бр. 07-00-116/2024-02  датум: 25.7.2024.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA против Адвокатске коморе Београд (АКБ) због дискриминаторног поступања Управног одбора коморе АКБ којим му је онемогућено да се упише у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ зато што је звање дипломирани правник стекао на Правном факултету чији оснивач није РС, односно на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду (ПФУУБ). У притужби је навео да је 4.10.2022. године поднео молбу за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ уз коју је приложио сву потребну документацију, али да УО АКБ тим поводом није донео одлуку. Такође је навео да је адвокат ББ са којим је закључио Уговор о обављању приправничке праксе у неколико наврата подносио ургенције Управном одбору АКБ са молбом да одлуче о упису АА у Именик адвокатских приправника АКБ, како би могао да обавља приправничку праксу у овој канцеларији али да ове ургениције нису уважене. Даље је наведено да АКБ ни након више од 120 дана од дана поднете молбе са уредном документацијом није одлучивала о упису подносиоца притужбе због чега је он 7.2.2023. године био принуђен да повуче предату документацију и затражи упис у Именик при другој комори у саставу Адвокатске коморе Србије (АКС). У притужби је истакао да је како би поткрепио доказима и транспарентно доказао да је реч о дискриминаторном поступању АКБ и неједнаком поступању према кандидатима са „приватних“ факултета у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја поднео захтев за приступ информацијама од јавног значаја, те да му је 29.11.2023. године АКБ доставила комплетан списак кандидата уписаних у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, као и кандидата о чијим захтевима није одлучивано. Указао је да се из наведеног списка може утврдити да у периоду од јуна 2022. године закључно са октобром 2023. године ниједан кандидат са „приватних“ правних факултета није уписан у Именик адвокатских приправника АКБ, односно да су поједини кандидати са „приватних“ правних факултета на чекању били скоро годину и по дана, а да је у истом периоду уписано више стотина кандидата са правних факултета чији је оснивач РС и кандидата са страних факултета. Такође, је указао да ово све потврђује и Одлука АКБ бр. 643/2023 од 1.2.2023. године којом је промењена ранија Одлука АКБ БР. 2394-1-7/2016 од 18.5.2016, измењена Одлуком Управног одбора АКБ бр. 3022-1-5-1/2016 од 8.7.2016. године. Појаснио је да је изменом Одлуке која је донета 2023. године, уместо до тада једнаких услова за упис у Именик адвоката за све кандидата који су приправничку праксу обавили у адвокатури, сада прописане различите уписнине за кандидате који су приправничку праксу обавили у АКБ у односу на кандидате који су приправничку праксу обавили у некој другој комори у саставу АКС, те да је потребно посебно имати у виду шта је претходило доношењу овакве одлуке, а то је вршење дискриминације према кандидатима за упис у Именик адвокатских приправника АКБ који су звање дипломирани правник стекли на неком од „приватних“ факултета у Републици Србији. На крају је појаснио да не само да није донета одлука о његовом упису у Именик адвокатских приправника АКБ, због чега је био принуђен да се упише у Именик адвокатских приправника друге коморе, односно Коморе у другом граду, сада ни када буде обавио приправничку праксу и положио правосудни и адвокатски испит неће моћи да се упише ни у Именик адвоката АКБ јер ће морати да плати 8 пута већи износ него кандидати који су приправничку праксу обавили у АКБ. У прилогу је доставио званичан одговор АКБ у којем се потврђује да је измењена Одлука АКБ бр. 643/2023 на снази. Са друге стране, у изјашњењу АКБ наведено је да је УО АКБ поступала по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ и да је о захтеву одлучивала на седници одржаној 14.12.2022. године, али да није донета одлука. Даље је наведено да је чланом 137. став 1. Закона о општем управном поступку (ЗУП) који се примењује у поступку решавања статусних питања прописано да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова ако другачије није прописано, а да је чланом 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу, као и да приликом одлучивања о захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева. На крају је наведено да с обзиром да је АА 7.2.2023. године одустао од захтева за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ, да исти више није разматран. Након пријема изјашњења, Повереник је затражио допуну изјашњења, међутим АКБ није доставила тражено. Имајући у виду наведено Повереник најпре констатује да је подноситељ притужбе учинио вероватним акт дискриминације тако што је доставио доказе да АКБ није одлучивала о његовом захтеву за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ од 4.10.2022. године, док је о захтевима кандидата који су стручни назив дипломирани правник/ца стекли на правним факултетима чији је оснивач Република Србија, АКБ редовно одлучивала. Имајући у виду наводе из изјашњења да приликом одлучивања о захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева, као и да чланови УО АКБ гласају потпуно самостално везано за било коју одлуку Управног одбора и да када одлучују о статусним питањима потребно је да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да има 15 чланова, а да се гласање одлаже за наредну седницу ако се не постигне већина у складу са чланом 14. Пословника о раду УО АКБ, Повереник указује на одредбе члана 137. став 1. ЗУП-а којим је прописано да колегијални орган доноси решење већином гласова укупног броја чланова, ако друкчије није прописано, док је ставом 2. истог члана прописано правило да код подељеног броја гласова, одлучује глас председавајућег колегијалног органа. Такође, одредбама члана 3. став 1. ЗУП-а прописано је да се овај закон примењује на поступање у свим управним стварима, док је ставом 2. прецизирано да поједина питања управног поступка могу посебним законом да се уреде само ако је то у појединим управним областима неопходно, ако је то у сагласности са основним начелима одређеним овим законом и не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом. Имајући у виду наведено, поред тога што се поставља питање уставности и законитости овог члана Пословника АКБ, поставља се и питање да ли овако наизглед неутрално правило које се односи на гласање о статусним стварима, а које прописује да се гласање практично може продужити у недоглед јер је из седнице у седницу једнак број гласова „за“ и „против“ (као што је то био случај приликом гласања о захтеву подносиоца притужбе, али и другим случајевима особа које су завршиле правни факултет чији оснивач није РС), посредно дискриминише, односно ставља у неоправдано неповољнији положај само лица која су завршила „приватни“ правни факултет, односно факултет чији оснивач није Република Србија. Ово посебно када се узме у обзир анализа достављених доказа из којих произилази да само лица која су завршила „приватни“ правни факултет као што је ПФУУБ у посматраном периоду нису уписана у Именик, односно једино у њиховом случају је гласање по захтеву одлагано и није донета одлука, док је на истим седницама одлучивано о захтевима кандидата који су завршили Правни факултет Универзитета у Београду, односно факултет чије је оснивач Република Србија. Повереник констатује да се из одговора АКБ може закључити да је у посматраном периоду од јуна 2022. до јануара 2024. године – 540 кандидата са факултета чији је оснивач Република Србија поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, 539 је уписано у Именик; у истом периоду 64 кандидата са дипломама „приватних“ факултета поднело је захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, док је 0 кандидата уписано у Именик; да је у истом периоду 6 кандидата са нострификованим дипломама страних правних факултета поднело захтев за упис у Именик, и свих 6 је уписано. Повереник такође констатује да УО АКБ није ни на наредним седницама одлучила о упису подносиоца притужбе у Именик адвокатских приправника, као ни других кандидата који су завршили правни факултет чији оснивач није Република Србија, већ је гласање одложено за следећу седницу, док је на истој седници одлучивано о упису кандидата који су завршили Правни факултет чији је оснивач Република Србија. С тим у вези, а увидом у Списак кандидата који су уписани у Именик адвокатских приправника АКБ а који је АКБ доставила АА као одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, Повереник је утврдио да је одређени број кандидата примера ради лица ВВ са Правног факултета Универзитета у Београду уписан у Именик 15.12.2022. године, као и лица ГГ, ДД, ЂЂ са Правног факултета Универзитета у Београду 28.12.2022. године. Стога, Повереник закључује да је очигледно да је одлучивање УО АКБ по захтеву подносиоца притужбе у узрочно последичној вези са чињеницом да је он завршио ПФУУБ, односно правни факултет чији оснивач није Република Србија. С тим у вези Повереник је мишљења да је 2023. године изменом Одлуке УО АКБ у погледу висине уписнине такође отежан упис свима онима који су неодлучивањем УО АКБ били принуђени да се упишу у Именик адвокатских приправника у другој комори у саставу АКС. Наиме, Одлуком АКБ бр. 643/2023 од 01.02.2023. године измењена је ранија Одлука АКБ, на начин да су сада прописане различите висине уписнине у Именик адвоката у зависности да ли је кандидат праксу обавио у АКБ или другој комори у саставу АКС тако што је ова уписнина вишеструка већа за кандидате који су праксу обавили у другој комори у саставу АКС, односно у било којој другој комори која није АКБ. Применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, а на основу приложених доказа, може се закључити да АКБ најпре не одлучује по захтевима лица која су завршила „приватни“ правни факултет за упис у Именик адвокатских приправника чиме их онемогућава да се упишу у овај именик и прођу тражену праксу, а накнадно када заврше праксу у другом граду где нису имали проблем да се упишу у Именик адвокатских приправника Коморе у том граду и желе да се врате тј. упишу у Именик адвоката АКБ, чека их нова препрека у виду плаћања вишеструко веће уписнине. Оваквим поступањем АКБ додатно нарушава начело правне сигурности и једнакости грађана, тако што се прави разлика према лицима само због чињенице да ли су били уписани у Именик Адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера АКБ, или су били уписани у овај именик у другој комори, односно јединици локалне самоуправе. Чињеница да статистички подаци који су достављени у поступку несумњиво показују да су  дискриминаторном праксом да се једино по захтевима лица која су као и подносилац притужбе завршила „приватни“ факултет гласа на начин да је у питању једнак број гласова и да се због тога одлаже гласање за наредну седницу где се ова пракса упорно понавља, док кандидати самоиницијатвно не повуку захтев и упишу се у другу Комору, доводи до њиховог стављања у неоправдано неповољнији положај и приликом уписа у Именик адвоката када се тражи да плате вишеструко већу уписнину само зато јер нису били уписани у Именик адвокатских приправника АКБ. Дакле на овај начин се неоправдано прави разлика у продуженом трајању с обзиром на чињеницу да ли је једно лице стекло звање дипломирани правник/ца на „приватном“ правном факултету као што је ПФУУБ или на „државном“ правном факултету тј. факултету чије је оснивач Република Србија, иако наведени факултети једнако испуњавају услове прописане законом и имају издату дозволу за рад од стране надлежног органа. На крају, Повереник указује да је чланом 19. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације између осталог, прописано да свако има право на високо образовање и стручно усавршавање под једнаким условима  у складу са законом, као и да је забрањена дискриминација васпитних и образовних установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа. Повереник је донео мишљење да је пропуштањем АКБ да донесе одлуку о захтеву подносиоца притужбе за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ, Адвокатска комора Београд повредила одредбе члана 7. и члана 19. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је подносилац притужбе уписан у Именик адвокатских приправника у другој комори у саставу АКС  и да ће праксу обављати до 2025. године Повереник је АКБ дао препоруке које се односе на будуће поступање. С тим у вези АКБ је препоручено да једнако поступа по захтевима подносиоца без обзира да ли су диплому стекли на ПФУУБ или на правном факултету чије је оснивач Република Србија докле год су на овим факултетима испуњени услови у погледу одговарајуће акредитације и дозволе за рад за студијски програм право у складу са законом и подзаконским актима који уређују област високог образовања; да измени члан 14. Пословника о раду и Одлуку АКБ бр. 643/2023 у делу у којем се односи на различиту висину уписнине за упис у Именик адвоката, како би се омогућило једнако третирање свих кандидата без обзира да ли су дипломирали на образовној установи чије оснивач Република Србија и без обзира да ли су приправничку праксу завршили у другој комори у саставу АКС; да са мишљењем Повереника упозна Адвокатску комору Србије, као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

