бр. 07-00-173/2022-02  датум: 27. 6. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А. А. против привредног друштва Б. Б, због дискриминације на основу осуђиваности. У притужби је наведено да је подносиоцу притужбе у електронској преписци поводом закључења уговора о раду и запослења, затражено да, између остале документације достави и уверење из казнене евиденције да није осуђиван. У изјашњењу привредног друштва је између осталог наведено да достављање потврде о неосуђиваности није био услов за заснивање радног односа, већ да служи послодавцу за процену безбедносних ризика и управљање овлашћењима запослених. Даље је наведено да привредно друштво поседује статус овлашћеног привредног субјекта одобреног од Управе царина, као и да је један од критеријума за одобравање овог статуса, у складу са чланом 28. Царинског закона, одговарајући сигурносни и безбедносни стандарди, који се сматрају испуњеним ако подносилац захтева докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања, укључујући физички интегритет области и контролу приступа, логистичке процесе и руковање одређеним врстама робе, проверу особља и идентификацију својих пословних партнера. Законом о забрани дискриминације и Законом о раду прописано је да посредна дискриминација постоји ако се применом наизглед неутралне одредбе или праксе лице ставља или би се могло ставити, због његовог личног својства, у неповољнији положај у поређењу са другим лицима, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. У току поступка је утврђено да привредно друштво има оправдани легитимни циљ да проверава осуђиваност кандидат са којим жели да заснује радни однос, како би испунило законске услове да остваривање статуса овлашћеног привредног субјекта. У току даље анализе је утврђено да средство којим се тај циљ постиже није примерено и нужно, односно да се циљ може постићи применом другог средства. Наиме, одредбама члана 102. ст. 3. и 4. Кривичног законика је прописнао да се подаци из казнене евиденције могу, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону и да нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности. У вези са тим привредно друштво је имало на располагању законску могућност да затражи проверу података из казнене евиденције у складу са Кривичним закоником, а не да од подноситеља притужбе тражи да подноси доказ о својој осуђиваности. Чињеница да је подноситељ притужбе одустао од закључења уговора о раду након што му је затражено да достави уверење из казнене евиденције није од значаја у конкретном случају, с обзиром да је Законом о забрани дискриминације прописано да посредна дискриминација постоји и ако би наизглед неутрална пракса могла ставити лице због његовог личног својства у неповољнији положај. Повереник је дао мишљење да је привредно друштво Б. Б. захтевом од А. А. да за потребе запослења достави уверење из казнене евиденције да није осуђиван, повредило одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, а у вези члана 19. Закона о раду. Због тога је дао препоруку привредном друштву Б. Б. да овим поводом упути писано извињење А. А, као и да убудуће, приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. против Б. Б, због дискриминације на основу осуђиваности.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да му је 8. априла 2022. године приликом конкурисања за радно место манипулативног радника у фирми Б. Б, између осталог затражено да достави потврду о неосуђиваности као услов за запослење;
• да је усменим путем рекао да не може да достави потврду о неосуђиваности, и да је запослена у фирми, К. К, затражила да на увид достави пресуду, чиме му је нарушено достојанство;
• да су особе са којима је у наведеној фирми разговарао о условима и потребној документацији С. С. и К. К;
• да подносилац притужбе сматра да је понижен и дискриминисан, као и да је нарушено његово право на рад загарантовано Уставом.
  • Уз притужбу је достављена копија електронске преписке подносиоца притужбе и К. К, асистенткиње за људске ресурсе из Б. Б.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење привредног друштва Б. Б.
  • У изјашњењу привредног друштва је, између осталог наведено:
• да достављање потврде о неосуђиваности није био услов за заснивање радног односа, већ да му је указано да за закључење уговора о раду потребно доставити очитану личну карту, диплому и картицу текућег рачуна, и да је први радни дан 11. април 2022. године, а да преосталу документацију, као и уверење да није осуђиван, може доставити накнадно;
