бр. 07-00-142/2026-02 датум: 27. 2.2026. године
Хитно!
ГРАД НОВИ САД
ЖАРКО МИЋИН, градоначелник
21101 НОВИ САД
Трг слободе 1
Поштовани господине Мићин,
Поверенику за заштиту равноправности се обратила организација цивилног друштва „Центар за интеграције Сигурност“, поводом ситуације у ромском насељу у улици Симе Матавуљ, у делу познатом као „Депресија“ на територији Новог Сада. Ова организација је указала да су се обратили граду Новом Саду, са захтевом да се поступи законито, транспарентно и у складу са домаћим и међународним стандардима заштите људских права. У допису су указали да уколико би евентуално дошло до расељавања без јасног правног основа, без писаних аката и обезбеђивања адекватног, трајног и одрживог стамбеног решења, постојала би реална опасност од дискриминаторног поступања по основу националне припадности, као и од продубљивања социјалне искључености. Од Повереника за заштиту равноправности су захтевали да превентивно делује, у циљу евентуалног расељавања, како би се обезбедило поштовање права ових породица, спречила дискриминација и осигурало законито, пропорционално и одрживо решење стамбеног питања.
Уз допис је достављена петиција потписана од стране 13 породица (35 лица) које је ова организација затекла приликом обиласка терена.
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. У складу са чланом 33. став 1. тачка 9. овог закона, Повереник органима јавне власти и другим лицима упућује препоруке мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Повереник указује да је равноправно остваривање права на адекватан животни стандард и адекватно становање гарантовано домаћим и међународним документима који промовишу и гарантују људска и мањинска права.
Устав Републике Србије[2] у члану 66. јемчи посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета. Чланом 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 76. став 3. Устава прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Такође, одредбом члана 27а став 1. овог закона прописано је да дискриминација у области становања постоји ако се на основну личног својства лица или групе лица ускраћује или отежава приступ програмима стамбене подршке, одбије остваривање права из области становања, за омогућавање приступа програмима стамбене подршке тражи испуњење услова који се не постављају другим лицима или групи лица, односно ако се у приступу програмима стамбене подршке неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Закон о становању и одржавању зграда[3] у члану 79. прописује да уколико је неопходно извршити исељење и уколико лице са члановима свог породичног домаћинства нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да обезбеди други смештај, то лице са члановима свог породичног домаћинства остварује право на пресељење у одговарајући смештај које обезбеђује надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији то лице има пребивалиште и који је донео решење о исељењу. У ставу 3. истог члана прописано је да одговарајући смештај за пресељење треба да задовољи: одговарајућу локацију, у смислу приступа основној комуналној инфраструктури, незагађености земљишта, могућностима остваривања прихода и доступности јавних услуга, а нарочито у погледу образовања, здравствене и социјалне заштите, ценовну доступност становања, у смислу смањења учешћа у трошковима становања у зависности од висине примања домаћинства, у складу са одредбама овог закона о стамбеној подршци, лицима која не могу да плаћају трошкове становања, одговарајуће просторне услове стана, у смислу да корисна стамбена површина стана по члану породичног домаћинства не може бити мања од 8 m2, одговарајуће услове опремљености основним електричним, водоводним и санитарним инсталацијама, задовољавајуће услове са становишта сигурности и безбедности, у смислу физичке безбедности, као и заштите од хладноће, влаге, топлоте, кише, ветра и осталих неповољних климатских утицаја, физичку приступачност објекта у складу са прописом који уређује несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, уважавање културне прикладности становања лица које се пресељава. Даље, чланом 80. наведеног закона прописано је да државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни су да га спроводе у складу са принципима законитости, што значи да одлучују и поступају на основу закона и других општих аката, као и општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора, сразмерности, која значи коришћење мера које су за лица погођена исељењем и пресељењем најповољнија, ако се њима постижу сврха и циљ закона, заштите достојанства, што значи да поштују и штите достојанство лица која су погођена исељењем и пресељењем, заштите посебно угрожених лица, што значи да приликом спровођења поступака штите права посебно угрожених лица, нарочито жена, деце, самохраних родитеља, породица са троје и више деце, жртве породичног насиља, лица преко 65 година старости и особа са инвалидитетом, међусобне сарадње, што значи да су државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни да међусобно сарађују у циљу заштите људских и мањинских права и остваривања најбољих интереса лица која су погођена овим поступцима.