 

 

1. ТОК ПОСТУПКА

 

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА против Адвокатске коморе Београд због дискриминаторног поступања Управног одбора коморе којим му је онемогућено да се упише у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ.
• У притужби и допунама притужбе је, између осталог, наведено:

– да је подносилац притужбе у септембру 2022. године дипломирао и стекао назив дипломирани правник на Правном факултету Универзитета Унион у Београду;

– да је АКБ поднео молбу за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера 4. октобра 2022. године и да је добио усмену информацију од стране запослених у АКБ да „никада“ неће бити уписан у Именик адвокатских приправника из разлога што је звање дипломирани правника стекао на правном факултету чији оснивач није Република Србија, односно на приватном факултету;

– да му је било непојмљиво да организација као што је АКБ поступа супротно закону, те да је одлучио да сачека законски рок од 60 дана за доношење одлуке;

– да на седници 18. октобра 2022. године УО АКБ није одлучивао о његовом упису, те да је адвокат ББ са којим је закључио Уговор о обављању приправничке праксе поднео ургенцију УО АКБ са молбом да на првој наредној седници Управног одбора буде одлучено о његовом упису у Именика адвокатских приправника АКБ;

– да је на седници 18. октобра 2022. године одлучивано о упису других кандидата у Именик адвокатских приправника, који су документацију поднели и касније од њега, али да су уписани искључиво кандидати са дипломама факултета чији је оснивач Република Србија и дипломама страних факултета;

– да адвокату ББ није одговорено на ургенцију, те да је поднео поново ургенцију 9.11.2022. године;

– да АКБ није одговорила ни на једну ургенцију, нити је поступила у складу са поднетим ургенцијама;

– да како до 13.12.2022. године, након више од 60 дана од дана када је поднео молбу за упис у Именик адвокатских приправника АКБ, АКБ није разматрала о упису кандидата са приватних факултета, да је адвокат ББ поднео захтев за присуствовање наредној седници Управног одбора АКБ;

– да је седници УО АКБ приступио 14.12.2022. године са ББ и ЕЕ, тадашњим деканом Правног факултета Универзитета Унион у Београду;

– да су на поменутој седници ЕЕ и ББ изнели правна мишљења о противзаконитом и дискриминаторном поступању УО АКБ, те да су чланови УО АКБ изјавили да ће у наредном периоду размотрити све наведено;

– да како АКБ ни након више од 120 дана од дана поднете молбе са уредном документацијом за упис у Именик адвокатских приправника није одлучивала о његовом упису да је 7. фебруара 2023. године био принуђен да повуче предату документацију;

– да је како би поткрепио доказима и транспарентно доказао да је реч о дискриминаторном поступању АКБ и неједнаком посупању према кандидатима са приватних факултета у односу на кандидате са дипломама страних и државних факултета од јуна 2022. године, у складу са Законом о слободном приступу информацијама о јавног значаја поднео захтев за приступ информацијама од јавног значаја;

–  да му је дана 29. новембра 2023. године АКБ доставила комплетан списак кандидата уписаних у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, као и кандидата о чијим захтевима није одлучивано;

– да се из наведеног списка кандидата транспарентно види да је је реч о дискриминаторном поступању, имајући у виду да од јуна 2022. године закључно са октобром 2023. године нити један кандидат са приватних правних факултета није уписан у Именик адвокатских приправника АКБ, а да је у истом периоду уписано више стотина кандидата са правних факултета чији је оснивач Република Србија, као и страних факултета;

–  да напомиње да се у списку уписаних у Именик адвокатских приправника АКБ појављује неколико (не више од 10) кандидата са ПФУУБ али да су исти кандидати пре отпочињања оваквог дискриминаторног поступања АКБ од јуна 2022. године већ по неком основу били уписани у Именик адвокатских приправника АКБ и да је у списку услед промене адвоката код кога раде и сл. евидентиран њихов упис;

– да се из документације коју је доставила АКБ недвосмислено може констатовати да су поједини кандидати са приватних правних факултета на чекању били скоро годину и по дана чиме се директно доказује неједнако поступање АКБ према кандидатима са приватних факултета у односу на кандидате са дипломама страних и факултета чији је оснивач Република Србија;

– да је реч о очигледној дискриминацији кандидата – дипломираних правника са приватних правних факултета који су уредно акредитовани од стране акредитованог тела у РС, у односу на кандидате са правних факултета чији је оснивач Република Србија и кандидате са дипломама страних правних факултета;

– да је УО АКБ пропуштањем вршења овлашћења у законом одређеном року, на начин што не разматра одлуке о упису кандидата са приватних правних факултета, дискриминише све кандидате са приватних правних факултета који услед овакве дискриминације не могу ни да пронађу канцеларију у Београду, како би се бавили послом за који су се школовали, већ да уколико желе да се баве адвокатуром морају прибећи проналаску адвокатске канцеларије ван Београда, а све у циљу стицања потребног услова од 2 године приправничког стажа за полагање правосудног испита пред Министарства правде;