• да достављање уверења о неосуђиваности служи послодавцу за процену безбедносних ризика и управљање овлашћењима запослених. А. А. је понуђено заснивање радног односа на период од три месеца, почев од 11. априла 2022. године на пословима манипулативни радник, који послови се обављају у царинском складишту, у којем се налази роба која је под царинским надзором;
• да привредно друштво Б. Б. поседује статус овлашћеног привредног субјекта одобреног од Управе царина, као и да су критеријум за одобравање статуса овлашћеног привредног субјекта, у складу са чланом 28. Царинског закона: 1) одсуство било које озбиљне повреде или поновљених повреда царинских и пореских прописа, укључујући непостојање кривичних дела која се односе на привредну делатност подносиоца захтева; 2) поседовање високог нивоа контроле активности и протока робе од подносиоца захтева, кроз задовољавајуће вођење пословне евиденције и, по потреби, евиденције о превозу робе, која омогућава одговарајуће царинске контроле; 3) финансијска ликвидност, која се сматра доказаном ако подносилац захтева има добро финансијско стање, које му омогућава испуњење обавеза, с обзиром на пословне активности; 4) у погледу одобрења из члана 27. став 3. тачка 1) овог закона, практични стандарди стручности или професионалних квалификација које су у непосредној вези са активношћу која се спроводи; и 5) у погледу одобрења из члана 27. став 3. тачка 2) овог закона, одговарајући сигурносни и безбедносни стандарди, који се сматрају испуњеним ако подносилац захтева докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања, укључујући физички интегритет области и контролу приступа, логистичке процесе и руковање одређеним врстама робе, проверу особља и идентификацију својих пословних партнера;
• да је чланом 32. Уредбе о царински дозвољеном поступању са робом детаљно разложен критеријум из члана 28. Царинског закона, те је прописано да се критеријум из члана 28. тачка 5) Царинског закона сматра испуњеним ако су испуњени следећи услови: 1) објекти који ће бити коришћени у вези са операцијама које се односе на одобрење за АЕОС пружају заштиту од незаконитог приступа и изграђени су од материјала који спречава незаконит улазак; 2) успостављене су одговарајуће мере за спречавање неовлашћеног приступа канцеларијама, просторима за отпремање или утовар, простору за терет и другим значајним местима; 3) предузете су мере за руковање робом које обухватају заштиту од неовлашћеног уноса или размене, као и нестручног руковања робом и неовлашћеног поступања са теретом; 4) подносилац захтева је предузео мере које омогућавају јасно препознавање његових пословних партнера и осигуравају, спровођењем одговарајућих уговорних аранжмана или других одговарајућих мера у складу са пословањем подносиоца захтева, да његови пословни партнери осигурају безбедност свог дела међународног ланца снабдевања; 5) подносилац захтева, у мери у којој то дозвољавају прописи, спроводи безбедносну проверу потенцијалних запослених који би требало да раде на безбедносно осетљивим позицијама и спроводи проверу постојећих запослених на тим позицијама, периодично или ако околности тако налажу; 6) подносилац захтева има успостављене одговарајуће безбедносне поступке за уговоре са свим спољашњим пружаоцима услуга; 7) подносилац захтева се стара да његови запослени одговорни за безбедносна питања редовно учествују у програмима о подизању свести о безбедности; 8) подносилац захтева је именовао контакт особу надлежну за питања у вези са сигурношћу и безбедношћу;
• да при расподели радних задужења и овлашћења запослених, Б. Б. је у обавези да изврши безбедносне провере запослених који би требало да раде на безбедносно осетљивим позицијама;
• да манипулативни радници у царинским складиштима имају приступ царинској роби, физички извршавају логистичке процесе и физички рукују робом, да могу имати кључеве од складишта или приступне шифре безбедносном аларму. Из тог разлога Б. Б. је дужна да, пре и приликом запошљавања, изврши безбедносну проверу особља, сходно захтевима царинских прописа, и сходно захтевима безбедности;