Документом „Основни принципи и смернице у вези евикција и расељавања заснованих на развоју“, које је сачинио специјални известилац Високог комесара Уједињених нација, државама које спроведе расељавање грађана из неформалних насеља пружају се савети у вези мера и процедура које треба применити како се расељења не би одвијала у супротности са постојећим међународним стандардима људских права. Овај документ посебну пажњу придаје како самом процесу расељавања, тако и процесу који следи након пресељења, односно, прописани су критеријуми адекватног становања у алтернативном смештају који се, између осталог, односе на: просторије и инфраструктуру која обухвата пијаћу воду, енергију за кување, грејање и осветљење, санитарне уређаје и просторије за прање, услове за складиштење хране, канализацију; стамбени простор који испуњава услове за становање, пружајући становницима адекватан простор, заштиту од хладноће, влаге, топлине, кише, као и од грађевинских опасности или извора заразе, гарантујући физичку безбедност укућана, приступ могућности запошљавања, здравственим услугама, школама и социјалним установама[4]. Приликом одлучивања да ли је одређени алтернативни смештај адекватан за становање, прописана је обавеза поштовања одређених правила која се односе на сарадњу надлежних органа са расељеним лицима, уз њихово пуно учешће у процесу пресељења. Такође, прописано је да нико од расељених лица не сме да трпи штету у погледу људских права, односно, права на континуирано побољшање животних услова[5].
Повереник подсећа да међународни стандарди у поступку пресељења обухватају спровођење мера и поштовање критеријума пре пресељења, за време пресељења и након пресељења. С тим у вези, треба напоменути да Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 7. наводи да евикције, односно, рушења не треба да за последицу имају да појединац постане бескућник или подложан повредама других људских права и да држава чланица мора да предузме све одговарајуће мере како би омогућила доступан адекватан алтернативни смештај или пресељење. Европски суд за људска права стао је на становиште да евикција из објекта, у случају када орган јавне власти није обезбедио адекватан алтернативни смештај, представља повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8. Европске конвенције о људским правима.
Интеграција припадника ромске националне мањине, уз обезбеђивање адекватних и хуманих услова живота, представља један од најзначајнијих циљева и афирмативних мера стратегије социјалне инклузије Рома и Ромкиња. Проблем становања Рома у Србији веома је комплексан, с обзиром да неадекватни услови становања и живот у неформалним насељима знатно отежавају приступ другим економским и социјалним правима. Један број Рома живи у нелегалним насељима у условима који су далеко испод стандарда. Повереник за заштиту равноправности подсећа да је у складу са Општим коментаром број 4. Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права, питање правне сигурности стамбеног статуса од централног значаја за остваривање права на адекватно становање јер од њега зависи заштита од принудних исељења, узнемиравања и ометања у уживању права на становање.
Имајући у виду све наведено, а полазећи од овлашћења прописаних чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник у циљу превентивног деловања препоручује Граду Нови Сад да у случају евентуалног расељавања породица из овог ромског насеља поводом ког нам се обратило удружење Центар за интеграције Сигурност, поступи у складу са цитираним прописима и међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља, као и да процес збрињавања спроведе у сарадњи и уз активно учешће становника овог насеља, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] “Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[3] „Сл. гласник РС“, бр. 104/16 и 9/20 – др.закон
[4] Поглавље V, ст. 55. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
[5] Поглавље V, ст. 56. тач. д. и и. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
151-26 Преепорука мера – Нови Сад 