– да се Одлуком АКБ бр. 643/2023 од 01.02.2023. године мења ранија Одлука АКБ БР. 2394-1-7/2016 од 18.05.2016, измењена Одлуком Управног одбора АКБ бр. 3022-1-5-1/2016 од 08.07.2016. године;

– да је раније важећа Одлука која је измењена оваквом дискриминаторном Одлуком АКБ прописивала једнаке услове за упис у Именик адвоката за све кандидата који су приправничку праксу обавили у адвокатури, а да су сада прописане различите уписнине за кандидате који су приправничку праксу обавили у АКБ у односу на кандидате који су приправничку праксу обавили у некој другој комори у саставу АКС;

– да је потребно имати у виду шта је претходило доношењу овакве одлуке, а то је вршење дискриминације према кандидатима за упис у Именик адвокатских приправника АКБ који су звање дипломирани правник стекли на неком од приватних факултета у Републици Србији и то на начин да почев од јуна 2022. године од стране АКБ није донета одлука о упису нити једног кандидата са приватних факултета;

– да је из разлога немогућности уписа у Именик Адвокатских приправника АКБ био принуђен да приправничку праксу обавља у неком другом граду, те да ће га након обављене приправничке праксе и положеног правосудног испита дочекати да за упис у Именик адвоката плати 8 пута већи износ него кандидати који су приправничку праксу обавили у АКБ;

– да истиче да још увек обавља приправничку праксу и да ће у фебруару 2025. године стећи услов за полагање правосудног испита, те да би тек након положеног испита могао уписати у АКБ;

– да доставља званичан одговор АКБ у којем сте потврђује да је Одлука АКБ бр. 643/2023 и даље на снази.

• У прилогу притужбе и допуна достављени су: 1) молба за упис у Именик адвокатских приправника – волонтера бр. 8387/2022 од 04.10.2022. године; 2) ургенција за одобравање уписа адвокатског приправника од 20.10.2022. године; 3) поновна ургенција за одобравање уписа адвокатског приправника од 9.11.2022. године; 4) поновна ургенција за одборавање уписа адвокатског приправника од 13.12.2022. године; 5) допис председнику АКБ господину Момчилу Булатовићу од 02.02.2023. године; 6) захтев за повраћај документације 07.02.2023. године; 7) захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 14.11.2023. године; 8) допис АКБ са списком кандидата који су поднели захтев за упис у Именик АКБ у периоду 01.04.2022. до 31.10.2023; 9) захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 02.02.2024. године; 10) одговор на АКБ од 18.3.2024. године; 11) одлука АКБ бр. 643/2023 од 01.02.2023. године; 12) одлука АКБ бр. 2394-1-7/2016; 13) одлука АКБ бр. 3022-1-5-I/2016;14) решење Адвокатске коморе Крагујевца бр. 57/2023 од 10.02.2023. године; 15) захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 04.03.2024. године.
• Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације па је у току поступка прибављено изјашњење Адвокатске коморе Београд.
• У изјашњењу Момчила Булатовића, председника Адвокатске коморе Београд, између осталог, наведено је:

• да је АА поднео захтев за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ дана 4.10.2022. године;

 

• да је Управни одбор АКБ поступао по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ и одлучивао о истом на седници одржаној 14.12.2022. године, али да није донета одлука о истом;

 

• да је чланом 137. Закона о општем управном поступку који се примењује у поступку решавања статусних питања прописано да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова, ако другачије није прописано;

 

• да је чланом 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу;

 

• да приликом одлучивања о наведеном захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке, а што је потребно сагласно члану 137. Закона о општем управном поступку, те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева;

 

• да чланови Управног одбора АКБ гласају потпуно самостално везано за било коју одлуку Управног одбора и као што је већ наведено када одлучују о статусним питањима потребно је да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да Управни одбор АКБ има петнаест чланова;

 

• да с обзиром да је АА 7.2.2023. године одустао од захтева за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ, његов захтев више није разматран;

 

• да је Управни одбор АКБ разматрао и одлучивао о захтеву АА и у свему поступао у складу са одредбама Закона о општем управном поступку и Пословником о раду Управног одбора АКБ, те да се не може говорити о постојању дискриминације у одлучивању;

 

• да Одлуку о критеријумима за упис и износ уписнине доноси Управни одбор надлежне адвокатске коморе, у кокретној случају УО АКБ;

 

• да се исти критеријум примењује у погледу накнаде за упис и уколико се у Именик адвоката АКБ уписују и они кандидати који су завршили правни факултет чији је оснивач Република Србија, а који су приправничку праксу обавили у некој другој адвокатској комори у саставу АКС.

 

• Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања а сагласно члану 37. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од Момчила Булатовића, председника АКБ затражио допуну изјашњења на околности из изјашњења бр. 3340/1-2024 од 26.4.2024. године. Том приликом, Повереник је од председника АКБ затражио да овај државни орган обавести да ли је УО АКБ на одржаним седницама у периоду од 4.10.2022. године до дана достављања овог дописа поступала на исти начин као и у случају подноситеља притужбе, а да је у питању био кандидат који је звање дипломирани правник стекло на високо образовној установи чије оснивач Република Србија. Такође је затражено да обавесте Повереника да ли су кандидати који су дипломирали на ПФУУБ подносили жалбе Адвокатској комори Србије, као и које одлуке је тим поводом донела ова комора, као и које одлуке је након тога овим поводом донела АКБ. На крају, затражено је да доставе копије свих наведених акта уз допуну изјашњења.

 

• С тим у вези, до дана састављања овог дописа, АКБ није доставила одговор на захтев за изјашњење бр. 07-00-116/2024-02 од 9.5.2024. године, иако је у повратници наведено да је АКБ примила захтев за изјашњење Повереника и као датум пријема истог наведен је 17.5.2024. године.

 

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Увидом у Молбу за упис у Именик адвокатских приправника – волонтера бр. 8387/2022 од 4.10.2022. године утврђено је да је АА навео да је у септембру 2022. године завршио Правни факултет Универзитета Унион у Београду, те да је 3.10.2022. године закључио Уговор о приправничкој пракси адвокатског приправника – волонтера са адвокатом ББ из Београда, ул. Ситничка бр. 6, да моли да му се на основу свих приложених доказа омогући упис у Именик адвокатских приправника – волонтера АКБ. У прилогу молбе доставио је упитник са изјавама у прилогу, Уверење о завршеном Правном факултету Универзитета Унион, Уговор о приправничкој пракси адвокатског приправника – волонтера од 3.10.2022. године, Уверење о држављанству, Извод из матичне књиге рођених, Уверење суда да се не води кривични – предистражни поступак подносиоца молбе, Уверење Центра за социјални рад о пословној способности подносиоца молбе, Уверење о општој здравственој способности подносиоца молбе, две фотографије, потврда ПИО фонда о пријавама и одјавама са осигурања.

 

• Увидом у Ургенцију за одобравање уписа адвокатског приправника од 20.10.2022. године утврђено је да је адвокат ББ бр. адвокатске легитимације 12545 од 18.5.1985. године обавестио АКБ да је 3.10.2022. године са АА, дипломираним правником закључио Уговор о приправничкој пракси адвокатског приправника – волонтера, као и да је након закљученог уговора АА 4.10.2022. године поднео АКБ молбу за упис у Именик адвокатских приправника са свом предвиђеном документацијом. Даље, да је у ургенцији наведено да на седници Управног одбора АКБ која је одржана 18.10.2022. није разматрана молба АА, односно да истом није одобрен упис. На крају је у ургенцији напоменуто да је ББ конкурисао код Националне службе за запошљавање реализацију пројекта „Моја прва плата“ те да је од исте обавештен да испуњава све предвиђене услове у програму, а нарочито имајући у виду да је адвокат већ 37 година и да је успешно обучавао више приправника, међу којима су неки и садашњи адвокати, те да упућује молбу да размотре молбу АА како не би дошао у ситуацију да због неразматрања благовремено поднете молбе не реализује наведени програм код Националне службе за запошљавање.