• да су законским и подзаконским прописима, као и инструкцијама Управе царина дефинисани услови које овлашћени привредни субјекти морају да испуњавају, а изјаве које се дају се могу наћи на сајту Управе царина. У упутствима се наводи да је потребно проверити да ли су запослени раније осуђивани за кривична дела у области сигурности, царине или друга кривична дела која су у вези са сигурношћу међународног ланца снабдевања (страна 55 документа Смернице за АЕО; страна 33 документа Претње, ризици и могућа решења). У изјави коју доставља Управи царина Б. Б. је дужна да гарантује да је за производњу, складиштење, припрему, утовар и превоз те робе запослено поуздано особље. На сајту Управе царине доступан је и списак привредних друштава која поседују сертификат АЕО, међу којима је и Б. Б, која је у обавези да спроводи све наведене безбедносне провере;
• да Б. Б. од А. А. није тражила доказ о неосуђиваности за сопствене потребе, већ је тражила доказ о неосуђиваности за кривична дела у погледу царинских прописа и за кривична дела против имовине, ради процене безбедности и успостављања његових овлашћења и задужења у оквиру радног места на којем запослени обавља послове директно рукујући царинском робом;
• да је подносиоцу притужбе, након што је истакао да не може да достави потврду о неосуђиваности, речено да може доставити потврду да није осуђиван за кривична дела везана за царинске прописе и кривична дела против имовине, као и да је подносилац притужбе одбио даљу комуникацију и из револта што му је тражен било какав податак о осуђиваности одбио да закључи уговор о раду.
  • Уз изјашњење су достављени: 1) Смернице за овлашћене привредне субјекте; 2) Претње, ризици и могућа решења; 3) Изјава о сигурности за овлашћене привредне субјекте; 4) списак привредних друштава која поседују АЕО сертификат.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у електронску преписку од 7. априла 2022. године достављену уз притужбу, утврђено је да је подносиоцу притужбе наведено да је документација коју је потребно доставити пре почетка рада у Б. Б. следећа: 1. очитана лична карта; 2. диплома, 3. картица текућег рачуна; 4. уверење да против кандидата није покренут кривични поступак; 5. уверење из казнене евиденције да кандидат није осуђиван и 6. уверење о претходном радном стажу. Даље је у допису наведено да је потребно прва три документа доставити у току дана како би сачинили уговор о раду, док је осталу документацију потребно доставити у што краћем року. Још је наведено да је први радни дан 11. април у 8 часова, као и адреса места рада. У потпису дописа је К. К, асистенткиња за људске ресурсе привредног друштва Б. Б.
• Увидом у документ Управе царине Овлашћени привредни субјекти – Смернице[2], утврђено је да је на првој страни документа наведено „Потребно је нагласити да овај документ није правно обавезујући акт, већ служи као појашњење“, док је у Делу 1. Опште информације наведено: „Ове Смернице нису правно обвезујући акт, већ служе као појашњење. Сврха им је да осигурају једнообразно тумачење статуса АЕО у раду царинских органа и привредних субјеката, као и да олакшају правилну и усклађену примену законских одредаба о АЕО у Републици Србији.“ Даље је утврђено да је у Делу 2. Критеријуми за добијање статуса АЕО, Одељак V – Одговарајући стандарди сигурности и безбедности у поднаслову Сигурност запослених (страна 54) наведено да је сигурност запослених, уз физичку сигурност, контролу приступа, сигурност пословних партнера итд., један од најважнијих видова сигурности. На страни 55. Смерница наведено је да подносилац захтева „спроводи, у мери у којој то дозвољава национално законодавство, безбедносну проверу потенцијалних запослених, који ће радити на безбедносно осетљивим местима и спроводи проверу постојећих запослених на тим позицијама, периодично или ако околности тако налажу“, како би се спречила инфилтрација неовлашћених запослених који би могли да представљају сигурносни ризик. С обзиром на практично спровођење тог захтева, царински органи и подносилац захтева у обзир треба да узму следећа важна питања: а) сви привредни субјекти требало би да имају одговарајући систем/поступке како би били усклађени с тим захтевом, а царински органи морају да имају могућност да то провере, б) подносилац захтева је, као послодавац, одговоран за спровођење тих провера, а царински органи проверавају да ли су спроведене и јесу ли довољне за обезбеђење усклађености, узимајући у обзир важеће законодавство, в) обим и сврха провера требало