лица на основу личног својства. Имајући у виду садржину притужбе, као и реакцију дела јавности, можемо констатовати да је наведена изјава ББ изазвала узнемирење код неких грађана/ки ромске националности, чиме је остварен ефекат, односно последица повреде достојанства лица на основу личног својства.

3.13. Чињеница је такође, да се ББ, јавно извинио због наведене изјаве, па чак и објавио извињење које је упутио Срђану Шајну и то у листу са националним тиражом. ББ је упутио јавно извињење и пре поступка пред Повереником, дакле самоиницијативно, па је на тај начин и јавности указао да је употреба таквих фраза у јавном говору непримерена. На тај начин је исцрпљена потреба давања препоруке Повереника за заштиту равноправности да ББ упути јавно извињење због вређања достојанства припадника ромске националне мањине.

3.14. Дискриминација често није производ свесне намере. Међутим, потребна је повећана пажња када се говори у јавном простору, односно када је садржај изговореног доступан ширем кругу лица. Важно је имати у виду да је присутна велика социјална дистанца према Ромима, а положај ромске популације изразито тежак у свим сферама друштвеног живота. Утицај медија на формирање ставова је значајан, а начин говора може допринети бољем разумевању или продубљивању дистанце међу националним и етничким заједницама. Због тога је неопходно да се сви актери у јавном простору посвете нарочиту пажњу да њихов говор не вређа и не подстиче стереотипе о припадницима било које етничке заједнице у Републици Србији.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом у јутарњем програму телевизије ВВ, дана 6. марта 2019. године која је повредила достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства – ромска национална припадност, ББ је повредио одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје препоруку ББ да се убудуће придржава прописа који забрањују дискриминацију.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС, 47/18

[6] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[7] Устав Републике Србије, („Службени гласник РС“, бр. 98/06), члан 50. став 3.

[8] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС, 47/18

[9] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

160-19 Дискриминација по основу националне припадности