 

• Увидом у Поновну ургенцију за одобравање уписа адвокатског приправника од 9.11.2022. године утврђено је да се адвокат ББ бр. адвокатске легитимације 12545 од 18.5.1985. године обратио АКБ и између осталог навео да је 20.10.2022. године упутио ургенцију АКБ за одобравање уписа адвокатског приправника у којој је исту обавестио да је 3.10.2022. године са АА, дипломираним правником закључио Уговор о приправничкој пракси адвокатског приправника – волонтера, као и да је након закљученог уговора АА 4.10.2022. године поднео АКБ уредну молбу за упис у Именик адвокатских приправника са свом неопходном документацијом. Даље је наведено да молба АА није разматрана на последњој седници Управног одбора, а да су притом на тој седници одобрене молбе за упис других приправника који су и касније поднели молбе. Додао је да када се распитивао из ког разлога молба АА није разматрана да је добио незваничну информацију да је став УО АКБ да се свим дипломираним правницима који имају дипломе других правних факултета, а не Правног факултета Универзитета у Београду знатно отежа упис на начин што се њихове молбе неће разматрати, те да претпоставља да је мотив оваквог незаконитог поступања спречавање прилива нових лица у АКБ са ових факултета. У ургенцији је скренута пажња да је конкурисао код Националне службе за запошљавање реализацију пројекта „Моја прва плата“ те да је од исте обавештен да испуњава све предвиђене услове у програму, да се адвокатуром бави непрекидно већ 37 година и да је успешно обучавао више приправника, међу којима су неки и садашњи адвокати, чланови АКБ. Да сматра да АКБ има на располагању друге механизме којима се може супротставити прекомерном упису адвоката у АКБ и то нпр. вишеструко увећање предвиђеног износа уписнине за адвокате који не долазе из реда адвокатуре, провера подобности за упис, провера начина рада адвоката у случају да је више десетина адвоката пријављено на истој адреси. Даље је наведено да поред тога што се оваквим поступањем АКБ крше позитивни прописи и Статут АКБ да је исто крајње неколегијално, те да није очекивао да ће у својој матичној комори чији је вишедеценијски члан и која му је доделила плакету за истрајност у бављењу адвокатуром доћи у ситуацију да има проблем у остваривању права. На крају да се поставља питање на који начин Комора може штитити своје чланове од незаконитог деловања других органа уколико сама Комора својим незаконитим деловањем причињава штету својим вишедеценијским члановима, те да моли да га АКБ обавести о датуму одржавања следеће седнице УО како би истој могао да присуствује у циљу решавања овог проблема.

 

• Увидом у Поновну ургенцију за одобравање уписа адвокатског приправника од 13.12.2022. године утврђено је да је адвокат ББ с обзиром да је дана 9.11.2022. године затражио да га АКБ обавести о датуму и времену одржавања следеће седнице УО на којој ће се одлучивати о упису приправника како би истој могао да присуствује у циљу решавања овог проблема, упутио још једну молбу да га обавесте о наведеном.

 

• Увидом у Захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 14.11.2023. године који је АА упутио АКБ утврђено је да је исти затражио да му АКБ на адресу пребивалишта достави информацију у погледу уписаних приправника у Именик адвокатских приправника АКБ у периоду од априла 2022. године закључно са октобром 2023. године, те да при достављању списка буде јасно назначено који факултет су завршили уписани приправници, као и да буду јасно назначени датуми уписа сваког појединачног кандидата у Именик адвокатских приправника. Такође је затражено да доставе целокупан списак поднетих захтева за упис у Именик АКБ у периоду од априла 2022. закључно са октобром 2023. године са назначеним факултетима који су завршили сви подносиоци захтева за упис у Именик адвокатских приправника АКБ. Даље је наведено да овај списак треба да садржи целокупан списак укључујући и кандидате који су поднели захтев, па услед прекомерног неодлучивања УО АКБ о њиховом захтеву повукли документацију за упис, са назнаком датума предавања документације и датума повлачења документације. На крају у захтеву је затражено да за кандидате који су поднели захтеве, а по којима још увек нису донете одлуке буде јасно назначен датум подношења документације.

 

• Увидом у допис који је ББ упутио председнику АКБ, Момчилу Булатовићу 02.02.2023. године утврђено је да исти навео да је још почетком октобра 2022. године, његов приправник поднео молбу за упис у Именик адвокатских приправника са свом релевантном документацијом, али да и поред тога што испуњава све законом и Статутом АКБ предвиђене услове, да се о његовом упису не доноси одлука пуна 4 месеца, а у међувремену се у Именик адвокатских приправника АКБ уписују кандидати који су после њега поднели молбу а завршили су Правни факултет чији је оснивач Република Србија. Даље је у допису наведено да АА завршио Правни факултет Универзитета Унион који ни по чему не заостаје по наставном програму и наставним критеријумима за било којим Правним факултетом чији је оснивач Република Србија и да одговорно тврди да су критеријуми за полагање испита на истом строжији него на Правном факултету у Крагујевцу и другим Правним факултетима на територији Републике Србије. Скренуо је пажњу да је на седници УО АКБ која је одржана у децембру 2022. године којој је и сам присуствовао, био присутан и ЕЕ, декан ПФУУБ обећано да ће овај проблем бити решен у што краћем року, односно да ће одобрити упис кандидата са ПФУУБ и да се неће даље дискриминисати у односу на колеге са другог факултета. Напоменуто је у допису да и поред тога, на седници 01.02.2023. године УО АКБ није донео одлуку већ да упорно истрајава у самовољном и незаконитом кршењу прописа и Статута АКБ. На крају је навео да АА већ четири месеца ради у његовој канцеларији и да још увек нема легитимацију, те да не може да приступа судовима и обавља друге послове у његово име, те да позива председника АКБ да хитно реши и употреби свој ауторитет како би УО АКБ коначно одобрио упис адвокатских приправника.

 

• Увидом у Захтев за повраћај документације од 07.02.2023. године утврђено је да је АА имајући у виду да УО АКБ упорно одбија да донесе одлуку у вези његове молбе за упис у Именик адвокатских приправника АКБ коју је поднео још 04.10.2022. године затражио да му се врати документација коју је приложио уз исту.

 

• Увидом у Одлуку АКБ бр. 643/2023 под 1.2.2023. године утврђено је да се мења одлука Управног одбора АКБ бр. 2394-1-7/2016 од 18.5.2016. године о мерилима и критеријумима за делимично ослобађање трошкова уписа у Именик адвоката кандидата из реда адвокатских приправника, измењена одлуком Управног одбора Адвокатске коморе Београда бр. 3022-1-5-1/2016 од 8.7.2016. године тако да се у члану 1. став 1. Одлуке иза речи: „Из реда адвокатских приправника“ додаје „Уписаних у Именик адвокатских приправника АКБ“. Даље је у одлуци наведено да се мења члан 2. став 1. Алинеја 2. Одлуке, тако да сада гласи: „Да захтев поднесе најкасније у року од једне године од дана полагања правосудног испита, али не дуже од рока трајања приправничке вежбе чије је трајање утврђено чланом 31. Закона о адвокатури, односно најдуже у року од четири године од дана уписа у Именик адвокатских приправника АКБ“. На крају је у одлуци наведено да у преосталом делу одлука Управног одбора АКБ бр. 2394-1-7/2016 од 18.5.2016. године о мерилима и критеријумима за делимично ослобађање трошкова уписа у Именик адвоката кандидата из реда адвокатских приправника, измењена одлуком Управног одбора АКБ бр. 3022-1-5-1/2016 од 8.7.2016. године остаје неизмењена.

 

• Увидом у Одлуку о мерилима и критеријумима за делимично ослобађање трошкова уписа у Именик адвоката кандидата из реда адвокатских приправника бр. 2394-1-7/2016 утврђено је да је чланом 1. Одлуке прописано да је кандидат који подноси захтев за упис у Именик адвоката из реда адвокатских приправника, може поднети захтев за делимично ослобађење од трошкова уписа који износе 4.000,00Евра у динарској противредности по средњем курсу НБС на дан уплате у складу са Одлуком Адвокатске коморе Србије бр. 476-4/2014 од 22.6.2014. године, док је ставом 2. истог члана прописано да се захтев из става 1. подноси истовремено са захтевом за упис у Именик адвоката, а најкасније до дана одлучивања по поднетом захтеву за упис у Именик адвоката. Даље је утврђено да је чланом 2. прописано да кандидат из члана 1. може бити ослобођен плаћања трошкова уписа и то дела трошкова уписа на име накнаде за стечена добра Адвокатске коморе Београд и Адвокатске коморе Србије, који је одлуком Адвокатске коморе Србије бр.4764-4/2014 од 22.6.2014. године, утврђен у износу од 3.500,00Евра уколико испуњава следеће услове: да је био уписан у Именик адвокатских приправника у трајању од најмање две године, да захтев поднесе најкасније у року 1 године, по престанку приправничке вежбе чије је трајање утврђено одредбом чланом 61 став 2. Закона о адвокатури (4 године трајања приправничке вежбе), да је измирио све доспеле обавезе према адвокатској комори у којој је обављао приправничку вежбу, да за време трајања приправничке вежбе, као и након престанка статуса адвокатског приправника, није засновао радни однос о чему је дужан поднети доказе. На крају у члану 3. прописано је да одлуку о захтеву за делимично ослобођање трошкова уписа доноси Управни одбор Адвокатске коморе Београда који доноси одлуку о упису у Именик адвоката.