би да буду јасни. Треба поштовати начело сразмерности, тј. „поступци не би требало да превазилазе мере које су неопходне с обзиром на сврху”. Даље је у Смерницама наведено да главна подручја која би увек требало да се проверавају укључују и политику запошљавања подносиоца захтева. Општа организација и поступци за запошљавање нових радника морају бити јасни, укључујући и то ко је одговоран за њих. Политика подносиоца захтева посебно би требало да одражава све разумне мере опреза које треба узети у обзир при запошљавању новог особља за рад на безбедносно осетљивим местима, како би се проверило да ли су запослени раније осуђивани за кривична дела у области сигурности, царине или друга кривична дела која су у вези са сигурношћу међународног ланца снабдевања, и са истом намером спроводити редовне безбедносне провере постојећих радника на безбедносно осетљивим радним местима, колико то допушта национално законодавство. Методе провере безбедности могу да обухватају основне провере попут провера идентитета и пребивалишта, провера радне дозволе ако је то потребно пре запошљавања, захтев за потврдама о некажњавању и истраге на основу неоспорних и/или службених елемената претходне историје запошљавања и препорука. Подносилац захтева би исто тако требало да има успостављене безбедносне захтеве у погледу употребе привремено запослених и агенцијских радника. У погледу запослених који раде на безбедносно осетљивим радним местима, Смернице указују да при дефинисању „безбедносно осетљивог радног места” требало би да се изврши одговарајућа анализа ризика и да се узме у обзир да то нису само управљачка радна места, већ и места која се директно односе на руковање, складиштење и кретање робе. У том контексту су безбедносно осетљива радна места на пример: – места са одговорностима за питања безбедности, царине или запошљавања, – послови у вези са надзором објекта и пријема, – радна места, описана у одељку 6. Упитника за самопроцену, која се односе на долазну/одлазну робу и складиштење. За висока и/или кључна безбедносна места могу да се захтевају полицијске провере брисаних и не избрисаних кривичних дела. Именовани запослени своје послодавце могу обавестити о полицијским опоменама/гаранцијама, нерешеним судским поступцима и/или осуђујућим пресудама. Требали би навести и сва друга запослења или делатности која представљају сигурносни ризик. Све провере које треба извршити морају да буду у складу с националним законодавством и/или националним законодавством о заштити података личности којима се уређује обрада личних података у различитим околностима.
• Увидом у документ Управе царине – Претње, ризици и могућа решења[3], утврђено је да је документ намењен и царинским органима и привредним субјектима, а намена му је да олакша проверу, како би се обезбедила усклађеност са условима за стицање статуса овлашћеног привредног субјекта усклађивањем прибављених података у Упитнику за самопроцену (Упутник) и утврђених подручја ризика и могућих решења. Даљим увидом у овај документ, утврђено је да, као могућа решења, у одељку 4.11 Сигурност запослених, показатељ – Политика запошљавања, укључујући запослене на одређено време, Опис ризика – Инфилтрација запослених која може представљати ризик за сигурност, наведено следеће: – сигурносне провере будућих запослених, нпр. историја запошљавања и препоруке; – додатне провере нових или постојећих запослених који прелазе на сигурносно осетљиве положаје нпр. потврда о неосуђиваности; – обавеза запосленог да обавести о другом запослењу, полицијским опоменама/условној слободи, нерешеним судским поступцима или осуђујућим пресудама; – повремене сигурносне провере/понављање истрага запосленог особља; – укидање рачунарског приступа, враћање пропусница, кључева и/или идентификационих ознака у случају престанка радног односа; – провере запослених на одређено време примењују се по истом стандарду као и провере стално запослених; – уговори с агенцијама за запошљавање морају детаљно наводити ниво захтеваних сигурносних провера; – процедуре којима се обезбеђује усклађеност агенција за запошљавање са поменутим стандардима.
• Увидом у Списак привредних друштава које поседују АЕО сертификат[4] , утврђено је да привредно друштво Б. Б. поседује оба типа сертификата, односно одобрење АЕО за царинска поједностављења (АЕО Ц) и одобрење АЕО за сигурност и безбедност (АЕО С).

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, прилога достављених уз притужбу и изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. У члану 60. Устав јемчи прво на рад, у складу са законом и прокламује да свако има право на слободан избор рада, као и да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[6]. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могло ставити, због њиховог личног својства, у неповољнији положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна (члан 7.).
• Забрана дискриминације прописана је и чл. 18. и 19. Закона о раду[7]. Овим законом забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Посредна дискриминација, у смислу овог закона, постоји када одређена наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица – лице које тражи запослење, као и запосленог, због одређеног својства, статуса, опредељења или уверења из члана 18. овог закона.
• Одредбама члана 27. Царинског закон[8] прописано је да привредни субјекат који испуњава прописане критеријуме може поднети захтев за добијање статуса овлашћеног привредног субјекта. У ставу 3. овог члана прописано је да се статус овлашћеног привредног субјекта стиче добијањем одобрења: 1) за овлашћеног привредног субјекта за царинска поједностављења, који омогућава остваривање олакшица које се односе на одређена поједностављења у складу са царинским прописима; или 2) за овлашћеног привредног  субјекта за сигурност и безбедност, који омогућава остваривање олакшица које се односе на сигурност и безбедност. Одобрења се могу користити истовремено и овлашћени привредни субјект ужива повољнији третман од осталих привредних субјеката у погледу царинских контрола, у складу са встом добијеног одобрења, укључујући мање физичких и документарних контрола. Критеријуми за одобравање статуса овлашћеног привредног субјекта прописани су у члану 28. овог закона: 1) одсуство било које озбиљне повреде или поновљених повреда царинских и пореских прописа, укључујући непостојање кривичних дела која се односе на привредну делатност подносиоца захтева; 2) поседовање високог нивоа контроле активности и протока робе од стране подносиоца захтева, кроз задовољавајуће вођење пословне евиденције и, по потреби, евиденције о превозу робе, која омогућава одговарајуће царинске контроле; 3) финансијска ликвидност, која се сматра доказаном ако подносилац захтева има добро финансијско стање, које му омогућава испуњавање обавеза, с обзиром на пословне активности; 4) у погледу одобрења из члана 27. став 3. тачка 1) овог закона, практични стандарди стручности или професионалних квалификација који су у непосредној вези са активношћу која се спроводи; и 5) у погледу одобрења из члана 27. став 3. тачка 2) овог закона, одговарајући сигурносни и безбедносни стандарди, који се сматрају испуњеним ако подносилац захтева докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања, укључујући физички интегритет области и контролу приступа, логистичке процесе и руковање одређеним врстама робе, проверу особља и идентификацију својих пословних партнера.
• Уредбом о царинским поступцима и царинским формалностима[9] ближе се уређују, између осталог и услови за примену критеријума из члана 28. Царинског закона. Одредбама члана 2. став 1. тачка 31) ове уредбе дефинисан је појам овлашћени привредни субјект – АЕО као: (1) АЕОС – овлашћени привредни субјект за сигурност и безбедност; (2) АЕОЦ – овлашћени привредни субјект за царинска поједностављења. Даље су одредбама члана 32. Уредбе прописано да се сматра да је критеријум из члана 28. тачка 5) Царинског закона испуњен ако су испуњени следећи услови: 1) објекти који ће бити коришћени у вези са операцијама које се односе на одобрење за АЕОС пружају заштиту од незаконитог приступа и изграђени су од материјала који спречавају незаконит улазак; 2) успостављене су одговарајуће мере за спречавање неовлашћеног приступа канцеларијама, просторима за отпремање или утовар, простору за терет и другим значајним местима; 3) предузете су мере за руковање робом које обухватају заштиту од неовлашћеног уноса или размене, као и нестручног руковања робом и неовлашћеног поступања са теретом; 4) подносилац захтева је предузео мере које омогућавају јасно препознавање његових пословних партнера и осигуравају, спровођењем одговарајућих уговорних аранжмана или других одговарајућих мера у складу са пословањем подносиоца захтева, да његови пословни партнери осигурају безбедност свог дела међународног ланца снабдевања; 5) подносилац захтева, у мери у којој то дозвољавају прописи, спроводи безбедносну проверу потенцијалних запослених који би требало да раде на безбедносно осетљивим позицијама и спроводи проверу постојећих запослених на тим позицијама, периодично или ако околности тако налажу; 6) подносилац захтева има успостављене одговарајуће безбедносне поступке за уговоре са свим спољним пружаоцима услуга; 7) подносилац захтева се стара да његови запослени одговорни за безбедносна питања редовно учествују у програмима о подизању свести о безбедности; 8) подносилац захтева је именовао контакт особу надлежну за питања у вези са сигурношћу и безбедношћу.
• Одредбама члана 102. Кривичног законика[10] прописано је да казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди. Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано (став 2.). Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону (став 3). Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности (став 4.). Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности (став 5.), као и да се подаци о брисаној осуди не могу ником дати.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је привредно друштво Б. Б. ставило у неповољнији положај А. А. на основу личног својства осуђиваност, тиме што је од њега тражило да достави уверење из казнене евиденције да није осуђиван.
• Анализом навода из притужбе, изјашњења и достављених прилога, неспорно је да је привредно друштво Б. Б. обавестило А. А. да је међу документацијом коју је потребно доставити пре почетка рада у Б. Б. и уверење из казнене евиденције да није осуђиван. Даље је неспорно да је привредно друштво навело да ово уверење није неопходно доставити ради израде уговора о раду и пре првог радног дана, већ у што краћем року. И у притужби и изјашњењу је наведено да је подносилац притужбе, након што је изјавио да не може доставити уверење из казнене евиденције да није осуђиван, позван да донесе пресуду којом је осуђен, односно потврду да није осуђиван за кривична дела везана за царинске прописе и кривична дела против имовине, као и да је А. А. након тога прекинуо даљу комуникацију и није закључио уговор о раду.