 

• Увидом у Одлуку бр. 3022-1-5-1/2016 од 8.7.2016. Управни одбор АКБ донео је на седници одржаној 8.7.2016. године одлуку којом се мења члан 4. Одлуке о мерилима и критеријумима за делимично ослобађање трошкова уписа у Именик адвоката кандидата из реда адвокатских приправника бр. 3022-1-5/2016 од 17.6.2016. године којим је утврђено од када ова одлука ступа на снагу, тако што се први став члана 4. наведене одлуке који гласи: „Ова одлука ступа на снагу 01.07.2016. године“ замењује новим ставом који гласе: „Ова одлука ступа на снагу 01.09.2016.године“

 

• Увидом у решење Адвокатске коморе Крагујевца бр. 57/2023 од 10.02.2023. године утврђено је да се АА, дипломирани правник из Београда, уписује у Именик адвокатских приправника-волонтера Адвокатске коморе Крагујевца, на листу број 735В, на раду код принципала ЖЖ, адвоката из Јагодине, сходно закљученом Уговору о волонтерском раду почев од 08.02.2023. године до 08.02.2025. године.

 

• Увидом у Захтев за информације о јавног значаја који је АКБ упутио АА утврђено је да је захтевом затражио да му АКБ достави информације од јавног значаја у погледу уписаних приправника у Именик адвокатских приправника АКБ у периоду од децембра 2021. године закључно са јануаром 2024. године, као и да при достављању списка уписаних адвокатских приправника у Именик адвокатских приправника АКБ буде јасно назначено који факултет су завршили уписани приправници и да буду јасно назначени датуми уписа сваког појединачног кандидата у Именик адвокатских приправника и Именик адвокатских приправника волонтера. Такође, тражилац је затражио да код кандидата који су преписани из Именика адвокатских приправника у Именик адвокатских приправника волонтера и обратно, услед промене принципала или неких других околности, а који су уписани у неки од Именика пре јуна 2022. године буде јасно назначен датум иницијалног уписа у неки од Именика АКБ. Даље, увидом у исто утврђено је да је тражилац затражио да му се на адресу пребивалишта достави информација од јавног значаја у виду целокупног списка поднетих захтева за упис у Именик адвокатских приправника АКБ у периоду од децембра 2021. године, закључно са јануаром 2024. године са назначеним факултетима који су завршили сви подносиоци захтева за упис у Именик адвокатских приправника АКБ, као и да наведени списак има садржати целокупан списак укључујући и кандидате који су поднели захтев, па услед прекомерног неодлучивања управног одбора о њиховом упису повукли документацију за упис, са назнаком датума предавања документације и датума повлачења документације. Такође, утврђено је да је исти затражио да за кандидате који су поднели захтеве, а по чијим захтевима још увек нису донете одлуке буде јасно назначен датум подношења документације, као и факултет на коме су стекли звање дипломирани правник. Увидом у захтев утврђено је да је АА затражио следеће информације: 1. Колико кандидата са факултета чији је оснивач Република Србија је поднело документацију у периоду од јуна 2022. године, закључно са јануаром 2024. године, те колико кандидата је у истом периоду уписано у Именик адвокатских приправника?; 2. Колико кандидата са дипломама приватних факултета у Републици Србији је поднело документацију за упис у Именик адвокатских приправника у периоду од јуна 2022. године, закључно са јануаром 2024. године, те колико кандидата је у истом периоду уписано у Именик адвокатских приправника (не рачунајући кандидате који су по било ком основу преписани у неки од Именика у истом периоду, а били су иницијално уписани у Именик пре јуна 2022. године)?; Колико кандидата са дипломама страних факултета је поднело документацију у периоду од јуна 2022. године закључно са јануаром 2024. године, те колико кандидата је уписано у истом периоду у Именик адвокатских приправника?.

 

• Увидом у Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 18. марта 2024. године утврђено је АКБ обавестила АА да: 1. да имајући у виду да су у одговору на захтев за приступ информација од јавног значаја од 29.11.2023. године, а који је послат на његову мејл адресу у 11:51, достављени спискови уписаних адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника у именик адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника АКБ у периоду од 01.04.2022. године до 31.10.2023. године са назначеним факултетима, датумима уписа и исписа у Именика, те да достављају спискове уписаних адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника у Именике адвокатских приправника АКБ у периоду од 01.12.2021. до 31.03.2023. и од 01.11.2023. до 31.01.2024; 2. да имајући у виду да су у одговору на захтев за приступ информација од јавног значаја од 29.11.2023. године, а који је послат на његову мејл адресу у 11:51 достављен списак кандидата за упис у Именик адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника, за период 01.04.2022. до 31.10.2023. у односу на које је обустављен поступак уписа, са датумима када је захтев поднет и повучен, као и списак кандидата за упис у Именик адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника о чијим захтевима није донета одлука, са датумом када је захтев предат и са назнаком на ком су факултету дипломирали, достављају списак кандидата за упис у Именик у односу на које је обустављен поступак уписа са датумима када је захтев поднет и повучен као и списак кандидата за упис у Именик адвокатских приправника волонтера и адвокатских приправника о чијим захтевима за упис није донета одлука, са датумом када је захтев предат и са назнаком на ком су факултету дипломирали за период од 01.12.2021. до 31.03.2023 и од 01.11.2023. до 31.01.2024. године. На крају је увидом у одговор АКБ утврђено да је: 1. у периоду од јуна 2022. године закључно са јануаром 2024. године 540 кандидата са факултета чији је оснивач Република Србија поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, док је 539 уписано у наведене Именике; 2. да је у периоду јуна 2022. закључно са јануаром 2024. године 64 кандидата са дипломама приватних факултета поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, док је 0 кандидата уписано у исте; 3. у периоду од јуна 2022. године закључно са јануаром 2024. године 6 кандидата са нострификованим дипломама страних правних факултета поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, док је 6 уписано у наведене именике.

 

• Увидом у Захтев за приступ информацијама од јавног значаја утврђено је да је АА, 4.3.2024. године затражио од АКБ да достави информацију да ли је Одлука дел. бр. 643/2023 од 01.02.2023. године којом је измењена Одлука Управног одбора АКБ, бр. 2394-1-7/2016 од 18.5.2016. године о мерилима и критеријумима за делимично ослобађање трошкова уписа у Именик адвоката кандидата из реда адвокатских приправника, измењена Одлуком Управног одбора АКБ, бр. 3022-1-5/2016 од 8.7.2016. године, на снази, те уколико није, молио је да му се достави информација од јавног значаја којом је одлуком наведена одлука стављена ван снаге.

 

• Увидом у Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 18.3.2024. године утврђено је АКБ обавестила АА да је Одлука Управног одбора Адвокатске коморе Београд бр. 643/2023 од 01.02.2023. године и даље на снази.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби, изјашњењу, достављене доказе и друге чињенице утврђене у поступку, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправноси^[1].

3.2. Устав Републике Србије[2] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Даље, чланом 6. овог закона је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, чланом 7. Закона о забрани дискриминације је прописано да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пркаса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 16. став 1. овог закона којим је забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Чланом 19. став 1. Закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, док је ставом 2. истог члана да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.Чланом 45. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописано да ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив. Ставом 2. истог члана је прописано да уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. Ставом 3. је даље прописано да свака странка може користити податке матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у погледу којих сноси терет доказивања, док је ставом 4. прописано да одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на поступак пред Повереником.

3.4. Чланом 14. став 1. тачка 14. Закона о адвокатури[4] прописано је да „адвокатски приправник“ је дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури, док је тачком 15) прописано да „именик адвокатских приправника“ је именик адвокатских приправника који се оспособљавају за рад у адвокатури. Чланом 23. став 1. тачка 1. овог закона је прописано да Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу имају следећа јавна овлашћења, и то одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, уписник А и уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера. Даље, чланом 54. истог закона, прописано је да су услови за доношење одлуке о упису у именик адвокатских приправника: 1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; 2) држављанство Републике Србије; 3) општа здравствена и потпуна пословна способност; 4) непостојање радног односа; 5) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром; 6) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; 7) непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које кандидату даје право на полагање правосудног испита; 8) достојност за обављање адвокатске службе; 9) закључен уговор о раду са адвокатом који има најмање три године адвокатске праксе, седиште канцеларије на територији исте адвокатске коморе и важећу адвокатску легитимацију или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање. Чланом 53. овог закона прописано је Адвокатски приправник може да започне обављање приправничке вежбе ако је уписан у именик адвокатских приправника и ако је положио заклетву адвокатског приправника.

3.5. Чланом 4. Закона о високом образовању прописани су принципи високог образовања. У ставу 1. тачка 10) овог члана као један од принципа прописан је принцип равноправности високообразовних установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач. Чланом 23. став 1. овог закона прописано је да се акредитацијом утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде из члана 12. тач. 13) и 14) овог закона и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са овим законом. Ставом 9. тачка 1. овог члана прописано је да у поступку акредитације Национално акредитационо тело издаје уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма, на основу решења Комисије за акредитацију о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма, односно на основу решења Комисије за жалбе о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма.

3.6. Чланом 137. став 1. Закона о општем управном поступку[5] прописано је да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова, ако другачије није прописано, док је ставом 2. истог члана  прописано да код подељеног броја гласова, одлучује глас председавајућег колегијалног органа.

3.7. Правилником о стандардима и поступку акредитације високошколских установа и студијских програма[6] утврђују се стандарди и поступак акредитације студијских програма. Чланом 2. овог правилника је прописано да поступку акредитације студијских програма подлежу све високошколске установе у Републици Србији.

3.8. Чланом 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.9. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је размотрити да ли је Адвокатска комора Београд (АКБ) онемогућила или отежала АА упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ из разлога што је звање дипломирани правник стекао на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду (ПФУУБ), односно правном факултету чији оснивач није Република Србија.

3.10. Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 3. је даље прописано да свака странка може користити податке матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у погледу којих сноси терет доказивања, док је ставом 4. прописано да одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на поступак пред Повереником.

3.11. Подноситељ притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, тако што је доставио доказе за своје наводе да АКБ није одлучивала о његовом захтеву за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ од 4.10.2022. године, док је о захтевима кандидата који су стручни назив дипломирани правник/ца стекли на правним факултетима чији је оснивач Република Србија, АКБ редовно поступала. Наиме, у прилогу притужбе достављене су између осталог ургенције које је адвокат ББ са којим је подносилац притужбе имао закључен Уговор о приправничкој пракси адвокатског приправника – волонтера, упућивао АКБ ради одобравања уписа АА у Именик адвокатских приправника АКБ, као и захтев за приступ информацијама од јавног значаја од 2.2.2024. године и одговор АКБ од 18.3.2024. године из којих се види неједнако поступање у одлучивању по захтевима у зависности од тога да ли се ради о кандидату који је завршио високо образовну установу чије је оснивач Република Србија или високо образовну установу чији оснивач није Република Србија. Наиме, АКБ је обавестила АА да је у периоду од јуна 2022. закључно са јануаром 2024. године 64 кандидата са дипломама „приватних“ факултета поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, а да је број уписаних кандидата у исте 0, док је у истом периоду 540 кандидата са факултета чији је оснивач Република Србија поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, а 539 њих је уписано у Именике у траженом периоду. Имајући у виду наведено, акт дискриминације је учињен вероватним, те терет доказивања да услед овог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси АКБ.

3.12. Сагласно наведеном, Повереник је ценио да ли чињенице које је АКБ понудила у изјашњењу пружају довољно основа за закључак да АКБ није онемогућила АА да се упише у Именик адвокатских приправника из разлога што је он звање дипломирани правник стекао на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду (ПФУУБ), односно правном факултету чији оснивач није Република Србија.

3.13. У изјашњењу  Момчила Булатовића, председника АКБ, између осталог, наведено је да је УО АКБ поступао по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ и одлучивао о истом на седници одржаној 14.12.2022. године, али да није донета одлука по овом захтеву. Навео је да је чланом 137. Закона о општем управном поступку који се примењује у поступку решавања статусних питања прописано да колегијални орган доноси решења већином гласова укупног броја чланова ако другачије није прописано, а да је чланом 14. Пословника о раду УО АКБ прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу. Наведено је и да је приликом одлучивања о наведеном захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева, као и да чланови Управног одбора АКБ гласају потпуно самостално везано за било коју одлуку Управног одбора и као што је већ наведено када одлучују о статусним питањима потребно је да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да Управни одбор АКБ има петнаест чланова. На крају је наведено да с обзиром да је АА 7.2.2023. године одустао од захтева за упис у Именик адвокатских приправника волонтера АКБ, исти више није разматран.

3.14. Повереник је од Момчила Булатовића, председника АКБ затражио допуну изјашњења и затражио да овај државни орган обавести да ли је Управни одбор АКБ на одржаним седницама у периоду од 4.10.2022. године до дана достављања дописа поступала на исти начин као у случају подноситеља притужбе а да је у питању био кандидат који је звање дипломирани правник стекао на високо образовној установи чије оснивач Република Србија. Такође је затражено да обавесте Повереника да ли су кандидати који су дипломирали на ПФУУБ подносили жалбе Адвокатској комори Србије, као и које одлуке је тим поводом донела ова комора, те које је одлуке након тога донела АКБ. На крају, затражено је да уз допуну изјашњења доставе копије свих тражених акта. С тим у вези, Повереник констатује да до дана доношења мишљења у овом предмету, АКБ није доставила одговор на захтев за изјашњење бр. 07-00-116/2024-02 од 9.5.2024. године, иако је исти уредно примила 17.5.2024. године што је потврђено увидом у решење потражнице.

 

3.15. Имајући у виду наводе из изјашњења да приликом одлучивања о захтеву АА није било потребне већине гласова ни „за“ ни „против“ предлога одлуке те из тог разлога није донета одлука поводом његовог захтева, као и да чланови Управног одбора АКБ гласају потпуно самостално везано за било коју одлуку Управног одбора и да када одлучују о статусним питањима потребно је да буде осам гласова за одлуку, с обзиром да има 15 чланова, а да се гласање одлаже за наредну седницу ако се не постигне већина у складу са чланом 14. Пословника о раду УО АКБ, Повереник најпре указује на одредбе Закона о општем управном поступку. Чланом 137. Закона о општем управном поступку прописано је како се доноси решење колегијалног органа. Повереник подсећа да је ставом 1. овог члана прописано да колегијални орган доноси решење већином гласова укупног броја чланова, ако друкчије није прописано, док је ставом 2. прописано правило да код подељеног броја гласова, одлучује глас председавајућег колегијалног органа. Повереник указује и да је одредбама члана 3. став 1. Закона о општем управном поступку прописано да се овај закон примењује на поступање у свим управним стварима, док је ставом 2. прецизирано да поједина питања управног поступка могу посебним законом да се уреде само ако је то у појединим управним областима неопходно, ако је то у сагласности са основним начелима одређеним овим законом и не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом. Повереник поред тога подсећа да је у складу са чланом 4. став 1. и чланом 194. став 1. Устава Србије правни поредак јединствен, па се из тога посредно заснива обавеза закона који уређују посебне области да, поред осталог, строго воде рачуна о начелима ЗУП-а. Значајно је указати да је као циљ доношења Стратегије реформе јавне управе наведено да се Стратегија доноси у правцу обезбеђења функционалног јединства и стандарда квалитета активности којима се врше одређене врсте управних послова и јавних овлашћења, независно од области у којима се они обављају и орган(изациј)а у чијој су они надлежности. У вези са тим, знатно се сужава простор за неоправдане посебности. Наиме, ЗУП предвиђа своју примену на поступање у свим управним стварима, независно од конкретне области у којој се поступа. С друге стране, ЗУП додаје као кумулативан услов значајну новину – захтев да се тиме не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом. Такође, имајући у виду проблеме у пракси са аспекта настојања да се готово сва питања уреде посебним законима и у ситуацијама када то није потребно нити примерено, прелазне и завршне одредбе новог ЗУП-а предвиђају обавезу усклађивања посебних закона са решењима из ЗУП-а до 1. јуна 2018. године.[7]

 

Поред тога што се поставља питање усклађености овог пословника са уставом, поставља се питање и да ли овако неутрално правило које се односи на гласање о статусним стварима, а које прописује да се гласање практично може продужити у недоглед јер је из седнице у седницу једнак број гласова „за“ и „против“ (као што је то био случај приликом гласања о захтеву подносиоца притужбе, али и другим случајевима особа које су завршиле правни факултет чији оснивач није Република Србија), посредно дискриминише, односно ставља у неоправдано неповољнији положај само лица која су завршила „приватни“ правни факултет, односно факултет чији оснивач није Република Србија. С тим у вези, Повереник подсећа да је чланом 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса, лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Стога потребно је посебно узети у обзир да из анализа достављених доказа и статистичких података произлази да само лица која су завршила „приватни“ правни факултет као што је ПФУУБ у посматраном периоду нису уписана у Именик, односно једино у њиховом случају је гласање по захтеву одлагано и није донета одлука. Наиме, из одговора АКБ се даље може констатовати да је у посматраном периоду од јуна 2022. до јануар 2024. године – 540 кандидата са факултета чији је оснивач Република Србија поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, 539 је уписано у Именик; у истом периоду  64 кандидата са дипломама приватних факултета поднело захтев за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера, док је 0 кандидата уписано у Именик; у истом периоду 6 кандидата са нострификованим дипломама страних правних факултета поднело захтев за упис у Именик, и свих 6 је уписано.