• Законом о забрани дискриминације и Законом о раду прописано је да посредна дискриминација постоји ако се применом наизглед неутралне одредбе или праксе лице ставља или би се могло ставити, због његовог личног својства, у неповољнији положај у поређењу са другим лицима, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
• Тражењем од кандидата за посао да достави извод из казнене евиденције да није осуђиван, осуђивана лица су стављена или би могла бити стављена у неповољнији положај у односу на друге кандидате пре свега јер се, услед устаљених предрасуда о осуђиваним лицима, излажу непотребном понижењу и стигматизацији. Такође, осуђивана лица се на овај начин доводе у ситуацију да не могу да испуне услове конкурса, због чега или одустану од јављања на оглас за посао или буду одбијена због непотпуне документације. У конкретном случају, подносилац притужбе није навео да му је представљено да је неосуђиваност услов за запослење, а у изјашњењу привредног друштва је прецизирано да неосуђиваност није услов за закључење уговора о раду, међутим на листи потребне документације за закључење уговора о раду која је достављена подноситељу притужбе наведено је да је потребно да достави уверење из казнене евиденције. Захтев да достави уверење из казнене евиденције да није осуђиван, за подносиоца притужбе имало је исту последицу као и да је за запослење постављен услов неосуђиваности – одустајање од процеса закључења уговора о раду. У вези са тим, неспорно је да привидно неутрална пракса привредног друштва да се од кандидата за посао тражи уверење из казнене евиденције може у неповољнији положај ставити кандидате који су раније осуђивани у односу на кандидате који то нису. Резултати истраживања потреба осуђених лица у постпеналном периоду показују да укупно 23,6% испитаника (осуђеника на издржавању казне затвора којима је остало две године или мање од две године до истека казне) мисли да ће их њихово окружење одбацити након што изађу из затвора, док 76,4% испитаника то не мисли. Више од половине испитаника (56,7%) сматра да ће, као бивши осуђеници бити дискриминисани у остваривању својих права тако што очекују да ће имати проблем на послу, приликом запошљавања, приликом рутинских полицијских провера, као и да ће наићи на неразумевање и осуду од стране других људи[11].
• Имајући у виду дефиницију посредне дискриминације, први задатак Повереника у конкретном случају је да утврди да ли привредно друштво има оправдани легитимни циљ да проверава осуђиваност кандидат са којим жели да заснује радни однос. Други задатак Повереника је да утврди да ли је средство за постизање тог циља примерено и нужно, односно да ли је тражење уверења из казнене евиденције сразмерно, пропорционално и нужно за остваривање циља који се жели постићи.
• У току поступка је утврђено да је Б. Б. привредно друштво које се бави међународним и домаћим друмским транспортом, авио и бродским транспортом, царинским заступањем и складиштењем робе. Такође, ово привредно друштво има статус овлашћеног привредног субјекта за царинска поједностављења, који омогућава остваривање олакшица које се односе на одређена поједностављења у складу са царинским прописима и овлашћеног привредног  субјекта за сигурност и безбедност, који омогућава остваривање олакшица које се односе на сигурност и безбедност, у складу са одредбама члана 27. Царинског закона (тзв. АЕО ЦС). Царинским прописима (Царински закон и Уредба о царинским поступцима и царинским формалностима) прописани су критеријуми које је потребно испунити за добијање статуса овлашћеног привредног субјекта. Између осталог, прописано је да привредни субјект који поднесе захтева за статус овлашћеног привредног субјекта мора испунити и одговарајуће сигурносне и безбедносне стандарде који се сматрају испуњеним ако подносилац захтева докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања, укључујући физички интегритет области и контролу приступа, логистичке процесе и руковање одређеним врстама робе, проверу особља и идентификацију својих пословних партнера. У вези са тим, привредно друштво Б. Б. обавезно је да предузима и одговарајуће мере ради провере особља, а у циљу да оствари и задржи статус овлашћеног привредног субјекта код Управе царина у складу са царинским прописима. Због тога је дужно да има одговарајући систем односно процедуру за испуњење овог захтева, као и да омогући царинским органима да провере испуњење прописаних критеријума. Сагледавајући изнете чињенице, Повереник за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштени и оправдан.
• Имајући у виду допуштеност и оправданост циља, потребно је, даље, испитати да ли се овај циљ могао постићи прописаном мером (тражењем извода из казнене евиденције од кандидата за посао), односно да ли постоји сразмера између предузете мере и циља који се том мером остварује.
• Повереник овде најпре указује на одредбе члана 102. став 4. Кривичног законика да нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности. Даље, Повереник указује и на став 3. овог члана којим је прописано да се подаци из казнене евиденције могу, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. У вези са тим, захтев привредног друштва Б. Б. да подноситељ притужбе достави уверење из казнене евиденције да није осуђиван није у складу са одредбама Кривичног законика. Привредно друштво Б. Б. је, у складу са наведеним царинским прописима, дужно да ради испуњења услова за остваривање и очување статуса овлашћеног привредног субјекта (тзв. АЕО ЦС) докаже да предузима одговарајуће мере како би се обезбедила сигурност и безбедност међународног ланца снабдевања робом, укључујући и проверу особља. Уредба о царинским поступцима и царинским формалностима недвосмислено прописује да је привредно друштво које подносилац захтева за статус овлашћеног привредног друштва испунило прописани критеријум када спроводи безбедносну проверу потенцијалних запослених који би требало да раде на безбедносно осетљивим позицијама и спроводи проверу постојећих запослених на тим позицијама, периодично или ако околности тако налажу, у мери у којој то дозвољавају прописи. Наиме, царински прописи не прописују да се овај критеријум може испунити искључиво тражењем од запоселног да достави извод из казнене евиденције, већ да привредно друштво спроведе безбедносну проверу у мери у којој то дозвољавају прописи. У складу са одредбама члан 102. став 3. Кривичног законика, привредно друштво може затражити податке из казнене евиденције, уз образложени захтев, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.