 

3.16. Повереник указује да се АКБ у изјашњењу позвала на члан 14. Пословника о раду Управног одбора АКБ којим је прописано да ако број гласова за и против предлога одлуке буде једнак, гласање се понавља, а уколико се резултат гласања понови, расправа поводом спорне одлуке се одлаже за прву наредну седницу. Имајући у виду наведено, а уколико је поступање АКБ недискриминаторно, односно уколико интенција није била да се онемогући упис лица која су завршила правни факултет чији оснивач није Република Србија, УО АКБ би на наредној седници одлучила по захтеву подносиоца притужбе. Увидом у Списак кандидата који су уписани у Именик адвокатских приправника АКБ а који је АКБ доставила АА као одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја Повереник је утврдио да је одређени број кандидата примера ради лица ВВ са Правног факултета Универзитета у Београду уписан у Именик 15.12.2022. године, као и лица ГГ,ДД,ЂЂ са Правног факултета Универзитета у Београду 28.12.2022. године. Повереник закључује да је очигледно да је АКБ одлучивала о захтевима за упис у Именик адвокатских приправника АКБ лица која су звање дипломирани правник стекла на високо образовној установи чије оснивач је Република Србија, док није одлучивала по захтеву подносиоца притужбе који је завршио приватни Правни факултет (ПФУУБ), што потврђују статистички подаци које је АКБ доставила подносиоцу притужбе поступајући по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја.

 

3.17. Повереник указује да неодлучивање о захтеву АА који је стекао звање дипломирани правник на ПФУУБ који је акредитован код Националног тела за акредитацију и проверу квалитета установе у високом образовању, односно тела које је у складу са законом надлежно да цени испуњеност услова за акредитацију високошколске установе, доводи до вишеструких негативних последица за његово даље стручно усавршавање и његов професионални живот. С тим у вези, Повереник подсећа да у складу са одредбом члана 14. став 1. тачка 14) Закона о адвокатури^[8] „адвокатски приправник“ је дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури, док је чланом 53. овог закона прописано да адвокатски приправник може да започне обављање адвокатске вежбе само ако је уписан у именик адвокатских приправника и положио заклетву. Такође, један од услова за упис је закључен уговор о раду са адвокатом и седиште канцеларије на територији адвокатске коморе. Својим поступањем, АКБ не само да је онемогућила АА стручно усавршавање, већ и одржавање запослења имајући у виду да уколико се лице не упише у именик адвокатских приправника нити може да стекне услов за полагање правосудног, ни адвокатског испита, нити адвокат који је закључио уговор са приправником има интерес да то лице задржи у адвокатској канцеларији имајући у виду да не може да обавља посао за који се школовало, односно не може да се стручно оспособљава у складу са законом. Наведено потврђују и докази као што су ургенције принципала из Београда са којим је подносилац притужбе имао првобитно закључен уговор на основу којег је требао да оствари право и да буде део програма који спроводи национална служба за запошљавање – „Моја прва плата“. Међутим поступањем АКБ, подносилац притужбе је након више месеци чекања и онемогућавања да се упише у Именик адвокатских приправника АКБ, морао да раскине уговор са својим принципалом из Београда и да у циљу даљег усавршавања за професију за коју се школовао закључи уговор са принципалом у другом граду и да се тамо упише у Именик адвокатских приправника. Повереник подсећа да заштиту од дискриминације, у складу са одредбом члана 16. став 2. Закона о забрани дискриминације ужива како лице у радном односу, тако и лице које тражи посао, лице на стручном оспособљавању и усавршавању, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Подносилац притужбе који је звање дипломираног правника стекао на ПФУУБ и који је имао закључен уговор о раду са адвокатом ББ чија је канцеларија у Београду, дакле, био је принуђен да након више упућених ургенција за поступање по његовој молби за упис у Именик адвокатских приправника АКБ и након више од 120 дана од дана када је предао уредну молбу, 7.2.2023. године повуче предату документацију. На овај начин његов положај је значајно отежан у односу на лица која су звање стекла на Правном факултету чији је оснивач Република Србија, као и на лица која своју приправничку праксу обављају код адвоката чије канцеларије имају седиште на територији других адвокатских комора. Повереник указује да оваква пракса додатно нема оправдање имајући у виду да је АА поднео захтев за упис у Именик адвокатских приправника у другој комори у саставу АКС и то Адвокатској комори Крагујевца, као и да је на основу решења Адвокатске коморе Крагујевца бр. 57/2023 од 10.02.2023. године уписан у Именик адвокатских приправника – волонтера Адвокатске коморе Крагујевца, на листу број 735В, на раду код принципала ЖЖ, адвоката из Јагодине, сходно закљученом Уговору о волонтерском раду почев од 08.02.2023. године до 08.02.2025. године. Повереник указује да се након спроведеног приправничког стажа и положеног правосудног и адвокатског испита ова лица уписују у Именик адвоката, при чему се приликом промене седишта адвокатске канцеларије у складу са чланом 13. Закона о адвокатури адвокат који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу АКС, уписује у именик адвоката друге адвокатске коморе без испитивања услова за упис, осим услова из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона у погледу простора који је погодан за бављење адвокатуром у складу са актом АКС.

3.18. У вези са онемогућавањем, односно отежавањем уписа у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера АКБ разматране су измене Одлуке УОАКБ из 2023. године којом је према наводима подносиоца притужбе отежан упис свима онима који су приправнички стаж реализовали у оквиру друге адвокатске коморе у саставу АКС. Одлуком АКБ бр. 643/2023 од 01.02.2023. године измењена је ранија Одлука АКБ бр. 2394-1-7/2016 од 18.05.2016 која је измењена Одлуком Управног одбора АКБ бр. 3022-1-5-1/2016 од 08.07.2016. године, на начин да су сада прописане различите висине уписнине у Именик адвоката у зависности да ли је кандидат праксу обавио у АКБ или другој комори у саставу АКС у односу на кандидате који су приправничку праксу обавили у некој другој комори у саставу АКС. Подносилац притужбе је појаснио да је из разлога немогућности уписа у Именик Адвокатских приправника АКБ био принуђен да приправничку праксу обавља у неком другом граду – Крагујевцу, те да ће га након обављене приправничке праксе и положеног правосудног испита дочекати највероватније ова измењена одлука уколико и тада буде на снази, а која тренутно захтева 8 пута већи износ уписнине него што би платио да је приправничку праксу обављао у Београду, односно да му је било омогућено да се упише у Именик адвокатских приправника АКБ.

Применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, а на основу приложених доказа и јасних статистичких показатеља, може се закључити да су оваквом изменом одлуке дискриминисани сви кандидати који су завршили правни факултет чији оснивач није Република Србија и да је практично реч о продуженој дискриминацији. Дакле АКБ најпре не одлучује по захтевима лица која су завршила „приватни“ правни факултет за упис у Именик адвокатских приправника чиме их онемогућава да се упишу у овај именик и прођу тражену праксу, а накнадно када заврше праксу у другом граду где нису имали проблем да се упишу у Именик адвокатских приправника и желе да се врате тј. упишу у Именик адвоката, чека их нова препрека у виду плаћања осам пута веће уписнине.