С обзиром на привредну делатност Б. Б. и смерница Управе царине да се провера запослених врши у погледу осуђиваности за кривична дела у области сигурности, царине или друга кривична дела која су у вези са сигурношћу међународног ланца снабдевања, неспорно је да би обраћање привредног друштва захтевом о подацима из казнене евиденције у складу са одредбама члана 102. став 3. Кривичног законика било примерено и у складу са антидискриминационим прописима. Безбедносне провере извршене на овај начин не би раније осуђивана лица доводила у неповољнији положај да приликом конкурисања за посао наводе ранију осуђиваност за кривична дела која не представљају ризик сигурности и безбедности снабдевања робом у складу са царинским прописима, што би их изложило евентуалном понижењу и стигматизацији.

• У вези са наведеним, очигледно је да средство којим се желео постићи оправдани легитимни циљ није сразмерно, јер се циљ (провера безбедности) може остварити употребном другог средства – провером казнене евиденције у складу са чланом 102. став 3. Кривичног законика, које би имало мање штетне последице у односу на последице изазване постављањем захтева кандидату за запослење да достави уверење из казнене евиденције.
• Повереник је анализирао и документа Управе царине које је Б. Б. доставила у прилогу. У документу Овлашћени привредни субјекти – Смернице наведено је да би обим и сврха провере требало да буду јасни и да поштују начело сразмерности, тј. „поступци не би требало да превазилазе мере које су неопходне с обзиром на сврху“. Даље је наведено да методе провере безбедности новог особља могу да обухватају основне провере попут провере идентитета и пребивалишта, провера радне дозволе ако је то потребно пре запошљавања, захтев за потврдама о некажњавању и истраге на основу неспорних и/или службених елемената претходне историје запошљавања и препорука, као и да је више пута наглашено да све провере које треба извршити морају да буду у складу с националним законодавством. У документу Управе царине – Претње, ризици и могућа решења наведено је као једно од могућих решења у спречавању ризика инфилтрације запосленог који може представљати ризик за сигурност пословања и имовине – обавеза запосленог да обавести о другом запослењу, полицијским опоменама/условној слободи, нерешеним судским поступцима или осуђујућим пресудама. Повереник указује да оба ова документа Управе царине не представљају правно обавезујућа документа и да представљена могућа решења нису једини и обавезујући начин процене и спречавања ризика. У документу Овлашћени привредни субјекти – Смернице је наведено „Ове Смернице нису правно обвезујући акт, већ служе као појашњење. Сврха им је да осигурају једнообразно тумачење статуса АЕО у раду царинских органа и привредних субјеката, као и да олакшају правилну и усклађену примену законских одредаба о АЕО у Републици Србији.“
• Повереник је посебно анализирао и наводе из изјашњења да уверење из казнене евиденције није био услов за закључење уговора о раду, што се, како се наводи у изјашњењу, види из чињенице да је подносилац притужбе позван да се јави на рад 11. априла (пре него што достави уверење из казнене евиденције), као и да је уверење потребно ради процене безбедности и успостављања овлашћења и задужења запосленог у оквиру радног места где се директно рукује са царинском робом. Чињеница да је подноситељ притужбе одустао од закључења уговора о раду након што му је затражено да достави уверење из казнене евиденције, није од утицаја у конкретном случају имајући у виду да је чланом 7. Закона о забрани дискриминације прописано да посредна дискриминација постоји и ако би на изглед неутрална пракса могла ставити лице због његовог личног својства у неповољнији положај. У вези са тим, Повереник није анализирао хипотетичку ситуацију да ли би привредно друштво одбило да закључи уговор о раду са подносиоцем притужбе или би га распоредио на радно место манипулативни радник уз ограничена овлашћењима и додатни надзор након достављања података из казнене евиденције, већ је анализирао оправданост, сразмерности и нужности тражења уверења из казнене евиденције приликом запослења на основу конкретног чињеничног стања.
• Имајући у виду све наведено, може се закључити да иако постоје легитимни и објективни разлози да привредно друштво Б. Б. врши проверу потенцијалних запослених, захтев да кандидати за посао доставе уверење из казнене евиденције није примерено и нужно средство за постизање оправданог циља.
• Повереник указује да су осуђивана лица у посебно великом ризику од дискриминације након завршеног издржавања казне, поготово у области запошљавања. По завршетку издржавања казне затвора, бивши осуђеници се сусрећу с низом проблема материјалне, социјалне и психолошке природе, односно са недостатком програма који помажу отпуштеним лицима да се након издржавања казне укључе у редован друштвени живот. Без подршке државе и друштва за превазилажење свих потешкоћа, повећава се ризик од рецидивизма. Повереник за заштиту равноправности је у годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2017. године^[12] дао препоруку да је потребно предузимати мере за унапређивање положаја осуђених лица и њихову пуну социјалну укљученост, без стигматизације, посебно у поступку запошљавања. Повереник је у овој препоруци нагласио да то подразумева и одговарајуће нормативне измене како би се у потпуности обезбедило поштовање одредбе члана 102. Кривичног законика којом је прописано да нико нема право да тражи од грађана да подносе доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности.