Оваквим поступањем АКБ додатно нарушава начело правне сигурности и једнакости грађана, тако што се прави разлика према лицима само због чињенице да ли су били уписани у Именик Адвокатских приправника и адвокатских приправника волонтера АКБ, или су били уписани у овај именик у другој комори, односно јединици локалне самоуправе. Чињеница да статистички подаци који су достављени у поступку несумњиво показују да су  дискриминаторном праксом да се једино по захтевима лица која су као и подносилац притужбе завршила „приватни“ факултет гласа на начин да је у питању једнак број гласова и да се због тога одлаже гласање за наредну седницу где се ова пракса упорно понавља, док кандидати самоиницијатвно не повуку захтев и упишу се у другу Комору, доводи до њиховог стављања у неоправдано неповољнији положај и приликом уписа у Именик адвоката када се тражи да плате вишеструко већу уписнину само зато јер нису били уписани у Именик адвокатских приправника АКБ. Дакле на овај начин се неоправдано прави разлика у продуженом трајању с обзиром на чињеницу да ли је једно лице стекло звање дипломирани правник/ца на „приватном“ правном факултету као што је ПФУУБ или на „државном“ правном факултету тј. факултету чије је оснивач Република Србија, иако наведени факултети једнако испуњавају услове прописане законом и имају издату дозволу за рад од стране надлежног органа.

3.19. Из праксе Европског суда за људска права произлази да право на образовање подразумева да држава појединцима гарантује право приступа постојећим образовним установама, као и обезбеђење користи од стеченог образовања тиме што су им званично признате завршене студије.[9] Права гарантована овим чланом односе се и на државне и на приватне институције, односно на ученике и студенте у државним и приватним школама.[10] Право на образовање, утврђено је и у члану 2. Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права којим се гарантује сваком лицу у надлежности држава потписница „право на приступ образовним институцијама које постоје у датом тренутку“, али тај приступ представља само део права на образовање. Да би то право „било ефективно, надаље је потребно да, између осталог, лице које је корисник има могућност да оствари добит из образовања које је стекао, односно, право да добије, у складу с важећим правилима у свакој држави, у овом или оном облику, званично признање студија које је завршио“.[11] Такође, Закон о забрани дискриминације у члану 19. ст. 1. и 2, између осталог, прописује да свако има право на високо образовање и стручно усавршавање под једнаким условима у складу са законом, као и да је забрањена дискриминација васпитних и образовних установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа

3.20. Када је реч о посредној дискриминацији, Суд свестан да је посредну дискриминацију изузетно тешко доказати, чак и употребом prima facie метода, нагласак ставља на статистику као средство доказивања. У ситуацијама када је дискриминација последица неутралне норме која у пракси ствара дискриминаторне ефекте, статистички подаци о тим ефектима ће бити довољни као prima facie доказ (то јест, довољно за пребацивање терета доказивања на тужену страну).[12] У параграфу 175 пресуде у случају Д. Х. и остали против Чешке, Суд јасно изражава став да је довољно показати да нека политика/мера оставља дискриминаторне последице на одређену групу чак иако није сама по себи дискриминаторна, односно усмерена на ту групу. Ову чињеницу је Суд обилато употребљавао да би се утврдио prima facie доказ, дајући на тај начин шансу притужиоцу да пребаци терет доказивања и у оним случајевима у којима није постојао очигледан неравноправан третман. Однос према статистичким доказима ЕСЉП је можда најбоље појаснио у пресуди у предмету Опуз против Турске. У новијим случајевима дискриминације у којима су притужиоци указивали на разлику у последицама примене опште мере или de facto ситуацију, Суд се у великој мери ослањао на статистику коју су изнеле стране да би показале разлику у третману између две групе у сличним ситуацијама.[13] У случају Оршуш и остали против Хрватске, Суд је нарочиту пажњу поклонио чињеници да је држава била неконзистентна у поступању које је резултирало дискриминаторним последицама, што је свакако окарактерисано као аргуменат у корист притужиоца.[14]

3.21. Сагласно свему наведеном, уз примену правила о прерасподели терета доказивања, Повереник закључује да је у конкретном случају очигледно од стране АКБ направљена разлика приликом одлучивања по захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника само због чињенице да је подносилац притужбе стекао звање дипломирани правник на „приватном“ факултету ПФУУБ, тј. Правном факултету чији оснивач није Република Србија, чиме му је онемогућено да обавља приправничку вежбу у Београду, односно да се стручно усавршава за бављење послом за који се школовао. С тим у вези, Повереник је, сагледавајући све чињенице и достављене доказе, донео мишљење којим је утврдио повреду права из Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је подносилац притужбе уписан у Именик адвокатских приправника у другој комори у саставу АКС  и да ће праксу обављати до 2025. године Повереник је АКБ дао препоруке које се односе на будуће поступање.

 

 

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем Адвокатске комора Београд да донесе одлуку о захтеву АА за упис у Именик адвокатских приправника и адвокатских приправника – волонтера АКБ зато што је звање дипломирани правник стекао на Правном факултету чији оснивач није Република Србија, односно на „приватном“ Правном факултету Универзитета Унион у Београду, Адвокатска комора Београд повредила је одредбе члана  7. и члана 19. ст. 1. и 2.  Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Адвокатској комори Београд:

5.1. Да једнако поступа по захтевима подносиоца без обзира да ли су диплому стекли на ПФУУБ или на правном факултету чије је оснивач Република Србија докле год су на овим факултетима испуњени услови у погледу одговарајуће акредитације и дозволе за рад за студијски програм право у складу са законом и подзаконским актима који уређују област високог образовања

5.2. Да измени члан 14. Пословника о раду и Одлуку АКБ бр. 643/2023 у делу у којем се односи на различиту висину уписнине за упис у Именик адвоката, како би се омогућило једнако третирање свих кандидата без обзира да ли су дипломирали на образовној установи чије оснивач Република Србија и без обзира да ли су приправничку праксу завршили у другој комори у саставу АКС.

5.3. Да са мишљењем Повереника упозна Адвокатску комору Србије.

5.4. Да се убудуће придржавају прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Адвокатска комора Београд обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Адвокатска комора Београд не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[4] „Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12

[5] „Службени гласник РС“, број 18/16, 95/18 – аутентично тумачење и 2/2023- одлука УС

[6] „Службени гласник РС“, број 13/19

[7] Практикум за примену Закона о општем управном поступку, аутори: проф. др Зоран Р. Томић, проф. др Добросав Миловановић, доц. др Вук Цуцић, Београд 2017.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12

[9] Case relating to certain aspects of the laws on the use of languages in education v. Belgium, представка бр. 1474/62 et seq., пресуда od 23. јула 1968, stav 4.

[10] Ingrid Jordebo Foundation of Christan Schools and Ingrid Jordebo v. Sweden, Европска комисија, представка бр. 11533/85, одлука од 6. марта 1987. Видети и Leyla Sahin v. Turkey, представка бр. 44774/98, пресуда од 10. новембра 2005, став 153.

[11] //efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Odabrane-presude-ESLJP3.pdf   str. 281.

Belgian Linguistic case, пресуда стр. 30–32, ст. 3–5; видети такође Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, пресуда од 7. децембра 1976, Серија A бр. 23, стр. 25–26, ст. 52). Такође, имплицитно садржано у изразу „нико не може…“ је начело равноправности у поступању према свим грађанима у коришћењу њиховог права на образовање.

[12] Etinski, “Indirect Discrimination in the Case-Law of the European Court of Human Rights”, str. 67. Vidjeti takođe ESLjP, D. H. i ostali vs. Češka Republika, par. 188; ESLjP, Horváth i Kiss vs. Mađarska, par. 107.

[13] Европски суд за људска права и заштита од дискриминације, Центар за друштвена истраживања, 2018. Доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://ricl.iup.rs/481/1/2018%20-%20ESLJP%20i%20antidiskriminacija%20-%20Reljanovi%C4%87.pdf

[14] ESLjP, Zarb Adami vs. Malta, 20. 6. 2006, par. 76. Ова констатација заправо анулира тактику државе, која своје понашање правда применом прописа који сами по себи нису усмерени ка стварању дискриминаторног ефекта, али се он јавља у пракси њихове примене (у конкретном случају, риеч је била о неравноправности полова). Цитирано према: Arnardóttir, “Non-discrimination under Article 14 ECHR”, str. 24–25.

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

150-24 Дискриминација дипломираног правника АА који је стекао звање на факултету чији оснивач није Република Србија приликом уписа у Именик адвокатских приправника – волонтера АКБ

---