4. МИШЉЕЊЕ

Захтевајући од А. А. да за потребе запослења достави уверење из казнене евиденције да није осуђиван, привредно друштво Б. Б. повредило је одредбе члана 7. Закона о забрани дискриминације, а у вези члана 19. Закона о раду.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје привредном друштво Б. Б. препоруку да:

5.1. Упути писано извињење А. А. због тражења уверења о неосуђиваности из казнене евиденције у поступку запослења.

5.2. Убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

Потребно је да привредно друштво Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , приступљено 16. јуна 2022. године

[3] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , приступљено 16. јуна 2022. године

[4] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , приступљено 16. јуна 2022. године

[5] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[6] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[7] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“, бр. 95/18

[9] „Службени гласник РС“, бр. 39/19, 8/20 и 132/21

[10] „Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 – испр., 107/05 – испр., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/24, 94/16 и 35/19

[11] Јелена Срнић, Никола Ковачевић, Невена Николић, ЖИВОТ ПОСЛЕ ЗАТВОРА, Резултати истраживања потреба осуђених лица у постпеналном периоду, Центар за превенцију криминала и постпеналну помоћ – НЕОСТАРТ, Београд, 2014.

[12] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

158-22 Притужба против послодавца због дискриминације по основу осуђиваности у области запошљавања